Iz ugla kompanije

U svetu u kom su podaci i informacije sve, potražnja za kvalifikovanim stručnjacima je u sve većem porastu. Kompanije iz svih sfera poslovanja aktivno tragaju za stručnjacima koji će im pružiti dragocene informacije i uvide iz podataka kojima raspolažu kako bi donele informisane i pravovremene odluke. Međutim, šta je tačno potrebno da bi neko postao data scientist? Koje veštine i znanja morate posedovati kako biste započeli karijeru u ovom polju? Odgovor na to daje nam data scientist Martin Dippolito iz kompanije Luxoft. Moja interesovanja su me odvela ovim putem Kao data scientist, uvek je potrebno da jednu nogu imate u informacionim tehnologijama, a drugu čvrsto postavite u poslovnom svetu. Čini se da se ove dve stvari međusobno poništavaju za mnoge prilikom izbora karijere u IT sektoru. Šta je vas navelo da izaberete ovaj put? - Izabrao sam put podataka (Data Science) jer mi omogućava da jednom nogom budem u informacionoj tehnologiji, a drugom u poslovnom svetu. Može se činiti da se ove dve stvari međusobno poništavaju za neke ljude u IT industriji, ali za Data Scientist-a zaista postoji uzbudljiva prilika da ih spoji. Sviđa mi se to što je Data Science multidisciplinarna oblast u kojoj mogu da kombinujem svoje teorijsko znanje o verovatnoći i statistici sa veštinama programiranja kako bih rešavao probleme iz stvarnog sveta. Data Science je most koji popunjava jaz između tehnologije i poslovanja. Mogu da zaronim u suštinu verovatnoće i statistike, ali istovremeno da primenim to znanje praktično putem programiranja. Mogu da istražujem složene probleme, pronalazim značajne uvide iz ogromne količine podataka i pretvaram ih u primenjiva rešenja. Upravo ta kombinacija tehničkog znanja i poslovnog rezona pokreće moju strast da nastavim svoju karijeru u oblasti Data Science-a. Takođe, ponekad pomislim da Data Science nije nešto što sam izabrao za sebe, već su me moja interesovanja odvela na ovaj put. Kada sam bio mlađi, eksperimentisao sam sa operativnim sistemom na mom ličnom računaru do te mere da sam oštetio hard disk. Vodio sam i održavao tehnološki blog koji je pokrivao nadolazeće operativne sisteme, aplikacije, uređaje i programske jezike. Tokom odrastanja, krenuo sam putem matematičkog/statističkog univerzitetskog obrazovanja. Spajanje ovog obrazovnog puta sa mojim ličnim interesovanjima jednostavno se činilo kao pravi izbor za moj trenutni posao Koje veštine i znanja ljudi u IT sektoru treba da steknu kako bi postali uspešni data scientist? - Da bi postale uspešan data scientist, osobe koje dolaze iz IT sveta moraju steći specifične veštine i znanje. U IT svetu, stručnjaci su upoznati sa konceptom "prekvalifikacije" kako bi se zadovoljile potrebe novih uloga. Međutim, prekvalifikacija sa IT posla na ulogu data scientist-a nije toliko jednostavna kao kod drugih IT pozicija. Prelazak na ulogu data scientist-a sa sobom nosi  jedinstvene izazove zbog promene radne paradigme i potrebe za razvojem posebnog skupa veština i znanja. Ove veštine se ne stiču lako samo kroz "obuku na poslu" radom na projektima vezanim za data science. Iako je praktično iskustvo vredno, postoje osnovne veštine i znanja kojima bi budući data scientist-i trebalo da daju prioritet. Jedna ključna osnova je dobro matematičko obrazovanje, posebno iz oblasti računara i linearne algebre. Ove matematičke discipline služe kao preduslovi za dalje proučavanje statističkih pojmova kao što su deskriptivna statistika, inferenca, bajesijanska analiza i teorija verovatnoće. Razumevanje ovih matematičkih osnova pruža čvrstu podlogu data scientist-ima da efikasno analiziraju i tumače podatke. Pored toga, data scientist mora odlično da razume statističke tehnike, uključujući testiranje hipoteza, analizu regresije i algoritme mašinskog učenja. Sve navedene veštine mogu se svakako naučiti putem samostalnog učenja, ali pohađanje (bakalaureatskih) studija pruža veće šanse za sticanje tog znanja. Tokom veoma kratkog perioda radili ste kao bibliotekarski pomoćnik - da li je to bilo nešto što nije bilo povezano sa vašim poslovnim ciljevima ili je to bio samo prvi korak, i ako jeste... kako ste imali koristi od rada u biblioteci? - Iako taj posao nije bio povezan sa mojim poslovnim ciljevima, radio sam u Odeljenju za Statistiku (i Data Science) na Univerzitetu u Bolonji, što mi je omogućilo da razumem koje su najaktuelnije istraživačke teme u oblasti Mašinskog učenja/veštačke inteligencije. Takođe sam imao priliku da razgovaram sa starijim kolegama koje su ulazili na tržište rada i da razumem u koje industrije i kompanije bih mogao da se uključim. Ovo iskustvo takođe mi je dalo samopouzdanje da u poslednjoj godini studija započnem pravi IT posao, jer sam shvatio da je zaista moguće uskladiti akademske studije i profesionalni rad. Različiti zadaci na konkretnom projektu Uloga data scientist-a kombinuje nekoliko stvari koje se mnogima čine teško spojive. Kako izgleda tipičan dan data scientist-a - dobar i loš? - Svaki dan data scientist-a je jedinstven, budući da različite osobe mogu biti uključene u različite aktivnosti unutar istog projekta. Važno je napomenuti da ne postoji definitivno "dobar" ili "loš" dan, jer to zavisi