Najveća baza IT poslova i iskustava o IT poslodavcima u Srbiji

Poslovi

938

Iskustva

8670

Plate

3532

Blog

2424

Istaknuti poslodavci

MITIGATE
Premium
4.1

Vega IT
5 Oglasa 123 Iskustva 75 Plata
Premium
4

Blue Grid d.o.o.
20 Iskustava 7 Plata
Premium
4.3

OTP banka
1 Oglas 10 Iskustava 5 Plata
Premium
3.8

Mozzart d.o.o.
20 Iskustava 12 Plata
Premium
3.4

NLB DigIT DOO
1 Oglas 9 Iskustava
Premium
4.1

Computer Rock d.o.o.
61 Iskustvo 13 Plata
Premium
3

NIS - Naftna Industrija Srbije
3 Oglasa 8 Iskustava 9 Plata
Premium
4.6

CAKE.com
5 Oglasa 73 Iskustva 10 Plata
Premium

Lava Network
Premium
4.7

Team Sava
2 Oglasa 13 Iskustava 1 Plata
Premium
5

Enlight Engineering
12 Iskustava 12 Plata
Premium
Pogledaj sve kompanije

Najnovije sa Bloga

Najave IT dešavanja, informacije o tržištu, saveti i cake.

Google protiv blokatora reklama

Google se drži plana za koji se misli da će napraviti velike probleme Chrome ekstenzijama sledeće godine. Popularan tip Chrome ekstenzija su ad blockeri, odnosno blokatori reklama, i za njih se smatra da će biti najviše pogođeni. O čemu se zapravo radi? Google je najavio da će ukinuti Manifest V2 u junu 2024. godine i preći na Manifest V3, koji će biti najnovija specifikacija za Chrome ekstenzije. Manifesti V2 i V3 su zapravo pravila koja developeri ekstenzija moraju da ispoštuju ako žele da njihove ekstenzije budu prihvaćene u Chrome Web Store. Manifest V2 je već zastario i Chrome Web Store više ne prihvata Manifest V2 ekstenzije, ali browseri ih i dalje mogu koristiti, za sada. Ovo je deo Google-ove strategije za povećanje prihoda od reklama. Kompanija Alphabet je u 2022. godini prihodovala 280 milijardi dolara, a 224 milijarde je bio prihod od reklama. Ono što je problem jeste da je YouTube doprineo sa samo 29 milijardi odnosno tek 11%, što je mali procenat jer moramo uzeti u obzir da je to druga najpopularnija platforma na internetu. Manje popularni od YouTube-a su Instagram i Facebook, a njihov prihod od reklama je značajno veći. Zanimljivo je da je FBI pre godinu dana preporučio korištenje ad blocker-a kao zaštitu od cyber kriminalaca koji koriste servise za reklamiranje da bi lažno predstavljali legitimna preduzeća i krali informacije od korisnika. Razlika između Manifesta V2 i Manifesta V3. Da bi razvili ekstenziju moramo imati manifest.json fajl. Kada pogledamo manifest.json fajl za uBlock možemo vidjeti da on koristi webRequest i webRequestBlocking API-je. Ovi API-ji omogućavaju ekstenziji da jednostavno presretne zahtev sa interneta i modifikuje ga tako da ne prikazuje reklame. Razlika u Manifestu V3 jeste da umesto ovih API-ja imamo chrome.declarativeNetRequest API koji ima mnogo veća ograničenja kad se radi o dinamičkom filtriranju sadržaja. Šta bi mogao biti epilog ove priče? Vrlo verovatno će se vremenom pojaviti sofisticiraniji ad blocker koji će biti u skladu sa Manifestom V3 ali je sigurno da će onda i Google pokušati da dodatno ograniči mogućnosti ad blocker-a i ekstenzija. Tekst pisali Aleksandar Lukač i Segej Soldar.
avatar
Aleksandar Lukač, DressCode

