IT karijera

Istraži put ka uspehu. Nudimo ti najnovije online kurseve, korisne savete i edukacije za rast i razvoj karijere.

Blog IT karijera
14.05.2024. ·
<1 min

Uvod u AI I Besplatan kurs

Coursera je globalna platforma za online učenje i razvoj karijere koja svima pruža pristup online kursevima i diplomama vodećih univerziteta i kompanija. U ovom brzom i besplatnom kursu ćeš steći sveobuhvatno razumevanje veštačke inteligencije, koja se koristi svakodnevno u industriji i naučićeš kako da definišeš AI modele i sve načine na koje može da se upotrebi i bude ti korisna. Kurs je namenjen početnicima i sačinjen je od video materijala i praktičnih kvizova. Možeš pristupiti kursu putem linka.

HelloWorld
0
07.05.2024. ·
6 min

IT studije među najpopularnijima: Za jedan indeks četiri kandidata

Kako se školska godina za maturante privodi kraju, tako je sve bliže i polaganje prijemnih ispita za fakultete i odluka – šta upisati. I ove godine će u samom vrhu popularnosti biti IT studije, jer se sve više mladih, zbog velike potražnje na tržištu rada i dobrih zarada, odlučuje da upiše neki od ovih studijskih programa. Kako raste interesovanje, tako se povećava i ponuda fakulteta i visokih strukovnih škola na kojima se mogu steći znanje i diploma iz oblasti informacionih tehnologija. Nekada je onima koji žele da se bave kompjuterskim naukama bilo lako da donesu odluku - u Beogradu se upisivao Elektrotehnički, Matematički ili Fakultet organizacionih nauka, u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka, u Nišu Elektronski fakultet. Danas je ponuda mnogo veća, pa mesta ima ne samo za one koji iz škole nose sve petice i na prijemnom zablistaju, nego i za ostale đake koji žele da se bave IT-jem. Univerzitetski centri dobili konkurenciju U Srbiji su akreditovane desetine programa osnovnih akademskih i strukovnih studija iz oblasti računarstva, softverskog inženjerstva i informacionih tehnologija. Zbog toga bi svaki budući brucoš, pre nego što odluči šta bi da upiše, trebalo da proveri da li željeni fakultet ispunjava sve zakonske uslove i ima „zeleno svetlo“ Nacionalnog akreditacionog tela kako ne bi bacio novac i vreme na sticanje diplome koja nije priznata. Pored univerzitetskih centara - Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, IT studije postoje i u mnogim drugim gradovima, poput Čačka, Trstenika, Aranđelovca, Subotice, Blaca, Zrenjanina, Požarevca... U ovim mestima, uglavnom se mogu studirati strukovne studije - trogodišnje osnovne, a posle toga i master. A osim državnih univerziteta i fakulteta, informacione tehnologije su u ponudi i privatnih fakulteta. U toj konkurenciji, najbolju reputaciju ima Računarski fakultet u Beogradu, koji posluje u okviru univerziteta Union, za koji je interesovanje već godinama značajno veće od broja akreditovanih mesta za upis. IT smerovi postoje i na Singidunumu, Metropolitenu i drugim privatnim univerzitetima. I pored toliko velikog izbora, najveća borba za indekse i dalje je na Elektrotehničkom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Stalno raste broj studenata koji se školuju za IT Prema rečima dekana FON-a, prof. dr Milana Martića, za upis na ovaj fakultet u poslednjih sedam godina javlja se više od 2.000 studenata po generaciji. - Najveće interesovanje je za upis studijskog programa Informacioni sistemi i tehnologije - kaže prof. Martić za HelloWorld.rs - Pre 10 godina na ovom studijskom programu upisivali smo 360 studenata, a broj kandidata je bio oko 1.400. Pre pet godina na studijski program Informacioni sistemi i tehnologije (ISiT) upisivali smo 420 studenata, a konkurisalo je oko 1.600 kandidata. Prošle godima smo upisali 590 studenata na ISiT, za koji se prijavilo više od 2.000 zainteresovanih. Dakle, u odnosu na 2014. godinu, FON na ISiT upisuje za 64 % više kandidata, a u poslednjih 10 godina konkurišu skoro četiri kandidata za jedno mesto. Prosečna ocena kandidata koji upisuju ovaj studijski program konstantno je u blagom porastu. U poslednjih 10 godina u Srbiji se stalno povećava broj studenata koje školujemo za potrebe IT industrije i mislim da bi onda i ponudu fakulteta trebalo povećati za još 20 odsto. Više od polovine naših studenata na studijskom programu ISiT ima posao u momentu završetka studija - dodaje profesor Martić. Kao i na FON-u, “borba za indekse” žestoka je i na Elektrotehničkom fakultetu, gde su u vrhu liste primljenih brucoša svake godine državni prvaci u