od ličnih interesa i perspektiva. Da bismo ljudima pomogli da razumeju šta je "dobar" i "loš" dan, možemo napraviti poređenje sa ulogom front-end developera, koji se fokusira na izgradnju korisničkog interfejsa za veb servise ili aplikacije. Zamislimo tipičan dan front-end developera. Oni počinju tako što sarađuju sa svojim timom kako bi razumeli nove funkcionalnosti i pregledaju unapred definisane skice. Mogu provesti vreme rešavajući neočekivane probleme ili integrišući rad backend developera radi dobijanja podataka. Njihov rad je struktuiran i predvidljiv. Kada imaju sve potrebne informacije, posvećuju se izradi kreativnog, funkcionalnog, održivog i optimizovanog koda. Tim komunicira bez problema, svi su svesni svojih odgovornosti i sposobnosti. S druge strane, dan data scientist-a je dinamičniji i izazovniji za opisivanje. Uključuje različite zadatke zasnovane na konkretnom projektu. Jednog dana, data scientist se može fokusirati na razumevanje poslovnih problema, pregledanje prošlih projekata i konsultacije sa drugima koji su se susreli sa sličnim izazovima. Moraju identifikovati relevantne podatke potrebne za rešavanje problema, odabrati odgovarajuće metodologije i razmisliti o tome kako zapakovati i predstaviti rešenje korisnicima. Za razliku od front-end developera, data scientist-i nemaju unapred definisane skice, a rezultati nisu zagarantovano uspešni, uglavnom zbog kvaliteta i dostupnosti podataka koji igraju važnu ulogu u oblikovanju ishoda. Data scientist-i možda neće uvek biti u obavezi da pišu savršeno strukturiran kod, posebno tokom eksperimentalne faze kada se kod često menja. Stil kodiranja može varirati u zavisnosti od potreba projekta i kompromisa između vremena i kvaliteta. Komunikacija unutar tima može biti izazovna, jer drugi članovi tima možda neće u potpunosti shvatiti nivo neizvesnosti koji je prisutan u projektima data science-a. Data scientisti moraju da ravnotežu pronađu između istraživanja složenih algoritama i obimnog zadatka "obrađivanja podataka", što može zauzeti značajan deo njihovog vremena tokom projekta, minimum 70%. Preostalo vreme posvećeno je predstavljanju rezultata i ubeđivanju drugih o vrednosti njihovog rada, često putem informativnih statistika. Implementacija uzbudljivih modela, koji izazivaju entuzijazam svih, generalno zauzima manje od 10% njihovog vremena. Kako gradite "odnos" sa podacima i koristite ih da postignete zadate ciljeve? - Na početku, posmatram podatke tako što se upoznajem s njima, razumem njihove karakteristike, strukturu i obrasce. To je kao susret s novom osobom i započinjanje razgovora. Kako napreduje naše "prijateljstvo" s podacima, sve više se zaranjam u detalje i počinjem da otkrivam dragocene uvide i donosim odluke na osnovu informacija koje pružaju. Primenjuju se razne analitičke tehnike kako bi se izvuklo značajno znanje, a podaci se postepeno oblikuju kako bi se uskladili sa željenim algoritmom za rešavanje poslovnog problema. Da li verujete da nove tehnologije poput cloud računarstva i veštačke inteligencije mogu doprineti ulozi data scientist-a i biti pouzdani izvori informacija? - Verujem da je Cloud sadašnjost i budućnost Data Scientist-a. Cloud računarstvo pruža mnoštvo prednosti, pri čemu je posebno značajno eliminisanje fizičke infrastrukture i njenog održavanja. Ono nudi ekonomična, skalabilna i fleksibilna rešenja. Ova osnovna razlika u odnosu na lokalna rešenja rezultira niskim ili čak nepostojećim troškovima ulaska, što omogućava brzu izradu prototipova, ubrzava digitalnu transformaciju, podstiče eksperimentisanje s novim idejama i podržava širu primenu poslovnih modela zasnovanih na podacima. Prelazak na usvajanje poslovnih modela usmerenih na podatke izuzetno je koristan za Data Scientist-e. Pruža jasan fokus na korišćenje odlučivanja zasnovanog na podacima, prepoznajući ključnu ulogu podataka u postizanju poslovnog uspeha. Stvara kulturu koja vrednuje i daje prioritet analizi podataka, što rezultira povećanjem resursa i podrške timovima za data science. Data Scientist-i mogu aktivno doprinositi strateškim poslovnim odlukama, koristeći svoje stručno znanje kako bi pružili vredne uvide i vodili ključne inicijative. Kako rad Data Scientist-a postaje vidljiviji i ima veći uticaj unutar kompanije, otvaraju se nove mogućnosti za razvoj karijere i profesionalno napredovanje. Sveukupno, usvajanje poslovnih modela usmerenih na podatke osnažuje Data Scientist-e, pozicionirajući ih kao ključne pokretače uspeha organizacije. Iako neke industrije poput bankarstva i dalje više naginju ka korišćenju lokalnih rešenja zbog brige o privatnosti, provajderi Cloud usluga intenzivno rade na sigurnosti i usaglašenosti, čime čine Cloud platforme pouzdanim izvorima informacija. Pouzdanost veštačke inteligencije kao izvora informacija zavisi od različitih faktora, uključujući tu kvalitet i reprezentativnost trening podataka, transparentnost algoritama veštačke inteligencije i etička razmatranja koja su uključena u proces razvoja veštačke inteligencije. Pozitivna strana je da veštačka inteligencija već doprinosi, a biće još važnija u povećanju produktivnosti Data Scientist-a. Koje programske jezike i alate najčešće  