Iz ugla kompanije

Kompanije pišu za Helloworld - Pročitaj sve o njihovim projektima, tehnologijama i izazovima sa kojima se susreću.

Blog Iz ugla kompanije
26.02.2024. ·
<1 min

IT kompanije iz prve ruke: Filip Karaičić, Quantox Technology

Kako je raditi u IT kompanijama, šta nude, a šta očekuju pričaćemo u formi kratkih video intervjua sa predstavnicima IT firmi koje posluju u Srbiji. Naš novi gost je Filip Karaičić, generalni direktor kompanije Quantox Technology. Filip je s nama podelio detalje o tehnologijama koje Quantox Technology koristi, strukturi zaposlenih, kriterijumima koje traže kod potencijalnih kandidata i ključnim faktorima koji izdvajaju Quantox Technology na IT tržištu. Takođe, Filip nam je otkrio detalje o procesu ulaska na kanadsko tržište, kao i buduće planove kompanije Quantox Technology. Detalje intervjua možete pogledati u videu ispod.

HelloWorld
1
26.02.2024. ·
6 min

Kompanija CAKE.com: Naš recept - jednak tretman, podrška i poštovanje kandidata tokom cele selekcije

U IT segmentu, već treću godinu zaredom kompanija “CAKE.com” osvojila je prvo mesto u sada već tradicionalnom istraživanju Infostuda “Oceni put do posla” koji je ovoga puta sprovedeno među više od 20.000 kandidata koji su tokom prošle godine konkurisali za posao. U ovoj kompaniji za naš sajt kažu da im nagrada nije iznenađenje, ali svakako jeste potvrda da je nagrada  “kruna onoga što su radili tokom cele 2023. godine”. - Samouvereno smo rekli prošle godine da ćemo osvojiti nagradu i ovaj put se baš to i dogodilo - kaže na početku razgovora za Infostud Biljana Rakić, VP of Human Capital u kompaniji “CAKE.com” i dodaje: - Želimo da se zahvalimo i posetiocima sajta zbog dobrih ocena koje smo dobili, kao i pozitivnih komentara. Uz njih učimo kako da svake godine održimo kvalitet, ali i na koji način da se naš HR tim stalno usavršava i u proceni kandidata, ali i u odnosu sa njima. I u krizi smo zaposlili 200 novih ljudi Kako Biljana navodi, u kompaniji “CAKE.com” se ceo HR tim zaista trudi da svakom kandidatu pruži jednak tretman, podršku i poštovanje tokom celog procesa. Dobar deo kompanija iz vaše industrije suočio se prethodne godine sa krizom. Kako je vama izgledala 2023. i šta ju je obeležilo? - Svesni smo da je tržište bilo nestabilno, bilo je dosta otkaza i smanjivanja broja pozicija, kao i smanjivanja broja zaposlenih po poziciji unutar naše industrije. Mi smo imali sreću da to kod nas nije bio slučaj. Naša kompanija je narasla za skoro 200 novih zaposlenih, na više različitih pozicija i danas broji više od 400 ljudi. Otvorili smo više departmana i proširili oblasti rada. Takođe, ono što je važno, nije nam se menjala stopa zadržavanja zaposlenih. Izazovi sa kojima smo se susreli tokom 2023. godine su se više odnosili na održavanje postojeće kompanijske kulture, na promovisanje postojećih vrednosti. Nama su različitost, poštovanje i poverenje vrlo važni za funkcionisanje i svakodnevni rad. Konstruktivno reagujemo na povratne informacije Na pitanje da li su nešto menjali u procesu selekcije i regrutacije u odnosu na prethodne godine, Biljana Rakić kaže: - Jedna od naših vrednosti je da se uvek trudimo da smo bolji - da stalno poboljšavamo i procese regrutacije i selekcije. To radimo na više različitih načina, ljubaznom molbom da kandidati i kandidatkinje popune upitnik na kraju procesa selekcije, raspitujemo se kod “hiring” menadžera za njihov utisak, postavljamo pitanja šta je to što može da se unapredi i poboljša. Isto tako pitamo i kolege i koleginice koji su nedavno došli, šta su cenili tokom samog procesa, šta je to što im je posebno značilo i na koji način sam proces može da bude kvalitetniji. Na povratne informacije reagujemo konstruktivno, a trudimo se i da probamo da predvidimo određene situacije i reagujemo proaktivno. Na koji način zakazujete test i intervju i koliko vam u proseku traje jedan proces selekcije?  - Putem HR Lab platforme zakazujemo prve susrete, oni se realizuju u onlajn formatu, i test i HR i stručni intervju. Proces nekada može da traje samo pet radnih dana, a trudimo se da nikada ne traje više od 4 do 6 nedelja. Smatramo da je važno da se poštuje vreme kandidata ili kandidatkinja koji očekuju relativno brz odgovor, ali i kompanijsko vreme investirano u proces selekcije budućih kolega i koleginica. Navedite nam neki primer, metod ili situaciju koji bliže opisuje način na koji vaša kompanija uspeva da zadobije toliko poverenje kandidata?  - Smatram da su dosledno i autentično ponašanje ključ poverenja. Naš HR tim komunicira realne uslove rada u kompaniji, tu je da predoči konkretne beneficije, izazove, prostor za napredak i sve što je od informacija dostupno a relevantno za potencijalnog novog kolegu ili koleginicu. Takođe, naš cilj je da se u svim kontaktima sa nama, ljudi osećaju poštovano, vrednovano, da je njihovo mišljenje uzeto u obzir i da su imali prostora da pokažu svoje znanje, u relativno ograničenom roku. U razgovorima nakon zaposlenja, jedno od pitanja koje postavljamo novozaposlenima jeste koliko smo tokom selekcije uspeli da im približimo radno mesto i sam rad u kompaniji, i tu su ocene najčešće najviše, što nas posebno raduje. U prilog ostvarenog poverenja, govori i visok procenat retencije, odnosno zadržavanja zaposlenih u kompaniji. Kako poslodavci biraju zaposlene, tako i oni biraju kompanije Komentarišući rezultate našeg istraživanja  koje je pokazalo nažalost, i to da poslednje tri godine dolazi do povratka prakse da poslodavci ne daju povratnu informaciju o ishodu procesa selekcije, Biljana kaže: - Žao mi je što je to tako. Ne bih da opravdavam kolege ali usled promena na tržištu rada, verujem da su i kapaciteti ljudskih resursa smanjeni i da se dosta snage ulaže u zadržavanje zaposlenih koji ostaju i održavanje dobre kompanijske kulture i u težim vremenima. S tim u vezi, čak 70% kandidata je izjavilo da će izbegavati ponovno prijavljivanje u takvim kompanijama, dok čak 75% ne bi preporučilo istu kompaniju svojim bliskim osobama. Šta mislite o tome? - Nisam pretpostavljala da je tako visok procenat. Tržište rada je trenutno preplavljeno različitim kadrovima i nekada poslodavci mogu da imaju stav da je dobre ljude lako naći i da će uvek neko pristati da radi pod uslovima koji su predočeni. Mislim da bi trebalo imati u vidu da kako kompanije biraju svoje buduće zaposlene, tako i ljudi biraju svoje nove poslodavce, i to ne treba zanemariti. Da li postoji neka dodatna aktivnost koju sprovodite za kandidate i zaposlene a na koju ste posebno ponosni?  - Radimo takozvani “Candidate experience”, odnosno pratimo iskustvo kandidata koji su se prijavili kod nas za posao, kako onih sa kojima smo ostvarili saradnju, tako i onih sa kojima nismo. Razmatramo razlike u povratnoj informaciji i učimo iz njih. Takođe, imamo “onboarding program” koji je definisan u tri oblasti, operativni, socijalni i stručni, gde pružamo podršku svim ljudima tokom prvih meseci saradnje, kako bismo bili sigurni da sve protiče u očekivanim i najbolje mogućim okvirima. U slučaju da imamo odstupanja, tu smo da učinimo sve da proces bude fleksibilan, ukoliko određena pozicija i tim to omogućavaju. Tu su i naši interni programi brige za zaposlene i psihičku podršku, gde pozivamo da se otvoreno govori i o uspesima i o greškama, kako bismo zajedno učili i napredovali. U poslednja četiri meseca, za sve zaposlene su organizovane radionice na teme emocionalnog rada, preteranog razmišljanja i regulacije stresa. Kakva će biti 2024. za IT tržište? Šta će biti ključni zahtevi kandidata koji traže posao?  - Iz iskustva našeg tima i dalje se vrlo vrednuje rad od kuće, odnosno mogućnost da se ne dolazi svaki dan u kancelariju. Mobilnost i ušteda vremena koji se tako ostvaruju se i dalje visoko kotiraju i dosta znače zaposlenima. Isto tako, kandidatima je bitno i šta je konkretan opis posla, koje se tehnologije koriste i da li kompanija razvija svoj proizvod. Takođe, i dalje su važni integritet i autonomija rada i prostor za napredak. Jer ljudi ne napuštaju loše poslove, već loše šefove i loš sistem.

