Uroš Jelić

Apple je jedna od retkih kompanija koja je na ceni kod svojih zaposlenih, ali i svih onih koji su u potrazi za poslom. Međutim, ono što tehnološku kompaniju iz Kupertina čini poželjnim poslodavcem možda neće biti prva stvar koja mnogima padne na pamet. Ne samo da je Apple više nego spreman da izdvoji dobar novac za plate zaposlenima, ponudi raskošan prostor za rad i ozbiljne uslove kada su u pitanju bonusi, ono što rad u ovoj kompaniji čini izuzetno dragocenim jeste određena „udobnost“ uloga unutar nje – i za to postoji briljantno prost razlog. Ono što Apple radi, a većina drugih poslodavaca često previdi, jeste nagrađivanje najvrednijih radnika. Ove nagrade na podrazumevaju više novca ili veću kancelariju, već slobodu, sudeći po jednom od radnika u kompaniji. Iako je sama kompanija odbila da komentariše ove navode, Apple je tokom godina stvorio reputaciju napornog mesta za rad koje nudi jako malo prostora za privatni život. Međutim, kako se sve veći broj ljudi i dalje polako vraća na svoja radna mesta, kompanija je fokus počela da stavlja na fleksibilnost i slobodu. Iako zvuči jako prosto i intuitivno, u pitanju nije stvar koju svaka kompanija ume da sprovede kako treba. Iako podjednako zahtevan, Amazon je poznat po znatno negativnijoj poslovnoj kulturi i, za razliku od Applea, koji ljudima koji rade puno daje i puno slobode, svojim najvrednijim radnicima daje još posla. Sa druge strane, Appleov pristup fokus stavlja na produktivnost uz izgradnju sredine u kojoj se sloboda sve više vrednuje i nudi zaposlenima kako bi mogli da rade šta žele – kada završe sa svim svojim poslovnim obavezama. Ova prosta „radi naporno – provodi se naporno“ strategija je kod mnogih kompanija i dalje samo isprazna fraza koja se spominje tokom intervjua, i nikada više. Ali, ona bi vrlo lako mogla da bude idealno rešenje za veliki broj kompanija koje se svim snagama trude da zadrže zaposlene i učine ih srećnijim. Ipak, potrebno je pogoditi nekoliko ključnih sastojaka kako bi ovaj recept ispao kako treba i kako bi se izbeglo sagorevanje zaposlenih. Zaboravite na korporativni bejbisiting Jedina stvar koja može biti gora od čuvanja drugih jeste kada ste vi osoba koju neko čuva. To može biti poprilično iscrpljujuće, pogotovo ako ste za šefa dobili osobu koja voli mikromenadžment. Držanje zaposlenih za ruku tokom radnog vremena trebalo bi da bude rezervisano za lične odnose, a ne profesionalne. Ipak, to je teško izbeći kada mnoge kompanije i dan danas vrednuju menadžere koji žude za kontrolom i imaju problema sa poverenjem. Zaposleni moraju da imaju prostor da rade svoj posao, i da ga rade dobro. Jedan od razloga zbog kojih je Apple uspeo da malo opusti uzde jeste superioran proces izbora kandidata koji se svodi na tri ključne komponente za dovođenje eksperata u svakom polju – ekspertizu, lakoću i poželjnost. Zahvaljujući ovoj proceduri, Apple je više nego siguran da osoba koja dobija posao poseduje sve visoke kvalifikacije koje su potrebne i samim tim se eliminiše potreba za bejbisitovanjem. Autonomija zaposlenih raste u proporciji sa njihovim rezultatima Umesto da kažnjava najproduktivnije radnike sa još posla i obaveza, Apple ih nagrađuje slobodom. Drugim rečima, zaposleni mogu da rade šta god žele kada završe sve svoje obaveze. Ako su završili sa poslom, onda su zaslužili to pravo, kao i poverenje šefa. Neće svaki novi zaposleni dobiti sve što poželi prvog dana, već će pokazivanjem svoje vrednosti dobijati sve više i više slobode. Zauzvrat, posao postaje „udobniji“ kako ljudi iskazuju produktivnost i poverenje. Naravno, teško je verovati ljudima ako ih ne poznajete, i to je nešto što predstavlja problem unutar velikih timova. Ali, ako postoji dobar razlog da upoznate svoje kolege, onda je to lakša i bolja motivacija i negovanje pozitivne radne atmosfere. Ljudi će rado obavljati posao ako ih vrednuju osobe koje su im bitne Dobar menadžer može biti odličan razlog da njegov tim nadmaši očekivanja jer želi da on bude ponosan na njih. Možda to neće uvek biti očigledno, ali dobar menadžer lako može da motiviše zaposlene da rade bolje ako ga oni cene i samim tim ne žele da ga iznevere. Ovo je osnovni sporedni proizvod dobrog menadžera, ali nikako ne znači i da je uobičajen. Ključ za ostvarivanje ovakvog odnosa jeste bolje upoznavanje tima – ako ne znate nekoga na ličnom nivou, teško ćete ga motivisati na profesionalnom. Zato kompanije i menadžeri ponekada moraju da se odreknu dela kontrole, da je delegiraju i adekvatno nagrade najbolje, umesto da ih opterete sa još posla samo zato što oni to mogu da iznesu. „Udoban“ posao nije nužno i lak posao, ali može da vam život učini lakšim kada imate dobar poslovni život uz kvalitetan privatni. Kompanije mogu da uzmu ovaj primer i primene ga kako bi dobile zaposlene koji su spremni da odu korak dalje. I oni će to učiniti istog trenutka kada shvate da ih taj korak dalje ne vodi napred samo privatno, već i poslovno.

