Najveća baza IT poslova i iskustava o IT poslodavcima u Srbiji

Poslovi

879

Iskustva

7557

Plate

2951

Blog

2315

Istaknuti poslodavci

Logo kompanije

The Idea Compiler
1 Iskustvo 1 Plata
Premium
Logo kompanije
4.5

OTP banka
7 Iskustava 4 Plate
Premium
Logo kompanije

ProductDock
5 Iskustava 3 Plate
Premium
Logo kompanije
4.1

Sipod DOO
12 Iskustava 2 Plate
Premium
Logo kompanije

GDC Development
Premium
Logo kompanije
5

Atos IT Solutions and Services d.o.o Beograd
14 Iskustava 6 Plata
Premium
Logo kompanije
3.4

NLB DigIT DOO
2 Oglasa 9 Iskustava 1 Plata
Premium
Logo kompanije
4.5

Inovatec
1 Oglas 13 Iskustava 2 Plate
Premium
Logo kompanije
2

ZF Serbia d.o.o.
6 Iskustava 5 Plata
Premium
Logo kompanije
5

Demotivacija
5 Iskustava 1 Plata
Premium
Logo kompanije
3.5

Comtrade System Integration d.o.o.
21 Iskustvo 3 Plate
Premium
Logo kompanije

Develomon
Premium
Pogledaj sve kompanije

Najnovije sa Bloga

Najave IT dešavanja, informacije o tržištu, saveti i cake.

Održana je treća konferencija o Mašinskom učenju na Paliću, koju su organizovali InspiraHub i HelloWorld IT Vesti

Održana je treća konferencija o Mašinskom učenju na Paliću, koju su organizovali InspiraHub i HelloWorld

Konferencija je okupila preko 120 posetilaca i pružila im priliku za umrežavanje. Tokom događaja je održano 19 predavanja, a učesnici su mogli uživati u prelepom pogledu na mirno Palićko jezero. Ova konferencija je bila idealna prilika za zaljubljenike i stručnjake iz oblasti mašinskog učenja i veštačke inteligencije. MLC (Machine Learning Conference), treći po redu, okupio je najveći broj stručnjaka, istraživača i entuzijasta koji se bave obradom podataka, analizom podataka, mašinskim učenjem, veštačkom inteligencijom, kao i primenom inovativnih tehnoloških rešenja u istraživanju i razvoju poslovanja. Ove godine, Inspira Hub, koji posluje u okviru Inspira Grupe iz Subotice, bio je organizator konferencije, uz partnerstvo sajta HelloWorld.rs. Pored glavnog programa, uveli su i nulti dan koji je uključivao besplatnu radionicu o osnovama mašinskog učenja za 30 studenata, kao i otvoreni besplatan meetup za sve posetioce. S obzirom na veliki broj stranih učesnika, program konferencije je bio na engleskom jeziku. Među predavačima su se našli stručnjaci iz Etihad Airways, Grid Dynamics, Inspira Grupe, Smartocto, Databrut, AdTech Holdinga i drugih kompanija. Fokus ovogodišnje konferencije bio je isključivo na mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji, sa posebnim naglaskom na trendove i iskustva u primeni tehnologija kao što su Computer Vision, Forecasting, Recommended systems, ChatGPT, NLP, LLP i Transformers. Inspira Hub je izjavio da planira da i dalje promoviše Suboticu i Palić kao centralna mesta za razmenu znanja o ovim temama kroz kvalitetne diskusije i praktične primere. Sledeći susret je zakazan za sledeću godinu u isto vreme. Do tada, prateći intenzivan tehnološki razvoj, postaviće se nove teme za sledeću konferenciju.
HelloWorld

23.05.2023

Marko Vučetić na virtuelnom sajmu zapošljavanja: Ima mesta za mlade u Srpskom IT-u IT Vesti

Marko Vučetić na virtuelnom sajmu zapošljavanja: Ima mesta za mlade u Srpskom IT-u