HelloWorld
1
13.02.2024. ·
6 min

Šta smo naučili na 9Inspiration konferenciji – IT stručnjaci podelili svoja iskustva o važnim IT temama (2. deo)

Najnoviji IT trendovi, autoriteti iz industrije i konstantna razmena znanja, obeležili su nedavno održanu 9Inspiration konferenciju, u organizaciji kompanije Levi9. To je bila prilika da se široj IT zajednici omogući da nauče nešto novo, prošire mrežu kontakata i debatuju sa profesionalcima iz branše, o čemu je HelloWorld.rs već pisao.  Najznačajnije poruke sa 9inspiration konferencije nam prenosi Mirko Tomić, Mobile developer, član tima koji je radio na razvoju iOS aplikacije konferencije i za vas izdvojio ključne poruke sa predavanja. Uloga hakera u prijavljivanju bezbednosnih propusta   Definitivno dosta pažnje na 9Inspiration konferenciji, kako kaže Mirko, privuklo je predavanje koje je održao Edvin van Andel, iz Holandije. Edvin je počeo da hakuje sa 13 godina, a sada je CTO kompanije Zerocopter u čijem fokusu je podizanje nivoa cyber bezbednosti kroz primenu etičkog (white hat) hakovanja. Edvin je poznat i cenjen u hakerskoj zajednici jer svoje aktivnosti fokusira i na usmeravanje mladih hakera na pravu stranu - kako bi doprineli većoj bezbednosti čitavog društva. Mirko ističe da je njegovo predavanje bilo dinamično i intrigantno, baš kao i naslov: "How to break the police bodycams for fun and pizza?"   „Edvin je govorio o svom doprinosu da se u Holandiji donese pravilnik o odgovornom prijavljivanju bezbednosnih propusta, kako bi hakeri mogli da ukazuju na njih Vladi ili kompanijama, i to bez straha da zbog toga budu krivično gonjeni“, objašnjava Mirko.  Edvin van Andel se osvrnuo i na javno-privatno partnerstvo kada je njegova kompanija Zerocopter bila angažovana da proveri da li postoje sigurnosni propusti kod uređaja koje policija koristi u svakodnevnom radu, kao što su kamere na uniformi i GPS lokatori za praćenje vozila. „Ovo predavanje je istaklo ulogu etičkog hakovanja u identifikovanju i ispravljanju propusta, naglašavajući važnost saradnje između hakera i javnih ustanova sa ciljem da se poboljša bezbednost javnih servisa“, objašnjava Mirko. Svi zaposleni u Levi9, pa i oni koji nisu prisustvovali 9Inspiration konferenciji, imali su priliku da pogledaju ovo predavanje, jer je ono bilo deo već tradicionalnog godišnjeg događaja, posvećenog cyber bezbednosti pod nazivom Secure9. U pitanju je tematska konferencija koja se održava od 2019. godine, a koja je namenjena kako zaposlenima u svim zemljama gde Levi9 ima svoje kancelarije, tako i Levi9 klijentima i alumnistima. U tu svrhu je Edvinovo predavanje uživo strimovano i u Holandiji, Rumuniji i Ukrajini, direktno iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta, jer Secure9 promoviše cyber bezbednost, zaštitu Levi9 usluga i klijenata.   Budućnost proširene stvarnosti  Najner Žolt Varga, Mobile Software Architect, se nakon bezbednosnih pitanja prebacio na temu proširene stvarnosti svojim odličnim predavanjem "Trends and the Future of Augmented Reality".   „Žolt je istakao detalje o evoluciji, funkcionisanju i budućim perspektivama Augumented Reality (AR) - interaktivnom iskustvu koje kombinuje stvarni svet i kompjuterski generisani sadržaj. Govorio je o primeni, pozadinskoj tehnologiji i budućnosti uređaja i korisničkog iskustva“, pojašnjava Mirko i dodaje:  „Augmentovana stvarnost (AR) je tehnologija koja se brzo razvija i ima potencijal da u budućnosti značajno utiče na naš svakodnevni život i poslovanje, menjajući način na koji doživljavamo svet oko sebe“.   Žoltovo predavanje možete da pogledate u celosti na ovom linku.  AI: Sve počinje i završava se sa podacima  Svoja znanja sa publikom na 9Inspiration konferenciji podelio je i Luka Aničin, osnivač Datablooz. Poslednjih šest godina Luka istražuje mašinsko učenje, koje je osnov veštačke inteligencije, a svoje uvide podelio je kroz predavanje "Let’s walk together through an AI project". „Iz njegovog izlaganja shvatili smo koliko je složeno održavanje projekata mašinskog učenja“ kaže Mirko Tomić. Uspeh tih projekata ne zavisi samo od primene algoritma, već zahteva stalno prilagođavanje. Posebno je važan kvalitet podataka i njihova pravilna upotreba. Rezultati moraju neprekidno da stižu, prate se algoritmi, a model se sve vreme unapređuje“.  Kako je Aničin pokazao, "Sve počinje i završava se sa podacima. Ako su podaci netačni ili pristrasni, čak i najbolji algoritam će dati loše rezultate", sumira Mirko glavnu poruku sa predavanja Luke Aničina, koje možete pogledati ovde.   Gost iz Nemačke, Florian Rapl, Solution Architect iz Minhena, održao je predavanje "Multiple Ships to the Island - Micro Frontends &amp; Island Architectures".  „Florian se dotakao teme o tipovima arhitekture mikrofrontend sistema“, napominje Mirko i dodaje da je tom prilikom istakao prednosti distribucije procesa, skaliranja razvoja i poboljšanja performansi u web aplikacijama.   „Njegova poruka je da se kombinacijom mikrofrontend arhitektura može unaprediti efikasnost i skalabilnost razvoja web aplikacije. Ovi pristupi mogu da omoguće bolju distribuciju rada, unapređenje performansi i skaliranje razvoja web aplikacija. Takođe, implementaciji ovakvih strategija doprinosi mogućnost odvajanja timova koji rade na istom sistemu“, prenosi nam glavne uvide sa predavanja Mirko.  Najmanje tri razloga da se poseti konferencija 9Inspiration   Konferencija 9Inspiration je prilika da se provede dan sa priznatim ekspertima iz IT industrije i zato je višestruko korisna.  „Uvidi i znanje koje steknemo pomažu nam da unapredimo svoje veštine i bolje razumemo našu industriju, bez obzira na to koja je naša specijalnost. Konekcije koje steknemo otvaraju nove mogućnosti i donose nam nove saradnike. Lično, važno mi je i to što kroz donacije NURDOR-u imamo priliku da doprinesemo čitavoj zajednici i tako učinimo nešto dobro “, kaže Mirko Tomić.  Kako podseća, kompanija Levi9 je 9inspiration konferenciju organizovala i 2022. godine. Za njega je to bilo jedno od onih iskustava koje inspirišu i otvaraju razne perspektive, gde se entuzijazam za naš posao mogao osetiti na svakom koraku.  „Sa te prve konferencije izdvojio bih kao najkvalitetnija keynote predavanje Sigurdura Birgisssona i Gojka Adžića iz kompanije IKEA, "Tangible Software Quality", kao i predavanje "Thinking Serverless in your Architecture" koje je održao Alex DeBrie“.    Najneri, pa i Mirko Tomić, nemaju dilemu. Raduju se narednom okupljanju.   „Konferencija, ne samo da pruža platformu za razmenu ideja i znanja, već i priliku da se  kolege iz drugih kompanija upoznaju sa radom naše firme, kao i da se uspostave veze koje mogu biti važne za dalji lični i profesionalni razvoj“ dodaje Mirko i naglašava:   I ove godine, troškove organizacije konferencije pokrio je Levi9, dok je prihod od prodaje ulaznica namenjen Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka NURDOR, baš kao i prethodni put. Prikupljen novac je usmeren na izgradnju nove Roditeljske kuće u Beogradu. Ovo udruženje je dosad uspelo da organizuje i pokrene pet roditeljskih kuća - u Nišu, Novom Sadu i tri u Beogradu.   Program konferencije osmislile Delivery direktorke iz Levi9  Najneri sa ponosom ističu da su dve Delivery direktorke iz njihove kompanije - Mirjana Kolarov i Mirjana Trobok, odgovorne za program 9Inspiration konferencije. Pored role, dve Mirjane su imale i zajednički cilj u kreiranju programa - da svako  izađe bolji nego što je na konferenciju došao, sa više informacija i spremniji za nove profesionalne izazove. Kada se za zajednicu priprema nešto dobro, ne izostaje ni podrška. Tako je Jugoslovensko dramsko pozorište rado ustupilo prostor za održavanje konferencije, na čemu im je Levi9 neizmerno zahvalan. Konferenciju su takođe podržali i sajt HelloWorld.rs, Nedeljnik, Heineken, Coca-Cola HBC i Maxi.  I na kraju, Levi9 namerava i dalje da deli znanja i povezuje profesionalce već i ove 2024. godine. To je ujedno i poziv za sve koji žele da dođu na ovogodišnju 9Insipiration konferenciju da podele svoje razmišljanje o tome  da li im za učenje više odgovara radni dan ili subota.