28.11.2023

Kompanije tvrde da stručnjaci Generacije Z nemaju ključna znanja za posao

Gotovo polovina kompanija koje su u potrazi za talentovanim programerima tvrde da kandidatima nedostaju ključne tehničke veštine kada su u pitanju nisko rangirane pozicije, uprkos tome što poseduju adekvatne diplome. Pored upadljivog nedostatka tehničkih veština, još jedna vrlo bitna stvar koju gotovo četvrtina kandidata ne poseduje - jesu meke veštine. Godišnji izveštaj „Diversity in tech“ otkrio je da 42% kompanija smatra da na tržištu rada ne postoji dovoljno kandidata sa adekvatnim formalnim kvalifikacijama koji bi popunili pozicije u tehnološkoj industriji. Ovi rezultati mogu da objasne i poteškoće sa kojima veliki broj pripadnika takozvane Generacije Z dolazi do zaposlenja. Izveštaj je otkrio i da je 54% Gen Z profesionalaca zaposlenje tražilo 4 do 9 meseci, kao i da je gotovo 65% njih ocenilo da su dobijene pozicije znatno teže u poređenju sa onim šta su očekivali. „Naše istraživanje naglasilo je jasnu vezu koja postoji između univerzitetskog obrazovanja i radnog mesta, a to je razlika u posedovanju ključnih veština koje je potrebno nadomestiti dodatnim treningom. Brojne kompanije veruju da kandidati ne poseduju adekvatne veštine koje bi im pomogle da pravo sa univerziteta napreduju na poslu“, izjavila je Becs Roycorft, potpredsednica kompanije Wiley Edge, koja je izvršila ispitivanje. U prošlosti, studenti tehničkih univerziteta nalazili su se među onima sa najmanje zaposlenja nakon završetka studiranja, a u prilog tome ide i mišljenje brojnih organizacija koje smatraju da u tom trenutku jednostavno ne poseduju potrebne veštine za glatko popunjavanje određene tehničke pozicije. Sa druge strane, kod poslodavaca je prisutna određena doza pristrasnosti koje onemogućava da kandidati sa pravim veštinama dođu do posla jer imaju neadekvatne reference. Razlog za to je veliki broj kompanija koje isključivo regrutuju zaposlene sa elitnih univerziteta i zahtevaju da kandidati poseduju visoku stručnu spremu, čak iako je njihovo znanje a nižem nivou u poređenju sa kandidatima koji ne poseduju diplome elitnih univerziteta. Doduše, postoje i kompanije koje ne pridaju toliko važnosti univerzitetskom obrazovanju, pa je tako 48% njih izjavilo da je dilpoma „ponekada“ potrebna, dok 3% njih nikada ne angažuje kandidate sa diplomom. Uprkos tome što je danas lako doći do tehničkih veština potrebnih za posao u tehonloškoj industriji i bez diplome, određene kompanije i dalje biraju tradicionalne rute zapošljavanja, i to na duže staze može predstavljati određeni problem, pogotovo ako se u ceo miks ubaci i praktično znanje koje bi kandidat trebalo da poseduje. Uprkos tome što „školovani“ kadar ima veće šanse za dobijanje posla, posedovanje diplome ne neutralizuje nedostatak ključnih veština, i samim tim se ova praksa može pokazati izuzetno problematičnom kada je integracija novih radnika u tim i rad sa klijentom u pitanju.
avatar
Uroš Jelić

