Blog

U nastojanju da unapredimo tvoje korisničko iskustvo i sa namerom da ti omogućimo informisane odluke vezane za buduću karijeru, koja ima presudan uticaj na izbor poslodavca, s ponosom ti predstavljamo našu najnoviju funkcionalnost - "Uporedi kompanije". Od ovog trenutka, imaćeš mogućnost da sve ključne faktore analiziraš na istom mestu. Uz ovu poboljšanu funkciju uporedjivanja, otvaramo ti vrata sveobuhvatnog uvida u svet kompanija. Ispitajte i uporedite: Ocene kompanija Sada možeš lako istražiti i uporediti ocene kompanija naših korisnika. Bez obzira da li si u potrazi za dinamičnim startapom ili uglednom korporacijom, naša funkcionalnost poređenja ti omogućava da sagledaš ocene kompanija iz različitih aspekata, pomažući ti da doneseš informisanu odluku o svom sledećem profesionalnom koraku. Korisnička iskustva Šta je bolji način da saznaš kako je raditi u određenoj kompaniji, nego čuti direktno od ljudi koji su tamo ili su bili? Sada ti naša funkcionalnost poređenja omogućava da pristupiš iskustvima naših korisnika, čime dobijaš realan uvid u svakodnevni život zaposlenih u različitim organizacijama. Prosečne plate po pozicijama Da li želiš da znaš koliku platu možeš da očekuješ na određenoj radnoj poziciji? Sada brzo i lako možeš da uporediš prosečne plate za radne pozicije koje te zanimaju u različitim kompanijama. Beneficije i tehnologije Pored plata i ocena, pružamo ti mogućnost da uporediš i beneficije koje su u ponudi u različitim kompanijama. Takođe, saznaćeš u kojim tehnologijama se radi u svakoj organizaciji, kako bi se uverio/la da tvoje veštine odgovaraju onome što kompanije traže. Aktuelni poslovi Tražiš novu profesionalnu priliku? Naša funkcionalnost poređenja ti omogućava da lako pregledaš trenutno otvorene radne pozicije u kompanijama koje te zanimaju, pružajući ti brz pristup mogućnostima za napredak. Statistike o zaposlenima i prihodima: Saznaj više o veličini i finansijskom statusu kompanija koje te zanimaju. Uporedi broj zaposlenih i prihod kompanija kako bi najbolje stekao/la bolje razumevanje njihove veličine i stabilnosti. Spreman/na si za svoj naredni korak? Iskoristi moć funkcionalnosti upoređivanja na Helloworld.rs i pronađi poslodavca koji ti savršeno odgovara. LINK   HelloWorld tim 😊

Apple je jedna od retkih kompanija koja je na ceni kod svojih zaposlenih, ali i svih onih koji su u potrazi za poslom. Međutim, ono što tehnološku kompaniju iz Kupertina čini poželjnim poslodavcem možda neće biti prva stvar koja mnogima padne na pamet. Ne samo da je Apple više nego spreman da izdvoji dobar novac za plate zaposlenima, ponudi raskošan prostor za rad i ozbiljne uslove kada su u pitanju bonusi, ono što rad u ovoj kompaniji čini izuzetno dragocenim jeste određena „udobnost“ uloga unutar nje – i za to postoji briljantno prost razlog. Ono što Apple radi, a većina drugih poslodavaca često previdi, jeste nagrađivanje najvrednijih radnika. Ove nagrade na podrazumevaju više novca ili veću kancelariju, već slobodu, sudeći po jednom od radnika u kompaniji. Iako je sama kompanija odbila da komentariše ove navode, Apple je tokom godina stvorio reputaciju napornog mesta za rad koje nudi jako malo prostora za privatni život. Međutim, kako se sve veći broj ljudi i dalje polako vraća na svoja radna mesta, kompanija je fokus počela da stavlja na fleksibilnost i slobodu. Iako zvuči jako prosto i intuitivno, u pitanju nije stvar koju svaka kompanija ume da sprovede kako treba. Iako podjednako zahtevan, Amazon je poznat po znatno negativnijoj poslovnoj kulturi i, za razliku od Applea, koji ljudima koji rade puno