Novosti

Na pravom si mestu ukoliko te zanimaju blog tekstovi o najvažnijim tehnološkim trendovima i aktuelnostima sa našeg sajta.

Blog Novosti
29.02.2024. ·
7 min

Zašto žene ređe biraju tehničke fakultete?

O podređenom odnosu žena koje rade u IT industriji, napisan je veliki broj tekstova, znamo da su one nešto manje plaćene u odnosu na kolege suprotnog pola, ipak ni jedan oglas za posao ne traži specifično osobu muškog pola, tako da uz sve probleme i predrasude sa kojima se susreću, dame ipak imaju priliku da dođu na razgovor, izdominiraju znanjem i dobiju posao koji zaslužuju. Ne samo kod nas, već u celom svetu prisutan je problem neravnomernog rodnog odnosa zaposlenih u IT industriji. Prema istraživanjima koje smo sproveli pre nekoliko godina, u Srbiji je taj odnos 1:5 u korist muškaraca i on se poklapa sa stanjem na globalnom nivou. (Izvor: TrustRadius) Zašto je to tako i da li srž ovog problema potiče još iz „školske klupe“, pokušali smo da odgonetnemo u razgovoru sa dve uspešne žene koje svoju karijeru grade radeći „muški“ posao. Nažalost, na pitanje iz naslova ne postoji jedan jednostavan odgovor, a mi ćemo pokušati da kroz njihova  različita iskustva dobijemo malo širu sliku i bar deo odgovora, kako bi bolje razumeli situaciju. Ana Ćukteraš ima 42 godine, diplomirani je inženjer Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Trenutno radi na poziciji IP Network Team Leader u kompaniji A1 Srbija. Katarina Pantović ima 29 godina, završila je Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, trenutno je na master studijama, program Industrija 4.0, koji organizuju Mašinski i Matematički fakultet zajedno. Radi u OTP banci, na poziciji Software Developer. Na pitanje kako je izgledao njihov prvi susret sa računarima, koji im danas predstavljaju osnovno sredstvo za rad i bez kojih je njihov dan nezamisliv, Ana i Katarina odgovaraju: „Iznenađujuće, moje interesovanje za računare nikada nije bilo veliko. Prvi susret sa svetom računara desio se tek na kraju četvrte godine gimnazije, kada sam istraživala Talesovu teoremu za svoj maturski rad. Bilo potrebno napisati rad u Word-u, što je, zapravo, predstavljalo moj prvi susret sa računarom“, kaže Ana. „Kao i većina mojih vršnjaka računar sam prvo koristila kako bi se  zabavila. To je bio period osnovne škole, kada su računari počeli masovno da se koriste. Iako nikada nisam bila fanatik, često sam slobodno vreme provodila uz igre poput Sims, Tarzana, Zume...Prvi susret sa programiranjem se desio tek u srednjoj školi na časovima informatike. Iako sam se isticala, nisam ni slutila da će upravo to biti moja profesija”, odgovara Katarina. Na pitanje šta je imalo presudnu ulogu u tome da se odluče da upišu, uslovno rečeno, muški fakultet i da kasnije karijeru grade na pozicijama na kojima dominiraju muškarci, obe sagovornice, zanimljivo, imaju isti odgovor - perspektiva u budućnosti!  Anin život je od najranijih dana bio ispunjen glumom i naukom, ipak u školskom uzrastu je afinitet prema prirodnim naukama bio očigledan i odneo je pobedu nad glumom, prvenstveno zbog perspektive u budućnosti. Veoma je zadovoljna svojim izborom, a smatra da je ova jedinstvena kombinacija „umetničkog izražaja“ i „analitičkog uma“ poslužila kao dragocen izvor iskustva za trenutnu poziciju na kojoj radi. „Sećam se jednog povratka kući iz osnovne škole, kročila sam u kuću i zatekla roditelje i sestru u dnevnoj sobi kako gledaju u televizor bez slike i tona. Mama je glasno povikala: "Evo ga moj elektroinženjer koji će popraviti kvar." Pažljivim osmatranjem došla sam do zaključka da je problem bio u razdelniku koji je izgubio kontakt sa kablovima. Moj osećaj zadovoljstva kada sam rešila problem bio je neopisiv. Ovaj trenutak mi je ostao urezan kao simpatična uspomena na moje rano inženjersko umeće i svakako je imao neki uticaj na moj dalji put!“ , dodaje kroz osmeh. U Katarininom slučaju odluka da upiše Matematički fakultet je bila malo dramatičnija, jer je tokom srednjoškolskog obrazovanja pohađala društveno-jezički smer. Imala je razne ideje u vezi daljeg školovanja, ali je tokom četvrte godine shvatila da su ipak prirodne nauke ono čemu teži. Pored toga što je bio veliki izazov upisati takav fakultet, imala je u vidu da će joj takvo obrazovanje pružiti perspektivu u budućnosti. Ona se ne slaže sa konstatacijom da je završila „muški“ fakultet i naglašava da je u njenoj generaciji bio značajan broj žena, te nas uverava da taj broj i dalje raste iz godine u godinu.  