HelloWorld
0
30.01.2024. ·
7 min

Trendovi u IT industriji - pogledajte najvažnije poruke sa 9inspiration konferencije (deo 1)

IT konferencija 9Inspiration, koju kompanija Levi9 organizuje po drugi put, već je prepoznata kao odlična prilika da se od priznatih eksperata sazna šta je najnovije i najvažnije u njihovom poslu.  U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su se zbog toga i okupili krajem septembra prošle godine, svi zainteresovani da isprate predavanja  domaćih i stranih stručnjaka, u oblasti IT-ja. Ova konferencija polako postaje tradicionalna platforma za razmenu znanja, iskustava i povezivanje IT -jevaca koji žele da prate svetske trendove.  Ako biste pitali zaposlene u Levi9 rekli bi vam da su učenje i umrežavanje ključni faktori za postizanje ličnog i profesionalnog uspeha. Zato je cilj konferencije 9inspiration da pored IT profesionalaca, pre svih developera, DevOps inženjera, IT i Product menadžera, i šira IT zajednica dobije priliku da obogati svoje znanje, usavrši veštine i uspostavi vredne konekcije u zajednici.  Eksperti prenose iskustvo  A kako je to tačno izgledalo? Serijal predavanja sa agende, gde su govornici delili svoje iskustvo iz prakse, pratio je i niz prilika za networking i zabavu. A učesnici 9inspiration konferencije mogli su da koriste i mobilnu aplikaciju specijalno pripremljenu za ovu priliku, uz koju je umrežavanje dobilo novi tvist.  Jedan od zaslužnih za izradu iOS &amp; Android mobilnih aplikacija u Levi9 timu je i Mirko Tomić, Mobile developer. Do sada je u Levi9 radio na jednom od najpopularnijih servisa u Holandiji za slušanje radio stanica, podkasta, audio knjiga i muzike. Sa Mirkom smo porazgovarali o 9inspiration konferenciji i on je za vas izdvojio uvide sa svakog od predavanja.   Među ključnim porukama ovaj Najner izdvaja one koje je imao Kevlin Henney. Kao keynote govornik, on je i otvorio 9inspiration konferenciju i to predavanjem: “Software is details”.  - Pretpostavljate da je glavni fokus izlaganja bio na detaljima, koje, po mišljenju ovog predavača nikako ne smeju da se previde. To je često slučaj kada nas “zavede“ velika slika toga šta sve softver može da uradi za nas. Kevlin je naveo slučaj ogromne gužve na britanskom aerodromu, prošlog leta, kada softver za National Air Traffic Service nije bio dostupan. Hiljade letova je otkazano, stotine hiljada ljudi su izgubili konekcije, a gužva je trajala narednih nekoliko dana. Uzrok problema? Jedan pogrešan podatak koji je neimenovana avio-kompanija unela u plan letenja. Kada je pisan softver vladalo je uverenje da su uneti podaci uvek tačni. To je bila pretpostavka i nije implementirana provera unosa - ispričao je prisutnima Kevlin i dodao:  - Pretpostavke su kao lego kockice, na podu, u mraku - našalio se Henney. - Ako nikada do sada niste bosi nagazili na njih, pa, probajte.   Lepa je i paralela i koju je povukao sa korišćenjem ChatGPT-ja, CoPilota, na konto stvaranja legacy code-a.  - Kako je rekao, često na svojim radionicama pita učesnike šta je za njih legacy code. Iako je čuo mnoge definicije, najviše mu se sviđa ova: „Legacy code je kod koji je napisao neko drugi“ kako god se taj neko drugi zvao - prenosi Mirko utiske sa ovog keynote predavanja koje možete u celini da pogledate ovde.   Konferencija 9Inspiration, kako napominje naš sagovornik, približila je publici i nova saznanja kako najbolje organizovati timove. Njihova efikasnost bila je tema predavanja Jelene Pavlović, osnivača Koučing centra i vanredne profesorke psihologije rada na Univerzitetu u Beogradu.   Efikasan tim je sinergija zajedničkog rada  Jelena je najpre objasnila da se, sa razvojem poslovnog okruženja, fokus sa individualnog pristupa organizaciji preselio na timski. Uz slikovitu analogiju sa sportskom ekipom, ukazala je na to da efikasni timovi nisu skup pojedinaca sa odličnim veštinama, već sinergija zajedničkog rada.   - Lepo je imati zaposlenog koji je superstar, ali organizacije ne bi trebalo da promovišu tim lidove bazirano isključivo na individualnom radu odnosno postignućima - slikovito je predstavila Jelena Pavlović.  Ona je ukazala na to da zajednička odgovornost deluje kao „lepak“koji drži tim.  - Svaki član treba da razume zajedničke ciljeve tima i da se oslanja na druge da bi se ti ciljevi ostvarili - pojasnila je ona.   - U dobrom fudbalskom timu igrač doda loptu onom saigraču koji ima bolju poziciju za šut, i tako se odrekne ličnog interesa zarad timskog uspeha. Ali da li je to u biznis okruženju uvek tako?  Kompanijska kultura veoma utiče na to koliko će određeni lider doprineti efektivnosti tima. Zato je važno proučiti kulturu organizacije pre izbora samog lidera.  - Raniji zaključci su sugerisali da je ekstrovertni tip odličan izbor tim lida. Empirijski podaci su pokazivali da je to tip lidera koji najviše doprinosi efikasnosti. Međutim, u timovima koji su „flat“ mnogo će se bolje snaći lider koji je uvek spreman za saradnju, empatičan, prijateljski nastrojen - kaže Jelena Pavlović.  Perspektiva iz ugla Najnera  Mirko navodi da se u firmi Levi9  vode time da je, bez obzira na senioritet, u svim fazama karijere učenje veoma važno, kao i deljenje znanja. To je jedan od glavnih benefita koji zaposleni u Levi9 prepoznaju. Kompanija organizuje tradicionalne događaje kao što su Secure9, Hack9 i 9Inspiration konferencija - kaže Mirko i ističe ih kao sjajne primere za podršku deljenju znanja.  Kako kaže, znanje se umnožava i kroz rad na projektima, ali i na konferencijama, pa mu je drago da su i Najneri mogli da podele svoju perspektivu i na ovoj konferenciji.   Marina Zvicer i Jovana Milanović su sa publikom razmenile svoje iskustvo u kompaniji Levi9, gde su gradile karijere Test Developera. Sa pozicije Test Lead, odnosno Test Consultant, skrenule su pažnju na važnost postavljanja pitanja, zajedničkog razumevanja, pisanja detaljnih izveštaja i dokumentacije.   Na osnovu primera iz karijere, kako ističe Mirko Tomić, pokazale su kako se u svakom delu razvoja softvera može insistirati na kvalitetu. Upravo to doprinosi efikasnosti i razvoju najboljih softvera. Svojom prezentacijom prenele su poruku da je kvalitet odgovornost celog tima, a klikom na link možete da pogledate predavanje u celosti.  Nije više teško utvrditi koji timovi su uspešni  Šta nam sve donosi razvoj tehnologije, pokušao je da predvidi Radovan Baćović, Staff Data Engineer u GitLab-u.  - DevOps i DevSecOps su kao timski sportovi u svetu izrade softvera. Umesto da svako radi za sebe, svi rade zajedno, brže se prilagođavaju promenama i više se fokusiraju na inovacije nego kod starog načina rada - ovako je Radovan Baćović počeo svoje predavanje „When nimble is not fast enough: Will AI and Data leverage your DevSecOps journey“.  On je pojasnio da nije više tako teško precizno utvrditi koji su timovi uspešniji od drugih. Tome služe DORA metrike.   - Frekvencija uspešnog postavljanja nove verzije, vreme potrebno za izmenu, vreme za oporavak servisa i stopa neuspeha postavljanja nove verzije su standardizovani pokazatelji efikasnosti i performansi DevOps timova. I upravo će DORA pokazati razliku između uspešnih i neuspešnih timova - rekao je Radovan i naglasio:  - Na osnovu seta podataka i veštačke inteligencije ćemo u budućnosti dobijati metrike koje će nam pomoći da još agilnije pristupamo i dobijemo još bolju sliku našeg procesa. Stvari će se tek menjati, a Radovan podvlači i to da je veomo uzbudljivo što smo baš sada deo tech scene i što ćemo moći da učestvujemo u progresu - sumira Mirko Tomić njegovu poruku.  Gde će nas dovesti razvoj veštačke inteligencije? Pitanje od milion dolara  Mnoga pitanja “vrzmala” su u networking pauzama.   Na kafe i pauzi za ručak između predavanja moglo se čuti da posetioci vole ovu konferenciju i zato što uvek imaju šansu da nekoga novog stručnjaka upoznaju i pitaju za savet, dobiju konkretan uvid, i izađu sa konferencije “pametniji, nego što su bili”. Podrška NURDOR-u, organizaciji kojoj je doniran novac od ulaznica, takođe je velika motivacija za sve učesnike. Zajedničkim trudom i ove godine je prikupljeno više od 1.200.000 dinara, koji će biti uloženi u Roditeljsku kuću za porodice sa decom obolelom od raka koje u Beogradu traže izlečenje.  Drago nam je da u saradnji sa Levi9 možemo da vam ponudimo snimke nekih od predavanja, pa ako ste propustili priliku da direktno ispratite konferenciju, eto šanse da početkom godine uradite osvrt na najvažnije zaključke. Uskoro vas očekuje i drugi deo izveštaja sa 9inspiration konferencije u u kome ćete pronaći najbitnije uvide sa drugih predavanja, kao i linkove koji do njih vode.