koristite? Da li je bilo iznenađenja u vezi sa znanjem i alatima koje data scientist-i koriste kada ste počeli? Pitajte bilo kojeg data scientist-a koja je osnovna alatka za data science i reći će vam "Python". Njihov drugi odgovor će biti... "Python". Sada, šale na stranu, postoje i drugi programski jezici kao što su Julia i Scala sa bržim vremenom izvršavanja određenih scenarija, kao i jezici usmereni više ka statistici poput SAS-a, Stata-e, SPSS-a, R itd. Python ima ogroman ekosistem sa bogatom kolekcijom biblioteka i okvira za različite oblasti, uključujući data science i mašinsko učenje. Njegova popularnost čini da ga preferiraju mnogi data scientist-i, uključujući tu i mene koji sam kao bivši R developer (zbog statističke akademske pozadine) većinu svojih aktivnosti prebacio na Python od početka svoje karijere. Drugi alati koje svakodnevno koristim su po redosledu vremenske upotrebe razvojna okruženja poput VS Code-a ili PyCharm-a, git (za verzionisanje), Cloud ML platforme (AWS Sagemaker, Azure ML studio, GCP uglavnom), alati za prezentacije, R, SQL upiti. Najviše me je iznenadila široka upotreba softvera za tabelarne proračune u raznim industrijama. Iako ga trenutno ne koristim za svoje aktivnosti, prepoznajem vrednost koju može ponuditi u određenim scenarijima, da ne pominjem zabavu koju možete imati automatizujući zadatke pomoću VBA. Takođe, nisam bio svestan ključnog značaja cloud tehnologije u današnjem svetu, jer je tokom studiranja fokus bio više na modelima i njihovom unutrašnjem funkcionisanju. Ako pogledate svoje znanje, u kojim oblastima smatrate da bi trebalo da se poboljša i zašto? - Kada započnete putovanje u Data Science, svakodnevno možete naučiti novi algoritam.  Iako često istražujem nove modele i proširujem znanja, dolazi trenutak kada akumulirate snažan set alata i znanja za rešavanje različitih problema, otvarajući put ka sledećoj fazi. Ta sledeća faza, u koju želim da se upustim, vezana je za ekosistem koji obuhvata sferu Data Science-a. Trenutno, moj fokus je na dizajnu sistema mašinskog učenja jer čvrsto verujem da je to ključno za sticanje sveobuhvatnog razumevanja primena mašinskog učenja od početka do kraja. Ove veštine omogućavaju Data Scientist-ima da bez problema implementiraju modele u proizvodnju, čineći ih lako dostupnim i konačno donoseći merljivu vrednost poslovnim subjektima. Ne oslanjajte se samo na programe obuke Da li biste radije preporučili budućim data scientist-ima da stiču tradicionalna znanja (fakultet, doktorat...) ili postoje bolji načini za sticanje potrebnog znanja? - Preporučujem sticanje znanja kroz diplomu na osnovnim studijama, ne samo iz statistike, već i iz matematike, kvantitativnih finansija, ekonometrije, demografije i drugih srodnih oblasti. Iako je doktorat iz statistike/mašinskog učenja neophodan za Data Scientist-a u istraživačkim ili akademskim sferama, nije obavezan za početak karijere u ovom polju. Takođe, obuka koju pruža doktorski program može biti korisna, ali nije preduslov. Alternativno, doktorske studije iz STEM polja mogu takođe biti od koristi jer uključuju analizu podataka vezanih za specifično polje studija. Mnoge moje bivši kolege stekle su doktorate iz oblasti kao što su fizika ili biologija, i uz online specijalizacije, uspeli su da prevaziđu jaz u metodologijama mašinskog učenja. Oslanjanje isključivo na programe obuke nije preporučljivo, osim ako već imate snažnu analitičku osnovu. Šanse za uspešnu karijeru u data science-u bez čvrstih osnova su prilično male. Čak i unutar industrije, održavanje konkurentnosti zahteva čvrsto razumevanje matematičkih koncepata. Iako postoje izuzeci, ovi poslovi često više naginju ka mašinskom inženjerstvu sa manje naglaska na "Naučni" aspekt, što i dalje doprinosi uzbudljivosti ovog polja. Koji bi bio idealan put za nekoga ko je zainteresovan za data science? Koje bi bile vaše preporuke za svakoga ko je zainteresovan da krene na ovaj put? - Možda zvučim kao da se ponavljam, ali kada bih pružao savet, išao bih nekako ovako: "Prvo i pre svega, izgradite čvrste temelje u matematici sve dok matrice i višedimenzionalni prostori ne postanu sastavni deo vaših snova. Zatim, primenite to stečeno znanje da biste se upustili u statističke tehnike, testiranje hipoteza i sve teorijske veštine potrebne za rad sa podacima. Moja preporuka je da se upustite u studije u relevantnoj oblasti, jer vam to omogućava da se isključivo investirate u sebe, bez ograničenja poslovnih razmatranja. Kada uspostavite čvrst temelj, tražite praktično iskustvo ili pridružite se kompaniji u juniorskoj ulozi ili se bavite Python projektima koji se uklapaju u vaše interese. Usvojite dobre prakse kodiranja kako napredujete. I zapamtite, kontinuirano učenje je ključ za održavanje ovog divnog putovanja. Od izuzetne matematičke osnove i poznavanja statistike, do iskustva u programiranju i mašinskom učenju, spektar znanja koja data scientist mora da poseduje podjendako je velik i opširan kao i podaci koje posmatra. Bilo da razmišljate o promeni karijernog koloseka, ili tek započinjete svoj put, razumevanje svih navedenih faktora, znanja i veština svakako je najvažniji korak na putu ka uspešnoj data scientist karijeri.