daje i puno slobode, svojim najvrednijim radnicima daje još posla. Sa druge strane, Appleov pristup fokus stavlja na produktivnost uz izgradnju sredine u kojoj se sloboda sve više vrednuje i nudi zaposlenima kako bi mogli da rade šta žele – kada završe sa svim svojim poslovnim obavezama. Ova prosta „radi naporno – provodi se naporno“ strategija je kod mnogih kompanija i dalje samo isprazna fraza koja se spominje tokom intervjua, i nikada više. Ali, ona bi vrlo lako mogla da bude idealno rešenje za veliki broj kompanija koje se svim snagama trude da zadrže zaposlene i učine ih srećnijim. Ipak, potrebno je pogoditi nekoliko ključnih sastojaka kako bi ovaj recept ispao kako treba i kako bi se izbeglo sagorevanje zaposlenih. Zaboravite na korporativni bejbisiting Jedina stvar koja može biti gora od čuvanja drugih jeste kada ste vi osoba koju neko čuva. To može biti poprilično iscrpljujuće, pogotovo ako ste za šefa dobili osobu koja voli mikromenadžment. Držanje zaposlenih za ruku tokom radnog vremena trebalo bi da bude rezervisano za lične odnose, a ne profesionalne. Ipak, to je teško izbeći kada mnoge kompanije i dan danas vrednuju menadžere koji žude za kontrolom i imaju problema sa poverenjem. Zaposleni moraju da imaju prostor da rade svoj posao, i da ga rade dobro. Jedan od razloga zbog kojih je Apple uspeo da malo opusti uzde jeste superioran proces izbora kandidata koji se svodi na tri ključne komponente za dovođenje eksperata u svakom polju – ekspertizu, lakoću i poželjnost. Zahvaljujući ovoj proceduri, Apple je više nego siguran da osoba koja dobija posao poseduje sve visoke kvalifikacije koje su potrebne i samim tim se eliminiše potreba za bejbisitovanjem. Autonomija zaposlenih raste u proporciji sa njihovim rezultatima Umesto da kažnjava najproduktivnije radnike sa još posla i obaveza, Apple ih nagrađuje slobodom. Drugim rečima, zaposleni mogu da rade šta god žele kada završe sve svoje obaveze. Ako su završili sa poslom, onda su zaslužili to pravo, kao i poverenje šefa. Neće svaki novi zaposleni dobiti sve što poželi prvog dana, već će pokazivanjem svoje vrednosti dobijati sve više i više slobode. Zauzvrat, posao postaje „udobniji“ kako ljudi iskazuju produktivnost i poverenje. Naravno, teško je verovati ljudima ako ih ne poznajete, i to je nešto što predstavlja problem unutar velikih timova. Ali, ako postoji dobar razlog da upoznate svoje kolege, onda je to lakša i bolja motivacija i negovanje pozitivne radne atmosfere. Ljudi će rado obavljati posao ako ih vrednuju osobe koje su im bitne Dobar menadžer može biti odličan razlog da njegov tim nadmaši očekivanja jer želi da on bude ponosan na njih. Možda to neće uvek biti očigledno, ali dobar menadžer lako može da motiviše zaposlene da rade bolje ako ga oni cene i samim tim ne žele da ga iznevere. Ovo je osnovni sporedni proizvod dobrog menadžera, ali nikako ne znači i da je uobičajen. Ključ za ostvarivanje ovakvog odnosa jeste bolje upoznavanje tima – ako ne znate nekoga na ličnom nivou, teško ćete ga motivisati na profesionalnom. Zato kompanije i menadžeri ponekada moraju da se odreknu dela kontrole, da je delegiraju i adekvatno nagrade najbolje, umesto da ih opterete sa još posla samo zato što oni to mogu da iznesu. „Udoban“ posao nije nužno i lak posao, ali može da vam život učini lakšim kada imate dobar poslovni život uz kvalitetan privatni. Kompanije mogu da uzmu ovaj primer i primene ga kako bi dobile zaposlene koji su spremni da odu korak dalje. I oni će to učiniti istog trenutka kada shvate da ih taj korak dalje ne vodi napred samo privatno, već i poslovno.