matematici i fizici i osvajači međunarodnih nagrada iz ovih predmeta. Prošle godine na rang-listi za upis na studijski program Softversko inženjerstvo čak 18 kandidata imalo je maksimalnih sto bodova, jedan zahvaljujući svim peticama u školi i svim urađenim zadacima na prijemnom, a ostali su bili vukovci i oslobođeni prijemnog zahvaljujući državnim i međunarodnim nagradama. Ovaj smer o trošku države može da studira samo 30 akademaca po generaciji, a taj poslednji „na budžetu“ prošle godine imao je čak 91,49 bodova na rang-listi. Na samofinansiranje primaju 150 brucoša. Šarenolikost studijskih programa Kako je za HelloWorld.rs objasnila prof. dr Jelene Ćertić, prodekan za nastavu Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, osim na Softversko inženjerstvo, studente upisuju i na studijski program Elektrotehnika i računarstvo, koji ima module: Elektronika i digitalni sistemi, Energetika, Računarska tehnika i informatika, Signali i sistemi, Telekomunikacije i informacione tehnologije i Fizička elektronika, gde će ove godine moći da se upiše 400 studenata na teret budžeta i 140 koji će sami plaćati školarinu. - Prilikom upisa, kandidati se opredeljuju za jedan od dva studijska programa, a na programu koji ima module, izbor modula je posle prve godine - objašnjava prof. Ćertić. - Studijski program Softversko inženjerstvo je program koji se „prepoznaje“ kao IT, dok je naš drugi studijski program u širem polju elektrotehnike i računarstva, te uglavnom nije direktno prepoznat kao IT, osim modula Računarska tehnika i informatika, mada je pitanje gde je u današnjem trenutku tačna granica, jer se i ne mali broj studenata koji završe druge module zapošljava u IT industriji. Ona dodaje da se na ETF-u svojski trude da održe visok nivo obrazovanja, te da je studijski program Softversko inženjerstvo upravo reakreditovan i generacija koja upisuje fakultet ove godine studiraće po toj novoj reakreditaciji, koja uključuje male izmene koje prate svetske trendove u sferi obrazovanja IT stručnjaka. A kako je spektar zanimanja u IT industriji veoma veliki, tako se i visokoškolske ustanove trude da studente privuku programima koji nisu strogo vezani za softver i hardver, već da povežu različita domenska znanja sa informacionim tehnologijama i da im pruže zvanja koja su tražena u IT industriji. Tako je Akademija umetnosti u Novom Sadu prva, još pre sedam godina akreditovala smer za dizajn video igara. Danas se dizajn video igara može studirati na univerzitetu Metropoliten, a kao master studije i na zajedničkom programu Matematičkog fakulteta UB i Univerziteta umetnosti, a Multimedijalni dizajn postoji na Računarskom fakultetu univerziteta Union. Na Poljoprivrednom fakultetu UB akreditovan je program Bioetički i informacioni inženjering, na Građevinskom može da se studira Geoinformatika, na Mašinskom Informacione tehnologije u mašinstvu. Najviše smerova i modula u ovoj oblasti ima Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, pa osim klasičnih inženjerskih studija, brucošima nude upis i na Animaciju u softverskom inženjerstvu. Koliko košta školarina Kako su poslovi u oblasti informacionih tehnologija jedni od najplaćenijih, tako su i cene školarina za ove studije među najvišima. Najpovoljnije su strukovne studije na kojima godina samofinansiranja košta manje od 100.000 dinara. U tom rangu su i cene na pojedinim fakultetima, pa je prošle godine školarina na izuzetno popularnom Elektronskom fakultetu u Nišu bila 89.000, na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku 81.000, a na Državnom fakultetu u Novom Pazaru 79.000 dinara. Većina fakulteta još nije objavila da li će i koliko korigovati cene za narednu školsku godinu. Najpopularniji su značajno skuplji, pa će na Fakultetu organizacionih nauka godina studija koštati 171.000 dinara, a na Elektrotehničkom fakultetu 126.000 za program Elektrotehnika i računarstvo, a čak 282.000 za Softversko inženjerstvo. Na Singidunumu za godinu studija treba izdvojiti 2.100 evra, a na Računarskom fakultetu 2.160 evra za strukovne studije, osnovne akademske, master i doktorske su 3.000 po godini, ili 3.300 ako se plaća na rate, a najskuplji je studijski program Multimedijalni dizajn, čak 3.600 po godini ili 4.000 evra u dinarskoj protivrednosti, ako se plaća u tri rate. Bez obzira na visoke školarine, interesovanje za IT studije je ogromno, jer se sa dobrim znanjem i željenim zaposlenjem veoma brzo vrati sav uloženi novac.