Kompanija CAKE.com, najpoznatija po svom proizvodu - Clockify, izvanredan je primer kako treba da izgleda uspešno razvijanje sopstvenog proizvoda. Osnovana sa jasnom vizijom da postane product-based kompanija, CAKE je utabao put transformacije od konsultantske firme do lidera u industriji alata za praćenje vremena. Ovaj proces nije bio lak; zahtevao je inovativnost, upornost i stalno prilagođavanje. Ipak, ono što ovu priču čini posebno inspirativnom jeste potvrda činjenice da razvijanje sopstvenog proizvoda donosi ogromne vrednosti - ne samo kompaniji, već i njenim klijentima, zaposlenima i industriji kao celini. Ljubomir Simin, VP of Engineering za Clockify, otkriva kako je tim prešao put od male konsultantske firme do globalnog lidera u svom domenu. U razgovoru za HelloWorld.rs, Ljubomir otkriva kako su se izborili sa izazovima, kako su inovacijama prevazilazili prepreke, i kako su, kroz stalnu interakciju sa korisnicima, izgradili proizvod koji zadovoljava stvarne potrebe na tržištu. Ova priča je odličan primer kako strast za razvojem sopstvenih proizvoda može da rezultira u stvaranju nečega što daleko nadmašuje prvobitne ideje i motivacije. U najmanju ruku potvrđuje da je Clockify mnogo više od alata za praćenje vremena - to je proizvod vizije i posvećenosti.  Ova priča svakako treba da bude inspiracija za one koji žele da se bave razvojem proizvoda, bilo da su već deo takvih kompanija ili teže da postanu deo njih. Intervju vam prenosimo u celosti. Šta je Clockify? Kako je izgledao početak razvoja Clockify-a? Koje su bile prvobitne ideje i motivacije? Ljubomir: Clockify je trenutno najpoznatiji alat za praćenje vremena. Mi smo oduvek hteli da budemo product-based kompanija, i rado smo razvijali naše proizvode dok smo se istovremeno bavili konsaltingom. Kao konsultantska firma, koristili smo razne alate koji su nam olakšavali rad sa klijentima, između ostalih i time tracking alat. I ranije, jedan od naših kolega je došao na ideju da mi razvijemo naš alat za praćenje vremena, međutim, tada nismo videli potrebu za tim. Sve dok u jednom trenutku nije stigao mejl od kompanije čiji smo alat za praćenje vremena koristili, u kojem navode da će povećati cene korišćenja softvera, što nas je podstaklo da razvijemo naš proizvod — time tracking softver. Koje su bile ključne faze u razvoju Clockify-a? Možete li nam opisati neke od najznačajnijih prekretnica tokom tog procesa? Ljubomir: U toku razvoja Clockify-a desilo se više značajnih prekretnica.  Prva značajna faza koja se desila je atrakcija. Ubrzo nakon lansiranja našeg proizvoda ljudi su počeli da koriste Clockify. Druga značajna faza se desila kad smo počeli da zapošljavamo non-dev ljude. S obzirom na to da je Clockify od samog starta privukao veliki broj korisnika, bili su nam potrebni ljudi koji će pružati podršku korisnicima (customer support agents), kao i ljudi koji će voditi računa o veb-sajtu i njegovom sadržaju (SEO specijalisti, marketari i pisci).  Treća ključna faza po meni možda i najbitnija, bila je kad smo dobili Fortune 500 klijenta. Ona je bila važna, jer smo dobili veći priliv novca odjednom, što nam je dalo energiju i fokus da nastavimo marljivo da radimo na Clockify-u. Takođe, uverili su nas da imamo proizvod koji je neophodan tržištu, čim tako velika kompanija želi da koristi naše usluge.  Potom, jedna od značajnih prekretnica je bila uvođenje standardnih plaćenih pretplata, koje su bile najjeftinije na tržištu, pa smo samim tim imali prednost nad našom konkurencijom. Koliko su bile važne inovacije tokom razvoja Clockify-a? Koje su neke od najzanimljivijih funkcionalnosti koje su dodate tokom vremena? Ljubomir: Prema mom mišljenju, inovacije su važne i u procesu organizacije rada, i u tehničkom smislu. Bilo je puno zanimljivih tehničkih izazova koji se tiču podrške svih funkcionalnosti Clockify-a, pogotovo kad smo dobili veliki broj korisnika koji se nalazio u različitim vremenskim zonama. Tada je bilo potrebno da se na inovativan način reši funkcionisanje našeg proizvoda, tako da može da podrži sve te ključne faktore.   