Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.

29.05.2024. ·
2 min

Microsoftov novi Recall alat mogao bi da postane noćna mora za privatnost korisnika

Microsoft je nedavno predstavio novi Windows 11 alat – Recall for Copilot Plus PC mašine – koji prati i beleži sve što ste videli ili radili na vašem kompjuteru i zauzvrat vam daje mogućnost da pretražujete i „vraćate“ sve što ste ikada uradili na uređaju. Polje praćenja novog alata, koji je Microsoft interno nazvao AI Explorer, izuzetno je veliko i obuhvata logovanje u aplikacije, praćenje komunikacija prilikom sastanaka uživo, pamćenje svih sajtova koje ste posetili i mnoge druge akcije. Sve što je potrebno da uradite jeste aktiviranje „Recall“ opcije koja je veoma slična AI pretrazi, i dobićete prikaz iz određenog vremenskog perioda. Zapravo, sve što ste radili na kompjuteru pojaviće se na tajmlajnu koji se može istraživati. Microsoft je uključio i opciju da sami birate šta će Recall pratiti. Ukoliko vam se ova tehnologija čini poznatom, to je zato što je Microsoft pokušao nešto slično, ali manje moćno, sa Windows 10 Timeline opcijom koja je povučena 2021. godine, a tu je i Rewind opcija kod Mac kompjutera. Ipak, razlika između Mac opcije i Microsoftovog novog proizvoda je ta što uz Recall dobijate duboku i nejtiv integraciju u Windows, dok je Rewind aplikacija trećih lica koju je potrebno preuzeti i pružiti sistemska ovlašćenja. Ipak, Recall neće raditi na svim Windows 11 kompjuterima, već ćete morati da kupite neki od Copilot Plus računara sa novim Snapdragon X Elite čipovima koji poseduju NPU potreban da bi Recall radio. A tu su i minimalni zahtevi koje kompjuter mora da ispuni: Minimum 256GB prostora na hard disku uz 50GB slobodnog prostora. Recall će na početku zauzeti 25GB prostora – što je dovoljno za 3 meseca beleženja istorije. Ovaj prostor se u PC podešavanjima može povećati u zavisnosti od vaših potreba. U slučaju da ostanete na ovoj vrednosti, Recall će brisati stare logove kako bi napravio mesta za nove. Microsoft je takođe obećao korisnicima da će Recall indeks ostati u lokalu i zaštićen na samom uređaju. Bezbednosne brige Ipak, ma koliko interesantno zvučala, nova funkcija podigla je brige mnogih koji se plaše da bi ona u pogrešnim rukama mogla da bude zloupotrebljena. Iako je takozvana semantička pretraga veliki korak napred za veštačku inteligenciju, ona dolazi u vreme kada se industrija brzo razvija, a regulatorne agencije, kompanije i potrošači još uvek pokušavaju da shvate kako odgovorno koristiti ovu tehnologiju. Nezavisni regulator za zaštitu podataka i slobodu informacija Ujedinjenog Kraljevstva, Kancelarija poverenika za informacije (ICO), rekla je CNN-u da istražuje alat "kako bi razumela mere zaštite privatnosti korisnika". Izvršni direktor Satija Nadela rekao je Wall Street Journalu u intervjuu pred lansiranje da se pretrage na vebu moraju obavljati samo na Microsoftovom veb pregledaču Edge i da snimci ekrana nikada ne napuštaju korisnikov računar. "Morate spojiti dve stvari: Ovo je moj kompjuter i ovo je moj Recall - i sve se obavlja lokalno", rekao je.  