27.11.2023

Sada svi developeri mogu da koriste GitHub Copilot Chat

GitHub je upravo najavio da je Copilot Chat sada dostupan svim developerima i tako započeo novu eru AI softverskog razvoja. Copilot Chat do sada je bio dostupan samo poslovnim korisnicima i njegova ključna prednost jeste mogućnost pružanja pomoći developerima u njihovom izabranom jeziku sa ciljem da se izbegnu zamorni repetativni taskovi. Developeri sada mogu da koriste AI asistenta kako bi istraživali nove jezike, tražili i rešavali bagove i dobijali odogovore na pitanja u vezi sa kodiranjem – i to dok su unutar svog IDE softvera. Ovo smanjenje potrebe za promenom konteksta svakako će ubrzati razvoj i dozvoliti developerima da zadrže fokus, a samim tim i produktivnost. Jedna od bitnih stvari koje donosi Copilot Chat jeste pomoć u realnom vremenu. GitHub sada može da nudi predloge, najbolje prakse, savete i rešenja kreirana za specifičan programerski izazov kako bi programeri znatno većom brzinom naučili novi jezik ili unapredili postojeće veštine. Nikako ne treba zanemariti ni bezbednosni aspekt prilikom korišćenja AI alata. Iz tog razloga, Copilot Chat gleda da je unapredi predlažući rešenja za određene probleme. Za sve koji se svakodnevno hvataju u koštac sa debuggingom, GitHub Copilot Chat je u stanju da identifikuje probleme i ponudi predloge, objašnjenja i alternativne pristupe kako bi se celokupan proces dodatno ubrzao. Jedna od najvažnijih stvari koje bi GitHub Copilot Chat mogao da promeni, jeste demokratizacija razvoja softvera. Novi alat osnažuje developere i pruža im lak način da uče i stvaraju u određenom jeziku koji im najviše leži. Bez obzira na lokaciju i senioritet, GitHub Copilot Chat poseduje potencijal da premosti edukativni jaz i dozvoli svima da učestvuju u razvoju softvera. Kako iz GitHuba tvrde, za njih je budućnost mesto gde prirodan jezik postaje univerzalni alat za programiranje, a izlazak Copilot Chata svakako bi mogao da bude veliki korak u ostvarivanju te misije.
avatar
Uroš Jelić

21.11.2023

5 saveta koji će vam pomoći da dođete do najviše pozicije u kompaniji

Brojni profesionalci u određenom trenutku u karijeri dobiju ambiciju da se nađu u konferencijskoj sali u ulozi nekog od članova borda direktora. Ovo je veliko dostignuće koje otvara put novim obavezama, ali i odgovornostima. Prelazak sa neke od seniorskih pozicija u samu srž akcije i srce poslovne strategije donosi veliku odgovornost, promene, ali i nagrade. Međutim, za profesionalce u IT industriji, dolazak na čelo stola u konferencijskoj sali nije nešto što će se desiti samo od sebe. Zapravo, pojedina istraživanja ukazuju da dve trećine seniora na CIO poziciji uspe da ostvari ovu ambiciju. Bilo da ste CIO, CTO ili CDO, senior ili na počektu karijere gradite velike planove, važno je da maksimalno iskoristite sve prilike koje se pred vama nađu. Budite spremni na preseljenje U retkim slučajevima se može desiti da na nekoj seniorskoj poziciji uspete da toliko impresionirate da vam se ponudi neka bord pozicija. Vrlo češći scenario jeste pridruživanje drugoj kompaniji unutar koje je CIO pozicija deo borda direktora. U pitanju može biti manje poznata ili velika kompanija, možda određeni startap ili neki drugi digitalni biznis. Ovo takođe znači da ćete morati da se upustite u nepoznato, ali isto važi i za tu kompaniju. Samim tim, moraćete da pokažete svoju vrednost i sposobnost da izlazite na kraj sa svim kompleksnostima strateškog donošenja odluka. Dokažite da ste strateg, a ne samo tehnolog Članovi borda moraju da budu vođe i stratezi, a ne samo lideri individualnih sektora. Morate da pokažete da ste u stanju da razmišljate strateški i da razumete ulogu koju tehnologija ima u poslovanju kompanije i njenim ambicijama. Zato je važno da razumete kompletnu sliku poslovanja, i da ste u stanju da na to putovanje povedete druge kolege kako biste zajedno postigli sve zadate ciljeve. Budite svoji Iako je u mislima mnogih uvrežene stav da ozbiljno napredovanje ne može da se desi bez ozbiljnog ulizivanja i laskanja, održavanje dobrih odnosa i hemija sa članovima borda jeste bitna, ali je podjednako važno i da budete sopstvena ličnost sa stavovima i mišljenjima. Budite spremni na izazov, svoje stavove podržite dokazima i podacima, i fokusirajte se na isporučivanje traženih i potrebnih rezultata. Za vođe je ovo znatno bitnije od osobe koja će im uvek reći da su u pravu. Razvijajte se Veoma je važno da se razvijate i napredujete tokom svoje karijere, da učite i tražite nova iskustva i prilike koje će vam dati dodatnu vrednost. Na ovaj način razvijaćete svoje poslovno razmišljanje, ali i kontakte sa drugim ljudima iz industrije koji vam mogu pomoći. Vremensko ulaganje u dodatne projekte i usavršavanje biće znatno manje od rezultate koje može da donese. Razmislite o svojoj reputaciji Kako vas posmatraju ljudi van vaše kompanije? Na šta će naići ukoliko ukucaju vaše ime u pretraživač? Fokus svakako treba da vam bude na dobrom obavljanju posla, ali usavršavanje reputacije van radnog mesta takođe može biti podjednako bitno. Ako vas ljudi posmatraju kao vođu ili eksperta u određenom polju, to može imati veliku težinu koja će se pozitivno odraziti na vašu buduću karijeru. Pisanje blogova, radova, stručni komentari u medijima, predavanja, konstantno prisustvo na društvenim mrežama – sve ove stvari vam mogu pomoći u razvoju karijere. Postoje brojni faktori koji su zaslužni za uspeh na samom vrhu. Jedan od njih je i sreća – ponekada se jednostavno možete naći na pravom mestu u pravo vreme i prilika će vam se sama ukazati. Drugi je manje uslovljen srećom, i odnosi se na naporan rad i posvećenost – što je ujedno i najsigurniji način da ostvarite odlične rezultate i budete primećeni. Tu je i strpljenje. Možda će trebati vremena ali, ukoliko se posvetite svom cilju, nema sumnje da će rezultati doći. Na samom kraju, možda najvažnija stvar jeste da sami utvrdite šta tačno želite od svoje karijere i uživate na putu ispunjavanja tih ciljeva, po pravilima koja ste sami postavili.  
avatar
Uroš Jelić