Iako se do pre svega nekoliko godina digitalizacija činila kao pust san, ona je danas postala realnost za milione kompanija širom sveta. Kako svaka od njih u delo sprovela svoje projekte, prisustvo developera je ključna stvar.  Međutim, nije svaka kompanija u prilici da priušti najbolje programere, pa se u zahtevnim ulogama vrlo često nalaze programeri koji nisu dovoljno duboko zagazili u mediorske i seniorske vode.  Iako se na njihovim to-do listama nalaze ozbiljni taskovi, jako je važno da svi developeri, bez obzira na poziciju nastave da se usavršavaju i unapređuju svoje znanje jer kao što mnogi znaju, prva greška može vrebati odmah iza ugla.  Kako bi izbegli neke od najčešćih grešaka koje mnogi programeri prave, prvo je potrebno da ih uočite, a ako već niste, možda čemo mi uspeti da vam u tome pomognemo.  U ovom tekstu ćemo proći kroz 10 najčešćih grešaka koje gotovo svi koji su skoro ušli u svet programiranja prave kako bi mogli da ih na vreme izbegnu i sebi postave solidne temelje za uspešnu karijeru u budućnosti.  Ne znate šta tačno želite da budete Ovo se vrlo često može sresti kod ambicioznih developera koji žele da nauče da koriste što više alata jer veruju da će im poznavanje svega omogućiti rad na boljim projektima. Međutim, veoma je važno da na samom početku odlučite šta želite da radite i kakve softverske proizvode želite da stvarate. Ono što je takođe veoma dobro jeste i sam izbor polja kojima možete da se posvetite – razvoj video igara, Android i iOS aplikacija, web development – i tako odaberete ono koje vam najviše odgovara. Nemate jasno definisan plan Prosto uletanje u sferu softver developmenta nije najbolja strategija ako želite da napredujete kao profesionalac. Kada nemate jasno određen plan, možete se osetiti dezorjentisano. Jednog dana posvetićete se Angularu, drugog Reactu, trećeg nečem drugom i na kraju nećete ovladati nijednom stvari. Najbolje je da na početku napravite plan i posvetite se učenju tehnologija i alata po specifičnoom redosledu. Ne skačite sa jedne tehnologije na drugu, a da prethodno niste ovladali onom koju ste prvu učili. Previše se rasplinjujete Ponekada želimo da pokrijemo što više sfera, što može dovesti do toga da nijednu nismo ovladali kako treba i postali stručni. Čak iako imate poveći spisak stvari koje vas zanimaju, ako želite da postanete stručnjak – odvojite dovoljno vremena da postanete stručnjak u jednoj, pa tek onda pređite na sledeću. Učite previše programskih jezika u isto vreme Mnogi stručnjaci smatraju da mladi programeri ne bi trebalo da počnu da uče novi alat, tehnologiju ili jezik pre nego što ovladaju onim što trenutno rade. Mnogi veruju da je moguće učiti programiranje i savladati nekoliko tehnolgoija i jezika u isto vreme, učeći sve u isto vreme, ali ovo nije tačno, niti je dobar pristup jer se vrlo lako možete zapetljati u različitim konceptima i načinima razmišljanja. Ovakvo razmišljanje zapravo je plod same industrije koja insistira da se sve radi brzo, ali u svetu programiranja, za sve je potrebno vreme i puno strpljenja. Smatrate da je jedan programski jezik bolji od drugog Svaki programski jezik radi, ispunjava svoje funkcije i nema potrebe da ih upoređujete i vrednujete. Tehnički, svi oni rade. Ono što ih možda može razdvajati jeste trenutna potražnja za određenim jezikom naspram drugih, i to je najčešće jezik koji u tom trenutku zaokuplja pažnju mnogih developera. Ali kao i sa mnogim drugim stvarima u