27.05.2024. ·
6 min

Žene u IT sektoru: Srbija ispred Hrvatske, iza S. Makedonije

Svaki peti IKT stručnjak u Srbiji je žena, a od svojih muških kolega u proseku zarađuju 9,1 odsto manju platu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako ovaj podatak deluje obeshrabrujuće, ipak smo bolji od Evropske unije, jer je u 27 država članica prosečno 17,2 procenata zaposlenih u ovom sektoru ženskog pola. Na  Zapadu su i rodne razlike u zaradi takođe (uglavnom) veće, a Evropa po svim važnijim merilima rodne ravnopravnosti kaska za SAD i Kanadom. Možda je kontraintuitivno, ali broj žena u STEM (science, technology, engineering, mathematics) širom Evrope ili stagnira ili opada iz godine u godinu - dok u Srbiji ili stagnira ili sporo raste. Bolji smo po tom pitanju od dela regiona, koji je po svojim parametrima takođe blizak proseku EU. Poređenja radi, Hrvatska je po ovom merilu na 18. mestu u Evropi i po broju žena u IKT ima neznatno lošiji udeo u odnosu na Srbiju, a razlika u platama između polova je još veća. U susednoj Bosni i Hercegovini, međutim, situacija je bolja - u tamošnjem IT sektoru 23% radne snage je ženskog pola, što je za dva procentna poena bolje nego u Srbiji. Severna Makedonija, izgleda, prednjači u ovoj oblasti - u IT sektoru jaz između polova gotovo da ne postoji, navodi Metamorphosis Foundation. Severna Makedonija se zapravo sa udelom od 36 odsto žena u sektoru nalazi negde između Rumunije i Bugarske, koje imaju jedan od najboljih "skorova" na kontinentu. Naravno, kao i u mnogim drugim oblastima, Nordijske zemlje su ubedljivo najbolje po ovom merilu, a tamo ni rodna razlika u zaradama praktično ne postoji. Srbija se po zastupljenosti žena osnivača startapa sa 19 odsto nalazi iznad globalnog proseka (15 odsto), ali  one čine samo trećinu menadžmenta ovih inovativnih preduzeća (ako su osnivači muškarci). Takođe, udeo osnivačica koje su stekle obrazovanje u IT oblasti procentualno je 2,5 puta manji od udela muških osnivača. Na globalnom nivou, žene su na samo 16 odsto vodećih (menadžerskih) pozicija u industriji. Za Srbiju, uglavnom zato što statistika ne razdvaja IKT od, na primer, rada u medijima, nemamo precizne podatke. Obrazovanje je (i u ovom slučaju) osnova Iako devojke odavno "razbijaju" što se fakultetskog obrazovanja tiče (prošle akademske godine 41,4% novoupisanih studenata bili su muškarci, preostalu većinu čine devojke, slična situacija je i sa brojem izdatih diploma), ova situacija nije preslikana kada posmatramo IT ili srodne fakultete. Studije IKT je 2022. godine (poslednji objavljeni podaci) upisalo oko 25.200 studenata. Manje od trećine su činile žene, što je u skladu sa prosekom EU. Slična situacija je i u polju obrazovanja "Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo", u kojoj je u prošloj akademskoj godini preko 40% odsto novoupisanih bilo ženskog pola. U smerovima koji pokrivaju "Poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i veterinu" jedino postoji ravnopravnost polova, a na svim ostalim fakultetima i smerovima devojke su većina. Razlika među polovima što se tiče tehničkog obrazovanja se dakole smanjuje, ali veoma sporo. Primera radi, sada već daleke 2015. godine, od 19.285 brucoša na IKT smerovima, 25 odsto bile su žene. Ukupno, među diplomcima IKT u Srbiji, 28,6 procenata čine žene, što je ponovo iznad proseka EU, gde je ova brojka tek neznatno iznad petine. Jedna naša sagovornica, koja se sa diplomom EKOF-a zaposlila u domaćem startapu kao Customer Support (pa se u međuvremenu prekvalifikovala za QA), ocenjuje da je i neformalno obrazovanje način da se rodne uloge "razdrmaju". "Žena ima više u QA, to im je i lakše za ulaz u sektor, u projektnom menadžmentu, često su Scrum Masteri, Product Owner-i, ali su Tech Lead-ovi uglavnom muškarci. Bootcampovi, radionice, sajmovi, paneli, prakse, su mesta gde bi mogle da provedu neko vreme, kako bi videle da to nije samo muški posao. Mnoge i dalje razmišljaju da će im 99% kolega u timu biti muškarci...Umesto toga, mogu da vide i buduće koleginice: 'Aha, pa ima 30 muškaraca i  sedam žena - što ja ne bih bila osma?'" Ona dodaje i da je disparitet između žena i muškaraca možda izraženiji u startapima, jer velike korporacije imaju posebne politike za postizanje rodne ravnopravnosti. U malim firmama, tech pozicije i dalje mahom popunjavaju muškarci - a finansije i operacije vode žene. A plata? Prosečna zaposlena žena u Srbiji prima 8,8 odsto manju platu od zaposlenog muškarca, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Naravno, ova jednakost je manje izražena "na vrhu" razlika između prosečne plate direktora i direktorke je oko pet procenata. S druge strane, razlika između primanja inžinjera i inžinjerke ide do čak 19,3 odsto. Zapravo, rodni jaz je u domenu plate porastao prema poslednjim podacima (koji porede 2016. sa 2018. godinom), a unutar IKT sektora je sada na 9,1 odsto. Ponovo, poređenja radi, razlika između plata muškaraca i žena u hrvatskom tech sektoru je trenutno na 13 odsto. Uprkos svemu navedenom, Srbija beleži najbrži godišnji rast broja IKT stručnjakinja na kontinentu, ali one nisu podjednako zastupljene u svim domenima IT sveta. Prema udelu žena, jedino se u obradi podataka, hostingu i radu na veb-portalima beleži balans, dok je u oblasti tehnologija (programiranje, IKT konsalting, upravljanje računarskom opremom) tek svaki treći zaposleni ženskog pola. Nije svejedno u kom ste delu sektora Najveći jaz između broja zaposlenih žena i muškaraca unutar IT sektora beleži se u oblasti sajberbezbednosti. Podaci Global Forum on Cyber Expertise (GFCE) ukazuju da je u ovoj grani tek svaki deseti zaposleni u Evropi - ženskog pola. Iako su globalne brojke bolje, i ovde se Srbija kreće u okvirima evropskog proseka, iako nam je tačna domaća statistika takođe nedostupna. Uzroci za disbalans su i ovde isti kao i drugim programerskim branšama. Sanja Kekić, predsednica fondacije Women4Cyber, u razgovoru za HelloWorld navodi da žene percipiraju  sajberbezbednost kao "mušku" oblast, pošto nemaju uzore na koje bi se mlađa populacija ugledala. "Druga stvar su socio-kulturne norme koje su kod nas zastupljene, da je IT muški posao. U porodicama u kojima nije bilo IT-jevaca, devojčice se uglavnom usmeravaju na medicinu i druge oblasti, bez obzira na to da li su talentovane, na primer, za matematiku... Za žene koje već rade u sektoru problem su i 'stakleni plafoni', one ne napreduju (unutar firme isto) kao muškarci, niti imaju istu platu, bez obzira na iskustvo i stručnu spremu", navela je Kekić. Da bi se smanjio rodni jaz u Srbiji je 2021. godine osnovan lokalni odeljak globalne organizacije Women4Cyber, koji se bavi podizanjem svesti među žena mada  i ova oblast IT-ja *jeste* za njih, recimo, kroz saradnju sa obrazovnim institucijama. "Kada se gledaju ukupno zaposleni u kompanijama, možemo reći da postoji balans, ali kad se pogleda po ulogama - opet tehničke pozicije zauzimaju muškarci. To se očitava i u statistikama novoupisanih na tehničke fakultete, i to sve potiče iz porodice. Tamo gde postoji žena-uzor, devojčice se lakše odlučuju na upisivanje IKT (smerova)", dodaje Kekić. Poredeći Srbiju sa svetom i regionom, ona navodi da po ovom pitanju idemo "u korak sa svetom". "Trudimo se da podignemo svest na isti način kao i ostatak sveta, možda u regionu u ovome i prednjačimo",  zaključila je naša sagovornica.