Kada su u pitanju karakteristike softvera, primarno smo gledali koje funkcionalnosti imaju drugi alati za praćenje vremena, koliko koštaju njihove mesečne pretplate i šta je uključeno u te planove. Mi smo ponudili najbitnije funkcije u besplatnom planu, dok su naši konkurenti nudili te iste karakteristike, samo u plaćenim planovima. Najzanimljivija funkcija po meni je scheduling. Scheduling, tj. zakazivanje, jeste način da se raspodele ljudi na projekte, da se odredi do kad određena osoba treba da radi na tom projektu, kojima danima, koliko sati, itd. I onda se sve te raspodele mogu videti kroz projekat ili kroz osobu. Samim tim se može na vremenskoj liniji videti kako teče razvoj proizvoda, koliko košta, koliko ljudi i koje tačno osobe će raditi na određenom projektu. Ova funkcionalnost se može koristiti za planiranje razvoja projekta, s obzirom na to da daje uvid u raspoloživost ljudi i to kako oni troše svoje vreme na poslu.  Razvoj softvera često može biti izazovan. Koje su bile najveće prepreke ili teškoće s kojima se tim susreo tokom razvoja Clockify-a? Ljubomir: Na prepreke i izazove treba posmatrati sa dva aspekta: tehnički izazovi i organizacioni. Tehnički izazovi su počeli da se javljaju kad je veliki broj ljudi počeo da koristi naš proizvod. Kako je rastao broj korisnika, tako je rasla količina podataka, koja je zahtevala regulaciju tehničkih procesa.  Na početku su nam prepreke bile kako poboljšati softver za klijente koji prave hiljade projekata, a sada kako automatizovati funkcionisanje softvera za klijente koji prave na desetine hiljada projekata. Stalni razvoj proizvoda diktira konstantno praćenje i evaluiranje tehničkih procesa. S druge strane, neophodno je i neprestano pratiti procese koji se tiču organizacije rada u timu. Buduću da smo počeli kao start-up sa malim brojem zaposlenih, a sad smo već kompanija sa preko 300 zaposlenih, susreli smo se i sa organizacionim izazovima.  Na početku je na Clockify-u radilo svega par developera, a sad nas u timu ima preko 50. Svi mi moramo da radimo efikasno, što zahteva nove ideje i dogovore, uvođenje novih koraka, izbacivanje nekih starih, kao i optimizaciju procesa rada kako bismo održali incijalnu efikasnost. Kako ste testirali Clockify tokom razvojnog procesa? Koje su metode i strategije testiranja korišćene kako biste bili sigurni u kvalitet vašeg proizvoda? Ljubomir: Jedan od razloga zašto smo tako uspešni jeste i kvalitet našeg proizvoda. Važna karika u procesu razvoja Clockify-a su aktivnosti koje realizuje QA tim. Sastoji se od dva podtima, zaduženih za manuelno i automatsko testiranje, a pokrivaju veb, mobilne i desktop aplikacije. S druge strane, povratne informacije koje smo dobijali od naših korisnika su nas takođe uveravale u kvalitet Clockify-a. Pored pozitivnih komentara, dobijali smo i razne sugestije. Te informacije su postale vrlo bitan deo naše procedure, jer su nam ukazivale na razne šanse ali i propuste. Kako je Clockify izbačen na tržište? Koje su bile marketinške strategije i taktike koje su korišćene da privučete korisnike? Ljubomir: Jedna od prvih marketinških taktika koju smo primenili je plasiranje Clockify-a na sajtu Product Hunt. Za manje od 24 sata smo dobili preko 20.000 novih korisnika. Ovo je bio prvi veći porast broja korisnika, koji je potom povukao dalji razvoj naše marketinške strategije, koja se sastojala iz nekoliko etapa. Prvobitno smo ponudili potpuno besplatno korišćenje Clockify-a sa gotovo istim funkcionalnostima koje je konkurencija naplaćivala.  U sledećem koraku, razvojem dodatnih mogućnosti, uveli smo mesečne pretplate koje nisu bile visoke, a naši konkurenti nisu mogli da se takmiče sa našim cenama. Potom smo uveli i referalne programe koji su nam doneli znatan broj novih korisnika. Kako ste prikupili povratne informacije od korisnika Clockify-a? Koje metode su korišćene za prikupljanje mišljenja korisnika i kako su te povratne informacije uticale na dalji razvoj? Ljubomir: Povratne informacije od korisnika se prikupljaju kroz više različitih kanala, i to kroz korisničku podršku, prodajni tim i forum na našem sajtu. Korisnička podrška podržava komunikaciju putem četa, mejla i poziva, dostupna je 24/5 i 16/2. Njihovi odgovori su struktuirani prema određenim parametrima koji nam daju bitne uvide u dalji potencijalni razvoj proizvoda. Prodajni tim je na pulsu tržišta, kroz razgovore sa potencijalno novim korisnicima prikuplja podatke o tome kakve su dodatne funkcionalnosti tražene. Pored informacija o novim funkcijama, takođe dobijaju i komentare o unapređenju postojećih karakteristika. Nakon kategorizacije povratnih informacija, njihovom daljom analizom se bavi product tim. Product tim procesuira dobijene podatke i potom odlučuje koje će se funkcionalnosti razvijati i na koji način.  