HelloWorld
0
27.09.2023. ·
<1 min

IT kompanije iz prve ruke: Đorđe Simić, Syrmia

Kako je raditi u IT kompanijama, šta nude, a šta očekuju pričaćemo u formi kratkih video intervjua sa predstavnicima IT firmi koje posluju u Srbiji. Naš novi gost je Đorđe Simić, Director of Operations, Syrmia. Đorđe je podelio sa nama da Syrmia vrednuje mlade ljude i pruža im šansu da se već na završnim godinama fakulteta oprobaju u realnim projektima, uz odgovarajućeg mentora. Takođe, nam je otkrio da su ključ njihovog uspeha zaposleni, koji imaju isti sistem vrednosti i timski duh. Detalje intervjua možete pogledati u videu ispod.

HelloWorld
0
25.08.2023. ·
1 min

IT Kompanije iz Prve Ruke: Olja Gaković, sa.global

Kako je raditi u IT kompanijama, šta nude, a šta očekuju pričaćemo u formi kratkih video intervjua sa predstavnicima IT firmi koje posluju u Srbiji. Naša nova gošća je Olja Gaković, Country Manager sa.global. U susretu sa nama, Olja je na inspirativan način ispričala kakvo je poslovanje sa.global-a, kao jednog istaknutog Microsoft partnera. Ono što je podelila s nama je da sa.global kao pionir na  jedinstveni način ostvaruje poslovnu prisutnost na svim kontinentima sveta! Takođe, nam je otkrila koliko ljudi zapošljavaju u Srbiji, ističući karakteristike i kvalifikacije koje cene kod potencijalnih novih članova tima. Ispričala nam je i o važnosti odgovarajuće vrste edukacije za pozicije u sa.global-u, pružajući nam jasnu sliku o očekivanjima i standardima. Detalje intervjua možete pogledati u videu ispod. &nbsp;

HelloWorld
0
31.07.2023. ·
5 min

Remote rad i prijateljstva za ceo život: Inspirativne priče Luxoftera povodom Međunarodnog dana prijateljstva

Mogućnost rada na daljinu je jedan od najvažnijih benefita koje kompanija može ponuditi zaposlenima, i oko 50% zaposlenih u Luxoft Srbija odabralo je remote opciju za rad. Povodom 30. jula, Međunarodnog dana prijateljstva, neki od njih podelili su sa nama priče o svojim Luxoft prijateljstvima koja su se rodila kroz online komunikaciju i saradnju. Jelisaveta i Kasia su trening menadžerke u Learning Management and Development sektoru u Luxoftu. Jelisaveta je iz Srbije a Kasia iz Poljske, nisu se nikada uživo upoznale, ali zajednički rad učinio je da se zbliže i postanu prijateljice. „Znala sam da je Kasia Poljakinja i jako sam se zbunila kad nam se na prvom sastanku obratila na našem jeziku. Ispostavilo se da je završila studije hrvatskog jezika, da je nekoliko godina živela i radila u Hrvatskoj i u Srbiji.“ započinje priču Jelisaveta. Obe su se u Luxoftu zaposlile prošlog leta, i nakon mesec dana Kasia je zakazala sastanak na temu „My first month in Luxoft“ gde je sa Jelisavetom i još jednom koleginicom trebalo da podeli svoja iskustva nakon mesec dana rada u kompaniji. „Kao ’newbies’ smo se podržavale u novim ulogama, a svaki naredni razgovor je pokazao da imamo dosta toga zajedničkog. Volimo da putujemo, znatiželjne smo prema drugim kulturama i ljudima. Ali, što je najbitnje, Jelisaveta ima divnu, pozitivnu energiju koju je doslovno moguće osetiti čak i preko ekrana” kaže Kasia i dodaje: „Jako mi se sviđa njen smisao za humor - ponekad malo crni. Mislim da je jako bitno, posebno u situaciji kad radimo od kuće i kolege nisu fizički pored nas, da se oslobodimo stresa humorom i lepom rečju, a na to uvek mogu da računam od Jelisavete. Znam da u njoj imam prijateljicu i na poslu, i u životu!” Jelisaveta kaže da je Kasia vedra, otvorena i iskrena, i to joj se odmah dopalo: „Šalje odlične mimove, voli mačke i ima divan osmeh.” „Puno sam naučila od Jelisavete. Definitivno sada znam još više o Srbiji, a Jelisaveta deli sa mnom i novinarske trikove jer se time ranije bavila. Puno crpim iz njenog pozitivnog odnosa prema životu i ljudima. Iako je naše poznanstvo trenutno samo online, imam utisak da se poznajemo pola života.” kaže Kasia. Jelisaveti je ovo prijateljsvo donelo nova znanja o poljskoj kulturi, gastronomiji i jeziku. „Shvatila sam i da Srbi i Poljaci imaju sličan smisao za humor, kao i da su Bajagine pesme prepevane i naširoko poznate u Poljskoj! Poznanstvo sa Kasiom će doneti i nove avanture, jer planiramo da otputujemo negde kako bismo se uživo upoznale i nazdravile Luxoft prijateljstvu. Trenutno se dogovoramo gde!” Još jedno Luxoft prijateljstvo koje se rodilo iz zajedničkog rada je između Tamare i Đorđa. Đorđe je Specijalista nabavke a Tamara je specijalista za podršku poslovnih procesa. „Upoznali smo se kroz organizovanje jedne pošiljke za Egipat, što je bio jedan od mojih prvih zadataka u Luxoftu, tako da je Đorđe jedna od prvih osoba koje sam upoznala u kompaniji” kaže Tamara i dodaje: „Prijateljstvo je pozitivno uticalo na obavljanje posla, omogućilo nam je da lakše komuniciramo i brže rešavamo probleme. Đorđe je takođe i odličan učitelj, i pomogao mi je da razumem teme koje su mi bile potpuno strane, na vrlo lak način. On zaista poseduje ogromno znanje u svom poslu, i uvek je spreman da pomogne, čak i kada bih mu postavila pitanje koje bi trebalo uputiti nekom drugom.“ „Tamara ima veliku spremnost da izgura stvar do kraja. Njena upornost me je od starta motivisala da i sam budem toliko posvećen rešavanju problema. Osim toga, Tamara je završila Filološki fakultet i zbližila nas je ljubav prema modernim domaćim piscima i spisateljicama. Slučajno smo u isto vreme čitali „Uhvati zeca” od Lane Bastašić i zajednički smo uživali u sjajnoj knjizi.” kaže Đorđe. Raduje ga to što je kroz zajednički rad uspeo da približi Tamari kompleksnost međunarodnih pošiljki i važnost pariteta prilikom planiranja isporuke: „Iako deluje jednostavno da se nešto pošalje od tačke A do tačke B, jako je izazovno poznavati carinske i druge propise u udaljenim zemljama.” „Đorđe mi je pomogao da razumem važnost raščlanjivanja zadatka na više manjih, kako bi zadatak bio bolje shvaćen i samim tim brže rešen.“ naglašava Tamara jednu važnu stvar koju joj je komunikacija sa novim prijateljem donela. „Osim što je profesionalac, Đorđe je i vrlo svestrana ličnost, često pričamo o raznim temama od kojih je jedna od omiljenih svakako književnost.“ Jovana i Milica su se upoznale na Teams-u a ubrzo nakon toga i uživo na piću, iako žive u različitim gradovima. Obe rade na poziciji Employment Screening Specialist u Luxoftu. „Kada je Jovana došla u naš tim ja sam joj se javila, poželela dobrodošlicu i rekla ako joj treba bilo kakva pomoć da može da računa na mene. Počele smo često da komuniciramo pa sam čak i otputovala u Novi Sad da se upoznamo uživo” kaže Milica i dodaje: „Jednostavno smo kliknule od prvog razgovora. Jovana je jako zrela, pametna, otvorena osoba i veoma je lako komunicirati sa njom.” „Milica mi je uvek pružala pomoć i bila na raspolaganju šta god da mi zatreba” opisuje Jovana svoju prijateljicu:”Dopalo mi se to što je otvorenog uma, veoma pozitivna, pametna, uvek spremna da pomogne - to su najbitniji kvaliteti prijatelja i kolege, a ona ih sve poseduje. Važno je imati pomoć, posebno na remote poziciji - pomaže tuđe mišljenje i dodatni par očiju”. Milica takođe naglašava da joj je važno da na poslu ima nekoga sa kime može da popriča i o svakodnevnim stvarima, posebno o kuvanju koje je velika strast i jednoj i drugoj: „Skoro svaki dan se pohvalimo jedna drugoj nekim novim receptima - ona mi je dala fenomenalni recept za pastu napolitanu koji je dobila od profesionalnog šefa iz Italije, a ja sam njoj otkrila neke recepte iz azijske kuhinje.” Obe vole i da putuju, planinare i kampuju, i planiraju da uskoro organizuju zajedno i neko putovanje.