Prošlog petka, na Regionalnom virtuelnom sajmu obrazovanja "Na koji ćeš faks?", održana je panel diskusija pod nazivom "Kako izgraditi uspešnu karijeru u IT sektoru?" Stručnjaci iz IT industrije, Nemanja Stojšić iz NCR-a, Jovan Jovanović iz Match IT-ja i Marko Vučetić iz HelloWorld.rs, podelili su svoje uvide i savete sa prisutnima. Marko Vučetić, predstavnik sajta HelloWorld.rs, istakao se svojim konkretnim savetima i praktičnim uvidima u IT sektor. Kroz interaktivnu diskusiju, naglasio je značaj neprestanog učenja i prilagođavanja u brzo promenljivom svetu tehnologije. Ovaj događaj pružio je učesnicima mogućnost da direktno postavljaju pitanja stručnjacima, steknu korisne savete i inspiraciju za svoje buduće karijere u IT sektoru. Zahvaljujući panelistima kao što je Vučetić, mnogi mladi su sada bolje pripremljeni za izazove koje donosi karijera u IT industriji.
HelloWorld

23.05.2023

Marko Vučetić na panelu Recruiters Assemble podelio svoja iskustva sa HR zajednicom IT Vesti
HelloWorld

19.05.2023

Etičko Hakovanje, White Hat i Black Hat hakeri  Iz ugla programera

Etičko Hakovanje, White Hat i Black Hat hakeri 

Etičko hakovanje odnosi se na legalno i dobroćudno prodiranje u računarske sisteme kako bi se testirala njihova bezbednost i eventualno otkrile ranjivosti. Etički hakeri, poznati kao "white hat" hakeri, koriste svoje veštine u skladu sa zakonom i sa dozvolom vlasnika sistema. Čak i ukoliko nemaju dozvolu vlasnika sistema, a pronađu potencijalnu pretnju po bezbednost unutar aplikacije, najčešće pokušavaju da stupe u kontakt sa vlasnikom sistema i pružaju informacije o propustu na koji su naišli.  Oni rade na prevenciji i otkrivanju neovlašćenog pristupa informacijama, zaštiti podataka i održavanju bezbednosti informacionih sistema. Nasuprot njima, "black hat" hakeri koriste svoje veštine za nelegalne i zlonamerne svrhe, kao što su krađa podataka, finansijske prevare ili nanošenje štete organizacijama.  White Hat (Etički) hakeri White Hat hakeri su stručnjaci za informacionu bezbednost koji koriste svoje znanje i veštine kako bi pomogli organizacijama u zaštiti svojih informacionih sistema. Oni sarađuju sa vlasnicima sistema kako bi pronašli i otklonili ranjivosti, pre nego što to učine zlonamerni napadači. Etički hakeri često koriste metode i alate slične onima koje koriste "black hat" hakeri, ali njihov cilj je poboljšanje bezbednosti, a ne eksploatacija ranjivosti.   Organizacije širom sveta angažuju white hat hakere kako bi testiralei svoje sisteme i aplikacije i, kako bi se osiguralei da su njihovi podaci i korisnici zaštićeni. Etičko hakovanje obuhvata različite aspekte kao što su:  Testiranje proboja (penetration testing): Ovo podrazumeva simulaciju napada na računarske sisteme kako bi se identifikovale ranjivosti i preporučile odgovarajuće mere zaštite.  Revizija bezbednosti: Etički hakeri procenjuju politike i procedure organizacija kako bi osigurali da su one u skladu sa standardima industrije i zakonodavstvom.  Obuka i svest o bezbednosti: Etički hakeri često obučavaju zaposlene u organizacijama kako bi ih naučili da prepoznaju i izbegnu potencijalne pretnje, kao što su phishing napadi.  Black Hat (Neetički) hakeri Black Hat hakeri su pojedinci koji se bave neovlašćenim prodiranjem u računarske sisteme i mreže, sa ciljem krađe, sabotaže ili iznuđivanja. Oni koriste svoje veštine za ličnu korist, bez obzira na štetu koju mogu naneti drugima. Black hat hakeri često koriste sofisticirane alate i tehniku kako bi ostali neotkriveni i ostvarili svoje zlonamerne ciljeve. Neki od najčešćih ciljeva black hat hakera uključuju:   Krađa podataka: Black hat hakeri često ciljaju organizacije kako bi ukrali osetljive informacije, kao što su finansijski podaci, lični identifikacioni podaci ili korporativne tajne.  Finansijske prevare: Nelegalno pristupanje bankovnim računima, kreditnim karticama ili drugim finansijskim instrumentima kako bi se preusmerila sredstva ili izvršile neovlašćene transakcije.  Ransomware: Ovo je zlonamerna vrsta softvera koji šifruje podatke žrtve i zahteva otkupninu kako bi se podaci oslobodili. Black hat hakeri često koriste ransomware kako bi iznudili novac od pojedinaca ili organizacija. Jedan od primera ransomware napada je bio napad na Republički Geodetski Zavod sredinom prošle godine.   Distribuirani napadi odbijanja usluge (DDoS): Ovi napadi se koriste za preopterećenje mrežnih resursa ili usluga, što može dovesti do pada sistema ili mreže. Cilj ovih napada može biti nanošenje štete konkurenciji, iznuđivanje ili aktivizam.  Etičko hakovanje kao profesija  Dok se etičko hakovanje uvek ne smatra "glamuroznom" karijerom, ono nudi mnoge mogućnosti za stručnjake iz oblasti informacione bezbednosti. Etički hakeri mogu raditi kao konsultanti, zaposleni u korporacijama ili čak kao članovi vladinih agencija. Industrija informacione bezbednosti brzo raste, a potražnja za etičkim hakerima se povećava kako se organizacije sve više oslanjaju na tehnologiju i internet.  Edukacija i sertifikacija Postoji nekoliko sertifikata i obuka koje etički hakeri mogu steći kako bi unapredili svoje veštine i dokazali svoju stručnost. Jedan od najpoznatijih sertifikata je Certified Ethical Hacker (CEH), koji pruža obuku i znanje o različitim tehnikama hakovanja i alatima. Osim toga, postoje i drugi sertifikati kao što su CompTIA Security+, Offensive Security Certified Professional (OSCP) i GIAC Penetration Tester (GPEN). 
avatar
Nikola Garabandić, DressCode