Ovaj vid prikupljanja povratnih informacija je od izuzetne važnosti, jer smo imali par situacija kad smo planirali da razvijamo jednu vrstu funkcionalnosti, dok nam je tržište sugerislo nešto drugačije.  Kakve su mogućnosti za profesionalni rast i razvoj u kompaniji Cake? Kako podstičete kreativnost i inovacije među zaposlenima? Ljubomir: Budući da sam zadužen za tehnički deo razvoja proizvoda Clockify, na podsticanje kreativnosti i inovacija gledam kao na esencijalan deo razvoja tima, a samim tim i proizvoda. Kako bi naši developeri rasli profesionalno, neophodno im je dati autonomiju u procesu rada. Što podrazumeva da tehnički tim ima apsolutnu slobodu da izabere tehnologije, framework i sve ostalo što mislimo da će najbolje rešiti neki problem. Time podstičemo ljude da istražuju i isprobavaju nove tehnologije u procesu rešavanja problema.  Koristimo mikroservisnu arhitekturu, što znači da je svaki deo sistema neki svoj servis. Taj servis, pošto je izolovan, može biti urađen na drugačiji način nego drugi servisi. Time podstičemo kreativnost kod naših developera. Što bi značilo da, kada pravimo novi servis, mi se kao tim dogovaramo šta može biti interesantan set tehnologija za njega, i razmatramo da li postoji nešto novo što bismo hteli da isprobamo.  Sve što uradimo je ograničeno na taj jedan servis. Samim tim, ako dobro izaberemo framework, možemo ga koristiti i za neke druge servise, a ako smo doneli lošu odluku, lako ćemo je ispraviti jer utiče na samo taj jedan deo sistema.  Ovakvim procesom organizacije rada omogućavamo dosta eksperimentisanja. Samim tim, naši developeri nikad ne stagniraju, jer se stalno  susreću sa novim tehnologijama. Takođe, redovno ažuriramo stare tehnologije. Sa Jave 8 smo prešli na 11, sa Jave 11 na 17, i tako dalje. A to podrazumeva ne samo da se zameni verzija, već i da se isprate te promene koje su urađene i da se prilagodi kod tim promenama. Koje su neke od vrednosti i principa koji su osnova za rad u kompaniji Cake? Kako se ovi principi odražavaju u procesu razvoja sopstvenog proizvoda? Ljubomir: Neke od osnovnih vrednosti za rad u CAKE.com su kultura inovativnosti, proaktivnosti i različitosti.  Naš multinacionalan tim se sastoji od ljudi koji potiču iz različitih okruženja, pa samim tim imamo raznolike perspektive koje nude hrpu inovativnih ideja. Podstičemo proaktivnost koja donosi efektivne rezultate, zbog kojih su naši proizvodi i tako uspešni. Kako biste opisali kulturu tima koji radi na razvoju Clockify-a? Kako timski rad i saradnja utiču na uspeh i napredak proizvoda? Ljubomir: Puno energije ulažemo da unapredimo naše procese rada i generalno funkcionisanje tima. Stalno analiziramo kako možemo na efektivan način da organizujemo radni dan, kako bismo  imali efikasnu komunikaciju, koja na kraju dana izuzetno utiče na uspeh i napredak proizvoda. Pored toga, trudimo se da nemamo puno mikromenadžmenta. Imam poverenja u svoje ljude, jer su oni to zaslužili svojim radom i investiranošću u projekat. S tim u vezi, developeri imaju jaku želju da taj proizvod bude uspešan, jer oni stoje iza njega. Svako će vrlo rado uskočiti da pomogne kolegi/koleginici kako bi se neki problem na što bolji način rešio. Naš tim je vrlo ponosan na svoj rad i internu saradnju, budući da proizvod koristi više od 5 miliona korisnika. Imaju taj osećaj zajedništva i pripadnosti koji veoma pozitivno utiče na dalji razvoj proizvoda i uspešno funkcionisanje softvera.

Više od 800 zaposlenih u 14 zemalja je sada deo jednog tima stručnjaka za preciznu medicinu. Među njima je više od 200 lekara i doktora nauka. Seven Bridges, jedan od najuspešnijih domaćih startapa iz oblasti biomedicine, postao je nedavno deo veće kompanije - Velsera, koja sada ujedinjuje tri dokazano vodeće firme iz oblasti zdravstvene nege i prirodnih nauka. Uz Seven Bridges, tu su još Pierian i UgenTec. Udruženi obećavaju unapređenja i ubrzanja u obe ove sfere.

Kako je raditi u IT kompanijama, šta nude, a šta očekuju pričaćemo u formi kratkih video intervjua sa predstavnicima IT firmi koje posluju u Srbiji. Naša nova gošća je Mirjana Kolarov, Delivery Director u Levi9. Mirjana je sa nama podelila koje su to ključne tehnologije u kojima rade, iz kojih industrija dolaze klijenti i koji su im projekti u fokusu. Pored toga objasnila je kakav odnos ima Levi9 sa kolegama, koliko je važan timski rad, koje resurse zaposlenima pružaju za učenje, ali i šta očekuju od kandidata koji žele da se zaposle kod njih. Detalje intervjua možete pogledati u videu ispod.