HelloWorld
0
24.05.2024. ·
1 min

Programeri kreiraju programske jezike u tridesetim godinama

Većina programskih jezika koje danas koristimo kreirana je od strane programera u njihovim tridesetim godinama. Srednja starost kreatora programskih jezika je 36 godina, dok je prosečna starost 37,5 godina. Ovaj trend pokazuje da su programeri najproduktivniji kada su stekli dovoljno iskustva, ali su i dalje puni inovativnih ideja, pokazuju podaci koje je prikupio Breck Yunits. Najmlađi kreator uspešnog programskog jezika imao je 16 godina, dok je najstariji imao 70 godina. Ken Ajverson je kreirao jezik J u 70. godini, što dokazuje da nikada nije kasno za inovacije. S druge strane, Aron Švarc je stvorio atx sa samo 16 godina, što je kasnije dovelo do njegovog rada na Markdownu sa Džonom Gruberom. Programski jezici kao što su TypeScript, Go, JSON i Clojure kreirani su od strane programera u četrdesetim i pedesetim godinama. Ovo ukazuje da i zreliji programeri doprinose značajnim inovacijama u svetu tehnologije. Interesantno je da niko mlađi od 20 godina nikada nije stvorio popularan programski jezik. Rasmus Lerdorf je kreirao PHP sa 27 godina, dok je Ričard Stalman stvorio Emacs sa 23 godine. Ovo pokazuje da, iako mladi programeri mogu biti inovativni, najuspešniji jezici dolaze iz ruku iskusnijih developera. Kreiranje programskih jezika može biti zabavno i korisno, bez obzira na godine. Inovacija ne poznaje starosne granice, a primeri iz prošlosti pokazuju da je moguće stvoriti nešto značajno u bilo kom periodu života.