Iako se do pre svega nekoliko godina digitalizacija činila kao pust san, ona je danas postala realnost za milione kompanija širom sveta. Kako svaka od njih u delo sprovela svoje projekte, prisustvo developera je ključna stvar.  Međutim, nije svaka kompanija u prilici da priušti najbolje programere, pa se u zahtevnim ulogama vrlo često nalaze programeri koji nisu dovoljno duboko zagazili u mediorske i seniorske vode.  Iako se na njihovim to-do listama nalaze ozbiljni taskovi, jako je važno da svi developeri, bez obzira na poziciju nastave da se usavršavaju i unapređuju svoje znanje jer kao što mnogi znaju, prva greška može vrebati odmah iza ugla.  Kako bi izbegli neke od najčešćih grešaka koje mnogi programeri prave, prvo je potrebno da ih uočite, a ako već niste, možda čemo mi uspeti da vam u tome pomognemo.  U ovom tekstu ćemo proći kroz 10 najčešćih grešaka koje gotovo svi koji su skoro ušli u svet programiranja prave kako bi mogli da ih na vreme izbegnu i sebi postave solidne temelje za uspešnu karijeru u budućnosti.  Ne znate šta tačno želite da budete Ovo se vrlo često može sresti kod ambicioznih developera koji žele da nauče da koriste što više alata jer veruju da će im poznavanje svega omogućiti rad na boljim projektima. Međutim, veoma je važno da na samom početku odlučite šta želite da radite i kakve softverske proizvode želite da stvarate. Ono što je takođe veoma dobro jeste i sam izbor polja kojima možete da se posvetite – razvoj video igara, Android i iOS aplikacija, web development – i tako odaberete ono koje vam najviše odgovara. Nemate jasno definisan plan Prosto uletanje u sferu softver developmenta nije najbolja strategija ako želite da napredujete kao profesionalac. Kada nemate jasno određen plan, možete se osetiti dezorjentisano. Jednog dana posvetićete se Angularu, drugog Reactu, trećeg nečem drugom i na kraju nećete ovladati nijednom stvari. Najbolje je da na početku napravite plan i posvetite se učenju tehnologija i alata po specifičnoom redosledu. Ne skačite sa jedne tehnologije na drugu, a da prethodno niste ovladali onom koju ste prvu učili. Previše se rasplinjujete Ponekada želimo da pokrijemo što više sfera, što može dovesti do toga da nijednu nismo ovladali kako treba i postali stručni. Čak iako imate poveći spisak stvari koje vas zanimaju, ako želite da postanete stručnjak – odvojite dovoljno vremena da postanete stručnjak u jednoj, pa tek onda pređite na sledeću. Učite previše programskih jezika u isto vreme Mnogi stručnjaci smatraju da mladi programeri ne bi trebalo da počnu da uče novi alat, tehnologiju ili jezik pre nego što ovladaju onim što trenutno rade. Mnogi veruju da je moguće učiti programiranje i savladati nekoliko tehnolgoija i jezika u isto vreme, učeći sve u isto vreme, ali ovo nije tačno, niti je dobar pristup jer se vrlo lako možete zapetljati u različitim konceptima i načinima razmišljanja. Ovakvo razmišljanje zapravo je plod same industrije koja insistira da se sve radi brzo, ali u svetu programiranja, za sve je potrebno vreme i puno