HelloWorld
0
26.04.2024. ·
5 min

Evropa ili Amerika - gde je bolje biti IT stručnjak?

Na pitanje „da li je za rad u tehnološkoj industriji, bolja Evropa ili Amerika“, ne postoji tačan odgovor i sve zavisi od individualnih želja i mogućnosti onoga ko to pitanje postavlja. S obzirom da se radi o dva veoma različita tržišta za rad, svaki od njih nudi neke jedinstvene mogućnosti, ali generalno gledano Evropa se ističe u nekoliko ključnih aspekata, koji utiču na to da se smatra privlačnijom destinacijom za rad u IT sektoru, od Amerike. Posebno ako gledamo iz ugla Evropljana. „Radim da bih živeo“ ili „Živim da bih radio“ Osnovna razlika je svakako kulturološke prirode. Amerikanci mnogo više vezuju svoj identitet za svoje zanimanje i imaju duboko ukorenjen stav o poslu u svojoj radnoj etici. U bilo kakvom razgovoru u Americi, čak i neformalnom, jedno od prvih pitanja koje ćete dobiti je „čime se baviš?“, dok je u Evropi verovatnije da vas pitaju „za koga navijaš?“ . Prema istraživanju koje je objavila „Evropska poslovna revija“, osim što imaju manje plaćenih slobodnih dana, u proseku rade više tokom radne nedelje, u odnosu na svoje evropske kolege. Dodatno, u Americi je uobičajeno da postoji obaveza praćenja mejlova i po isteku radnog vremena, dok je na primer u Francuskoj, od 2016. godine takav zahtev zaposlenom postao ilegalan. Međutim, nije sve tako loše u Americi. Isti članak citira istraživanje koje je otkrilo da je radna kultura u Americi mnogo „prijateljskija“ nego u Evropi, u smislu da su američki zaposleni mnogo topliji i srdačniji jedni prema drugima. To ne znači da je evropska kultura neprijateljska, već da evropski zaposleni nisu tako srdačni kao Amerikanci. Kao rezultat toga, rad u Americi je bolji iz ugla timskog rada, što bi moglo biti još jedno moguće objašnjenje za veću produktivnost u „obećanoj zemlji“. Briga, svrha i rezultat su osobine koje se posebno cene u Americi, dok su u Evropi važniji zadovoljstvo, autoritet, sigurnost i red. Plaćeni odmor Amerika je jedina „razvijena zemlja“ čiji zaposleni nemaju obavezan plaćen odmor. EU, sa druge strane, ima propisan četvoronedeljni plaćeni odmor, u svim zemljama članicama, dok u nekim zemljama poput Francuske i Danske on iznosi i više od pet nedelja. Prema istraživanju „Forbsa“ , čak 31 posto zaposlenih u SAD nemaju pristup plaćenom odmoru, a dalje otkrivaju da prosečan zaposleni dobija samo 11 dana plaćenog odsustva godišnje, plus 7 dana za praznike. Ipak postoje kompanije koje nude i „neograničeni plaćeni odmor“ i njihovo polje delovanja je uglavnom u IT industriji. Za njihove zaposlene, radni učinak je jedina bitna stavka, te na ovaj način pokušavaju da dobiju na popularnosti i da privuku radnu snagu. Ipak, i u ovom slučaju, zaposleni mora da ode kod nadređenog i da zatraži odmor, što ga tera da bude „skromniji“ sa zahtevima kako ne bi ispao lenj ili neodgovoran. Otkazi