Najkorisnije znanje u programiranju ponekad je iznenađujuće malo. Jedna Git komanda, opcija u terminalu ili funkcija u JavaScriptu može da reši problem za nekoliko sekundi, umesto da zbog njega gubite pola sata.
To su cake koje se uglavnom ne uče sistematski. Programeri ih skupljaju godinama, nailazeći na njih dok rešavaju konkretne probleme. A upravo takve sitnice često naprave najveću razliku u svakodnevnom radu.
Od terminala do Gita, male stvari koje prave razliku
Ako ste ikada pokušavali da pronađete neku staru komandu koju ste ukucali u terminal, verovatno ste koristili Ctrl + R. Ona pretražuje istoriju komandi, ali postoji način da to iskustvo bude mnogo bolje.
Alat fzf omogućava fuzzy pretragu istorije, dok Atuin ide korak dalje i pretvara istoriju komandne linije u pretraživu SQLite bazu. Postoje i rešenja koja omogućavaju da pretražujete samo komande korišćene u određenom direktorijumu ili celu istoriju.
Još jedna korisna stvar krije se u samom Gitu. Komanda git log -S pattern može da pronađe commitove u kojima je određeni tekst dodat ili uklonjen iz koda.
To je posebno korisno kada radite sa starijim projektom i pokušavate da otkrijete kada se neka linija koda pojavila ili nestala.
Ako ste se prethodno prebacili na drugi branch i želite da se vratite na onaj koji ste upravo koristili, postoji slična mala prečica: git checkout -.
Princip je isti kao kod cd - u terminalu. Umesto da se prisećate gde ste bili, alat vas vraća na prethodnu lokaciju.
I još jedna stvar koja može da pojednostavi svakodnevni rad jeste ripgrep, odnosno rg. Za veliki broj situacija u kojima biste posegnuli zagrep, ack ili ag, upravo on može da bude praktičniji izbor.
Sitnice u kodu koje lako promaknu
Neke od najkorisnijih caka nalaze se tamo gde ih programeri najmanje očekuju.
U SQL-u, na primer, možete koristiti SELECT bez FROM. To može da posluži za brzo proveravanje kako baza obrađuje određeni izraz, bez potrebe da pravite kompletnu upitnu strukturu.
Recimo, ako želite da proverite ponašanje logičkog izraza ili vrednosti NULL, jednostavan upit može biti dovoljan.
Kod optimizacije upita postoji još jedan koristan alat. PostgreSQL i MySQL podržavaju EXPLAIN ANALYZE, koji ne daje samo plan izvršavanja, već može da pokrene upit i prikaže informacije o tome kako se on zaista izvršio.
Kod regularnih izraza, \b predstavlja granicu reči. Kada želite da pronađete početak ili kraj reči, ova mala oznaka može da bude mnogo jednostavnija od komplikovanijeg izraza.
JavaScript je takođe dobio nekoliko funkcija koje mogu da skrate kod i uklone nepotrebno komplikovanje. Među njima su Array.flatMap, Object.entries i Promise.withResolvers.
Ako radite sa Node.js-om, način na koji otvarate HTTP konekcije takođe može da napravi veliku razliku. Korišćenjem https.Agent moguće je održavati konekciju sa spoljnim resursom otvorenom, što u određenim situacijama može značajno smanjiti latenciju.
Postoji i jednostavan trik sa metrikama. Ako pratite, recimo, koliko korisnika pripada nekoj grupi, logaritamsko grupisanje može da vam pomogne da brzo vidite kako su vrednosti raspoređene.
Ideja je jednostavna. Umesto da pravite veliki broj pojedinačnih grupa, vrednosti možete svrstati u redove veličine pomoću Math.log10.
Tako, na primer, 10 korisnika i 90 korisnika neće biti dve potpuno odvojene kategorije, već će pripadati istoj približnoj skali, dok će se 1.000 i 10.000 na grafikonu jasno izdvojiti kao veći red veličine.
Čak i običan Python može da posluži za sitne zadatke bez pisanja posebnog programa. Ako se nalazite u direktorijumu koji želite da podelite preko lokalne mreže, python3 -m http.server može da pokrene jednostavan server direktno iz komandne linije.
Ne morate da budete Python programer da biste iskoristili ovu mogućnost.
I upravo je to poenta ovakvih trikova.
Ne donose spektakularnu promenu u jednom potezu. Ali kada svakog dana nekoliko puta izbegnete ručni posao, potražite nešto za nekoliko sekundi umesto nekoliko minuta ili se setite prave komande kada zapnete, ta ušteda počinje da se sabira.
Isto važi i za znanje unutar kompanije.
Iskusniji kolega često zna da se određeni problem rešava pomoću određenog izvora podataka. Zna kome da se obrati za određeni deo sistema. Zna gde se nalaze dobre interne dokumentacije ili koju komandu treba pokrenuti kada neki servis zahteva restart.
To znanje često nigde nije posebno zapisano. Prenosi se između ljudi, kroz razgovore, poruke i iskustvo.
Autor izvornog teksta je zbog toga u prethodnoj kompaniji imao jednostavan običaj: svakog dana podelio bi sa inženjerskim timom po jedan koristan trik, bilo tehnički ili vezan za samu kompaniju.
Nije cilj bio da ljudi svakog dana uče deset novih stvari. Dovoljna je bila jedna.
Čak i ako već znate devet od deset trikova, ona deseta informacija može da vam uštedi vreme baš onda kada vam bude potrebna.
Možda je upravo to jedna od najpraktičnijih lekcija za svakoga ko se bavi programiranjem: ne morate stalno da učite velike i komplikovane stvari da biste postajali efikasniji. Ponekad je dovoljno da pronađete jednu malu stvar koja vam je do juče promicala.