HelloWorld
0
21.06.2023. ·
12 min

Kako postati data scientist: Martin Dippolito iz Luxofta otkriva tajne uspeha

U svetu u kom su podaci i informacije sve, potražnja za kvalifikovanim stručnjacima je u sve većem porastu. Kompanije iz svih sfera poslovanja aktivno tragaju za stručnjacima koji će im pružiti dragocene informacije i uvide iz podataka kojima raspolažu kako bi donele informisane i pravovremene odluke. Međutim, šta je tačno potrebno da bi neko postao data scientist? Koje veštine i znanja morate posedovati kako biste započeli karijeru u ovom polju? Odgovor na to daje nam data scientist Martin Dippolito iz kompanije Luxoft. Moja interesovanja su me odvela ovim putem Kao data scientist, uvek je potrebno da jednu nogu imate u informacionim tehnologijama, a drugu čvrsto postavite u poslovnom svetu. Čini se da se ove dve stvari međusobno poništavaju za mnoge prilikom izbora karijere u IT sektoru. Šta je vas navelo da izaberete ovaj put? - Izabrao sam put podataka (Data Science) jer mi omogućava da jednom nogom budem u informacionoj tehnologiji, a drugom u poslovnom svetu. Može se činiti da se ove dve stvari međusobno poništavaju za neke ljude u IT industriji, ali za Data Scientist-a zaista postoji uzbudljiva prilika da ih spoji. Sviđa mi se to što je Data Science multidisciplinarna oblast u kojoj mogu da kombinujem svoje teorijsko znanje o verovatnoći i statistici sa veštinama programiranja kako bih rešavao probleme iz stvarnog sveta. Data Science je most koji popunjava jaz između tehnologije i poslovanja. Mogu da zaronim u suštinu verovatnoće i statistike, ali istovremeno da primenim to znanje praktično putem programiranja. Mogu da istražujem složene probleme, pronalazim značajne uvide iz ogromne količine podataka i pretvaram ih u primenjiva rešenja. Upravo ta kombinacija tehničkog znanja i poslovnog rezona pokreće moju strast da nastavim svoju karijeru u oblasti Data Science-a. Takođe, ponekad pomislim da Data Science nije nešto što sam izabrao za sebe, već su me moja interesovanja odvela na ovaj put. Kada sam bio mlađi, eksperimentisao sam sa operativnim sistemom na mom ličnom računaru do te mere da sam oštetio hard disk. Vodio sam i održavao tehnološki blog koji je pokrivao nadolazeće operativne sisteme, aplikacije, uređaje i programske jezike. Tokom odrastanja, krenuo sam putem matematičkog/statističkog univerzitetskog obrazovanja. Spajanje ovog obrazovnog puta sa mojim ličnim interesovanjima jednostavno se činilo kao pravi izbor za moj trenutni posao Koje veštine i znanja ljudi u IT sektoru treba da steknu kako bi postali uspešni data scientist? - Da bi postale uspešan data scientist, osobe koje dolaze iz IT sveta moraju steći specifične veštine i znanje. U IT svetu, stručnjaci su upoznati sa konceptom "prekvalifikacije" kako bi se zadovoljile potrebe novih uloga. Međutim, prekvalifikacija sa IT posla na ulogu data scientist-a nije toliko jednostavna kao kod drugih IT pozicija. Prelazak na ulogu data scientist-a sa sobom nosi  jedinstvene izazove zbog promene radne paradigme i potrebe za razvojem posebnog skupa veština i znanja. Ove veštine se ne stiču lako samo kroz "obuku na poslu" radom na projektima vezanim za data science. Iako je praktično iskustvo vredno, postoje osnovne veštine i znanja kojima bi budući data scientist-i trebalo da daju prioritet. Jedna ključna osnova je dobro matematičko obrazovanje, posebno iz oblasti računara i linearne algebre. Ove matematičke discipline služe kao preduslovi za dalje proučavanje statističkih pojmova kao što su deskriptivna statistika, inferenca, bajesijanska analiza i teorija verovatnoće. Razumevanje ovih matematičkih osnova pruža čvrstu podlogu data scientist-ima da efikasno analiziraju i tumače podatke. Pored toga, data scientist mora odlično da razume statističke tehnike, uključujući testiranje hipoteza, analizu regresije i algoritme mašinskog učenja. Sve navedene veštine mogu se svakako naučiti putem samostalnog učenja, ali pohađanje (bakalaureatskih) studija pruža veće šanse za sticanje tog znanja. Tokom veoma kratkog perioda radili ste kao bibliotekarski pomoćnik - da li je to bilo nešto što nije bilo povezano sa vašim poslovnim ciljevima ili je to bio samo prvi korak, i ako jeste... kako ste imali koristi od rada u biblioteci? - Iako taj posao nije bio povezan sa mojim poslovnim ciljevima, radio sam u Odeljenju za Statistiku (i Data Science) na Univerzitetu u Bolonji, što mi je omogućilo da razumem koje su najaktuelnije istraživačke teme u oblasti Mašinskog učenja/veštačke inteligencije. Takođe sam imao priliku da razgovaram sa starijim kolegama koje su ulazili na tržište rada i da razumem u koje industrije i kompanije bih mogao da se uključim. Ovo iskustvo takođe mi je dalo samopouzdanje da u poslednjoj godini studija započnem pravi IT posao, jer sam shvatio da je zaista moguće uskladiti akademske studije i profesionalni rad. Različiti zadaci na konkretnom projektu Uloga data scientist-a kombinuje nekoliko stvari koje se mnogima čine teško spojive. Kako izgleda tipičan dan data scientist-a - dobar i loš? - Svaki dan data scientist-a je jedinstven, budući da različite osobe mogu biti uključene u različite aktivnosti unutar istog projekta. Važno je napomenuti da ne postoji definitivno "dobar" ili "loš" dan, jer to zavisi od ličnih interesa i perspektiva. Da bismo ljudima pomogli da razumeju šta je "dobar" i "loš" dan, možemo napraviti poređenje sa ulogom front-end developera, koji se fokusira na izgradnju korisničkog interfejsa za veb servise ili aplikacije. Zamislimo tipičan dan front-end developera. Oni počinju tako što sarađuju sa svojim timom kako bi razumeli nove funkcionalnosti i pregledaju unapred definisane skice. Mogu provesti vreme rešavajući neočekivane probleme ili integrišući rad backend developera radi dobijanja podataka. Njihov rad je struktuiran i predvidljiv. Kada imaju sve potrebne informacije, posvećuju se izradi kreativnog, funkcionalnog, održivog i optimizovanog koda. Tim komunicira bez problema, svi su svesni svojih odgovornosti i sposobnosti. S druge strane, dan data scientist-a je dinamičniji i izazovniji za opisivanje. Uključuje različite zadatke zasnovane na konkretnom projektu. Jednog dana, data scientist se može fokusirati na razumevanje poslovnih problema, pregledanje prošlih projekata i konsultacije sa drugima koji su se susreli sa sličnim izazovima. Moraju identifikovati relevantne podatke potrebne za rešavanje problema, odabrati odgovarajuće metodologije i razmisliti o tome kako zapakovati i predstaviti rešenje korisnicima. Za razliku od front-end developera, data scientist-i nemaju unapred definisane skice, a rezultati nisu zagarantovano uspešni, uglavnom zbog kvaliteta i dostupnosti podataka koji igraju važnu ulogu u oblikovanju ishoda. Data scientist-i možda neće uvek biti u obavezi da pišu savršeno strukturiran kod, posebno tokom eksperimentalne faze kada se kod često menja. Stil kodiranja može varirati u zavisnosti od potreba projekta i kompromisa između vremena i kvaliteta. Komunikacija unutar tima može biti izazovna, jer drugi članovi tima možda neće u potpunosti shvatiti nivo neizvesnosti koji je prisutan u projektima data science-a. Data scientisti moraju da ravnotežu pronađu između istraživanja složenih algoritama i obimnog zadatka "obrađivanja podataka", što može zauzeti značajan deo njihovog vremena tokom projekta, minimum 70%. Preostalo vreme posvećeno je predstavljanju rezultata i ubeđivanju drugih o vrednosti njihovog rada, često putem informativnih statistika. Implementacija uzbudljivih modela, koji izazivaju entuzijazam svih, generalno zauzima manje od 10% njihovog vremena. Kako gradite "odnos" sa podacima i koristite ih da postignete zadate ciljeve? - Na početku, posmatram podatke tako što se upoznajem s njima, razumem njihove karakteristike, strukturu i obrasce. To