životu, softverski predeli jako se brzo menjaju, i taj isti jezik za jako kratko vreme može svoje mesto ustupiti nekom drugom. Pokušavate da zapamtite sve Svaki alat ima odgovarajuću i prateću dokumentaciju koju u svakom trenutku možete konsultovati bez potrebe da pamtite svaki proces. Kako napredujete, uvidećete važnost memorije jer vam pomaže da unapredite programerske veštine i da se bolje povežete da određenim konceptima, ali ne morate znati baš sve napamet. Smatrate da je pretraga interneta beskorisna Mnogi programeri smatraju da je korišćenje pretraživača kao što je Google za iznalaženje rešenja slabost, ili da oni koji ga koriste kako bi se izborili sa određenim problemom nisu profesionalci. Međutim, čak i najbolji Google inženjeri svakoga dana gledaju dokumentaciju svih stvari koje koriste. Drugim rečima, sasvim je normalno tražiti informacije na internetu kako biste bili bolji u svom poslu. Ne vežbate dovoljno Vežba vodi savršenstvu. Samim tim, ključ dobrog programiranja leži u konstantom vežbanju. Izuzetni rezultati, kojima se mnogi nadaju, vrlo retko dolaze preko noći. Izuzetni rezultati su posledica brojnih časova rada i učenja. Tražite trenutne rezultate Danas je dobijanje trenutnih rezultata prisutno u svim životnim sferama, pa i u razvoju softvera. Ali to je jedna od velikih grešaka koje mnogi programeri prave. Stručnjakom se postaje tako što pravite korak po korak, učite jezik po jezik, savladavate prepreku po prepreku. Traženje instant rezultata može dovesti samo do frustracije, pogotovo ako su gore navedeni koraci takođe napravljeni ishitreno. Želite da brzo završavate velike projekte U profesionalnom svetu je sasvim normalno biti ambiciozan. Ta ambicija nas gura da učimo i usavršavamo se. Ali, velika je greška tražiti veliki projekat, prepun kompleksnosti, a da pritom ne znate kako da programirate ili verujete da programiranje možete da naučite za nekoliko dana.  Naravno, možete otići na neki kurs koji će vam pomoći da kreirate specifičnu aplikaciju koju želite, možete naučiti kako da programirate određenom tehnologijom i brojne druge stvari. I sa tim znanjem možete misliti da ste spremni za svaki projekat, ali to može biti velika greška jer na velikim projektima rade ljudi sa mnoštvom iskustva koje im pomaže da predvide probleme i iznađu nesvakidašnja rešenja – a to iskustvo se ne stiče brzim kursom.  Naravno, u svetu programiranja postoji bezbroj problema i grešaka koje možete da napravite, baš kao i što je slučaj sa rešenjima. Ipak, ukoliko se fokusirate na ove koje smo naveli, sebi možete znatno olakšati život i utabati stazu koja će vas odvesti tamo gde ste se uputili. 

Umesto da kreiranje aplikacija bude lakše zahvaljujući automatizaciji brojnih manuelnih taskova, celokupan proces zahtevao je znatno više manuelnog rada usled loše komunikacije između ova dva sektora. IT odeljenje vrlo često je donosilo odluke u vakumu koji je njihov posao činio lakšim, ali to je stvaralo velike probleme korisnicima jer nisu imali gotovo nikakve veze sa procesom kreiranja određene aplikacije. Međutim, sada se čini da bi AI mogao da promeni stvari jer je počeo postepeno da korisnike pretvara u programere, a Microsoft se nalazi na čelu ove promene naporima da integriše napredne AI funkcije unutar svojih aplikacija kao što su Windows, Office i Microsoft store. Ovo su samo neki od načina na koje će AI promeniti saradnju u korisničkom iskusvu: Loš vic developera Post koji je objavio Facebook