17.05.2023

3 principa na kojima je zasnovan uspešan softver Iz ugla programera

3 principa na kojima je zasnovan uspešan softver

Što se duže bavite razvojem softvera, sve više shvatate da ne postoje čvrsta i sigurna pravila koja garantuju uspeh. Međutim, postoji tri principa koji mogu biti izuzetno korisni za izgradnju uspešnog softvera:  Dosadno je dobro Dizajnirajte tako da može da se testira  Ništa nije zauvek  Možda ćete primetiti da nećemo pisati o mikroservisima ili bilo kojoj određenoj tehnologiji uopšte. To je zato što su ovi principi dizajna sistema na fundamentalnijem nivou. Oni vode vaš izbor tehnologije, a ne obrnuto. Proći ćemo kroz svaki princip posebno.  Dosadno je dobro  Biti dosadan je fundamentalno za dobar softver. To znači oslanjati se na akumulirano znanje svih koji su tu bili pre vas. Velike su šanse da niste prva osoba koja je naišla na određeni problem.   Istražite uobičajene obrasce i drugi uspešan softver. Pogledajte kako su drugi ljudi pre vas rešili određeni problem. Pronađite izveštaje o greškama i pogledajte kako su ljudi redizajnirali svoje sisteme kao odgovor. Ukratko, koristite znanje koje su skupili drugi, ma koliko vam to delovalo dosadno.  Programeri često imaju tendenciju da obnove stare stvari koristeći najnovije tehnologije, samo zato što su zanimljive. Neki programeri čak biraju svoj tech stack samo da bi mogli da dodaju nešto novo i “kul” u svoj rezime. Izbegnite iskušenje.   Ukoliko nešto pravite, budite pažljivi kada usvajate nove tehnike i tehnologije.   Dizajnirajte tako da može da se testira  Kako da znate da li vaš softver ispunjava sve zahteve? Pa, testirate ga. Kada ste vremenski ograničeni, iskušenje je da uradite što manje testiranja. Stvar je u tome što se testiranje uvek dešava - samo je pitanja da li to rade QA testeri ili vaši korisnici. Korisnici su odlični u pronalaženju svih bagova koje niste ni tražili. Onda shvatite da niste uštedeli nikakvo vreme, već da ste samo otežali sebi posao - jer sada morate da sredite problem, a softver su ljudi već počeli da koriste.  Čak i ako želite da izbegnete da vaši korisnici prvi pronađu greške, ne možete zauvek da testirate svoj softver pre nego što ga objavite. Dakle, morate da pronađete način da dizajnirate softver koji se lako testira. Mnogi ljudi preporučuju korišćenje Test Driven Development-a, ili TDD-a, kako bi se osiguralo da se softver može testirati.   Bez obzira da li koristite TDD ili ne, potrebno je da pišete kod koji se može testirati.  Ništa nije zauvek  Blagoslov i prokletstvo softvera je to što se lako menja. Mostovi su dobra analogija za ovaj princip, jer su sušta suprotnost od softvera. Promena fizičke infrastrukture je spora, bolna i skupa. Kada se most izgradi, niko neće doći šest meseci kasnije i reći graditelju da ima nedelju dana da ga spoji na drugi put koji je desetak kilometara niz reku. Međutim, svaki programer ima svoju priču o tome kako je svoj softver prilagodio za rad sa neočekivanom komponentom u poslednjem mogućem trenutku. Jedini softverski sistemi koji nisu modifikovani su oni koje niko ne koristi.  Morate da dizajnirate svoj softver za promene, jer nije pitanje da li će, nego kada će se od vas tražiti da nešto ključno promenite ili prilagodite.   