i sigurnost posla Plata u Evropi nije na onom nivou na kome je u Americi, to je činjenica, ali je i stres od gubitka posla dosta manji. Kada je reč o pravima radnika, u SAD postoji vrlo malo zaštite i praktično možete da dobijete otkaz bez bilo kakvog razloga ili objašnjenja. Takođe, treba napomenuti i da ćete mnogo lakše naći drugi posao. Nasuprot tome, u Evropi je često naglasak na socijalnom blagostanju i pravima zaposlenih. Iako sistem „po volji“ u SAD može odgovarati dinamičnoj i konkurentnoj prirodi njihove ekonomije, evropski pristup odražava dublje kulturno opredeljenje za socijalnu zaštitu i stabilnost. Zdravstvena zaštita Još jedan razlog zašto korporacije imaju „veću moć“ od zaposlenih u Americi je taj što je zdravstvena zaštita vezana za vaše zaposlenje, te samim tim lečenje nezaposlenih čini veoma skupim. Većina evropskih zemalja ima univerzalni sistem zdravstvene zaštite, što osigurava pristup zdravstvenim uslugama bez obzira na finansijski status. Odnos prema startup projektima Investitori u Americi su skloniji trošenju novca na različite startape i ne brinu o prošlim neuspesima, dok evropski investitori ulaze u pregovore tražeći razloge da ne sklope dogovore i dogovore sklapaju tek nakon što su sve njihove sumnje odagnate. Dodatno, kreditori u Americi generalno obezbeđuju više gotovine za startape, nego što će učiniti u Evropi. Kao rezultat toga, inovacije i preduzetništvo su mnogo izraženiji u Americi, što omogućava više intelektualne stimulacije pružajući preduzetnicima kapital, resurse i znanje potrebno za postizanje ciljeva. Radnici u SAD imaju lakši put ka dobijanju podrške investitora i nisu ograničeni na rad u velikim kompanijama, što im dalje omogućava i viši nivo inovacija. Tehnološka scena Iako evropske kompanije ne mogu da se takmiče sa gigantima iz „Silicijumske doline“, postepeno postaju priznate i prepoznate zahvaljujući strateškim investicijama i inovativnim pristupima. Trenutno je trend u Evropi da kompanije puno ulažu u AI, kako bi nadogradili svoje proizvode i usluge, a treba naglasiti i da je Evropska unija igrala ključnu ulogu u oblikovanju globalnih tehnoloških standarda. Opšta uredba o zaštiti podataka „GDPR“ je odličan primer. Prioritetizacija zaštite podataka o privatnosti, „GDPR“ je zaštitio prava evropskih građana, te na ovaj način, Evropa ne samo da se takmiči sa Amerikom, već aktivno oblikuje pravac tehnologije širom sveta. Ako na sve gore navedeno, dodamo i to da je dobijanje vize, boravka i radne dozvole za Ameriku ograničeno i prilično komplikovano, a da Evropa nudi superiornu transportnu mrežu i dosta manji gubitak vremena u saobraćaju, pretpostavljamo da je za većinu ljudi, kojima je work-life balans bitan, Evropa ipak pobednik ovog duela i da bi se pre opredelili za rad u Evropi nego u Americi.

HelloWorld
0
24.04.2024. ·
6 min

Koje beneficije baš znače u IT-ju?