20.11.2023

Kad percepcija postane stvarnost: Zanimljivi primeri placebo efekata u igrama

Igre, kao i svaki drugi softver, imaju bagove. Ti bagovi mogu biti razni, od sitnih bagova u korisničkom interfejsu, poznatijih kao UI bagovi, do velikih bagova koji u potpunosti mogu uništiti korisničko iskustvo. Ali, u nekim slučajevima, igrači mogu da umisle da nešto sa igrom nije u redu. Ovde ćemo navesti neke od najpoznatijih placebo efekata i na koji način su domišljati developeri uspeli da “reše” bagove (koji nisu ni postojali). Wolfenstein Enemy Territory U ovoj igri iz 2003. godine, igrači su se žalili da je čuvena Thompson puška bila daleko jača u odnosu na pušku suparničkog tima - MP40. Developeri su ostali u čudu iz razloga što su obe puške delile identične karakteristike (broj metaka, brzina reload-a, fire rate, itd). Jedine dve razlike koje su bile su 3D modeli i zvučni efekti koji su se puštali u trenutku kada se metak ispaljuje. Developeri su primetili da je zvuk Thompson-a bio glasniji od zvuka MP40. To je samim tim dovelo do toga da igrači podsvesno igraju agresivnije sa tom puškom, ostvarujući tako daleko bolji rezultat u odnosu na suparnički tim. I naravno, kada su developeri smanjili jačinu zvuka Thompson-a, za igrače je bag bio rešen. Counter Strike U starijim verzijama Counter Strike-a, igrači su počeli masovno da se žale na to da im je igračko iskustvo daleko lošije jer im se činilo da im je ping bili gori nego ikad ranije. Iako su ih developeri ubeđivali da ništa vezano za mrežnu arhitekturu i način na koji sama srž igre radi nije promenjen, igrači nisu odustajali. Jednom od developera Counter Strike-a pala je radikalna ideja na pamet. Da prikaz samog pinga na leaderboard-u smanji za 50 (Tako da ako ste u stvarnosti imali ping 60, igra bi prikazivala kao da imate 10). Igrači su naravno bili presrećni i oduševljeni, iako se doslovno ništa sem samo tog broja nije promenilo. Don’t Starve U jednom eksperimentu tokom razvoja igre Don’t Starve, igračima je rečeno da će igrati dve verzije jedne mape. Prva mapa će biti “obična”, a druga mapa će biti kontrolisana “adaptivnom veštačkom inteligencijom” koja može promeniti mapu na osnovu nivoa veštine igrača. Međutim, obe verzije igre bile su identično nasumične i doslovno se ništa u te dve mape nije razlikovalo. Kada su igrači mislili da igraju na mapi za koju im je bilo rečeno da je kontrolisana veštačkom inteligencijom, ocenili su je kao zanimljiviju i zabavniju. Placebo efekti u video igrama su fascinantna manifestacija ljudske psihologije i njenog uticaja na percepciju tehnološkog iskustva. Ovi primeri demonstriraju kako naše očekivanje može oblikovati doživljaj igara, čak i kada objektivne promene nisu prisutne. U slučaju igara Wolfenstein Enemy Territory, Counter Strike i Don’t Starve, igrači su reagovali na ono što su mislili da se dešava, a ne na stvarne karakteristike igara. Ovo ukazuje na važnost psiholoških faktora u dizajnu igara, gde čak i najmanje promene u prezentaciji mogu imati snažan uticaj na iskustvo korisnika. U svetlu ovih saznanja, developeri igara mogu da koriste ovakve efekte u svoju korist, prilagođavajući softverska rešenja tako da pojačaju pozitivne aspekte igračkog iskustva, čak i bez značajnih tehničkih izmena.
avatar
Nikola Garabandić, DressCode