Drugi razlog da imate promene na umu je taj što ćete možda morati da se vratite par koraka unazad. Svaki programer je iskusio ovo u jednom trenutku: objavi se ažuriranje i softver samo prestane da radi. Kada se to dogodi, potrebno je da se vratite na stariju verziju dok ne shvatite šta je pošlo po zlu. Ako pravite softver koji nije sposoban za tako nešto, nabacićete sebi mnogo više posla.  Kako biste osigurali da je softver fleksibilan na taj način, podržite stare API-jeve uz nove. Ako imate bazu podataka, postarajte se da sve promene mogu da se vrate tako što nećete redefinisati ili uklanjati kolone ili tabele.  Postoji još jedna promena za koju morate da budete spremni: eventualna zamena vašeg sistema. Pisanje softvera je takvo da često niko nije siguran šta je apsolutno tačan odgovor kada se nešto pravi. Ako neko zameni vaš kod nemojte to shvatati kao uvredi, ako ste napravili softver koji traje pet godina to je impresivno.  Jednog dana, svaki deo koda koji ste napisali će biti isključen i deo vašeg posla u dizajniranju softvera je da taj proces bude što bezbolniji. Možda u tome uspete ako budete imali ove principe na umu. 
HelloWorld

15.05.2023

8 stvari koje Google Bard može potpuno besplatno, a ChatGPT ne IT Vesti

8 stvari koje Google Bard može potpuno besplatno, a ChatGPT ne

Čini se da bi ChatGpt mogao da se nađe u problemu nakon apdejta koji je Google spremio za Bard. Za sve koji nisu potpuno upoznati sa Google-ovom ponudom, Bard predstavlja direktnu konkurenciju ChatGPT-u i nudi nekoliko vrlo bitnih prednosti: - Potpuno je besplatan za korišćenje - Povezan je sa internetom u realnom vremenu - Može mu se pristupiti iz 180 zemalja Pored svega navedenog, nakon najnovijeg apdejta, Bard potpuno besplatno može da uradi sledećih 8 stvari, koje ChatGPT ne može. Sve ove prednosti naveo je na svom Twitter nalogu Paul Couvert, AI Educator i tvorac Answera.ai alata za email automatizaciju. 1. Internet pretraga ChatGPT još nije izbacio ovu opciju svim korisnicima, ali Bard već sada ima tu mogućnost i povezan je sa internetom u realnom vremenu. Ovo je velika prednost jer se ChatGPT znanje završava u 2021. godini. 2. Glasovne komande Sa Bardom možete da pričate, umesto da samo unosite tekst. Opcija koja će svakako mnogima uštedeti vreme. 3. Eksportovanje generisanog teksta Za razliku od ChatGPT-a, u Bardu sa samo dva klika možete da eksportujete njegov odgovor, čak i kao email. 4. Sumiranje web stranica S obzirom na to da Bard ima pristup internetu, možete da ga pitate šta god želite o bilo kojem sajtu. Prosto rečeno, sve što je potrebno jeste da sa Bardom podelite link neke interesantne teme na internetu i on će vam pripremiti sažetak. 5. Nekoliko verzija odgovora Bard automatski generiše 3 verzije svakog odgovora. Ako vam se predložena verzija ne sviđa, uvek možete da odaberete neku drugu. 6. U stanju je da objasni kod Dajte link Bardu, i pitajte ga nešto u vezi sa fajlom. Bard će biti u stanju da vam objasni šta je u pitanju i kako radi. 7. Pogledajte dodatne pretrage u vezi sa vašim upitom Bard vam nakon određenog pitanja predlaže Google pretrage sa dodatnim infromacijama. Na ovaj način možete brzo da proverite izvore. 8. Isplanirajte putovanje Bard je u stanju da vam pronađe najbolja mesta za posetu. ChatGPT može ovo isto, ali njegove baze znanja nisu aktuelne kao bardove.
avatar
Uroš Jelić