je kao susret s novom osobom i započinjanje razgovora. Kako napreduje naše "prijateljstvo" s podacima, sve više se zaranjam u detalje i počinjem da otkrivam dragocene uvide i donosim odluke na osnovu informacija koje pružaju. Primenjuju se razne analitičke tehnike kako bi se izvuklo značajno znanje, a podaci se postepeno oblikuju kako bi se uskladili sa željenim algoritmom za rešavanje poslovnog problema. Da li verujete da nove tehnologije poput cloud računarstva i veštačke inteligencije mogu doprineti ulozi data scientist-a i biti pouzdani izvori informacija? - Verujem da je Cloud sadašnjost i budućnost Data Scientist-a. Cloud računarstvo pruža mnoštvo prednosti, pri čemu je posebno značajno eliminisanje fizičke infrastrukture i njenog održavanja. Ono nudi ekonomična, skalabilna i fleksibilna rešenja. Ova osnovna razlika u odnosu na lokalna rešenja rezultira niskim ili čak nepostojećim troškovima ulaska, što omogućava brzu izradu prototipova, ubrzava digitalnu transformaciju, podstiče eksperimentisanje s novim idejama i podržava širu primenu poslovnih modela zasnovanih na podacima. Prelazak na usvajanje poslovnih modela usmerenih na podatke izuzetno je koristan za Data Scientist-e. Pruža jasan fokus na korišćenje odlučivanja zasnovanog na podacima, prepoznajući ključnu ulogu podataka u postizanju poslovnog uspeha. Stvara kulturu koja vrednuje i daje prioritet analizi podataka, što rezultira povećanjem resursa i podrške timovima za data science. Data Scientist-i mogu aktivno doprinositi strateškim poslovnim odlukama, koristeći svoje stručno znanje kako bi pružili vredne uvide i vodili ključne inicijative. Kako rad Data Scientist-a postaje vidljiviji i ima veći uticaj unutar kompanije, otvaraju se nove mogućnosti za razvoj karijere i profesionalno napredovanje. Sveukupno, usvajanje poslovnih modela usmerenih na podatke osnažuje Data Scientist-e, pozicionirajući ih kao ključne pokretače uspeha organizacije. Iako neke industrije poput bankarstva i dalje više naginju ka korišćenju lokalnih rešenja zbog brige o privatnosti, provajderi Cloud usluga intenzivno rade na sigurnosti i usaglašenosti, čime čine Cloud platforme pouzdanim izvorima informacija. Pouzdanost veštačke inteligencije kao izvora informacija zavisi od različitih faktora, uključujući tu kvalitet i reprezentativnost trening podataka, transparentnost algoritama veštačke inteligencije i etička razmatranja koja su uključena u proces razvoja veštačke inteligencije. Pozitivna strana je da veštačka inteligencija već doprinosi, a biće još važnija u povećanju produktivnosti Data Scientist-a. Koje programske jezike i alate najčešće  koristite? Da li je bilo iznenađenja u vezi sa znanjem i alatima koje data scientist-i koriste kada ste počeli? Pitajte bilo kojeg data scientist-a koja je osnovna alatka za data science i reći će vam "Python". Njihov drugi odgovor će biti... "Python". Sada, šale na stranu, postoje i drugi programski jezici kao što su Julia i Scala sa bržim vremenom izvršavanja određenih scenarija, kao i jezici usmereni više ka statistici poput SAS-a, Stata-e, SPSS-a, R itd. Python ima ogroman ekosistem sa bogatom kolekcijom biblioteka i okvira za različite oblasti, uključujući data science i mašinsko učenje. Njegova popularnost čini da ga preferiraju mnogi data scientist-i, uključujući tu i mene koji sam kao bivši R developer (zbog statističke akademske pozadine) većinu svojih aktivnosti prebacio na Python od početka svoje karijere. Drugi alati koje svakodnevno koristim su po redosledu vremenske upotrebe razvojna okruženja poput VS Code-a ili PyCharm-a, git (za verzionisanje), Cloud ML platforme (AWS Sagemaker, Azure ML studio, GCP uglavnom), alati za prezentacije, R, SQL upiti. Najviše me je iznenadila široka upotreba softvera za tabelarne proračune u raznim industrijama. Iako ga trenutno ne koristim za svoje aktivnosti, prepoznajem vrednost koju može ponuditi u određenim scenarijima, da ne pominjem zabavu koju možete imati automatizujući zadatke pomoću VBA. Takođe, nisam bio svestan ključnog značaja cloud tehnologije u današnjem svetu, jer je tokom studiranja fokus bio više na modelima i njihovom unutrašnjem funkcionisanju. Ako pogledate svoje znanje, u kojim oblastima smatrate da bi trebalo da se poboljša i zašto? - Kada započnete putovanje u Data Science, svakodnevno možete naučiti novi algoritam.  Iako često istražujem nove modele i proširujem znanja, dolazi trenutak kada akumulirate snažan set alata i znanja za rešavanje različitih problema, otvarajući put ka sledećoj fazi. Ta sledeća faza, u koju želim da se upustim, vezana je za ekosistem koji obuhvata sferu Data Science-a. Trenutno, moj fokus je na dizajnu sistema mašinskog učenja jer čvrsto verujem da je to ključno za sticanje sveobuhvatnog razumevanja primena mašinskog učenja od početka do kraja. Ove veštine omogućavaju Data Scientist-ima da bez problema implementiraju modele u proizvodnju, čineći ih lako dostupnim i konačno donoseći merljivu vrednost poslovnim subjektima. Ne oslanjajte se samo na programe obuke Da li biste radije preporučili budućim data scientist-ima da stiču tradicionalna znanja (fakultet, doktorat...) ili postoje bolji načini za sticanje potrebnog znanja? - Preporučujem sticanje znanja kroz diplomu na osnovnim studijama, ne samo iz statistike, već i iz matematike, kvantitativnih finansija, ekonometrije, demografije i drugih srodnih oblasti. Iako je doktorat iz statistike/mašinskog učenja neophodan za Data Scientist-a u istraživačkim ili akademskim sferama, nije obavezan za početak karijere u ovom polju. Takođe, obuka koju pruža doktorski program može biti korisna, ali nije preduslov. Alternativno, doktorske studije iz STEM polja mogu takođe biti od koristi jer uključuju analizu podataka vezanih za specifično polje studija. Mnoge moje bivši kolege stekle su doktorate iz oblasti kao što su fizika ili biologija, i uz online specijalizacije, uspeli su da prevaziđu jaz u metodologijama mašinskog učenja. Oslanjanje isključivo na programe obuke nije preporučljivo, osim ako već imate snažnu analitičku osnovu. Šanse za uspešnu karijeru u data science-u bez čvrstih osnova su prilično male. Čak i unutar industrije, održavanje konkurentnosti zahteva čvrsto razumevanje matematičkih koncepata. Iako postoje izuzeci, ovi poslovi često više naginju ka mašinskom inženjerstvu sa manje naglaska na "Naučni" aspekt, što i dalje doprinosi uzbudljivosti ovog polja. Koji bi bio idealan put za nekoga ko je zainteresovan za data science? Koje bi bile vaše preporuke za svakoga ko je zainteresovan da krene na ovaj put? - Možda zvučim kao da se ponavljam, ali kada bih pružao savet, išao bih nekako ovako: "Prvo i pre svega, izgradite čvrste temelje u matematici sve dok matrice i višedimenzionalni prostori ne postanu sastavni deo vaših snova. Zatim, primenite to stečeno znanje da biste se upustili u statističke tehnike, testiranje hipoteza i sve teorijske veštine potrebne za rad sa podacima. Moja preporuka je da se upustite u studije u relevantnoj oblasti, jer vam to omogućava da se isključivo investirate u sebe, bez ograničenja poslovnih razmatranja. Kada uspostavite čvrst temelj, tražite praktično iskustvo ili pridružite se kompaniji u juniorskoj ulozi ili se bavite Python projektima koji se uklapaju u vaše interese. Usvojite dobre prakse kodiranja kako napredujete. I zapamtite, kontinuirano učenje je ključ za održavanje ovog divnog putovanja. Od izuzetne matematičke osnove i poznavanja statistike, do iskustva u programiranju i mašinskom učenju, spektar znanja koja data scientist mora da poseduje podjendako je velik i opširan kao i podaci koje posmatra. Bilo da razmišljate o promeni karijernog koloseka, ili tek započinjete svoj put, razumevanje svih navedenih faktora, znanja i veština svakako je najvažniji korak na putu ka uspešnoj data scientist karijeri.