Tehnologija igra ključnu ulogu u gotovo svakoj industriji, pa su IT stručnjaci u mogućnosti da ostvare uticaj i u drugim industrijama, a takva pozicija im svakako donosi i dobre benefite. Za one koji, možda, tek planiraju da svoju karijeru izgrade u IT sektoru, pokušaćemo da se osvrnemo na neke ključne benefite, na koje bi mogli da računaju. Ipak, treba naglasiti da vredne beneficije mogu značajno varirati u zavisnosti od kompanije, lokacije, nivoa iskustva i specifičnih potreba zaposlenih. U ovom našem malom istraživanju, pomoć smo potražili od Đorđa Jevtića, Konsultanta za poslovnu analizu i projekte u okviru Omnichannel Tribe-a u OTP banci i Ognjena Popovića, regionalnog direktora i software developera u kompaniji Infrakit, koja se bavi proizvodnjom namenskog softvera, koji ima primenu u niskogradnji. Našim sagovornicima fleksibilno radno vreme predstavlja najznačajniju pogodnost. Većina IT kompanija shvata važnost ravnoteže između poslovnog i privatnog života, te omogućavaju rad od kuće, fleksibilno radno vreme ili čak rad na daljinu. To za zaposlene znači da mogu da prilagode svoj radni raspored prema svojim potrebama i obavezama. Takođe, nije redak slučaj da zaposleni mogu da ostanu duže tokom jednog radnog dana, kako bi bili slobodni nekog drugog dana. „Dolazim na posao u periodu od 08-10h i u skladu sa tim, radim do 16-18h (osmočasovno radno vreme). Izuzetno sam zadovoljan radnim vremenom. Ukoliko imam privatne obaveze koje treba da završim pre ili posle posla, imam prostor za dobru organizaciju. Ova pogodnost mi definitivno najviše znači. Vikendom se ne radi a to mi je posebno važno jer imam dvoje male dece. Važeći hibridni model u našoj banci je do 50% radnog vremena za rad od kuće”,  za HelloWorld.rs kaže Đorđe. „Kod nas je radno vreme fleksibilno i nikada sa tim nismo imali problema. Može da se radi i od kuce i iz kancelarije, na prelepoj lokaciji. To je jedan od najvećih benefita i omogućava mi odličan balans između posla i privatnog života. Na raspolaganju imamo bazen, teratanu, privatnu baštu i dovoljno parking mesta. Doduše, u kancelariji u Beogradu nas nema mnogo pa je bilo lakše sve to i ostvariti“, dodaje Ognjen. IT sektor je poznat po konkurentnim platama, koje daleko prevazilaze prosek. To je delimično tako zbog visoke tražnje za kvalifikovanim IT stručnjacima i relativno ograničene ponude na tržištu rada. Plata u IT sektoru obično raste sa napredovanjem karijere i sticanjem dodatnih veština i sertifikata. „Naše plate nisu baš na nivou najvećih kompanija, ali s obzirom na sve, veoma su konkurentne, plus imamo i akcije firme i ciljeve za koje, kada ih ostvarimo, dobijamo bonus“, poručuje Ognjen. Što se Đorđa tiče i on je zadovoljan platom, te napominje, da pored godišnjih bonusa i privatne penzione štednje (gde njegova firma pokriva deo uplate penzionom fondu), ima na raspolaganju i određeni budžet na „House of Benefits“ platformi. Izuzetna mogućnost za profesionalni razvoj Kompanije često nude obuke, seminare i prilike za sticanje novih veština ili sertifikata, što omogućava zaposlenima da napreduju u svojoj karijeri. Osim finansijske podrške za pohađanje kurseva ili konferencija, kompanije mogu ponuditi i interne programe obuke, mentorske programe ili pristup resursima za „online“ učenje kako bi zaposleni mogli stalno da unapređuju svoje veštine i znanje. IT industrija je poznata po svojoj dinamičnosti i inovacijama, pa zaposlenima često nudi priliku da rade na uzbudljivim projektima koji im omogućavaju da razvijaju svoje veštine i stiču dragoceno