strpljenja. Smatrate da je jedan programski jezik bolji od drugog Svaki programski jezik radi, ispunjava svoje funkcije i nema potrebe da ih upoređujete i vrednujete. Tehnički, svi oni rade. Ono što ih možda može razdvajati jeste trenutna potražnja za određenim jezikom naspram drugih, i to je najčešće jezik koji u tom trenutku zaokuplja pažnju mnogih developera. Ali kao i sa mnogim drugim stvarima u životu, softverski predeli jako se brzo menjaju, i taj isti jezik za jako kratko vreme može svoje mesto ustupiti nekom drugom. Pokušavate da zapamtite sve Svaki alat ima odgovarajuću i prateću dokumentaciju koju u svakom trenutku možete konsultovati bez potrebe da pamtite svaki proces. Kako napredujete, uvidećete važnost memorije jer vam pomaže da unapredite programerske veštine i da se bolje povežete da određenim konceptima, ali ne morate znati baš sve napamet. Smatrate da je pretraga interneta beskorisna Mnogi programeri smatraju da je korišćenje pretraživača kao što je Google za iznalaženje rešenja slabost, ili da oni koji ga koriste kako bi se izborili sa određenim problemom nisu profesionalci. Međutim, čak i najbolji Google inženjeri svakoga dana gledaju dokumentaciju svih stvari koje koriste. Drugim rečima, sasvim je normalno tražiti informacije na internetu kako biste bili bolji u svom poslu. Ne vežbate dovoljno Vežba vodi savršenstvu. Samim tim, ključ dobrog programiranja leži u konstantom vežbanju. Izuzetni rezultati, kojima se mnogi nadaju, vrlo retko dolaze preko noći. Izuzetni rezultati su posledica brojnih časova rada i učenja. Tražite trenutne rezultate Danas je dobijanje trenutnih rezultata prisutno u svim životnim sferama, pa i u razvoju softvera. Ali to je jedna od velikih grešaka koje mnogi programeri prave. Stručnjakom se postaje tako što pravite korak po korak, učite jezik po jezik, savladavate prepreku po prepreku. Traženje instant rezultata može dovesti samo do frustracije, pogotovo ako su gore navedeni koraci takođe napravljeni ishitreno. Želite da brzo završavate velike projekte U profesionalnom svetu je sasvim normalno biti ambiciozan. Ta ambicija nas gura da učimo i usavršavamo se. Ali, velika je greška tražiti veliki projekat, prepun kompleksnosti, a da pritom ne znate kako da programirate ili verujete da programiranje možete da naučite za nekoliko dana.  Naravno, možete otići na neki kurs koji će vam pomoći da kreirate specifičnu aplikaciju koju želite, možete naučiti kako da programirate određenom tehnologijom i brojne druge stvari. I sa tim znanjem možete misliti da ste spremni za svaki projekat, ali to može biti velika greška jer na velikim projektima rade ljudi sa mnoštvom iskustva koje im pomaže da predvide probleme i iznađu nesvakidašnja rešenja – a to iskustvo se ne stiče brzim kursom.  Naravno, u svetu programiranja postoji bezbroj problema i grešaka koje možete da napravite, baš kao i što je slučaj sa rešenjima. Ipak, ukoliko se fokusirate na ove koje smo naveli, sebi možete znatno olakšati život i utabati stazu koja će vas odvesti tamo gde ste se uputili. 