15.11.2023

GPTs - šta nam donose novi, personalizovaniji GPT-jevi

OpenAI nam je pre nekoliko dana predstavio pregršt novih funkcionalnosti, među kojima se nalazi i tema današnjeg teksta, a to su personalizovani GPT-jevi. Korisnici će napokon moći da naprave svoju personalizovanu verziju ChatGPT-ja bez potrebe o znanju programiranja. Ukoliko vi kao korisnik ne budete imali inspiraciju kakav personalizovani ChatGPT želite, imaćete na raspolaganju GPT Store, na kom će se nalaziti gomila personalizovanih GPT-jeva, koji će moći da se koriste u najrazličtije svrhe. A ukoliko ipak shvatite da biste vašu verziju GPT-ja želeli da pokažete svetu, to će vam se i isplatiti, zbog toga što ćete preko Store-a moći i da zaradite na vašem personalizovanom GPT-ju. Tačni detalji oko toga kako će zarada funkcionisati nije još objavljena. A pak, ukoliko ste progamer, GPT-jevi će moći da se povežu i na vaše API-jeve, preko kojih će direktno moći da vuku podatke iz najrazličitijih izvora, od baza podataka, do sentimenata koje će kasnije vaš personalizovani GPT koristiti za potpuno autonomnu komunikaciju sa ljudima kojima, recimo, treba pomoć oko nekog proizvoda ili usluge koji vi prodajete. Takođe, pogotovo posle ove prethodne rečenice, prirodno se nameće pitanje da li će veštačka inteligencija u godinama koje su pred nama, zaista u potpunosti zameniti čoveka i da će u doglednoj budućnosti jedini način da ljudi budu društveno korisni biti ogledan isključivo u fizičkom, ali ne i u umnom radu? Kratak odgovor na to, sa moje tačke gledišta, je veliko ne. Istina je da po internetu kruže priče i članci u kom su neke firme drastično smanjile broj zaposlenih zato što ih je AI zamenio, ali ovde treba staviti akcenat na smanjenje zaposlenih, a ne na potpuno gubljenje čitavih departmana u kompanijama. Pre 70 godina, u mojoj porodici smo imali osobu koja je bila zaposlena u banci i njen jedini posao je bio da broji pare, jer mašine za brojanje para, koje danas vidimo na svakom koraku, nisu bile dostupne. Ta osoba danas sigurno ne bi mogla tim poslom da se bavi. AI revoluciju treba posmatrati na isti način na koji sa današnje tačke gledišta gledamo industrijsku revoluciju, gde su kompanije samo optimizovale svoj proces proizvodnje i smanjili potrebu za fizičkom radnom snagom.
avatar
Nikola Garabandić, DressCode

13.11.2023

Apple i Bing: Šta bi se desilo da je Microsoft prodao svoj pretraživač gigantu iz Kupertina?