iskustvo. Ukoliko budete imali sreće da radite u kompaniji koja podržava rad sa najnovijim tehnologijama, može vam biti osiguran pristup licenciranim alatima i softveru, kao i mogućnost da radite na inovativnim projektima koji koriste „cutting-edge“ tehnologije. Velike IT kompanije često imaju timove i kancelarije širom sveta, što omogućava zaposlenima da rade u internacionalnom okruženju i steknu iskustvo rada sa kolegama iz različitih kultura. „Kod nas u banci se velika pažnja posvećuje ulaganju u razvoj zaposlenih, te su interne i eksterne obuke i kursevi veoma česta pojava. Sa te strane sam prezadovoljan, jer imam odličnu priliku za individualni napredak. Samo u prošloj godini sam prošao nekoliko praktičnih obuka koje su vrlo primenjive u svakodonevnom radu i vezane su za neophodnu ekspertizu u okviru mog radnog mesta. Neke od njih su: Prodajna - Business Analysis Training, Project Menagement Akademija, obuka o agilnoj transformaciji tradicionalno organizovanih organizacija itd. Ono što bih u budućnosti voleo da mi banka obezbedi je i nalog na „Udemy“ platformi”, kroz osmeh kaže Đorđe. Ognjen napominje da i oni po potrebi imaju plaćene kurseve i licence, a redovno im se plaća Copilot i ChatGPT i dodaje da što se tiče novca za gorivo i slično, to nemaju u Beogradu, ali su im pokriveni troškovi ako se ide poslovno van zemlje ili na team building. „Obišao sam neke izuzetno lepe i destinacije, zahvaljujući kompaniji u kojoj radim, bez dileme. Pošto su naši vlasnici iz Finske, imao sam priliku i zadovoljstvo da odem i tamo i da se susretnem sa njihovom kulturom i mentalitetom.“ Zdravlje na prvom mestu Benefiti vezani za zdravstveno osiguranje su nešto po čemu je IT sektor postao posebno poznat. Kompanije su svesne da zaposleni, uglavnom, provode dugo vremena u sedećem položaju ispred računara, pa će vam tako, pored osnovnog zdravstvenog osiguranja, vrlo često biti na raspolaganju i stomatološko osiguranje i psihološko savetovalište. Naši sagovornici su zadovoljni sa svojim paketima privatnog zdravstvenog osiguranja, uz nadu da ih neće koristiti često, kao što nisu ni do sad. Kompanije koje promovišu pozitivno radno okruženje mogu ponuditi različite inicijative kao što su timski izleti, tematski događaji, ili interni programi priznanja i nagrada kako bi ojačale timsku atmosferu i motivaciju zaposlenih. Đorđe, koji je zaljubljenik u sport, je veoma zadovoljan što mu poslodavac pokriva troškove učešća na raznim sportskim manifestacijama kao što su „Business run“ ili maraton, a takođe banka organizuje OTP All Star sportski dan za sve zaposlene u banci. To je prilika da se učestvuje u sportskim aktivnostima sa ozbiljnim takmičarskim karakterom, ali i da se neguje timski duh i uživa u druženju. „Naš tim se nije previše menjao, iako je u današanje vreme postala praksa da programeri idu iz jedne u drugu firmu posle godinu-dve, i to je nešto što dodatno doprinosi našem timskom duhu. Družimo se i van radnog vremena i taj timski momenat i zajedništvo je svakako nešto što ima pozitivan uticaj na rezultate koje postižemo“, dodaje Ognjen. Ako na sve ovo dodamo i „porodične“ benefite koji obuhvataju plaćeno porodiljsko odsustvo i očinski dopust, pristup vrtićima ili popust na dečje vrtiće, fleksibilne opcije rada za roditelje, kao i podršku za brigu o starijim članovima porodice, jasno je da sve ove pogodnosti zajedno mogu igrati ključnu ulogu u privlačenju i zadržavanju kvalifikovanih IT profesionalaca na konkurentnom tržištu rada, istovremeno gradeći pozitivnu reputaciju same kompanije.