Znamo da postoje stereotipi kojima smo izloženi od najranijih dana. „Dečaci su bolji u matematici i sa računarima“ je, na primer, stereotip za koji se veruje da obeshrabruje devojčice da svoju karijeru usmere ka tehnologiji i smatra se da je on jedan od glavnih krivaca rodnog disbalansa i na tehničkim fakultetima i u IT industrij. Na pitanje šta misli o tome, Ana kaže da joj smeta deklarisanje fakulteta kao „muški“ ili „ženski“ i smatra da je to jedan od glavnih problema. Prema njenom mišljenju, iskustvo u ranim fazama obrazovanja je ključno, posebno kada je reč o približavanju prirodnih nauka u nastavi. Dok je držala časove matematike osnovcima, primetila je značajan nedostatak u pristupu, a koji bi mogao podstaći rano interesovanje za tehničke oblasti. Ona smatra da ovaj važan aspekt ukazuje na potrebu za unapređenjem metoda učenja i podsticanja radoznalosti učenika prema prirodnim naukama, matematici i tehnologiji. - Razbijanje rodno definisanih granica u obrazovanju zahteva zajedničke napore društva, obrazovnih institucija i roditelja. Uvođenje programa koji podržavaju rano istraživanje može značajno doprineti promeni trendova i privlačenju ženskih talenata u tehničke sfere. Katarina se slaže u oceni da su rodni stereotipi problem, mišljenja je da još tokom osnovnog obrazovanja treba demantovati takvo stanovište i raditi na motivaciji devojčica, kako se ne bi plašile da „zarone“ u svet tehnike i pokažu svoje, možda naizgled skrivene, potencijale. Ona dodaje da se tu ne treba zaustavljati, već sledeći stepen odgovornosti treba prebaciti na poslodavce i oni bi, takođe, morali da slede taj put podrške. „ Neophodno je isključiti diskriminaciju, kako u vidu zapošljavanja, tako i u vidu uslova i plate. Ono što je veoma bitno, poslodavac treba imati razumevanja za balans koji žene moraju da postignu između privatnog i poslovnog života“- ističe Katarina. Prema nekim teorijama, odnos broja muških i ženskih profesora na tehničkim fakultetima, ima uticaj na to da ih devojke ređe upisuju i da se osećaju „kao da tamo ne pripadaju“. Kakvo iskustvo vi nosite? „Rekla bih da je na mom fakultetu odnos profesora muškog i ženskog pola bio prilično izjednačen, te se iz tog razloga nisam osećala kao da mi tu nije mesto. Ipak na početku, u određenim teškim trenucima preispitivala sam svoju odluku, pre svega jer sam se susretala sa kolegama koji su imali mnogo veće predznanje nego što je bilo moje. S obzirom da je fakultet bio prilično težak, najteži izazov mi je bio da uspostavim balans između socijalnog života, slobodnog vremena i studiranja.“ Ana ima drugačije iskustvo, jer je na njenom fakultetu broj ženskih profesora bio značajno manji, ali je od samog početka bila svesna da se radi o više muški orijentisanom okruženju. Ova dinamika joj nikada nije izazvala iznenađenje niti nelagodnost, jer je bila svesna prirode fakulteta na kojem se obrazovala. Za nju je najveći izazov na fakultetu predstavljala neprestana borba i potreba za dokazivanjem da i žena može biti podjednako sposoban inženjer kao i muškarac. Ona se dalje osvrće i na problem nedostatka ženskih uzora iz IT sektora, u javnosti. „Javno mnjenje, mediji i prisustvo uzora imaju ključnu ulogu u oblikovanju stavova mladih naraštaja. Prisustvo inspirativnih ženskih uzora u javnom prostoru može znatno uticati na povećanje interesovanja ženske populacije za različite vrste poslova, uključujući i one u IT industriji.“ Katarina pojašnjava da ljudi iz njenog okruženja reaguju dosta slično i da je oduvek bilo komentara- “Počevši od izbora fakulteta, koji su bili pozitivni, ohrabrujući, pohvalni... Bilo je i reakcija čuđenja, divljenja, iznenađenja, ali uglavnom u pozitivnom smislu“. Za kraj smo naše sagovornice zamolili da upute reči ohrabrenja i podrške svim mladim damama koje se možda dvoume da li da svoju karijeru grade u IT sektoru. „Želim da prenesem poruku mladima, poruku koju sam i sama dobila od svoje profesorke fizike u svojim školskim danima. Bez obzira na posao koji odaberu, neka budu najbolji u tome. Moja posebna poruka upućena mladim ženama koje razmišljaju o upisu tehničkih fakulteta jeste da, ukoliko osećaju strast i ljubav prema nekoj oblasti, neka ne oklevaju. Tehnički fakultet može iziskivati veliki trud, ali takođe donosi neizmerno zadovoljstvo, stalno usavršavanje i pruža prilike za dobro pozicioniranje u društvu“  poručuje Ana Ćukteraš. „Ako mislite da vas upravo ove oblasti zanimaju i inspirišu, verujte u sebe i nemojte odustajati lako, jer trud i hrabrost gotovo uvek budu nagrađeni!“- dodaje Katarina Pantović.    