Tim istraživača iz Ujedinjenog Kraljevstva uspeo je da nauči model za duboko učenje da otkrije koje tastere pritiskamo samo uz pomoć zvučnog zapisa. Snimajući zvuk pritiskanja tipki, naučnici su uz pomoć modela za duboko učenje uspeli da predvide šta je na tastaturi otkucano sa preciznošću od 95%. Preciznost predviđanja opala je samo u slučaju korišćenja Zoom aplikacije za treniranje sistema i iznosila je 93 odsto. Sudeći po ovom istraživanju, osetljive informacije, kao što su lozinke i poruke, mogu biti otkrivene ukoliko se prilikom njihovog unošenja u blizini nalazi neko ko snima zvuk kucanja. Ono što je interesantno jeste i podatak da je sistem mogao da identifikuje ono što je ukucano i kada je korišćen tokom video poziva. Ovi, takozvani akustični napadi, protkelih godina postali su znatno lakši usled porasta broja uređaja koji u sebi imaju mikrofon i koji su u stanju da beleže audio visokog kvaliteta. U kombinaciji sa izuzetnim razvojem mašinskog učenja, ovi napadi su sve lakši za izvođenje i samim tim sve opasniji nego što se to ranije mislilo. U osnovi, osoba je u stanju da dođe do osetljivih podataka samo uz pomoć mikrofona i odgovarajućeg algortima pošto sve veći broj ljudi najčešće gleda da sakrije tipke koje pritiska i ne obraća pažnju na zvuk koji one prave. Istraživači su za sprovođenje testa koristili MacBook Pro tako što su 36 tastera pojedinačno pritisnuli 25 puta. Ovo je bila osnova za model mašinskog učenja koji je potom učio koji karakter je povezan sa kojim zvukom. Informacije su snimane uz pomoć telefona, a otkrivene su suptilne različitosti u talasima koje je stvarao snimak i koje su bile dovoljne da se prepozna svaki taster uz zapanjujuću preciznost. Stručnjaci za bezbednost savetuju promenu ritma koijm unosimo važne podatke kako bismo otežali veštačkoj inteligenciji da otkrije šta kucamo, korišćenje „shift“ tastera za dodatni sloj zaštite, a ukoliko ste na video pozivu, dodavanje pozadinskih zvukova može zbuniti sve one koji prisluškuju. U svetu kom informacije vrede isto koliko i novac, a tehnologija napreduje munjevitom brzinom, veoma je važno da budemo svesni svih opasnosti koje nas vrebaju kako bismo bili jedna korak ispred pretnji koje nas vrebaju. Iako ovo otkriće zvuči krajnje uznemirujuće svima koji barataju osetljivim podacima, ono je takođe i važan podsetnik da obratimo više pažnje na njihovu bezbednost. Iako za sada ne postoji tehnologija koja će nas odbraniti od ovakvih napada, to ne znači da ne postoje načini na koje se možemo zaštititi.

Kompanija Anthropic predstavila je Claude 2, veliki jezički model sličan ChatGPT-u, koji je u stanju da kreira kod, analizira tekst i piše sastave.   Za razliku od originalne verzije lansirane u martu, Claude 2 se može testirati potpuno besplatno na novom beta sajtu, a dostupan je i kao komercijalni API za developere.  Anthropic tvrdi da je Claude dizajniran tako da simulira razgovor sa kolegom ili personalnim asistentom, i da nova verzija donosi brojna poboljšanja koja su implementirana na osnovu povratnih podataka korisnika.  „Pažljivo smo slušali naše korisnike koji su nam rekli da je lako komunicirati sa Claude-om, da prosto može da objasni svoja razmišljanja, da poseduje dužu memoriju i da retko izbacuje štetna rešenja“, poručuju iz kompanije.  Anthropic tvrdi da Claude 2 donosi unapređenja u tri ključne sfere: kodiranje, matematika i rasuđivanje.  „Naš novi model dobio je skor od 76.5% na testu sa više ponuđenih odgovora u okviru pravosudnog ispita, što je porast u odnosu na 73% koliko je ostvarila originalna verzija. Ukoliko se Claude 2 uporedi sa studentima koji se prijavljuju za fakultet i rade potrebne testove za upis, Claude 2 ulazi u sam vrh“, dodaju iz kompanije.  Jedno od glavnih dostignuća nove verzije jeste povećana dužina inputa i autputa. Claude 2 sada može da procesuira promptove do 100.000 tokena (fragmenta reči), što veštačkoj inteligenciji dozvoljava da analizira dugačke dokumente kao što su tehnička uputstva, pa čak i cele knjige.  Ovo povećanje odnosi se i na autput, ili odgovore, pa Claude 2 tako može da kreira duže dokumente.  Kada je u pitanju sposobnost kodiranja, Claude 2 je i tu zabeležio odlične rezultate. Rezultat na Codex HumanEval Python testu skor je sa 56% porastao na 71.2%.  Jedan od fokusa kompanije bio je i to da Claude 2 generiše što manje štetnih odgovora kada mu se postave određeni zadaci.   Sudeći po internoj proceni, Claude 2 je dva puta bolji u pružanju bezopasnih odgovora u poređenju sa prethodnom verzijom.  Claude 2 trenutno je dostupan svima u SAD i UK preko API-ja, a kompanije kao što su Jasper i Sourcegraph, počele su da ga inkorporiraju u svoje operacije.  Važno je i napomenuti da, iako AI modeli kao što je Claude mogu da analiziraju duge i kompleksne radove, Anthropic je svestan ograničenja. Vrlo lako se može desiti da jezički modeli s vremena na vreme izmisle stvari, i zbog toga se savetuje svima da ih ne koriste kao činjenične reference. 