HelloWorld
1
25.03.2024. ·
<1 min

Android development | Besplatan kurs

Udemy je platforma za učenje na kojoj možeš pronaći mnogo kurseva, bez obzira na tvoj nivo znanja u programiranju. Na ovom kursu ćeš naučiti kako da napraviš Android aplikaciju i postaviš je na Google Play prodavnicu. Ovaj kurs je namenjen za: Sve koji imaju osnovno razumevanje Jave Sve koji žele da nauče kako da naprave aplikaciju koristeći RESTFul Web Servis Sve koji žele da unaprede svoje Android veštine Kurs je dostupan na linku.

HelloWorld
0
07.03.2024. ·
1 min

IT Bootcamp – podrži inicijativu „Akcija Utrostruči Dobročinstvo“

Podržite našu inicijativu  do 15. marta "Utrostruči Dobročinstvo" i pružite priliku za besplatno obrazovanje u IT sektoru. Projekat IT Bootcamp se do sada u potpunosti finansirao donacijama individualnih donatora iz dijaspore kao i podrškom NCR Fondacije. Naši donatori, koji su od osnivanja podrška projektu, pokrenuli su sjajnu akciju gde na svaki vaš donirani $1 doniraju dodanih $2 dolara i time utrostručavaju vrednost vaše donacije. Ideja je da ohrabrimo sve one koji su bili deo Bootcamp-a i sve one koji vrednuju i podržavaju naš rad da nastave lanac dobročinstva i budu ti koji će omogućiti budućim generacijama studenata da promene svoju karijeru i samim tim i život baš poput 1000 pojedinaca koji su zahvaljujući  IT Bootcamp edukaciji uspeli da promene zanimanje i postanu deo  najbrže rastućeg IT sektora. Za poslednjih 6 godina za IT Bootcamp edukaciju, koja je besplatna za polaznike, se prijavilo 20 000 ljudi, primili smo 2000 polaznika od kojih je 1000 njih sada zapošljeno u preko 350 firimi u Srbiji. Dakle, ova inicijativa identifikovala je, selektovala, obučila i zaposlila oko 2% softver inženjera u Srbiji. Verujemo da je ideja dobročinstva jako bitna za razvoj jednog društva i da realizacija ovakvog tipa projekta treba biti podržana i od strane svih nas koji živimo u ovoj zemlji. Samo kvalitetan kadar otvara nove poslovne mogućnosti koje dalje utiču na veći prosperitet zajednice. Podržite projekat koji menja živote i putem donacije omogućite besplatnu IT edukaciju onima koji nisu u mogućnosti da sebi obezbede IT obrazovanje, a oduvek su to želeli. Donirajte već sada klikom  na link https://itbootcamp.rs/donacije/ da biste donirali i pošaljite nam mejl (info@itbootcamp.rs) u kome piše “Uvećaj moju donaciju” do 15.marta kada poziv za doniranjem prestaje. Hvala svima koji su se do sada priključili akciji i donirali!

HelloWorld
0
22.02.2024. ·
1 min

R programiranje | Besplatan kurs

EdX je osnovan od strane Harvarda i MIT-a sa ciljem da najbolje obrazovanje na svetu bude dostupno svima. Ova platforma nudi mogućnost za profesionalni napredak u gotovo svakoj oblasti i za sve nivoe znanja. R jezik ima ključnu ulogu u analizi podataka i često se koristi kao programski jezik prilikom rada u oblasti data science i analitike. Naučićeš uobičajene strukture podataka, osnove programiranja i kako manipulisati podacima, uz pomoć R programskog jezika. Na ovom kursu steći ćeš znanje kako da napišeš jednostavan program koristeći RStudio, manipuliseš podacima u data frame-u ili matrici, i završiš finalni projekat kao data analitičar koristeći Watson Studio i Jupyter. Nije potrebno prethodno znanje R jezika ili programiranja. Kursu možeš pristupiti putem linka. &nbsp;

HelloWorld
2
29.01.2024. ·
<1 min

Django za WordPress developere | Besplatan kurs

Udemy je platforma za učenje na kojoj možeš pronaći mnogo kurseva, bez obzira na tvoj nivo znanja u programiranju. Na ovom kursu ćeš naučiti osnovne principe Python-a sve do razvoja potpunog sistema za e-commerce koristeći Django framework. Kurs je namenjen za: Svakog ko ima osnovno razumevanje web razvoja i želi da proširi svoje veštine. Svakog ko ima osnovno razumevanje PHP-a ili Python-a. Možeš pristupiti kursu putem linka.

HelloWorld
0
09.01.2024. ·
<1 min

Postani AI Engineer uz ChatGPT | Besplatan kurs

Udemy je platforma za učenje na kojoj možeš pronaći mnogo kurseva, bez obzira na tvoj nivo znanja u programiranju. Na ovom kursu moći ćeš da koristiš ChatGPT za kodiranje kao i da savladaš sve što je potrebno da razviješ svoj AI projekat. Učićeš kako da donosiš ključne odluke, koristeći online alate, API-jeve i integrišeš ih u svoj projekat. Osim toga, unapredićeš svoje veštine kodiranja i naučiti kako da stvoriš dinamičnu web stranicu uz pomoć ChatGPT-a. Spremi se da otkriješ moć ove tehnologije i svoju kreativnost spojiš sa AI snagom. Kurs se nalazi na linku. &nbsp;

HelloWorld
1
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.