Microsoft je oko 2020. godine razmatrao prodaju svog pretraživača Bing kompaniji Apple, prema izvorima upućenim u tu stvar. Dogovor bi značio da bi Bing zamenio Google kao podrazumevani pretraživač na iPhone, iPad i Mac uređajima. Međutim, pregovori nisu otišli dalje od razgovora između izvršnih direktora obe kompanije, Satje Nadele i Tima Kuka. Zašto je Microsoft hteo da proda Bing? Jedan od razloga je bila želja kompanije Microsoft da se fokusira na svoje druge poslovne segmente, kao što su cloud computing, veštačka inteligencija i gejming. Bing je bio gubitak za Microsoft, koji je ulagao milijarde dolara u njegov razvoj i promociju, ali nije uspeo da ostvari značajan udeo na tržištu pretraživanja. Prema podacima kompanije StatCounter, Bing je imao samo 2,7% globalnog udela na tržištu pretraživanja u septembru 2023. godine, dok je Google imao 91,5%. Zašto je Apple odbio da kupi Bing? Jedan od ključnih razloga je bio novac koji je Apple zarađivao od Google-a za to što je njegov pretraživač podrazumevana opcija na Apple-ovim uređajima. Prema izveštaju Bloomberga, Google je Apple-u plaćao između 4 i 7 milijardi dolara godišnje za tu privilegiju. Ovaj dogovor je bio predmet antimonopolskog suđenja između Google-a i američkog Ministarstva pravde, koje je ukazivalo na Google-ovu dominaciju na Apple-ovim uređajima kao dokaz da Google ima monopol na pretraživanje. Drugi razlog je bio kvalitet i sposobnosti Binga u poređenju sa Google-om. Eddy Cue, viši potpredsednik Apple-a zadužen za usluge, koji je sklopio dogovor sa Google-om, nedavno je rekao na sudu da je smatrao "Da niko nije ni približno dobar kao Google u pretraživanju, ni tada, ni sada". On je dodao da Apple nije koristio druge pretraživače jer nije postojala "validna alternativa". Šta bi se desilo da je Apple kupio Bing? To je pitanje koje možemo samo nagađati, ali možemo zamisliti neke moguće scenarije. Prvo, Apple bi verovatno promenio ime i dizajn Binga da bi se uklopio u svoj brend i ekosistem. Možda bi ga nazvao Apple Search ili Siri Search, i dao mu minimalistički i elegantni izgled. Drugo, Apple bi verovatno integrisao Bing sa svojim drugim uslugama, kao što su Siri, iCloud, Apple Maps, Apple News i Apple Music. To bi značilo da bi korisnici mogli da dobiju personalizovane i relevantne rezultate pretraživanja na osnovu svojih podataka i preferencija. Treće, Apple bi verovatno uložio više resursa u poboljšanje Binga i njegovih funkcija. Možda bi koristio svoju ekspertizu u veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju da napravi Bing pametnijim i bržim. Možda bi takođe dodao nove funkcije kao što su glasovno pretraživanje, prevod teksta i slika, i prepoznavanje objekata i lica. Kako bi se to odrazilo na tržište pretraživanja? To je takođe teško predvideti, ali možemo pretpostaviti da bi to imalo značajan uticaj. Prvo, to bi značilo da bi Google izgubio veliki deo svog prihoda i saobraćaja koji je dobijao od Apple-ovih uređaja. To bi moglo da oslabi Google-ovu poziciju i motiviše ga da poboljša svoj pretraživač i ponudi bolje uslove drugim partnerima. Drugo, to bi značilo da bi Bing dobio veliki podsticaj u popularnosti i kredibilitetu, jer bi bio podrazumevani pretraživač na milionima Apple-ovih uređaja. To bi moglo da privuče više korisnika i oglašivača, i poveća Bing-ov udeo na tržištu. Treće, to bi značilo da bi tržište pretraživanja postalo konkurentnije i raznovrsnije, jer bi bilo više opcija za korisnike i oglašivače. To bi moglo da podstakne inovacije i kvalitet u industriji pretraživanja. Apple i Bing su bili blizu dogovora oko 2020. godine, ali su ga odbacili zbog novca i kvaliteta. Interesantno bi bilo sada videti rezultate ove saradnje, kada Bing uspeva da uzme sve veći procenat tržišta zahvaljujući integraciji sa GPT 4.
avatar
Aleksandar Lukač, DressCode

09.11.2023

BBC ograničava pristup ChatGPT-ju: Šta to znači za budućnost generativne veštačke inteligencije?