HelloWorld
0
28.02.2024. ·
2 min

Kako je Discord postao leglo hakera

U digitalnom dobu, gde su onlajn platforme postale ključna mesta za komunikaciju i razmenu informacija, Discord se izdvaja kao popularno središte ne samo za ljubitelje video igara, već i za zajednicu koja ima manje plemenite namere. Nedavna studija koju je sproveo Intel471 pokazuje kako se Discord, prvobitno zamišljen kao mesto okupljanja za gejmere, transformisao u nezaobilazno mesto za sajber kriminalce. Ovaj trend baca novo svetlo na izazove sa kojima se suočavaju društvene platforme kada je reč o moderaciji sadržaja i zaštiti korisnika. Discord sada služi kao platforma na kojoj hakeri ne samo da planiraju svoje akcije već i obučavaju nove naraštaje veštinama sajber kriminala. Ova promena upotrebe Discorda ukazuje na širi problem infiltracije sajber kriminalaca u “mejnstrim” onlajn prostor, što otežava posao moderatorima u očuvanju sigurnosti platforme. Prema izveštajima istraživača, Discord je postao dom za najmanje dvanaest aktivnih zajednica koje se bave razmenom informacija o sajber kriminalu. Ove zajednice koriste platformu za deljenje tutorijala o novim tehnikama hakovanja, razmenu alata potrebnih za izvođenje napada, kao i prodaju podataka dobijenih tokom hakerskih napada. Osim što omogućava lako deljenje fajlova, Discord pruža i određeni nivo anonimnosti svojim korisnicima, što dodatno privlači pojedince sa zlonamernim namerama. Zanimljivo je da se, uprkos ovim izazovima, Discord i dalje smatra vrednim resursom u obrazovanju budućih IT stručnjaka, s obzirom na to da su mnogi profesionalci u oblasti bezbednosti započeli svoju karijeru kao gejmeri zainteresovani za razumevanje i prevazilaženje tehničkih ograničenja igara. Discord se aktivno bori protiv zloupotrebe svoje platforme, sa nultom tolerancijom prema ilegalnim aktivnostima. Portparol platforme ističe da, kada se identifikuju takve aktivnosti, preduzimaju se koraci koji uključuju uklanjanje korisnika, gašenje servera, i saradnju sa nadležnim organima. Pored toga, Discord deli savete za zaštitu svojih korisnika od prevara, naglašavajući svoju posvećenost očuvanju sigurnog i pozitivnog okruženja za sve svoje korisnike. Ovaj trend korišćenja Discorda kao platforme za sajber kriminal baca svetlo na stalnu potrebu za razvojem efikasnijih metoda zaštite na društvenim platformama. Dok tehnološke kompanije nastavljaju da unapređuju svoje mehanizme zaštite, važno je da i korisnici preduzmu odgovarajuće mere opreza kako bi zaštitili svoje digitalno prisustvo i doprineli stvaranju bezbednijeg onlajn prostora.

HelloWorld
0
27.02.2024. ·
6 min

Nedostatak kadra u srpskom IT-ju: Video igre prave teolozi i pravnici, a filolozi i istoričari programiraju 