HelloWorld
0
23.05.2024. ·
2 min

SQL slavi 50 godina: Zašto je i dalje najvažniji jezik za baze podataka?

Structured Query Language (SQL) ove godine slavi svoj 50. rođendan. SQL je 1974. godine predstavljen od strane Donalda Čemberlina i Rejmonda Bojsa kao SEQUEL, ali je naziv kasnije promenjen zbog autorskih prava. Od tada, SQL je postao standard u svetu baza podataka, a njegova popularnost ne jenjava ni posle pola veka. SQL je danas treći najpopularniji programski jezik među profesionalnim programerima, prema podacima sa Stack Overflow-a, dok je IEEE proglasio SQL najvažnijim jezikom za dobijanje posla. Ovo je delom zbog njegove primene u oblastima kao što su veštačka inteligencija, analitika i razvoj softvera. Za razliku od drugih starih jezika poput COBOL-a i FORTRAN-a, koji se koriste uglavnom u postojećim legacy sistemima, SQL je još uvek ključan za nove projekte i inovacije. SQL omogućava lako upravljanje i interakciju sa podacima, što ga čini neizostavnim u mnogim poslovnim procesima. Jedan od razloga za dugovečnost SQL-a je njegova sposobnost da se prilagodi novim tehnologijama. SQL je dodao podršku za GIS podatke, JSON dokumente, kao i za XML i YAML. Takođe, može se kombinovati sa vektorskim podacima, što omogućava razvoj generativnih AI aplikacija. Pored svoje fleksibilnosti, SQL se zasniva na snažnoj matematičkoj teoriji, što ga čini pouzdanim i efikasnim. SQL je prvi programski jezik koji je omogućio vraćanje više redova po jednom upitu, što olakšava analizu i korišćenje podataka u poslovne svrhe. Iako su postojali pokušaji da se SQL zameni drugim tehnologijama, kao što su NoSQL baze podataka i prirodni jezički procesori, SQL je i dalje nezaobilazan. Čak i generativna veštačka inteligencija, koja može pisati SQL kod umesto programera, zavisi od SQL-a za interakciju sa podacima. SQL će nastaviti da igra ključnu ulogu u IT sistemima, bez obzira na to što možda postane manje vidljiv za developere. Sa sve većim oslanjanjem na podatke u IT industriji, SQL će i dalje biti neophodan za funkcionisanje brojnih sistema.

HelloWorld
0
22.05.2024. ·
2 min

Zašto je Facebook izabrao Mercurial umesto Gita?