Čini se da veštačka inteligencija pravi prilično ozbiljan posao poštanskim službama. Nakon skorašnje salve otvorenih pisama u vezi sa odbeglim AI, neregulisanim AI i apokaliptičnim AI, pred vrata EU stiglo je još jedno pismo.  U ovom slučaju, potpisnici su skrenuli pažnju na nešto što mnogi nisu očekivali. Umesto da pozivaju zvaničnike da definišu dodatna pravila, pismo izražava brigu da bi uskoro moglo da ih bude previše. Meta potpisnika pisma je AI akt. Najavljen kao prvi sveobuhvatni zakonski pravilinik na ovu temu, akt donosi nova pravila koja se kreću po tankoj liniji između pružanja bezbednosti i pružanja podrške tehnološkoj sferi.  Novo pismo, koje su potpisali izvršni direktori nekih od najvećih kompanija u EU, upozorava da se ovaj delikatan balans polako gubi.  „Novi zakoni mogu da ugroze EU kompetitivnost i tehnološki suverenitet, a da pritom, efikasno ne izađu na kraj sa svim izazovima koji su pred nama“, stoji u pismu koje je poslato Evropskom parlamentu, Komisiji i članicama EU.  Potpisnici ovog upozoravajućeg pisma nalaze se na čelnim funkcijama kompanija kao što su Heineken, Carrefour, Renault, Ubisoft, TomTom i Mistral AI.  Svi oni tvrde da bi AI akt mogao dovesti do toga da kompanije napuste svoje EU zemlje, investitori zaustave finansiranja i Evropa izgubi svoju vodeću poziciju.  Jedna od glavnih briga jeste skorašnja promena pravila. U junu je Evropski parlament dodao nove zahteve koji se tiču generativnih AI alata, kao što je ChatGPT, i koji bi mogli da  dovedu do „neproporcionalnih“ troškova usklađivanja sa pravilima i upravljanja rizikom.  Oni upozoravaju da to može da Evropu stavi u nepovoljan položaj naspram drugih zemalja u razvoju AI tehnologija. Jer će one imati veliku prednost u razvoju velikih jezičkih modela.  Zaobilaženje pravila  Pored podizanja uzbune i upućivanja kritike, predstavnici pomenutih kompanija predložili su i rešenje za ovu situaciju.  Njihov predlog jeste ograničavanje EU zakona na širu sliku, kada je reč o rizicima, a njih bi trebalo da sprovodi posebno telo koje je u stanju da se brzo adaptira na nove tehnološke napretke i rizike.  Celokupan proces bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da bude vođeno u konstantnom dijalogu sa svim ekonomskim učesnicima.  Pored toga što su istakli negativne aspekte, u pismu su naglašene i neke dobre stvari novih zakona kao što je: Obavezno testiranje za sve nove sisteme  Standardizovano obeležavanje sadržaja koji je kreirao AI.   Reakcije  Uprkos velikim imenima koja stoje iza pisma, zvaničnici EU nisu bili previše impresionirani njime.  „Ubeđen sam da nisu pažljivo pročitali kompletan tekst akta, već samo reagovali na podsticaj onih koji imaju ozbiljnije interese u ovoj priči“, izjavio je Dragos Tudorache, vođa tima koji je spremao AI akt.  Sa druge strane, autori pisma imaju još vremena da probaju da utiču na zvaničnike i napišu još mnoštvo pisama jer bi akt na snagu trebalo da stupi do 2026. godine. 