12.05.2023

Zašto su veštine rešavanja problema tako važne u programiranju Iz ugla programera

Zašto su veštine rešavanja problema tako važne u programiranju

U razvoju softvera, rešavanje problema je proces u kojem se koriste razne teorije i istraživanja kako bi se došlo do rešenja određenog  problema, dok se testiraju različite ideje i primenjuju najbolje prakse za postizanje željenog rezultata. Rešavanje problema takođe ima veze sa kreativnošću i logičkim razmišljanjem za identifikaciju problema i njihovo rešavanje pomoću softvera.   Vrhunski programeri nisu stigli do tog nivoa samo zato što dobro znaju programske jezike ili tehnologiju koju koriste, već i zato što su odlični u rešavanju problema.  Dobro korišćenje programskog jezika može se uporediti sa tim kako je biti vešt i kvalitetan pisac. Dobar pisac mora znati kako da konstruiše rečenice i pravilno koristi gramatiku, ali pisanje je više od toga. Da biste bili Stiven King nije dovoljno da znate svaku reč u rečniku, treba biti kreativan i razmišljati van okvira. Isto se može reći i za programere.   Programeri rade na različitim zadacima, a biti na vrhunskom nivou u rešavanju problema je veština koja je od suštinskog značaja za bilo koje izazove koji mogu da se jave tokom razvoja softvera.  Izdvojili smo nekoliko saveta kako da razvijete svoje veštine rešavanja problema.  Paralelno razmišljanje Paralelno razmišljanje je ključna veština za programere. Ovo vam omogućava da u isto vreme obavljate dva zadatka koji se dopunjuju (nešto poput optimizovanog oblika multitaskinga). Ako steknete sposobnost da menjate redosled zadataka u hodu kako biste poboljšali paralelno rešavanje problema, možete ostvariti bolje rezultate i uštedeti dragoceno vreme.  Razdvajanje složenih ciljeva Kada je u pitanju pravljenje softvera, moraćete efikasno da ocrtate korake i zadatke neophodne za postizanje vašeg cilja. Programeri moraju da nauče da podele velike i složene zadatke na manje zadatke jer je ovo važna veština koja će vam pomoći da ostvarite bolje rezultate.  Ponovna implementacija postojećih rešenja Ne morate uvek da izmišljate točak. Dobri programeri znaju da je nekada najjednostavnije rešenje najbolje, kao što je korišćenje već postojećih alata pre nego što se odlučite da napravite nešto poptuno novo. Razvijanje veština rešavanja problema je u velikoj meri povezano sa pronalaženjem rešenja koja već postoje i njihovom ponovnom upotrebom.   Budite spremni na promene Imajte na umu da ciljevi imaju tendenciju da se razvijaju. Ako vaš klijent dođe sa novim idejama, to će značiti promenu vaših ciljeva i preuređivanje zadataka. Dobar programer mora da nauči da kreira rešenja na način koji ne zahteva potpuni redizajn.  Timski rad Programeri moraju da imaju dobre međuljudske odnose i da budu sposobni da sarađuju. Sposobnost saosećanja, prihvatanja povratnih informacija, suočavanja sa kritikom, pažljivo slušanje i ispoljavanje poštovanja prema drugima su važne karakteristike i sposobnosti neophodne za timski rad, a samim tim i za rešavanje problema na poslu. 
HelloWorld

12.05.2023

Velika Britanija izdvaja 100 miliona funti kako bi AI učinila bezbednijim IT Vesti