Mada je u gejming industriji taj problem još izraženiji, i celokupno domaće IT tržište “boluje” od nedostatka zaposlenih. Sudeći po oglasima za poslove, u obe ove visokotehnološke sfere nedostaje stručni kadar, pre svega obučen za visoke pozicije, poput seniora programera, menadžera, inženjera…   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u ovoj u industriji radi više od 100.000 zaposlenih. Takođe, prema podacima Vojvođanskog ICT klastera, danas je 20 odsto svih studenata u Srbiji u nekoj oblasti IT, ali  to nije dovoljno za potrebe tržišta čiji je rast oko 10 odsto godišnje.   Trenutno domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. U njega uplovljavaju najčešće diplomci sa beogradskih fakulteta - FON, ETF i matematičkog, novosadskih - FTN i matematičkog, kragujevačkih - FIN i FTN i niških - elektronskog i mašinskog. Tu su još i RAF, Singidunum i Metropoliten.   Kako obrazovni sistem ne može da isprati vrtoglave promene u svetu visoke tehnologije, kadar u gejmingu i IT industriji sve češće se uvozi iz drugih i neočekivanih oblasti. Kako nam je nedavno rekla Svetlana Mikić, menadžerka za brend i komunikacije u beogradskom Studiju Playstudios Europe, u njihovoj kompaniji video igre prave i glumci, arhitekte, slikari, kuvari, teolozi. Slično, i IT firme sve češće zapošljavaju programere koji su nekada bili filolozi, hemičari, nastavnici, advokati…  Prema rečima Milana Šolaje, direkora Vojvođanskog IKT klastera koji već deceniju organizuje prekvalifikacije iz drugih profesija u IT, ovo tržište ima veliki potencijal i rastuću “žeđ” za talentima.  - Što se tiče radne snage, kako godine prolaze sve je više izražen nedostatak menadžerskih kadrova u IT kompanijama, dakle ljudi koji su specijalizovani za razne oblasti ali sa primenom u IT industriji. Jednostavno, ne postoji mnogo obrazovnih institucija koje školuju takav kadar, niti dovoljan broj takvih studenata (menadžment u IT, marketing u IT, HR u IT i slično) - kaže za Helloworld Šolaja.     - Kada je reč o prekvalifikacijama, mnogo je važnije sa kakvim se odnosom i navikama dolazi, nego sa kojim prethodnim obrazovanjem. Ako kandidat želi da uči i zna da uči, neće imati problem da savlada znanja i veštine koje će mu biti potrebne na radnom mestu u IT-ju. Kada je reč o developerima, programerima, uvek su dobrodošla znanja i veštine vezani za logiku i matematiku, ali to je samo osnova. Spremnost na stalno učenje i usavršavanje je u ovoj branši neophodno i konstantno.  Zamenila školsku katedru za IT kompaniju  Marija Savić, bivši nastavnik engleskog jezika, prevodilac, master filolog-anglista, do pre dve godine radila je u prosveti, a danas je programer. Kao početnik, junior u timu zarađuje više nego posle 15 godina nastavničkog iskustva u školi.   - Drug mi je poslao link za državnu prekvalifikaciju, prijavila sam se, položila testove, i odabrala kurs za full-stack Javu, nemajući pojma ni šta je Java ni šta me čeka. U početku me nije zanimalo da se bavim programiranjem, a odabrala sam taj kurs samo da bih videla da li je tačna tvrdnja da svako može da nauči programiranje. Verovala sam da nemam sklonosti ka tome, divila sam se ljudima koji imaju mozak za tehničke nauke, ali mi je programiranje kao profesija delovalo previše apstraktno i nerazumljivo. Kasnije sam odslušala kurs za full-steck PHP, tako da imam oko dve godine formalno-neformalnog obrazovanja za IT - navodi Marija za HelloWorld.  Zabluda da posao i ogromna plata čekaju nove IT-jevce  Uprkos podatku da tržište vapi za stručnjacima, do prvog Marijinog zaposlenja u IT sektoru, prošli su meseci i čak 147 prijava za posao.  - Mnogi razmatraju programiranje kao profesiju gde ih odmah čekaju sigurno zaposlenje i visoke plate. A za to nema garancije. Zavisi od vaših sposobnosti, znanja, truda, energije, ali i od uslova na tržištu. Najteži deo prelaska u IT bio je pronaći posao, poslodavca koji će zaposliti početnika bez iskustva. Tražila sam ugovor, platu, regulisan staž i osiguranje. Nisam htela da volontiram, niti praksu. Prijavljivala sam se na sve oglase iz čijih sam opisa zadovoljavala bar deo uslova. Od tih 147 prijava, samo je jedna bila uspešna, i to je firma u kojoj i danas radim - priča naša sagovornica.   Prema njenim rečima, upornost, istrajnost, i ogromna psihička snaga, suočavanje s odbijanjem neophodni su da bi se istrajalo.   - Važna je i volja da se uči novo, bez obzira na životno doba. Imam kolegu kom nedostaje nekoliko godina do penzije, a on je odlučio da se prekvalifikuje i oproba u IT-ju i sada radi kao junior sa mnom u timu. Neophodno je pratiti promene i stalno učiti. Trebalo bi da se snalazite na internetu, razlikujete korisne informacije od beskorisnih, da radije sat vremena provedete slušajući neki kurs nego listajući tuđe objave po društvenim mrežama.  Od ranije sam svakako imala sklonosti ka računarima i tehnologiji, znam engleski jezik, komunikacija sa strancima nije mi problem, kao ni pisanje prijava, pisama, mejlova. Čini mi se da prekvalifikacija u IT nije za nekoga ko nema apsolutno nikakvih sklonosti ka radu sa računarima.   Obuka jeste opcija za sticanje znanja, ali nije zamena za fakultet. Postoji razlog zašto se softversko inženjerstvo na fakultetu izučava četiri godine.   Sa diplomom istorije uplovio u svet IT  Istoričar Miloš Subašić, je preko Foruma mladih sa invaliditetom programa UNDP prošao besplatan bootcamp za posao Front end development, gde je učio HTML, CSS, JavaScript i React.js. Zbog nepristupačnosti školskih zgrada osobama sa invaliditetom nije radio kao nastavnik, već sticajem okolnosti bio je duže od decenije zaposlen u kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta i u kojoj je uglavnom posao obavljao  online, od kuće. Kada je tokom pandemije iznenada ostao bez posla, na predlog brata počeo je da uči programiranje.  - Neočekivano sam se snašаo, jer sam verovao da je programirnje najteža stvar na svetu, ali bilo mi je vrlo zanimljivo, brzo sam učio. Već tokom jedne od obuka, nakon devet meseci u potpuno novom svetu, dobio sam prvi posao. Počeo sam na poziciji Junior Front end developer, na projektu koji se radio u Gatsby-u (to je fakticki React...). Sada vec dve godine radim za klijenta koji ima svoj custom CMS, Python-a, tako da sam zbog te situacije prekomandovan u QA departman. Svideo mi se proizvod na kome radim, aplikacija koja pomaže ljudima koji imaju problem sa spavanjem. Naš projektni tim kvalitetno radi, a i klijent je sjajan prema nama. Zaradom sam više nego zadovoljan.  Uverio sam se da je u IT mnogo veća cena radnog sata nego u drugim industrijama - ističe Miloš.  Preko UNDP Programa prekvalifikacije za IT, koji finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za šest godina je realizovano pet ciklusa prekvalifikacija za IT, u okviru kojih je obučeno oko 2.600 ljudi. Svega dva odsto prijavljenih je odustalo, a gotovo polovina je pronašla posao u IT-ju nakon ove škole. Analiza onlajn IT oglasa koju periodično sprovodi UNDP u saradnji sa Infostudom, pokazuje da se pored seniorskih, mediorskih i juniorskih pozicija, sve češće traže i takozvane prateće IT pozicije kao što su QA testeri, biznis analitičari, analitičari podataka, dizajneri.   Prosečne plate junior sistem administratora je oko 740 evra, za junior projektnog menadžera je oko 850 evra, dok je za poziciju junior mobile developer prosečna plata 980 evra.       