glasio je: „Davanjem mogućnosti korisnicima da rade sa veštačkom inteligencijom na kodiranju pružiće im mogućnost da izraze ono šta žele, tako da su poslovi programera bezbedni“. Činjenica je da korisnici često ne znaju šta žele, a davanje mogućnosti da direktno kreiraju nešto uz pomoć AI tehnologije završiće se loše. Međutim, postoji još jedna bitna stvar, a to je da programeri i korisnici nemaju baš najbolju istoriju međusobne saradnje. Deo problema leži u tome da programere previše ne zanimaju poslovne operacije, a zaposleni u ovoj sferi nemaj upreviše interesovanja za kodiranje. S obzirom na to da nijedna strana ne želi da nauči nešto više o drugoj, to može dovesti do nezadovoljnih korisnika i veoma frustriranih programera. AI poseduje mogućnost da reši ovaj problem. Kako tehnologija bude napredovala, prirodom stvari će početi da uči više o korisniku i isporučiće proizvod koji on želi. Brojni programeri prilikom kreiranja aplikacije shvate da korisnik nije baš najbolje promislio stvari i ono šta zaista želi. Sa druge strane, AI nema ličnost, i ne može da se naljuti ili postane frustriran prilikom rada. AI uči kroz nove verzije i u stanju je da pravi beskonačan broj rešenja kako bi ispunio potrebe korisnika. Naravno, i programeri i korisnici će morati da uče o ovom alatu. U suprotnom, postaće frustrirani velikim brojem rešenja jer nisu u stanju da kompletno objasne šta žele, ali i šta ne žele u novoj aplikaciji. Windows 11 Stavljanjem AI mogućnosti u Windows, Microsoft kreira trend koji od korisnika zahteva da nauče kako da rade sa veštačkm inteligencijom kako bi dobili bolje rezultate. Korisnici moraju da nauče da u potpunosti artikulišu svoje potrebe kako bi smanjili broj ponuđenih verzija koje AI mora da isporuči kako bi shvatio njihove potrebe. Velika prednost koju donosi AI jeste njegova mogućnost da nauči šta određenog korisnika čini jedinstvenim i potom pokuša da premosti jaz koji postoji između njegovog znanja i iskustva. Ai vremenom počinje da evoluira tako da postaje znatno personalizovaniji interfejs za korisnika kako bi smanjio potrebu da korisnik poseduje jedinstven set AI komunikacionih veština. Korisnici koji ulože trud da nauče kako da rade bolje sa veštačkom inteligencijom imaće prednost. S obzirom na to da će AI biti u operativnom sistemu, dobiće mnoštvo prilika da vežbaju. Naravno, najveći deo težeg posla i dalje će obavljati AI, a ne korisnik. Microsoft uklapa AI u Windows 11 platformu kako bi olakšao njegovo korišćenje, pronalaženje aplikacija i olakšao developerima predstavljanje tih aplikacija kroz Windows Store. Budućnost? Agresivno spajanje AI sa svim sferama Windowsa vremenom će dramatično promeniti korisničko iskustvo. Svaki dodatni korak ove integracije trebalo bi da olakša produktivnost, smanji frustraciju i približi proces razvijanja aplikacija koje su tu da im pomognu. Nalazimo se na samom početku evolucije ove tehnologije, pa tako možemo očekivati i određene probleme u njenom sazrevanju. Ipak, ovo je početak značajnog udaljavanja od tradicionalnog pristupa tehnologiji koji je od korisnika tražio da razvijaju određene veštine kako bi ubirali određene plodove. Sada razvijamo Ai sisteme koji će učiti kako da rade sa korisnicima – što značajno menja postojeću dinamiku. Iako postoje brojne brige u vezi sa novom tehnologijom, potezi koje Microsoft pravi nisu rizični i obećavaju značajna unapređenja koja će povećati produktivnost i zadovoljstvo korisnika.