Ubisoft u Beogradu je sve, samo ne tipičan studio za video igre. Svaki mladi gejmer koji provodi sate igrajući igrice, bar jednom je maštao kako pravi vlastitu igru koja će postati planetarno poznata. Za zaposlene u Ubisoft studiju u Beogradu, ova fantazija postala je realnost. O samom studiju, njihovom razvoju i načinu na koji rade i sarađuju sa timom i globalnom mrežom, razgovarali smo sa Srđanom Obrenovićem (Communications & CSR Specialist) i Lazarom Ivanovićem (HR Business Partner). Po njihovim rečima osim što prave igre koje se izdvajaju kvalitetom i popularnošću, Ubisoft studio u Beogradu deo je globalne Ubisoft mreže koja nudi mnoge prilike za karijerni rast, rad u naprednoj tehnologiji, koju su članovi tima kreirali za sopstvene potrebe, a  i istovremeno je jedinstveno, neformalno i inspirativno mesto za rad. Od 10 programera do 150 zaposlenih za samo 7 godina Ubisoft Belgrade deo je globalnog tima sa preko 20.000 članova koji rade u više od 30 zemalja širom sveta. Od malog tima od 10 programera koji su osnovali beogradski ogranak 2016. godine, Ubisoft Belgrade se za samo sedam godina razvio u studio sa više od 150 zaposlenih i jedini AAA studio u našoj zemlji. - Za ovo vreme, dali smo doprinos razvoju mnogih velikih igara u AAA kategoriji, uključujući Ghost Recon Wildlands, Ghost Recon Breakpoint, Crew 2, Steep i Rainbow 6 Extraction. Ove igrice imaju izuzetno visok kvalitet grafike, zvuka i razrađene scenarije uz budžete koji mogu da pariraju budžetu potrebnom za produkciju filmskih blokbastera - pojašnjava Srđan Obrenović. Dodaje da trenutno rade na osam projekata, a posebno su ponosni što su postali i deo Assassin's Creed franšize čime je tim u Beogradu uspeo da pokaže visok nivo ekspertize i kreativnosti, i da se pozicionira kao važan igrač na svetskoj sceni video igara. Radna kultura koja podstiče kreativnost, inovativnost i saradnju Srđan Obrenović ističe da rad u Ubisoftu nudi jedinstveno iskustvo gledano sa različitih aspekata. Naš studio čine ljudi koji nisu samo strastveni prema igrama, već i u pomeranju granica mogućeg u razvoju igara. Igre na kojima radimo su tehnički napredne i zasnovane na inovativnim sistemima, a mnogi njihovi naslovi su deo legendarnih franšiza poput Tom Clancy's Ghost Recon - kaže Srđan. Globalna saradnja Budući da Ubisoft funkcioniše na globalnom nivou, Srđan Obrenović objašnjava da uprkos ogromnoj organizaciji sa skoro 20.000 zaposlenih i preko 40 studija i zaposleni u Srbiji uživaju u svim pogodnostima kao i ostale kolege širom sveta: Imamo priliku da radimo sa stručnjacima koji imaju  decenijska iskustva u razvoju igara, od koih smo udaljeni samo jednim mejlom ili pozivom. Kolege mogu da putuju do drugih Ubosoft studija i upoznaju kolege iz drugih kultura. A mogućnosti za napredovanje i prekvalifikaciju su zaista velike, zaključuje Srđan. Osim igara, programeri u Ubisoftu rade i na razvoju novih tehnologija I Srđan i Lazar sa ponosom ističu da se Ubisoft Beograd stalno razvija. Dok naši  programeri pretežno koriste C++ jezik, naš  tim u Beogradu pri kreiranju igrica  koristi svoje posebne alate, poput engina Snowdrop i Anvil, koji su interno razvijeni. Za svakog novog člana tima uvek postoji period obuke tokom kojeg je predviđeno da nauči kako da radi u ovom jedinstvenom tehnološkom okruženju, dok kasnije većina njih ujedno ima i priliku da radi na unapređenju engina za rad - navodi Lazar Ivanović. Oni kreiraju igre u kojima će svi uživati - i sami radeći u vrlo prijatnoj atmosferi Ono što obojica kažu i što se nije promenilo od samog osnivanja studija u Beogradu jeste neformalna i opuštena radna atmosfera. - Uvek možete videti kolege na terasama studija koji uživaju u razgovoru ili u opuštenom sastanku, u gaming corneru u svako doba dana pojedini članovi tima igraju omiljene igre ili testiraju neku od najnovijih verzija iz našeg studija. Još jedan vid predaha koji je omiljen među naših zaposlenima je stoni tenis - kaže Srđan Obrenović. Da li je Ubisoft rezervisan isključivo sa “gejmere” i seniore? Nasuprot uvreženom mišljenju, ovaj gejming studio u svom timu ima i ljude koji nisu gejmeri te prethodno “gejming” iskustvo ovde nije presudno u započinjanju karijere. - Pored programera, u našem timu rade i artisti, dizajneri, dev testeri, producenti i projektni koordinatori. U pitanju je skup ljudi različitih ekspertiza i iskustava - pojašnjava Lazar Ivanović. Takođe, iako su seniori traženiji i imaju prednost pri zapošljavanju, Ubisoft studio u Beogradu često daje šansu i juniorima, a mnogim trenutnim zaposlenima je Ubisoft ujedno i prvi poslodavac. Našu zajednicu čine različiti profili u oblasti razvoja igara i uvek se fokusiramo na znanje, veštine i iskustvo, a ne na diplome ili interesovanja - kaže Lazar. Želite li da postanete deo jedne od najuspešnijih game development kompanija u svetu? Preporučujemo vam da pratite oglase za posao Ubisoft studija u Beogradu i da potražite šansu za karijeru o kojoj ste oduvek sanjali.