Ako pogledamo planove za 2024. godinu, čini se da nas očekuje uzbudljiv period. AMD, Intel i Qualcomm spremaju velike stvari koje bi mogle da promene način na koji naši računari rade.  Trenutno deluje da hardver pokušava da sustigne AI tehnologije, a naši računari, tableti i telefoni postaju sve pametniji. Međutim, prava bitka odvija na polju PC računara, tačnije, njihovih procesora koji u imaju sve bolje i bolje GPU i NPU karakteristike – ili VPU kada je Intel u pitanju. Rezultat će biti unapređenja na pogledu performansi i trajanja baterije.  Intel Intel ima najbolje utvrđenu poziciju na tržištu kada su u pitanju delovi za mobilne uređaje, pa je tako kompanija svesna da se bitka vodi na njenoj teritoriji.  Proizvod na koji treba obratiti pažnju nosi kodno ime Lunar Lake, i on bi trebalo da bude najvažnije unapređenje koje je Intel ikada napravio za PC platformu. Na papiru, ovaj proizvod je više nego odličan, ali činjenica da je kompanija prošla kroz brojna otpuštanja i smanjila radnu snagu unosi određeni nemir i možda nagoveštava pomeranje rokova.  Pritom, revolucionalna priroda proizvoda zahtevaće znatno složeniju kampanju od onih na koje je Intel uglavnom navikao.   Kompanija nastavlja da se muči da pronađe adekvatnu osobu na CMO pozicij od početka veka, što dodatno stvara brige o Intelovoj sposobnosti da sprovede adekvatnu kampanju koja će skrenuti pažnju korisnika.  Videćemo nakon promena da li će Intel ostati bolji izbor za iskusnije programere u odnosu na AMD. AMD AMD u poslednje vreme puca iz svih oružja i, kada kaže da će se nešto desiti, nešto se i desi.  Očekuje se da AMD sprema sličan proizvod kao što je Lunar Lake za narednu godinu, a sama kompanija objavila je da je napravila zaokret ka AI alatima koje je koristila za njegovo kreiranje.  Korišćenje AI tehnologije u ovom kontekstu je važno, ali ukazuje i na određene rizike jer AI nastavlja da bude glavna pokretačka snaga, a proizvođači moraju da pronađu najbolje načine kako da je iskoriste.  Ako AMD to uspe, ostaje samo još jedan problem, identičan onom koji ima i Intel, a to je adekvatan marketing.  AMD je više okrenut inženjerskoj strani svojih proizvoda, i marketing mu nikada nije bio jača snaga, pa samim tim može se desiti da kompanija ne dobije sva priznanja za svoj trud i napredak koji je ostvarila (ako ga zaista ostvari).  Uz odgovarajuću marketinšku kampanju, AMD bi mogao da ostvari više nego dobre rezultate na polju laptop računara.  Ukoliko Intel probije rokove, ili na nedakvatan način fokusira kampanju, AMD bi mogao da se nađe u odličnoj poziciji sa sličnim proizvodom.  Qualcomm Qualcomm se nalazi u jedinstvenoj poziciji usled dominacije na polju pametnih telefona. Kompanija razvija potpuno nov PC procesor, a tu je i veliko interesovanje koje se tiče integracije telefona sa PC računarima – a malo ko bi to mogao da uradi bolje od kompanije koja radi na unapređenju obe platforme.  Kako bi ovaj potez uspeo, Qualcomm ima još veći marketing izazov pred sobom usled minornog PC prisustva u poređenju sa Intelom i AMD-om.  Marketing je veoma važan za Qualcomm i zbog činjenice da je njen procesor baziran na ARM platformi, dok Intel i AMD koriste x86.   NVIDIA Plan kompanije da kupi ARM je propao, i sada se nalazi na prilično nezgodnom terenu kada su procesori u pitanju.   NVIDIA licencira ARM tehnologiju, baš kao i Qualcomm, ali bi mogla da se prebaci na RISC-V, proizvod identičan ARM arhitekturi koji nema finansijskih problema kao ARM.  NVIDIA je priličan autsajder u ovoj borbi, ali ima najviše AI iskustva. Šta god da uradi, to će sigurno napraviti pomeranja na tržištu. Najnovija RTX 4060 grafička karta je impresivan primer toga kakve performanse je moguće isporučiti za pristojnu cenu.  Uz pravu kombinaciju CPU, GPU i NPU, NVIDIA bi mogla da zauzme solidan deo tržišta.  Sve ove najave vode nas ka trenutku u kom ćemo imate laptopove sa baterijama koje traju preko 20 sati bez žrtvovanja performansi. Pod uslovom da se svi rokovi ispune i kompanije ne naiđu na nepredviđene probleme, a to je na kraju dana, priznaćete, prilično veliki izazov. 