HelloWorld
0
19.06.2023. ·
10 min

Kako je Clockify promenio igru: Intervju sa Ljubomirom Siminom

Kompanija CAKE.com, najpoznatija po svom proizvodu - Clockify, izvanredan je primer kako treba da izgleda uspešno razvijanje sopstvenog proizvoda. Osnovana sa jasnom vizijom da postane product-based kompanija, CAKE je utabao put transformacije od konsultantske firme do lidera u industriji alata za praćenje vremena. Ovaj proces nije bio lak; zahtevao je inovativnost, upornost i stalno prilagođavanje. Ipak, ono što ovu priču čini posebno inspirativnom jeste potvrda činjenice da razvijanje sopstvenog proizvoda donosi ogromne vrednosti - ne samo kompaniji, već i njenim klijentima, zaposlenima i industriji kao celini. Ljubomir Simin, VP of Engineering za Clockify, otkriva kako je tim prešao put od male konsultantske firme do globalnog lidera u svom domenu. U razgovoru za HelloWorld.rs, Ljubomir otkriva kako su se izborili sa izazovima, kako su inovacijama prevazilazili prepreke, i kako su, kroz stalnu interakciju sa korisnicima, izgradili proizvod koji zadovoljava stvarne potrebe na tržištu. Ova priča je odličan primer kako strast za razvojem sopstvenih proizvoda može da rezultira u stvaranju nečega što daleko nadmašuje prvobitne ideje i motivacije. U najmanju ruku potvrđuje da je Clockify mnogo više od alata za praćenje vremena - to je proizvod vizije i posvećenosti.  Ova priča svakako treba da bude inspiracija za one koji žele da se bave razvojem proizvoda, bilo da su već deo takvih kompanija ili teže da postanu deo njih. Intervju vam prenosimo u celosti. Šta je Clockify? Kako je izgledao početak razvoja Clockify-a? Koje su bile prvobitne ideje i motivacije? Ljubomir: Clockify je trenutno najpoznatiji alat za praćenje vremena. Mi smo oduvek hteli da budemo product-based kompanija, i rado smo razvijali naše proizvode dok smo se istovremeno bavili konsaltingom. Kao konsultantska firma, koristili smo razne alate koji su nam olakšavali rad sa klijentima, između ostalih i time tracking alat. I ranije, jedan od naših kolega je došao na ideju da mi razvijemo naš alat za praćenje vremena, međutim, tada nismo videli potrebu za tim. Sve dok u jednom trenutku nije stigao mejl od kompanije čiji smo alat za praćenje vremena koristili, u kojem navode da će povećati cene korišćenja softvera, što nas je podstaklo da razvijemo naš proizvod — time tracking softver. Koje su bile ključne faze u razvoju Clockify-a? Možete li nam opisati neke od najznačajnijih prekretnica tokom tog procesa? Ljubomir: U toku razvoja Clockify-a desilo se više značajnih prekretnica.  Prva značajna faza koja se desila je atrakcija. Ubrzo nakon lansiranja našeg proizvoda ljudi su počeli da koriste Clockify. Druga značajna faza se desila kad smo počeli da zapošljavamo non-dev ljude. S obzirom na to da je Clockify od samog starta privukao veliki broj korisnika, bili su nam potrebni ljudi koji će pružati podršku korisnicima (customer support agents), kao i ljudi koji će voditi računa o veb-sajtu i njegovom sadržaju (SEO specijalisti, marketari i pisci).  Treća ključna faza po meni možda i najbitnija, bila je kad smo dobili Fortune 500 klijenta. Ona je bila važna, jer smo dobili veći priliv novca odjednom, što nam je dalo energiju i fokus da nastavimo marljivo da radimo na Clockify-u. Takođe, uverili su nas da imamo proizvod koji je neophodan tržištu, čim tako velika kompanija želi da koristi naše usluge.  Potom, jedna od značajnih prekretnica je bila uvođenje standardnih plaćenih pretplata, koje su bile najjeftinije na tržištu, pa smo samim tim imali prednost nad našom konkurencijom. Koliko su bile važne inovacije tokom razvoja Clockify-a? Koje su neke od najzanimljivijih funkcionalnosti koje su dodate tokom vremena? Ljubomir: Prema mom mišljenju, inovacije su važne i u procesu organizacije rada, i u tehničkom smislu. Bilo je puno zanimljivih tehničkih izazova koji se tiču podrške svih funkcionalnosti Clockify-a, pogotovo kad smo dobili veliki broj korisnika koji se nalazio u različitim vremenskim zonama. Tada je bilo potrebno da se na inovativan način reši funkcionisanje našeg proizvoda, tako da može da podrži sve te ključne faktore.   Kada su u pitanju karakteristike softvera, primarno smo gledali koje funkcionalnosti imaju drugi alati za praćenje vremena, koliko koštaju njihove mesečne pretplate i šta je uključeno u te planove. Mi smo ponudili najbitnije funkcije u besplatnom planu, dok su naši konkurenti nudili te iste karakteristike, samo u plaćenim planovima. Najzanimljivija funkcija po meni je scheduling. Scheduling, tj. zakazivanje, jeste način da se raspodele ljudi na projekte, da se odredi do kad određena osoba treba da radi na tom projektu, kojima danima, koliko sati, itd. I onda se sve te raspodele mogu videti kroz projekat ili kroz osobu. Samim tim se može na vremenskoj liniji videti kako teče razvoj proizvoda, koliko košta, koliko ljudi i koje tačno osobe će raditi na određenom projektu. Ova funkcionalnost se može koristiti za planiranje razvoja projekta, s obzirom na to da daje uvid u raspoloživost ljudi i to kako oni troše svoje vreme na poslu.  Razvoj softvera često može biti izazovan. Koje su bile najveće prepreke ili teškoće s kojima se tim susreo tokom razvoja Clockify-a? Ljubomir: Na prepreke i izazove treba posmatrati sa dva aspekta: tehnički izazovi i organizacioni. Tehnički izazovi su počeli da se javljaju kad je veliki broj ljudi počeo da koristi naš proizvod. Kako je rastao broj korisnika, tako je rasla količina podataka, koja je zahtevala regulaciju tehničkih procesa.  Na početku su nam prepreke bile kako poboljšati softver za klijente koji prave hiljade projekata, a sada kako automatizovati funkcionisanje softvera za klijente koji prave na desetine hiljada projekata. Stalni razvoj proizvoda diktira konstantno praćenje i evaluiranje tehničkih procesa. S druge strane, neophodno je i neprestano pratiti procese koji se tiču organizacije rada u timu. Buduću da smo počeli kao start-up sa malim brojem zaposlenih, a sad smo već kompanija sa preko 300 zaposlenih, susreli smo se i sa organizacionim izazovima.  