Velika Britanija izdvaja 100 miliona funti kako bi AI učinila bezbednijim

Vlada Velike Britanije najavila je da će odvojiti 100 miliona funti u vidu početnog finansiranja posebnog tela koje će podržavati razvoj bezbednih i pouzdanih AI modela koji mogu biti korišćeni u industrijama kao što su zdravstvo i edukacija.  Ključni modeli su AI sistemi koji su trenirani na masivnim neobeleženim setovima podataka. Oni podupiru velike jezičke modele kao što su GPT-4 i Google PaLM koji se koriste za aplikacije generativnog AI poput ChatGPT-a i mogu biti korišćeni za brojne zadatke od prevođenja tekstova do analize medicinskih snimaka.  U saopštenju povodom izdvajanja novca za finansiranje, Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnologiju saopštilo je da se predviđa da će AI tehnologija podići globalni GDP za 7% u narednoj deceniji, i samim tim će njeno usvajanje pružiti „vitalnu priliku“ za rast ekonomije.  Ove vesti stižu nakon što je kancelar Jeremey Hunt u budžet uključio nagradu za istraživanje veštačke inteligencije koja će na godišnjem nivou iznositi milion funti, a dodeljivaće se kompaniji koja je postigla „najrevolucionarniji pomak u istraživanju AI u Britaniji“.  Ključan zadatak novog tela biće razvijanje bezbednih i pouzdanih načina korišćenja veštačke inteligencije kako bi Velika Britanija postala globalno kompetitivna.   Grupa, koju će činiti državni i privatni stručnjaci iz industrije, će takođe sarađivati sa drugim kompanijama, regulatorima i društvenim sektorom kako bi razvila bezbedne i pouzdane modele – na naučnom i komercijalnom nivou.  „Ako se odgovorno razvija, vrhunski AI može da transformiše gotovo svaku industriju i unese revoluciju u način na koji razvijamo nove medicinske tretmane, bavimo se klimatskim promenama i poboljšavamo javne servise – i sve to uz rast i osiguravanje naše ekonomije“, izjavila je Michelle Donelan, sekretarka za nauku, inovacije i tehnologiju.  Sudeći po njenim rečima, od vitalnog je značaja da javnost i kompanije sa punim poverenjem usvoje AI tehnologiju kako bi uvideli sve prednosti koje nove tehnologije donose.  Regulacija veštačke inteligencije  Vlada Velike Britanije je prošlog mesca objavlia poseban dokument koji otkriva njene planove za regulaciju AI.  Dokument je postavio pravila za „odgovorno korišćenje“ i naglasio pet principa koje bi kompanije trebalo da prate, uključujući bezbednost i robusnost, transparentnost i objašnjivost, odgovornost i upravljanje i osporivost i obeštećenje.  Međutim, kako bi se izbeglo robusno zakonodavstvo koje bi moglo da uspori inovacije, država je odlučila da odgovornost za AI pruži posebnim regulatorima koji će morati da se oslanjaju na postojeća ovlašćenja u nedostatku novih zakona. 
avatar
Uroš Jelić