HelloWorld
8
21.02.2024. ·
6 min

Najveći problemi domaće IT industrije - I rast može da bude mana

Uprkos tome što su prošlu godinu obeležila masovna otpuštanja zaposlenih u velikim svetskim tehnološkim kompanijama, a što se odrazilo i na domaće IT tržište, ova industrija je kako kažu stručnjaci i dalje najbrže rastuća. Ipak, da više može da bude manje, odnosno da rast može da bude mana, smatra Zoja Kukić, jedan od osnivača “Startita" koja rast čak svrstava u jedan od trenutnih top tri problema domaćeg IT - ja! Kako za Helloworld.rs objašnjava naša sagovornica, koja je više od deset godina deo srpske IT zajednice, a trenutno radi kao konsultantkinja na međunarodnom tržištu, upravo lažni osećaj veličine može da uljuljka i spreči razvoj i napredak. Veliki potencijal, ali nedovoljno ulaganja - Po meni, najveći problem domaće IT industrije je to što se širi brže od drugih domaćih industrija i što je, za razliku od većine naše privrede, globalno povezana. Zvuči kao dobra stvar, pa zašto je onda navodim kao problem? Upravo, jer to čini da je percipiramo većom nego što jeste i zato sporije radimo na njenom daljem razvoju. Naime, IT industrija napreduje u celom svetu, tako da je ono što mi vidimo u Srbiji vrlo slično i kada se pogledaju druge zemlje. Zbog toga, nije dovoljno što se širi brže od drugih u našoj zemlji, potrebno nam je da se širi brže od IT industrija u drugim zemljama. Trenutno to nije slučaj. Istraživanja i izveštaji ukazuju da mi kao društvo nedovoljno ulažemo u IT industriju. Ovo je poseban problem baš zato što domaća IT scena ima veliki potencijal i impresivne rezultate, pa je jasno da bi veća podrška i ulaganje dalo značajan doprinos - kaže Kukić za naš portal. Nismo se povezali sa kompanijama iz Rusije Drugi najveći problem na njenom spisku je nedovoljno povezivanje sa ruskom IT zajednicom u Srbiji, slaba integracija sa ruskim IT kompanijama i profesionalcima koji su u prethodne dve godine došli u našu zemlju. - Verujem da oni u velikoj meri stoje iza značajnog rasta IKT izvoza, koji je tokom 2022. porastao za 45%, a procene su da se isto desilo i u 2023. godini i da je dostigao gotovo 3,5 milijardi evra. Čini mi se da i nakon dve godine još uvek nismo uspeli da ih integrišemo u velikoj meri. Postoji mali nivo razmene znanja, učestvovanja na događajima ili povezivanja zaposlenih. Nadam se da će 2024. doneti daleko bolju situaciju, iza koga stoji mnogo prilika i dugoročan značaj za našu ekonomiju. Broj tri na listi je nedostatak lokalne povezanosti, smatra Zoja Kukić i kaže: - Kada je pre pet godina Startup Genome tim iz San Franciska prvi put došao u Srbiju i izdvojio naš startap ekosistem u svom izveštaju, jedan podatak odatle me je baš iznenadio. Rekli su da je naša lokalna povezanost veoma niska - da se preduzetnici, eksperti i investitori ne pomažu i da nam nedostaje osećaj zajedništva. Bilo mi je teško da to prihvatim, ali sam polako počela i sama da se uveravam da je istina. Sa jedne strane, retko tražimo podršku od drugih, a sa druge, retko je bezuslovno nudimo. Mislim da je u IT industriji to i dalje bolje nego u nekim drugim oblastima, ali treba da radimo na poboljšanju. S tim u vezi, važan je i podatak Startup Genome da startapi koji dolaze iz ekosistema sa jakom lokalnom povezanošću imaju čak dvostruko veći rast prihoda - zaključuje naša sagovornica. Nedostatak kvalifikovane radne snage Na ovu negativnu top listu, Milan Šolaja direkor Vojvođanskog IKT klastera, dodaje pre svega nedovoljno edukovanost privrede o važnosti informacionih tehnologija za razvoj, kao i nespremnost za investiranje i strateško planiranje. - Ovo se polako menja nabolje. Primer akcije u dobrom smislu je inicijativa pri Privrednoj komori Srbije, a u pitanju je Centar za digitalnu transformaciju. Kapaciteti tog Centra trebalo bi da se uvećaju, kako bi dosegli do većeg broja domaćih preduzeća. Domaćem biznisu je zaista potrebna edukacija o neophodnosti implementiranja IT rešenja da bi se razvijali - imali veći rast, smanjili gubitke, povećali efikasnost i bili konkurentni. Sve to bez visoko-tehnoloških rešenja, danas nije moguće - objašnjava Šolaja za naš portal i dodaje kao sledeći veliki problem domaćeg IT tržišta - nedostatak kvalifikovane radne snage. - Ovo je problem koji ranije nije bio u tolikoj meri izražen, ali se godinama sve više povećava. Za dve decenije se toliko toga dogodilo u ovoj industriji, napredak je vrtoglav, pa obrazovni sistem nije mogao da isprati eksplozivan razvoj informacionih tehnologija. Trenutno je procena da je svaki peti student u IT-ju, što jeste napredak, ali nije dovoljno za potrebe tržišta. IT industrija je najviše rastuća i prošle godine je izvoz iz ove oblasti bio veći za trećinu nego godinu ranije. Njegova ukupna vrednost je međutim samo 0,4 odsto vrednosti svetskog IT tržišta. Jasno je da smo tek maleni šraf, ali takođe i da ima i te kako prostora za rast i širenje.  Sa druge strane, zahvaljujući uspešpnim domaćim firmama koje su izašle van granica, Srbija je doživljena kao destinacija vredna pažnje, naši stručnjaci su cenjeni - naglašava Šolaja za Helloworld.rs. Kako naš sagovornik kaže, nedovoljna platežna moć kompanija koje kupuju IT usluge je na listi tri najveće mane domaćeg tržišta. - I ovo se popravlja jer sada negde pronalaze sredstva i podižu se budžeti ali su i dalje dosta mali. Po mom mišljenju na četvrtom mestu bih dodao temu sajber bezbednosti. Ova tema nije dovoljno prisutna kod domaćih kompanija i kao da važi moto "bolje lečiti, nego sprečiti". To je veoma loše i neophodno je više raditi na osvešćivanju privrednika o ovoj temi i edukaciji o tome koje mere preduzeti kako bi se zaštitili. Izlazak na strano tržište neophodno za nepredak Nebojša Bjelotomić, direktor “Digitalne Srbije” kao ključne probleme na čijem bi ispravljanju u narednom periodu trebalo da bude fokus izdvaja pristup kapitalu odnosno dostupnost većeg kapitala startap poduhvatima. Na mestu broj dva vidi problem manjka prodavaca. Kako kaže, neophodno je zapošljavanje ljudi u prodaji,  smatra da je to profil za koji se ne osposobljavaju kadrovi u dovoljnom broju. Treće i četvrto mesto zauzimaju skaliranje - održivo uvećanje kompanije i internacionalizacija - izlazak na strana tržišta. - Domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. I to od neposrednih izvršilaca do top menadžmenta. Stoga, znanja iz finansija, prodaje pa i organizacije poslovanja nisu jača strana domaćih IT firmi. Potrebno je mnogo više ljudi iz non tech segmenta da se priključi IT firmama kako bi taj sektor zaista poprimio obrise industrije koja raste i razvija se i to na stranim tržištima. Ona su neophodnost jer bar kad je IT u pitanju, domaće tržište je izuzetno malo.