Dosta prašine u javnosti podigla je informacija da britanski medijski gigant BBC planira da blokira pristup svom sadržaju popularnom AI alatu - ChatGPT-ju. Za one koji su “prespavali” poslednjih godinu dana, čisto da napomenemo da je prva verzija ChatGPT-ja objavljena 30. novembra 2022. godine i da se od tog datuma svet koji poznajemo znatno promenio. ChatGPT je deo nove generacije veštačke inteligencije (Gen AI- generativni AI), koji može sam da stvara tekst, poeziju, muziku, slike, video. Početno oduševljenje javnosti najnovijim mogućnostima veštačke inteligencije vrlo brzo se izjednačilo sa zabrinutošću. Ljudi su postali svesni opasnosti koje ovakva veštačka inteligencija nosi sa sobom, te se pored pitanja o radnim mestima, povela polemika i o “kraju ljudske umetnosti”. Ovaj potez BBC-ja, koji, u stvari, nije izolovan slučaj, već BBC na ovaj način staje uz rame organizacijama kao što su Reuters, Getty Images i druge, zapravo je pokušaj da se veštačka inteligencija na vreme postavi u nekakav okvir i to je nešto što svakako treba pozdraviti. Potencijal i problemi Rodri Talafan Dejvis, jedan od direktora u BBC-ju, izjavio je da je preuzeo na sebe odgovornost za okupljanje timova širom BBC-ja, kako bi oblikovali odgovor na novi tehnološki izazov - generativnu veštačku inteligenciju. Iako je naveo da vidi potencijal da generativna veštačka inteligencija “pomogne” njegovoj medijskoj kući da pređe na “viši nivo” i da postane efikasnija, on se fokusirao na rizike koji nastaju kada se ovi alati ne koriste na ispravan način, a što uključuje etičke, pravne i probleme vezane za autorska prava. Poseban akcenat stavio je na dezinformacije i pristrasno izveštavanje. Izneo je tri principa kojih će se BBC pridržavati u pristupu radu sa generativnom veštačkom inteligencijom: Uvek ćemo delovati u najboljem interesu javnosti Uvek ćemo prioritet dati talentu i kreativnosti Bićemo otvoreni i transparentni u vezi sa veštačkom inteligencijom u našem sadržaju Nakon ovih objava, BBC je preduzeo i konkretne korake, tako što je blokirao skrejpovanje (engl. scraping, automatsko prikupljanje sadržaja sa interneta uz pomoć veštačke inteligencije) njihovog sadržaja za web crawler-e, poput onih koje koriste Open AI i Common Crawl. Kao što smo na to već navikli, kad su neki bitni događaji u pitanju i u ovom slučaju mišljenje javnosti je podeljeno. Neki smatraju da je to dobar korak, kako bi se zaštitili autorski sadržaji i sprečila moguća zloupotreba AI tehnologija, dok drugi ističu da blokiranje pristupa AI aplikacijama može dovesti do njihovog preusmeravanja na druge izvore informacija koji možda nisu tako pouzdani ili lako proverljivi. Takođe se raspravlja i o tome da li su zakoni i regulative bolji način zaštite sadržaja na internetu od samih tehnoloških “blokada”. Neki stručnjaci smatraju da bi zakoni trebalo da regulišu ovu oblast, dok drugi ukazuju na izazove u sprovođenju takvih zakona. Ovo je jedna veoma složena tema, koja se tiče i svih nas. Ne treba očekivati da će prvi potezi ili zakoni doneti neko savršeno i trajno rešenje, ali se treba nadati da će kvalitetna rešenja problema koje generativna veštačka inteligencija potencijalno može da stvori, dolaziti brže nego sto će se ona razvijati, jer je to, praktično, jedini način da izbegnemo štetu. Kada se generativna veštačka inteligencija stavi pod neku vrstu kontrole, tek onda možemo da pričamo o benefitima koje će nam doneti.
HelloWorld

08.11.2023

Zašto zaposleni treba da koriste Excel i Python umesto komplikovanih programskih jezika?