Na početku je na Clockify-u radilo svega par developera, a sad nas u timu ima preko 50. Svi mi moramo da radimo efikasno, što zahteva nove ideje i dogovore, uvođenje novih koraka, izbacivanje nekih starih, kao i optimizaciju procesa rada kako bismo održali incijalnu efikasnost. Kako ste testirali Clockify tokom razvojnog procesa? Koje su metode i strategije testiranja korišćene kako biste bili sigurni u kvalitet vašeg proizvoda? Ljubomir: Jedan od razloga zašto smo tako uspešni jeste i kvalitet našeg proizvoda. Važna karika u procesu razvoja Clockify-a su aktivnosti koje realizuje QA tim. Sastoji se od dva podtima, zaduženih za manuelno i automatsko testiranje, a pokrivaju veb, mobilne i desktop aplikacije. S druge strane, povratne informacije koje smo dobijali od naših korisnika su nas takođe uveravale u kvalitet Clockify-a. Pored pozitivnih komentara, dobijali smo i razne sugestije. Te informacije su postale vrlo bitan deo naše procedure, jer su nam ukazivale na razne šanse ali i propuste. Kako je Clockify izbačen na tržište? Koje su bile marketinške strategije i taktike koje su korišćene da privučete korisnike? Ljubomir: Jedna od prvih marketinških taktika koju smo primenili je plasiranje Clockify-a na sajtu Product Hunt. Za manje od 24 sata smo dobili preko 20.000 novih korisnika. Ovo je bio prvi veći porast broja korisnika, koji je potom povukao dalji razvoj naše marketinške strategije, koja se sastojala iz nekoliko etapa. Prvobitno smo ponudili potpuno besplatno korišćenje Clockify-a sa gotovo istim funkcionalnostima koje je konkurencija naplaćivala.  U sledećem koraku, razvojem dodatnih mogućnosti, uveli smo mesečne pretplate koje nisu bile visoke, a naši konkurenti nisu mogli da se takmiče sa našim cenama. Potom smo uveli i referalne programe koji su nam doneli znatan broj novih korisnika. Kako ste prikupili povratne informacije od korisnika Clockify-a? Koje metode su korišćene za prikupljanje mišljenja korisnika i kako su te povratne informacije uticale na dalji razvoj? Ljubomir: Povratne informacije od korisnika se prikupljaju kroz više različitih kanala, i to kroz korisničku podršku, prodajni tim i forum na našem sajtu. Korisnička podrška podržava komunikaciju putem četa, mejla i poziva, dostupna je 24/5 i 16/2. Njihovi odgovori su struktuirani prema određenim parametrima koji nam daju bitne uvide u dalji potencijalni razvoj proizvoda. Prodajni tim je na pulsu tržišta, kroz razgovore sa potencijalno novim korisnicima prikuplja podatke o tome kakve su dodatne funkcionalnosti tražene. Pored informacija o novim funkcijama, takođe dobijaju i komentare o unapređenju postojećih karakteristika. Nakon kategorizacije povratnih informacija, njihovom daljom analizom se bavi product tim. Product tim procesuira dobijene podatke i potom odlučuje koje će se funkcionalnosti razvijati i na koji način.  Ovaj vid prikupljanja povratnih informacija je od izuzetne važnosti, jer smo imali par situacija kad smo planirali da razvijamo jednu vrstu funkcionalnosti, dok nam je tržište sugerislo nešto drugačije.  Kakve su mogućnosti za profesionalni rast i razvoj u kompaniji Cake? Kako podstičete kreativnost i inovacije među zaposlenima? Ljubomir: Budući da sam zadužen za tehnički deo razvoja proizvoda Clockify, na podsticanje kreativnosti i inovacija gledam kao na esencijalan deo razvoja tima, a samim tim i proizvoda. Kako bi naši developeri rasli profesionalno, neophodno im je dati autonomiju u procesu rada. Što podrazumeva da tehnički tim ima apsolutnu slobodu da izabere tehnologije, framework i sve ostalo što mislimo da će najbolje rešiti neki problem. Time podstičemo ljude da istražuju i isprobavaju nove tehnologije u procesu rešavanja problema.  Koristimo mikroservisnu arhitekturu, što znači da je svaki deo sistema neki svoj servis. Taj servis, pošto je izolovan, može biti urađen na drugačiji način nego drugi servisi. Time podstičemo kreativnost kod naših developera. Što bi značilo da, kada pravimo novi servis, mi se kao tim dogovaramo šta može biti interesantan set tehnologija za njega, i razmatramo da li postoji nešto novo što bismo hteli da isprobamo.  Sve što uradimo je ograničeno na taj jedan servis. Samim tim, ako dobro izaberemo framework, možemo ga koristiti i za neke druge servise, a ako smo doneli lošu odluku, lako ćemo je ispraviti jer utiče na samo taj jedan deo sistema.  Ovakvim procesom organizacije rada omogućavamo dosta eksperimentisanja. Samim tim, naši developeri nikad ne stagniraju, jer se stalno  susreću sa novim tehnologijama. Takođe, redovno ažuriramo stare tehnologije. Sa Jave 8 smo prešli na 11, sa Jave 11 na 17, i tako dalje. A to podrazumeva ne samo da se zameni verzija, već i da se isprate te promene koje su urađene i da se prilagodi kod tim promenama. Koje su neke od vrednosti i principa koji su osnova za rad u kompaniji Cake? Kako se ovi principi odražavaju u procesu razvoja sopstvenog proizvoda? Ljubomir: Neke od osnovnih vrednosti za rad u CAKE.com su kultura inovativnosti, proaktivnosti i različitosti.  Naš multinacionalan tim se sastoji od ljudi koji potiču iz različitih okruženja, pa samim tim imamo raznolike perspektive koje nude hrpu inovativnih ideja. Podstičemo proaktivnost koja donosi efektivne rezultate, zbog kojih su naši proizvodi i tako uspešni. Kako biste opisali kulturu tima koji radi na razvoju Clockify-a? Kako timski rad i saradnja utiču na uspeh i napredak proizvoda? Ljubomir: Puno energije ulažemo da unapredimo naše procese rada i generalno funkcionisanje tima. Stalno analiziramo kako možemo na efektivan način da organizujemo radni dan, kako bismo  imali efikasnu komunikaciju, koja na kraju dana izuzetno utiče na uspeh i napredak proizvoda. Pored toga, trudimo se da nemamo puno mikromenadžmenta. Imam poverenja u svoje ljude, jer su oni to zaslužili svojim radom i investiranošću u projekat. S tim u vezi, developeri imaju jaku želju da taj proizvod bude uspešan, jer oni stoje iza njega. Svako će vrlo rado uskočiti da pomogne kolegi/koleginici kako bi se neki problem na što bolji način rešio. Naš tim je vrlo ponosan na svoj rad i internu saradnju, budući da proizvod koristi više od 5 miliona korisnika. Imaju taj osećaj zajedništva i pripadnosti koji veoma pozitivno utiče na dalji razvoj proizvoda i uspešno funkcionisanje softvera.

HelloWorld
0
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.