HelloWorld
0
19.02.2024. ·
2 min

Meta će početi da obeležava AI sadržaj kompanija Google, OpenAI i Adobe

Meta intenzivno radi na alatima koji bi mogli da identifikuju slike generisane od strane generativnih AI sistema na svim svojim društvenim platformama kao što su Facebook, Instagram i Threads. „Naporno radimo sa partnerima iz industrije kako bismo zajedničkim snagama postavili osnovne tehničke standarde koji će nas obavestiti kada je neki sadržaj kreriran uz pomoć AI tehnologije. Sposobnost da dobijemo te informacije, pružiće nam mogućnost da obeležimo AI generisane slike koje korisnici postavljaju na Facebook, Instagram i Threads“, objavio je na blogu kompanije Nik Kleg, predsednik globalnih operacija u Meti. Po njegovim rečima, kompanija uveliko radi na kreiranju ovih alata, a u narednim mesecima možemo da očekujemo prva obaveštenja u vezi sa AI generisanim sadržajem na svim jezicima koje navedene aplikacije podržavaju. Potez obeležavanja AI generisanog sadržaja kompanija kao što su Google, OpenAI, Adobe i Shutterstcok dodatno je bitan ako u obzir uzmemo činjenicu da se ove godine održavaju izbori u SAD, EU, Indiji i Južnoj Africi i da u skladu sa tim postoji rizik pojavljivanja AI generisanog sadržaja koji bi za cilj imao diskreditovanje političkih protivnika. OpenAI je prošlog meseca suspendovao dva developera koji su kreirali bot koji imitira predsedničkog kandidata američke Demokratske stranke, kongresmena Dina Filipsa – što je bio prvi potez ove kompanije u suzbijanju zloupotrebe veštačke inteligencije. AI generisan video i audio sadržaj neće biti obeležavan Meta, sudeći po Klegu, već obeležava sadržaj koji kreira njen AI korišćenjem vidljivih obaveštenja i nevidljivih vodenih žigova koji su embedovani u meta podatke same slike. Kombinacija ovih obeležja olakšava platformama da identifikuju AI generisan sadržaj. Iako već sada nekoliko kompanija počinje da dodaje slične tehnologije koje identifikuju AI generisan sadržaj, one se trenutno ne koriste kada su u pitanju audio i video sadržaj. Meta priznaje da će, iako su alati i standardi koji se trenutno razvijaju nalaze na najnaprednijoj granici onoga što je tehnološki moguće, i dalje postojati ljudi koji će pokušavati da uklone nevidljive markere. Kako bi ih zaustavila, kompanija je započela rad i na alatima koji će joj automatski pomoći da detektuje AI generisan sadržaj, čak i kada ne poseduje vidljive oznake.

HelloWorld
0
13.02.2024. ·
5 min

Zašto developeri moraju da budu pametniji, a ne samo brži sa generativnom AI tehnologijom