Čini se da bi ChatGpt mogao da se nađe u problemu nakon apdejta koji je Google spremio za Bard. Za sve koji nisu potpuno upoznati sa Google-ovom ponudom, Bard predstavlja direktnu konkurenciju ChatGPT-u i nudi nekoliko vrlo bitnih prednosti: - Potpuno je besplatan za korišćenje - Povezan je sa internetom u realnom vremenu - Može mu se pristupiti iz 180 zemalja Pored svega navedenog, nakon najnovijeg apdejta, Bard potpuno besplatno može da uradi sledećih 8 stvari, koje ChatGPT ne može. Sve ove prednosti naveo je na svom Twitter nalogu Paul Couvert, AI Educator i tvorac Answera.ai alata za email automatizaciju. 1. Internet pretraga ChatGPT još nije izbacio ovu opciju svim korisnicima, ali Bard već sada ima tu mogućnost i povezan je sa internetom u realnom vremenu. Ovo je velika prednost jer se ChatGPT znanje završava u 2021. godini. 2. Glasovne komande Sa Bardom možete da pričate, umesto da samo unosite tekst. Opcija koja će svakako mnogima uštedeti vreme. 3. Eksportovanje generisanog teksta Za razliku od ChatGPT-a, u Bardu sa samo dva klika možete da eksportujete njegov odgovor, čak i kao email. 4. Sumiranje web stranica S obzirom na to da Bard ima pristup internetu, možete da ga pitate šta god želite o bilo kojem sajtu. Prosto rečeno, sve što je potrebno jeste da sa Bardom podelite link neke interesantne teme na internetu i on će vam pripremiti sažetak. 5. Nekoliko verzija odgovora Bard automatski generiše 3 verzije svakog odgovora. Ako vam se predložena verzija ne sviđa, uvek možete da odaberete neku drugu. 6. U stanju je da objasni kod Dajte link Bardu, i pitajte ga nešto u vezi sa fajlom. Bard će biti u stanju da vam objasni šta je u pitanju i kako radi. 7. Pogledajte dodatne pretrage u vezi sa vašim upitom Bard vam nakon određenog pitanja predlaže Google pretrage sa dodatnim infromacijama. Na ovaj način možete brzo da proverite izvore. 8. Isplanirajte putovanje Bard je u stanju da vam pronađe najbolja mesta za posetu. ChatGPT može ovo isto, ali njegove baze znanja nisu aktuelne kao bardove.

Vlada Velike Britanije najavila je da će odvojiti 100 miliona funti u vidu početnog finansiranja posebnog tela koje će podržavati razvoj bezbednih i pouzdanih AI modela koji mogu biti korišćeni u industrijama kao što su zdravstvo i edukacija.  Ključni modeli su AI sistemi koji su trenirani na masivnim neobeleženim setovima podataka. Oni podupiru velike jezičke modele kao što su GPT-4 i Google PaLM koji se koriste za aplikacije generativnog AI poput ChatGPT-a i mogu biti korišćeni za brojne zadatke od prevođenja tekstova do analize medicinskih snimaka.  U saopštenju povodom izdvajanja novca za finansiranje, Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnologiju saopštilo je da se predviđa da će AI tehnologija podići globalni GDP za 7% u narednoj deceniji, i samim tim će njeno usvajanje pružiti „vitalnu priliku“ za rast ekonomije.  Ove vesti stižu nakon što je kancelar Jeremey Hunt u budžet uključio nagradu za istraživanje veštačke inteligencije koja će na godišnjem nivou iznositi milion funti, a dodeljivaće se kompaniji koja je postigla „najrevolucionarniji pomak u istraživanju AI u Britaniji“.  Ključan zadatak novog tela biće razvijanje bezbednih i pouzdanih načina korišćenja veštačke inteligencije kako bi Velika Britanija postala globalno kompetitivna.   Grupa, koju će činiti državni i privatni stručnjaci iz industrije, će takođe sarađivati sa drugim kompanijama, regulatorima i društvenim sektorom kako bi razvila bezbedne i pouzdane modele – na naučnom i komercijalnom nivou.  „Ako se odgovorno razvija, vrhunski AI može da transformiše gotovo svaku industriju i unese revoluciju u način na koji razvijamo nove medicinske tretmane, bavimo se klimatskim promenama i poboljšavamo javne servise – i sve to uz rast i osiguravanje naše ekonomije“, izjavila je Michelle Donelan, sekretarka za nauku, inovacije i tehnologiju.  Sudeći po njenim rečima, od vitalnog je značaja da javnost i kompanije sa punim poverenjem usvoje AI tehnologiju kako bi uvideli sve prednosti koje nove tehnologije donose.  Regulacija veštačke inteligencije  Vlada Velike Britanije je prošlog mesca objavlia poseban dokument koji otkriva njene planove za regulaciju AI.  Dokument je postavio pravila za „odgovorno korišćenje“ i naglasio pet principa koje bi kompanije trebalo da prate, uključujući bezbednost i robusnost, transparentnost i objašnjivost, odgovornost i upravljanje i osporivost i obeštećenje.  Međutim, kako bi se izbeglo robusno zakonodavstvo koje bi moglo da uspori inovacije, država je odlučila da odgovornost za AI pruži posebnim regulatorima koji će morati da se oslanjaju na postojeća ovlašćenja u nedostatku novih zakona. 