08.05.2023

Naš prvi Open Source projekat - IPS QR Code Generator Iz ugla programera

Naš prvi Open Source projekat - IPS QR Code Generator

Biti "na klupi" nije najsrećnija stvar koja može da se desi jednom developeru, ali ako ćemo iskreno - to nije nešto što možemo da izbegnemo u ovom našem poslu. Meni je lično baš teško padalo “dangubljenje” tako da sam prihvatio predlog Java Division Lead-a u Ingu da tokom down-time perioda uradim nešto korisno i to ne samo za sebe ili za firmu, već i za širu IT zajednicu.   Složili smo se da krenem da radim na Open Source - kodu koji je dostupan svima onima koji žele da ga koriste, besplatno i slobodno, u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne. Za ilustraciju, najpoznatiji primeri Open Source sistema su npr. Mozzila Firefox, Wordpress i Linux OS koje koriste i svakodnevno unapređuju milioni ljudi širom sveta (čak sam negde pronašao podatak da 85% svih softvera na svetu koristi neku open source komponentu).  Činjenica je da ovaj naš posao ne bi bio moguć bez OSS projekata koje koristimo u svakodnevnom radu, pa je red bio da kao kompanija malo i vratimo zajednici.  Nakon kraćeg istraživanja, shvatili smo da želimo da napravimo IPS (Instant Payments Serbia) QR Code Generator - sigurno svi koristite mobilne bankarske aplikacije pa znate da je to ona crno bela kockica koja kad se skenira popuni celu uplatnicu umesto nas i omogućava nam da plaćanje završimo u dva klika. Ključna informacija ovde jeste da za Javu nije postojala dostupna biblioteka za generisanje QR kodova za Srbiju i upravo sam tu pronašao svoju motivaciju da počnem da radim na jednoj bibliotekici koja će moći da se koristi za aplikacije za plaćanje u Srbiji. Kao primer sam koristio jedan sličan projekat koji je takođe rađen za plaćanja u našoj zemlji ali u Java Script-u, dok je "naša" backend verzija namenjena Kotlin, Java i ostalim developerima iz Java ekosistema. Projekat može da služi kao biblioteka koja se uvozi kao dependency u bilo koji Java softver da bi uz pomoć određenih podataka generisala sliku QR koda, a druga mogućnost je da se aplikacija koristi preko bilo koje komandne linije da bi se dobio ovaj isti rezultat i.e. QR kod (mada je teško zamisliti da bi se neko odlučio za drugu opciju jer nije naročito user-friendly😉). Trebalo mi je par nedelja (sa prekidima), da završim ovaj projekat, uz stalne konsultacije sa već pomenutim Java Division Leadom Milošem Kostićem i primenu njegovih konstruktivnih saveta koji su se najviše odnosili na čitljivost samog koda kao i na kvalitetno dokumentovanje kako bi se olakšalo korišćenje koda. Kod je postavljen na GitLab jer i firma koristi ovu platformu, a može mu se pristupiti i preko centralnog repozitorijuma Maven-a (alat koji se koristi u Java ekosistemu za dobavljanje dependency-ja), tako da je dostupan u dva oblika (za čitanje i korišćenje). Ovo je prvi Ingov (i moj) Open Source projekat koji je zahtevao i jedno ozbiljno istraživanje, uključujući i pravne aspekte u smislu koju licencu odabrati, a mi smo se na kraju odlučili za Apache 2.0 koja omogućava i korišćenje i menjanje koda, uz obavezno navođenje svih izmena. Iako postoje neke sumnje u potencijalne njegove zloupotrebe, verujem da javno dostupnim kodom možemo da postignemo veću transparentnost kao i veću bezbednost jer velik broj developera može da pregleda kod i ispravi neku grešku, ili da javi kreatorima koda da to urade. Kada sam zamolio ChatGPT za neku duhovitu metaforu za opisivanje OSS-a, on mi je (veoma maštovito) rekao da zamislim Open Source kao jednu zajedničku baštu u kojoj ceo komšiluk doprinosi svojim radom i resursima da bi na kraju svi zajedno uživali u plodovima (not bad at all!).  U firmi smo jako ponosni na urađeno jer se nadamo se da ćemo ovim podstaći ostale kolege iz firme ali i iz šire programerske zajednice u Srbiji da se ubuduće više angažuje na ovakvim i sličnim projektima jer ih nema dovoljno.  Nadamo se i da ćemo uskoro da proširimo Ing-ov OSS portfolio i da je ovo samo prvi od mnogo predstojećih ovakvih projekata. Posle dobrog iskustva koje smo imali sa ovim projektom, plan Ing-ove Java Divizije je da se oproba i sa komplikovanijim projektima. Doduše, ja se neko vreme neću ovim baviti jer (konačno) nisam više na klupi 🙂 O autoru: Ilija je počeo da se bavi programiranjem pre pet godina, i kaže da mu se ljubav prema ovoj profesiji rodila kroz igranje video igara i “čeprkanje po kompjuterima” (krekovanja igrica, opravljanja bagova, a ponekad i sastavljanja računara). Živi u Nišu, a vreme nakon posla provodi sa verenicom i ljubimcima - mačkom, psom i hrčcima. Ilija voli da planinari, ali i da gleda Sci-fi serije i filmove.  Ingu se pridružio septembra prošle godine.
HelloWorld

04.05.2023

Pogledaj sve tekstove