Upravljanje generativnom veštačkom inteligencijom dovešće do velikih promena u kompanijskim procedurama i samom radu developera i načinu na koji je koriste, pogotovo ako u obzir uzmemo brzinu kojom se ona širi kroz sve sfere poslovnog života. Ključna stvar neće biti samo usvajanje novih alata, već transformacija načina na koji developeri vrše interakciju sa tehnologijom, rešavaju probleme i kreiraju nove paradigme priliom kreiranja softvera. Ova sveobuhvatna kulturna i proceduralna metamorfoza je od velikog značaja kako bi se na pravi način suočili sa rizicima koji dolaze sa GenAi tehnologijom. Među ovim rizicima svakako se izdvajaju tehnička „prenadutost“, kršenje intelektualne svojine i sami AI modeli. Validnost modela može predstavljati veliku brigu korisnicima usled pristrasnosti. Svaki model baziran je na podacima, a oni su svakako pristrasni. Čak i kada je ta pristrasnost prisutna u maloj meri, kako develolperi krenu da šire količinu tih podataka, pristrasnost će se neminovno povećavati. Zato je važno biti oprezan sa količinom podataka koja se koristi u ovim modelima jer će pristrasnost definitivno završiti u njima i uticati na njihov kvalitet. Generisani sadržaj moraće da poseduje i određene bezbednosne ograde. Čak i kada je u pitanju generisanje izvornog koda, taj kod nije kompletan i bitno je da postoji način da se odredi njegov kvalitet. Struktura Napredne tehnike kodiranja – kada mašina „sedi“ zajedno sa developerom i bavi se inicijalnim podizanjem koda – su u porastu, a najveći izazov koji to stvara može biti gomilanje tehničkog duga usled lošeg upravljanja veštačkom inteligencijom. Iz tog razloga, potrebno je razviti strukturu unutar koje GenAI neće biti isključivo zadužen za štancovanje koda. Znatno bolji pristup bio bi korišćenje GenAI tehnologije za poslovni problem koji se kodom rešava – kako možemo ovaj proces bolje da optimizujemo? Koji je najbolji način da pružimo podršku korisnicima dok se pridržavamo pravila i regulativa? Cilj nove strukture kompanije bi trebalo da bude kreiranje optimalnog radnog toka, umesto korišćenja AI tehnologije za puko izbacivanje koda radi automatizacije procesa koja je u mnogim kompanijama već pogrešno postavljena. Pritisak radnog mesta Čak i ako kompanija uspe da postavi adekvatan nadzor koda na svim nivoima, pritisak radnog okruženja može dovesti do grešaka i propuštanja bitnih stvari. Bitno je da kompanije osiguraju da korisnici imaju "sigurne verzije alata", a da zatim koriste GenAI kako bi stekle poslovnu prednost. A ta prednost bi mogla da leži u korišćenju AI tehnologije za brzinu i inovacije sa protokolima koji se staraju da sve bude usklađeno sa pravilima. GenAI tehnologija bi trebalo da se koristi za generisanje radnih tokova i struktura podataka, umesto za pretvaranje svih zaposlenih u developere, što zauzvrat može samo povećati tehnički dug. Pažnju bi trebalo obratiti i na zaposlene koji moraju da budu u stanju da ove modele “hrane” boljim i relevantnijim informacijama korišćenjem ograničenih i dobro proverenih kolekcija podataka koje generativni alati mogu isključivo da koriste. Bez ovoga, jako je teško osigurati najbolje prakse i standarde u radu prilikom kreiranja novih aplikacija i servisa. Za kompanije je važno i da uvek mogu da budu u mogućnosti da ponište ono što je GenAI uradio. Potrebno je da razvojni timovi budu širi i opsežniji, sa većom dostupnošću ili kraćim ciklusima testiranja. Izgrađene aplikacije treba da budu testirane radi provere funkcija validacije, poput toga da li su korišćeni odgovarajući okviri za enkripciju, i da li su akreditacije zaštićene na odgovarajući i ispravan način. Zabrane neće funkcionisati onako kako želimo Zabranjivanje developerima da koriste GenAI neće imati veliki uspeh. Ljudi će koristiti tehnologiju za koju veruju da će im olakšati život, bez obzira na to da li je ona u skladu sa pravilima kompanije, ili ne. Sa druge strane, kompanije bi trebalo da obrate pažnju na klizav teren mediokritetnog rada kada preopterećen tim krene da koristi GenAI kako bi popunio nastale rupe u tehničkom dugu ili nadomestio manjak veštine. Uprkos tome što GenAI napreduje velikom brzinom, veliki jezički modeli su i dalje loši u pomaganju ljudi prilikom pisanja koda i njegove produkcije. Neke vrste ograničenja mogu biti neophodne u vezi sa njegovom upotrebom od strane timova programera, i organizacije će i dalje imati zahtev za softverskim inženjeringom, uključujući dobre inženjere sa čvrstim iskustvom i snažnim praksama pregleda koda. Mnogi veruju da je GenAI dobar izvor za rešavanje manjih problema brzo, ali da ne poseduje veštinu za veću kompleksnost. Sa druge strane, ljudi su dobri u tome jer imaju uvid u stvari, razum i mogućnost držanja kompletne slike u svojoj glavi. Dobar inženjer može da dekonstruiše ono šta pokušava da uradi u mnoštvo malih problema, i GenAi može biti korišćen za njihovo rešavanje, ali kada se od njega traži rešavanje velikih i kompleksnih problema, tada rezultat može biti izuzetno loš. Zaštita autorskih prava Veliki tehnološki igrači počeli su da nude poslovna rešenja sa integrisanim zaštitama oko podataka, ali je malo pažnje do sada bilo poklanjano zaštiti autorskih prava i drugim IP rizicima koji se odnose na kod. Dovoljno je da pogledamo šta se desilo kada je Oracle tužio Google usled korišćenja Java API-ja – izgubio jer je sud smatrao da je on dovoljno modifikovan da bi se smatrao drugačijim, i iz tog razloga, organizacije bi trebalo da obrate pažnju na slične situacije i presedane kako bi bile spremne za potencijalne probleme u budućnosti. Sigurno nas očekuju presedani u vezi sa tim šta je i koliko neko modifikovao ili promenio i da li je to dovoljno da se kaže da to nije isto kao nešto drugo. Sa rasprostranjenom upotrebom GenAI, podaci vrlo lako mogu da se sliju sa Googlea ili Stack Overflowa, i u svemu tome, algoritam može replikovati nečiji IP. Uprkos brojnim problemima sa kojima se kompanije i developeri suočavaju kada su nove tehnologije u pitanju, sasvim je sigurno da in oni neće odvratiti ukoliko su benefiti značajnije veći.