Nakon četiri godine rada, 1,776 upisanih polaznika i 860 uspešno prekvalifikovanih pojedinaca, besplatna i neprofitna škola IT Bootcamp poziva kompanije, organizacije i pojedince da podrže projekat i tako postanu deo ove pozitivne društvene promene. Kada je 2018. godine nekoliko prijatelja u Njujorku došlo na ideju da kroz besplatno obrazovanje IT kadra doprinesu sektoru informacionih tehnologija u Srbiji, niko nije mogao da pretpostavi da će nekoliko godina kasnije polaznici IT Bootcampa činiti 1,8% ukupnog IT tržišta rada u Srbiji i biti zaposleni u skoro 300 IT kompanija. U strateškoj saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz pomoć nekolicine institucija, i individualnih donatora iz dijaspore, projekat je veoma brzo stao na noge i iz meseca u mesec rastao. Obuke su na početku bile dostupne samo u Beogradu, ali ubrzo su vrata otvorena i za polaznike iz Niša, zatim Novog Sada, Kosova i Metohije, da bi sada svi građani sa teritorije cele Srbije imali mogućnost prijave na jedan od sedam ponuđenih kurseva: Testiranje softvera (QA), Razvoj veb stranica (JavaScript), Osnove programiranja (Java), Razvoj veb stranica (PHP), Agilni projektni menadžment u IT-u, Osnove veb programiranja (Python) i Razvoj veb stranica (WordPress). Danas su IT Bootcamp kursevi prekvalifikacije prepoznati u celoj državi, a činjenica da preko 6,000 kandidata godišnje aplicira za ove programe dovoljno govori o potražnji ove edukacije, i značaju za pojedince koji nisu imali šansu da se obrazuju u IT sferi. Doprinos IT Bootcamp-a kao humanitarnog projekta ogleda se trostruko: ka kompanijama – u pripremi juniorskih kadrova različitih profila koji su deficitarni na srpskom IT tržištu; ka pojedincima - u ekonomskom osnaživaju osoba koje zahvaljujući našim kursevima stiču adekvatno tehničko znanje neophodno za pronalazak posla u IT sektoru; ka društvu u celini – u jačanju srpske privrede i rastu BDP-a koji je podstaknut brojem otvorenih radnih mesta. Menadžment škole procenjuje da je doprinos projekta na ekonomiju Srbije najmanje 7 miliona evra godišnje (uz pretpostavku da je mesečni doprinos zaposlenih kadrova oko 700 evra mesečno). Iako potpuno besplatan za polaznike, IT Bootcamp je do sada funkcionisao na osnovu finansijske podrške pružene od strane individualnih donatora, mahom iz dijaspore. Veliku podršku IT Bootcamp-u pružili su i Srpsko Filantropsko udruženje i NCR Fondacija, koje su prepoznale doprinos projekta i omogućili realizaciju kurseva svojim donacijama. Kako bismo na održiv način nastavili da funkcionišemo kao neprofitni projekat i da ostvarujemo našu misiju u pomaganju pojedincima i ekonomskom razvoju društva, potrebna nam je pomoć kompanija koje prepoznaju kvalitet i vrednost projekta i koje su spremne da nas podrže kroz finansijske donacije. Donacijom u vrednosti od 250 dolara obezbeđujete jednoj osobi da pohađa kurs, a da bi se odškolovala jedna grupa od 32 polaznika neophodno je izdvojiti 8,000 dolara. Na godišnjem nivou, škola posluje sa budžetom od oko 100,000 dolara. Ukoliko projekat postane samoodrživ kroz donacije kompanija, biće to veliki uspeh za IT zajednicu u Srbiji i dokaz da je ulaganje u znanje ključ za dalji, zajednički napredak. IT Bootcamp pruža mogućnost besplatne edukacije, ali pored toga dovodi do pozitivnih promena kako u nama samima tako i u društvu, o čemu najbolje svedoče izjave polaznika, ali i kompanija koje su im dale šansu. Pozivamo vas da svojom donacijom podržite projekat. Više o mogućnostima doniranja možete pronaći na vebsajtu itbootcamp.rs ili kontaktom putem email-a milena.djordjevic@divac.com

IT direkcija kompanije Mozzart poseduje svoj razvoj, softversku arhitekturu, sistemski razvoj i inženjering i zapošljava više od 100 zaposlenih, uključujući veliki broj eksperata i seniora koji su tu već godinama. Jedan od njih je i Vladimir Mihailović, direktor Sektora razvoja softverske arhitekture u Mozzartu, koji objašnjava kako je svoju poslovnu sreću pronašao baš u industriji igara na sreću.

Zdravo!

Mirjana Panin, Employer Branding Manager (Ingsoftware)