Objektno-orijentisano programiranje (OOP) dominira većim delom savremene softverske industrije. Jezici kao što su Java, C++, C# i Python pružaju moćne alate i paradigme koje omogućavaju razvoj sofisticiranih aplikacija. Međutim, postoji još jedan pristup programiranju koji dobija sve veću popularnost - funkcionalno programiranje (FP). I dok se možda čini da su OOP i FP dijametralno suprotni, oni se zapravo mogu međusobno dopuniti. Evo nekoliko razloga zašto bi programeri koji praktikuju OOP trebali da se upuste u učenje nekog od funkcionalnih jezika. Razumevanje različitih paradigmi: Programiranje nije samo o sintaksi i alatima. Ono je i o načinu razmišljanja. Učenjem funkcionalnog programiranja, programeri se izlažu drugačijem načinu razmišljanja i rešavanju problema. Ova raznolikost može poboljšati sposobnost programera da bira pravu paradigmu za određeni problem. Bezbednost i pouzdanost koda: Funkcionalno programiranje često naglašava neizmenljivost i čiste funkcije (funkcije koje ne izazivaju sporedne efekte). Ovi koncepti mogu značajno smanjiti greške u kodu, čineći softver stabilnijim i predvidljivijim. Povećana produktivnost: Mnogi funkcionalni jezici nude snažne apstrakcije koje omogućavaju brži razvoj softvera. Haskell, na primer, pruža moćne tipove podataka i funkcije višeg reda koje mogu značajno smanjiti količinu potrebnog koda. Lakše paralelno izvršavanje: U vreme kada se hardver sve više oslanja na višejezgarnu arhitekturu, sposobnost paralelnog izvršavanja postaje ključna. Funkcionalno programiranje, sa svojim naglaskom na neizmenljivost i čiste funkcije, prirodno je prilagođeno paralelnim operacijama. Unapređenje veština: Baš kao što učenje novog jezika može poboljšati vaše sposobnosti u maternjem jeziku, učenje funkcionalnog programiranja može unaprediti vaše veštine u OOP. Možete početi da ugrađujete neke od principa FP-a u vaš OOP kod, čineći ga efikasnijim i čistijim. Interoperabilnost: Savremeni softverski projekti često kombinuju različite tehnologije i paradigme. Na primer, Scala je jezik koji kombinuje objektno-orijentisano i funkcionalno programiranje. Poznavanje oba pristupa može vam pružiti prednost kada radite na takvim projektima. Priprema za budućnost: Dok je OOP trenutno dominantna paradigma, trendovi u industriji se stalno menjaju. Funkcionalno programiranje postaje sve popularnije, posebno u određenim oblastima poput distribuiranih sistema, analize podataka i web programiranja. Iako objektno-orijentisano programiranje nudi mnoge prednosti, postoji mnogo toga što programeri mogu naučiti iz funkcionalne paradigme. Učenje funkcionalnog programiranja može vam pružiti nove alate, tehnike i perspektive koje će obogatiti vaše veštine kao programera. U današnjem brzo evoluirajućem svetu tehnologije, prilagodljivost i kontinuirano učenje su ključni, a razumevanje više paradigmi je korak u pravom smeru.

Iako se termin „Internet of Things“(IoT) prvi put pominje u kontekstu tehnologije 1999. godine, ključna godina za razvoj IoT je 2011, jer su tada mediji, pre svih, počeli da koriste ovaj termin kako bi opisali koncept povezivanja uređaja i objekata putem interneta. Bežični uređaji postali su dostupni svima, cene senzora su pale, te su stvoreni optimalni uslovi da „IoT“ postane globalna stvar. Tehnologija primenjiva u raznim industrijama U poslednjih 12 godina, „IoT“ tehnologija se dobro i brzo razvijala i tako postala neizostavan deo našeg, kako poslovnog, tako i privatnog života. Način na koji danas vršimo interakciju sa raznim uređajima, pa i sa okolinom, drastično je promenjen i sve je postalo jednostavnije i praktičnije, ili nam se bar tako čini. U svakom slučaju, neki korisni primeri onoga što danas možete, a niste mogli pre 15 godina su, recimo, to da možete da odete u goste i pokrenete robot-usisivač da vam usisa stan, možete da uključite/isključite klima-uređaj neposredno pred dolazak kući ili kada već