Apple je potvrdio da će godišnja WWDC konferencija za developere biti održana 5. juna u formi online događaja.  Ukoliko niste upoznati sa svakim potezom tehnološke kompanije iz Kupertina, WWDC konferencija (Worldwide Developers Conference) je bez sumnje jedan od najvažnijih događaja koji Apple održava svake godine i trebalo bi da se nađe na vašem radaru.  Konferencija je mesto na kom kompanija predstavlja unapređenja operativnog sistema, govori o strategiji i otkriva nove načine na koje proširuje ekosistem kako bi stvorila nove prilike za developere.  S obzirom na važnost događaja, donosimo vam neke od ključnih tema koje bi mogle da nas očekuju na ovogodišnjoj konferenciji:  Održavanje bezbednosti iza Apple zida  Apple nastavlja da se suočava sa velikim pritiskom regulatornih tela da svoje platforme otvori dodatnoj konkurenciji.   Nedavno smo mogli da čujemo informaciju da se kompanija kreće u tom smeru i da pokušava da pronađe način da uključi podršku za browser engine trećih lica, sisteme naplate, kao i da prihvati prodavnice aplikacija trećih lica.  Jedna od tema koja izaziva najveće interesovanje jeste to da li će Apple na neki način ograničiti proizvode trećih lica kao što su aplikacije i servisi kako bi se postarao za bezbednost svojih uređaja, s obzirom na to da je sigurnost jedna od glavnih stvari zbog kojih ljudi prelaze na Apple proizvode.  Noviteti ispod haube  Pred nama je nova godina, a u njoj i novi operativni sistemi.  Pojedine glasine ukazuju na to da ove godine ne bismo trebali da imamo velika očekivanja kada je u pitanju ažuriranje operativnih sistema, ali sa druge strane, ima i onih koje ukazuju na suprotno i da su pred nama ozbiljna unapređenja.  I jedni i drugi bi mogli da budu u pravu, ali ono što će za publiku biti najinteresantnije jesu stvari koje se kriju iza najava najinteresantnijih za obične korisnike.  Poslovni korisnici će želeti da znaju kako mogu da koriste unapređenja izmenjene realnosti za svoje poslovanje, pogotovo kada su u pitanju razvijanje proizvoda, interna edukacija i poslovna saradnja.  Takođe, sigurno će ih interesovati i do koje mere će Apple VR vizija uključiti postojeće proizvode kao što je Maps, kao i koja bezbednosna unapređenja mogu da očekuju,  Da li će Apple Reality napokon postati stvarnost?  Uprkos tome što mnogi očekuju kakvu takvu najavu Appleovih naočara za virtuelnu realnost, pojedini izveštaji nam otkrivaju određene probleme u razvoju koji bi mogli da odlože predstavljanje gotovog proizvoda.  Ne bi bio prvi put da pojedini developeri ipak dobiju određeni uvid u ovaj proizvod iza zatvorenih vrata, ali najava na konferenciji je i dalje pod znakom pitanja.  Na sličan način je kompanija 2019. godine predstavila Mac Pro, koji se u prodaji našao tek mesecima kasnije.  Operativni sistemi  Očekuje se da će Apple predstaviti iOS 17, iPAd0s17, MacOS 14, tvOS 17 i watchOS 10, a developer će dobiti prvi uvid u ove operativne sisteme nakon događaja kako bi mogli da počnu da kreiraju aplikacije koje će iskoristiti sve prednosti novih funkcija pre javnog lansiranja.  iOS 17 bi trebalo da donese nekoliko manjih unapređenja koja su korisnici već određeno očekivali umesto jedne velike nove funkcije.  Apdejt neće biti toliko velik kao druge nadogradnje jer Apple priprema velike promene za svoju prodavnicu aplikacija koja bi uskoro mogla da dozvoli instaliranje aplikacija koje ne dolaze sa Apple Storea. Razlog za ovo jeste već pomenuti pritisak evropskih regulatornih tela usled regulatornih promena u EU i koje će pogoditi sve iPhone uređaje koji se prodaju u zemljama članicama.  Kako bi se Apple povinovao novim pravilima, moraće da pripremi veliki broj apdejta za svoj operativni sistem – a za to su potrebni developeri koji bi inače radili na novim funkcijama.  Hardverski noviteti  Iako je WWDC primarno događaj za developere, to ne znači da Apple možda neće predstaviti određeni hardver tokom prezentacije.  Ukoliko se kompanija odluči na ovo, u pitanju bi najverovatnije mogli da budu Mac noviteti, a ne iPhone ili iPad apdejti.  Apple bi mogao da odluči da predstavi novi MacBook Air i iMac Pro – iako su šanse za to prilično male.