Git je sistem za kontrolu i istoriju verzije koda i koriste ga skoro sve velike IT kompanije, ali ne Google i Facebook. Što se tiče Google-a, stvar je jasna jer njihov inženjering postoji nekoliko godina pre Git-a. Sa druge strane, Facebook je nastao otprilike u isto vreme kada i Git (2004. godine) i bilo je, nekako, prirodno da dve tako uticajne i jake kompanije, zajedno rastu i razvijaju se, posebno ako imamo u vidu da su oni u prvih osam godina postojanja, zaista, i sarađivali. Ta saradnja se završila 2012. godine, kada je Facebook odabrao drugog partnera, tada prilično nepoznatog, po imenu Mercurial. Oba sistema rade sa repozitorijumom. To je zapravo direktorijum koji sadrži sve fajlove projekta, a postoji i sistemski deo gde se čuvaju podaci o projektu, promenama, o tome ko je te promene načinio i kodu unutar njih. Da Facebook nije promenio „partnera“ , inženjerski svet bi danas, gotovo sigurno, izgledao drugačije, i iz današnjeg ugla, Git definitivno ima za čime da žali. Moguće je da danas ne bi imao nikakvu konkurenciju i da bi korisnički doživljaj rada u Git-u bio na još višem nivou. Osnovni razlog da Facebook migrira na Mercurial, je prilično jednostavan – performanse. Međutim, kako to obično biva, bilo je tu i malo sujete. Pošto je Git bio koncipiran tako da „pregleda“ svaku datoteku repozitorijuma, sa povećanjem broja datoteka, jasno je da njegova brzina opada. Ljudima iz Facebook-a je počela da se pali „crvena lampica“ kada su sve učestalije počeli da „naleću“ na granice skaliranja, pa su odlučili da ništa ne prepuštaju slučaju, već su napravili simulaciju. Koristili su „dummy“ repozitorijum sa očekivanom veličinom Facebook-ovog koda u narednih par godina. Rezultat je bio poražavajući, jer je izvršenje osnovnih Git komandi trajalo 45 minuta. Pomalo uspaničeni tom informacijom, mali tim software inženjera zaposlenih u Facebooku, je počeo vredno da radi na pronalasku rešenja. Kontaktirali su Git zajednicu, međutim odgovor je bio – „podelite ogroman repozitorijum na manje delove“. Potpuno šokirani i pomalo uvređeni njihovim odgovorom i nedostatkom „sluha“ za očigledan problem, ovaj tim je shvatio da je migracija na drugi sistem neminovna. Nisu pričali sa ostatkom kompanije o ovom problemu, jer su želeli da prvo istraže sve moguće opcije kako bi bili u potpunosti sigurni kada izađu sa predlogom. Znali su da bi njihove kolege, programeri, pre svih, mogli da budu izuzetno osetljivi na ovako radikalnu promenu koju su pripremali, pa nisu želeli dodatne komplikacije bez jasne slike „šta i kako dalje?“

HelloWorld
0
20.05.2024. ·
4 min

Šta najveći DDoS napad u istoriji može da nauči developere?