poželite, možete da proverite da li ste isključili šporet ili bojler, možete sa plaže da odgovorite nekome ko vam zvoni na vrata stana. A kada ste kod kuće, glasom možete da kontrolišete sve, od svetla, roletni, kuhinjskih i ostalih uređaja, pa do muzike. IoT tehnologija primenjuje se u raznim oblastima industrije, uključujući pametne kuće, pametne gradove, zdravstvo, transport, poljoprivredu i druge. Za sve ovo ključno je da imate struju i internet, pa će vaš „pametni uređaj“ dobiti neku IP adresu, koju će koristiti i za komunikaciju sa vama i za skladištenje podataka, ažuriranje i za sve ostale neophodne procese, a sve sa ciljem da vam život učini lakšim. Sve je to lepo i krasno, međutim, sa ovakvim inovacijama dolaze i bezbednosni izazovi koji zahtevaju pažnju i prilikom izrade i prilikom upotrebe ovakvih uređaja. Podaci moraju da budu enkriptovani Jedan od najvažnijih bezbednosnih aspekata razvoja „IoT“ uređaja je njihova žaštita od neovlašćenog pristupa i u narodu ozloglašenog „hakovanja“. Ono što je bitno da razumemo je da većina „IoT“ uređaja nisu na nivou računara ili telefona, tj. imaju veoma ograničene resurse (memorija i procesor) i ne poseduju sofisticirane bezbednosne mogućnosti, pa su potencionalno podložni napadima hakera. Proizvođači su ti koji moraju pažljivo razmotriti bezbednosne mere već u početnoj fazi dizajna proizvoda. To uključuje i upotrebu snažnih autentifikacijskih metoda, koje bi omogućile pristup isključivo ovlašćenim korisnicima. Isto tako, podaci koje ovakvi uređaji skupljaju i razmenjuju, moraju biti osigurani i zaštićeni od neovlašćenog pristupa, jer oni mogu da uključuju osetljive informacije o navikama korisnika, lokaciji boravka ili zdravstvenom stanju. Obavezno je da podaci budu enkriptovani, jer je to jedini način da se spreči manipulacija. Nedovoljno dobro osmišljena bezbednost komunikacionih kanala može dovesti do ozbiljnih posledica. Infrastruktura same mreže na koju su povezani Iot uređaji, takođe igra bitnu ulogu u bezbednosti i ona bi trebalo da ima napredne bezbednosne mehanizme koji mogu da prepoznaju i neutrališu sve neobične aktivnosti koje mogu da ukazuju na „napad“. Mogao bi da se koristi i koncept segmentacije mreže, koji bi, praktično, izolovao IoT uređaj od drugih kritičnih tačaka i tako drastično smanjio posledice eventualnog neovlašćenog pristupa. Ažurirajte uređaj i menjajte lozinku Sledeća bitna stavka je, sada već, svima dobro poznato ažuriranje! E, u ovom slučaju, odgovornost je i na korisniku. Proizvođač je dužan da redovno obezbeđuje bezbednosna ažuriranja kojima bi rešio eventualne bezbednosne manjkavosti, a korisnik treba da zna da je samo ažuriran uređaj - bezbedan uređaj. Međutim, postoji i drugi problem. Većina ovih uređaja je konstruisana tako da traje dugo. Softver ćete da „apdejtuje“ 2 ili 3 puta, u 2-3 godine i to je to. Kada od poslednjeg „apdejta“ prođe više od 2 godine, vreme je da razmislite o kupovini novog uređaja, naravno, ukoliko želite vrhunsku bezbednost. Edukacija korisnika je jako važna i oni treba da budu upućeni u to da redovno ažuriranje softvera nije jedina stvar koja treba da ih interesuje. Na primer, obavezno je promeniti zadatu lozinku prilikom prvog logovanja, a nije na odmet ni nekoliko puta godišnje promeniti lozinku. Prepoznavanje „nebezbedne mreže“ je isto bitna stavka koja može znatno smanjiti rizik od kompromitovanja „IoT“ uređaja. Na kraju, organizacije i regulatorna tela imaju svoju ulogu u bezbednosti „IoT“ uređaja i mreža i oni bi svojim delovanjem trebalo da stvore „okvir“ u kome će se „IoT“ uređaji razvijati i koristiti na bezbedan način. Na njima je da postave bezbednosne standarde koji će biti usklađeni sa zakonom o zaštiti podataka. Zaključak bi mogao da bude da u slučaju „IoT“ uređaja svi moraju da rade zajedno, i proizvođač i korisnik i regulatorno telo, jer je to jedini način da se kao društvo zaštitimo od bezbednosnih pretnji.