Ako želite da izvučete maksimalnu vrednost iz podataka, naučite zaposlene da koriste Python i Excel umesto specijalizovanih programskih jezika. Istraživanje koje je sprovela kompanija NewVantage Partners pokazalo je da je 93.9% ispitanih osoba na visokim funkcijama očekivalo da će povećati ulaganje u podatke u 2023. godini, dok svega 23.9% organizacija svoje poslovanje vodi na osnovu velikih podataka. Ovi rezultati doveli su do pitanja – gde će navedene investicije ići, ako ne na promenu načina na koji kompanije funkcionišu, i šta sprečava te menadžere da svoju viziju budućnosti vođene podacima nametnu kompaniji? Kratak odgovor je – ljudi. Od tih istih ispitanih menadžera, 79% tvrdi da su kulturološki problem najveća prepreka ulasku u budućnost vođenu podacima. Čini se da je lako reći da poslovanje kompanije vode ozbiljni podaci, ali je to mnogo teže sprovesti u delo i implementirati jer su na kraju dana ljudi ti koji udišu život u posao, a ne podaci. Ako ovo uzmemo u obzir, ključ je obezbediti podatke koji osnažuju ljude, ali ih ne zamenjuju. Python i prijatelji Pre više od jedne decenije, Svetlana Sikular, analitičarka kompanije Gartner, iznela je dve ključne istine o podacima koje vrlo često zaboravljamo: “Organizacije već imaju ljude koji poznaju svoje podatke bolje od mističnih data naučnika” i “učenje Hadoopa je lakše nego učenje kompanijskog posla”. Jedan od načina da se unapredi inteligentna upotreba podataka jeste spuštanje granice programske pismenosti. Ma koliko misteriozni data alati mogu biti, mnogo značajniji alat jeste način na koji zaposleni posmatra poslovanje kompanije jer stručniji zaposleni mogu da postavljaju inteligentnija pitanja i dolaze do dragocenijih zaključaka iz dostupnih podataka. Iz tog razloga, fokus svake kompanije bi trebalo da bude veća dostupnost data alata zaposlenima. Napori da se Microsoft Excel učini ključnom komponentom analize podataka je nešto što treba ohrabrivati s obzirom na to da postoji znatno veći broj ljudi stručnih u Excelu nego sa TensorFlow ili Hugging Face modelima. Isto važi i za Python. Iako R i drugi specijalizovani jezici nastavljaju da igraju značajnu ulogu, Python je jedan od najvećih pokretača AI produktivnosti za sve veći broj data analitičara. Ako planiramo da podatke stavimo u centar poslovanja svake kompanije, onda bi dominantan jezik trebalo da bude onaj koji je najpristupačniji najširem broju zaposlenih. A to je Python. Ali, i SQL. Nedavna analiza popularnosti programskih jezika pokazala je da se Python i SQL nalaze na prve dve pozicije. Python je definitivno na prvom mestu sa velikom prednošću - koja nastavlja da raste. Ova dva jezika zajedno predstavljaju dobru kombinaciju s obzirom na činjenicu da se uklapaju u veštine koje mnogi zaposleni već imaju i samim tim nema potrebe da se oni uče novim načinima za rad sa podacima. Generativni AI je još jedan način na koji zaposleni mogu da se ohrabre na rad sa podacima. Međutim, rezultati i odgovori koje AI može da pruži i dalje nisu dovoljno dobri po pitanju tehničke preciznosti, mada je prozaičnost tu. Na kraju dana, poenta nije tehnologija, već ljudi koji je koriste – i to je stvar u kojoj mnoge kompanije greše. Osnaživanje zaposlenih Kako NewVantage izveštaj navodi, svake godine, velika većina ispitanih izjavljuje da su ključni izazovi na putu ka data transformaciji organizacija ljudske prirode – kultura, ljudi, procesi i same organizacije – a ne tehnološke. Sa druge strane, veliki broj kompanija fokus stavlja na probleme u čijoj srži nisu ljudi poput data modernizacije, data proizvoda, veštačke inteligencije i različitih data arhitektura. Drugim rečima, polako shvatamo da postoji problem sa ljudima, ali pokušavamo da ga rešimo tehnologijom. Ključna stvar u svakoj kompaniji su ljudi koji interpretiraju dostupne podatke, ne sami podaci. Ti ljudi već rade svoj posao, a ključna stvar jeste shvatiti kako da se bolje iskoriste alati koje već poznaju ili lako mogu da se nauče.
avatar
Uroš Jelić

06.11.2023

Pogledaj sve tekstove