U oktobru prošle godine, Google Cloud je objavio da je uspešno suzbio najveći DDoS napad u istoriji - i da je ovaj DDoS napad pogađao poslovne subjekte od avgusta. Šta je to što ga je učinilo najgorim DDoS napadom do sada? Bio je to njegov obim. Tokom svog vrhunca, napad je brojao preko 398 miliona zahteva u sekundi (rps). Poređenja radi, najgori zabeleženi DDoS napad do tog trenutka, otkriven 2022. godine, dostigao je 46 miliona rps. U ovom slučaju, kriminalci su bili u mogućnosti da pokrenu DDoS nakon što su otkrili zero-day ranjivost na HTTP/2 protokolu. U najgorem slučaju, ovaj tip eksploatacije može da preplavi saobraćaj i ometa usluge. Iako neće ugroziti podatke, može izbaciti ranjivu veb stranicu ili aplikaciju iz upotrebe. Ako ga sagledamo sada, pola godine kasnije - šta najveći DDoS napad do sada može da nauči softverske developere o sprečavanju DDoS-a? Redovno popravljajte ranjivosti Zero-day ranjivost učinila je ovaj napad tako efikasnim. Sada je poznat kao HTTP/2 Rapid Reset, ili CVE-2023-44487, i može preopteretiti servere koji se oslanjaju na HTTP/2 protokole. Rano popravljanje nedostataka jedan je od najboljih oblika odbrane od DDoS i drugih napada. Tokom ovog procesa, posebna pažnja mora se posvetiti visokorizičnim ranjivostima. Neažurirane ranjivosti se nalaze među vodećim uzrocima sajber napada, ali mnoge ekipe godinama zanemaraju izbacivanje patch-a. Sa poznatim greškama, kompanije mogu automatizovati ovaj proces kako bi ih unapred popravili u sistemu. Ali kako možete odmah popraviti zero-day ranjivosti? To su pretnje koje još uvek nisu poznate, i alati ne mogu da ih detektuju jer ne znaju da takve ranjivosti postoje. Takođe, može potrajati neko vreme dok patch ne bude dostupan za najnovije zero-day ranjivosti. Dok čekate patch za HTTP/2 Rapid Reset, Microsoft predlaže: Zaštitite svoj sajt WAF-om (web application firewall) Implementirajte odbranu za DDoS napade 7 sloja Postavite pravila ograničenja brzine da blokirate neželjeni saobraćaj Blokirajte maliciozne IP adrese Onemogućite HTTP/2 protokol Pristupajte sajber bezbednosti proaktivno Google je u poziciji da otkrije i suzbije napade pre nego što izmaknu kontroli jer stalno nadgleda svoju bezbednost. Kompanija konstantno razvija bolje mehanizme odbrane i koristi proaktivne mere kako bi kontinuirano poboljšavala svoju bezbednost. Ako vaš tim za razvoj redovno primenjuje patch-eve, pridržava se najboljih praksi za suzbijanje DDoS-a i održava ažuriran plan odgovora na incidente, onda ste u dobrom položaju kada je reč o reaktivnim merama. Međutim, to možda nije dovoljno da zaštitite svoje okruženje od visokorizičnih nedostataka. Da biste sprečili DDoS da omete vaš sistem na ovom nivou, potrebno vam je više. Započnite ovde da implementirate proaktivniji pristup bezbednosti: Nadgledajte mrežni saobraćaj kako biste brzo uočili svaku promenu u saobraćaju Koristite rešenja za analizu ponašanja kako biste otkrili abnormalne obrasce saobraćaja Postavite pravila filtriranja saobraćaja kako biste zaustavili zlonameran saobraćaj Kao rezultat toga, proaktivna sajber bezbednost vam pomaže da rano otkrijete ranjivosti - pre nego što eskaliraju u štetne i skupe napade. Postavite složene odbrambene mere u okviru vaše infrastrukture U svom pregledu najvećeg napada, Emil Kiner iz Cloud Armora primećuje da je zahvaljujući merama balansiranja opterećenja i infrastrukturi za suzbijanje DDoS-a, Google uspeo da održi sve operativnim, i izbegne bilo kakve prestanke rada. Suprotno tome, kada je OpenAI doživeo DDoS napad u novembru 2023. godine, korisnici su se žalili na ponovljene prekide tokom celog dana. Sveobuhvatna infrastruktura za suzbijanje i slojevi sigurnosti mogu napraviti veliku razliku prilikom napada u vašu korist. Samo WAF (web application firewall) nije dovoljan za rano suzbijanje DDoS-a. Na primer, evo nekoliko mera na koje se Google tim oslanja: Posebno prilagođene sigurnosne politike Adaptivne zaštite za analizu uzoraka saobraćaja Globalno balansiranje opterećenja za distribuciju saobraćaja Pored odgovarajuće infrastrukture, važno je imati višedimenzionalni program sajber bezbednosti koji kombinuje različite proaktivne i reaktivne mere. Sarađujte sa kolegama u vašoj industriji Ono što nas ovaj slučaj uči jeste to koliko je važno sarađivati sa drugim akterima u vašoj industriji. Kako bi suzbio napad, Google je delio informacije i obaveštajne podatke o napadima sa zainteresovanim stranama u industriji. To uključuje održavaoce softvera i pružaoce usluga oblaka. Google, Cloudflare i AWS zajedno su radili na istraživanju i zaustavljanju napada pre nego što je izazvao dugotrajne prekide rada za ranjive korisnike. Koordinirali su svoje napore i delili obaveštajne podatke, strategiju i ekspertizu kako bi rano zaustavili napad. Ovo je važno za suzbijanje napada velikih razmera poput ovog. Mogli su da se izbore sa pretnjom na vreme koristeći najefikasnije mere za to. Kako druge kompanije mogu iskoristiti različite saradnje? Izgradite zajednicu kako biste podstakli podržavajuće okruženje u svojoj industriji. Razmenjujte znanje i prakse sa drugim kompanijama. Sarađujte sa partnerskim kompanijama iz industrije kako biste u realnom vremenu suzbili napade. Prilagodite i unapređujte odbranu kako biste sprečili DDoS napade Kada velika kompanija doživi DDoS napad, može biti teško razumeti zašto WAF i druge odbrane nisu odmah zaustavile napad. Kao što vidite ovde, teško je pripremiti kompaniju protiv sofisticiranijih napada, pogotovo ako iskoriste zero-day ranjivost - govorimo o slabosti koju vaš sigurnosni sistem nije mogao da predvidi. Suština najgoreg DDoS napada? Baš kao što se DDoS napadi svake godine sve više unapređuju, vaša odbrana takođe mora da evoluira. Osim primene standardne sajber “higijene” kao što su redovni apdejti, pristupite bezbednosti sa proaktivnim merama. Kreirajte višedimenzionalnu infrastrukturu za sigurnost i, ako možete, sarađujte sa drugima.

Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.