12.02.2024. ·
1 min

Google preimenovao Bard četbota u Google Gemini, stiže i pretplata

Google je nedavno najavio promenu imena svoje AI četbot platforme Bard u Google Gemini. Ova promena je deo šireg rebrendiranja i usklađivanja Google-ovih AI modela i usluga. Sada kada je Bard postao Gemini, korisnicima će biti dostupan preko nove aplikacije za Android. Razlog za promenu imena leži u želji kompanije da bolje odrazi napredne tehnologije koje stoje iza njenih AI modela. Gemini je ime koje je Google već koristio za svoju najnoviju generaciju AI modela, uključujući Gemini Nano za obradu podataka na uređajima, Gemini Pro koji je bio namenjen za Bard, i Gemini Ultra koji će biti dostupan u okviru Bard Advanced kasnije ove godine​​. Gemini predstavlja Google-ovu najnapredniju “porodicu” modela, što je bio ključni razlog za promenu imena Barda u Gemini​​. Pored promene imena, Google uvodi i naprednu Gemini verziju, Gemini Advanced, koja će biti dostupna sa modelom Ultra 1.0 kao deo nove pretplate Google One AI Premium​​. Ova promena označava Google-ovu odlučnost da se uhvati u koštac sa AI trkom, nakon iznenadnog lansiranja OpenAI-jevog ChatGPT-ja krajem 2022. godine. Gemini će takođe biti integrisan sa Google-ovim aplikacijama kao što su Gmail, Maps i YouTube, čineći ga lako dostupnim i korisnim na mobilnim uređajima​​.

HelloWorld
0
07.02.2024. ·
4 min

Da li GPT „ubija“ Stack Overflow?

Stack Overflow je zajednica koja je za kratko vreme stekla ogromnu popularnost među programerima, međutim, čini se da ta popularnost sada još brže „nestaje“. Pokušaćemo da pronađemo odgovor na pitanje da li je to zaista tako i u kojoj meri, i da li uopšte, Chat GPT ima veze sa tim. Činjenice su sledeće: 2020. godine, na Stack Overflow platformi postavljeno je 1,904,694 pitanja, a u godini za nama, taj broj iznosio je 633,163 pitanja. Dakle, beležimo pad od 66 procenata, koji je nemoguće sakriti. Kao što znamo, 2023. godina prošla je u znaku Chat GPT-a, koji je postao najbrže rastuća „potrošačka softverska aplikacija“ u istoriji i već u januaru je imao preko 100 miliona korisnika. Ako bismo gledali samo brojke i dati vremenski trenutak, jasno se nameće zaključak ko je koga „ubio“, međutim, nije sve u brojevima, ima nečega i u konceptu rada. Stack Overflow je nastao 2008. godine, a 2022. godine je imao preko 20 miliona registrovanih korisnika, više od 24 miliona postavljenih pitanja i preko 35 miliona objavljenih odgovora! Zamišljen je kao platforma na kojoj bi korisnici mogli da postave kvalitetno pitanje i da dobiju adekvatan odgovor. Znanje i doprinos zajednici se nagrađuju reputacionim poenima i bedževima, pa otključavate neke nove privilegije koje vam mogu dati i mogućnost da, na primer, editujete tuđe postove. Stack Overflow je koncipiran kao baza znanja, a ne forum i to je veoma važno da se razume! Nešto slično kao Wikipedia, samo na bazi pitanja i odgovora. Ogroman broj pitanja je već postavljen, pa su i korisnici složni u oceni da, u današnje vreme, retko postavljaju pitanja, već se obično oslanjaju na odgovor koji već postoji. Takođe, treba istaći da je u poslednje vreme došlo do blagog „zastoja“ u pojavi novih jezika i frejmvorka, a oni su ti koji donose i veliki broj pitanja. Ovakav koncept platforme može da opravda dramatičan pad postavljenih pitanja, ali treba naglasiti i to da su nezadovoljni korisnici počeli da se javljaju i pre nego što smo upoznali generativnu veštačku inteligenciju. Komentari da je zajednica toksična preplavili su internet i pre pojave Chat GPT-a i to je, zapravo, glavni problem ove zajednice. Tih 20 miliona korisnika su, praktično, postali njihovi saradnici i urednici sadržaja, a oni dolaze iz različitih kultura, različitog su uzrasta, obrazovanja, vaspitanja… Sasvim je bilo legitimno da Stack Overflow postavi stroga pravila ponašanja u okviru zajednice, jer drugačije ne bi zadržali pouzdanost. U međuvremenu, stasale su nove generacije programera koji sve žele sad i odmah, te nemaju vremena, niti strpljenja, da gledaju tutorijale tipa „kako postaviti pitanje na Stack Overflow“. Njima treba rešenje problema odmah. Oni i ako pokušaju da postave pitanje, uglavnom budu odbijeni i Stack Overflow za njih automatski postaje „toksična priča“. Ako im i pored svih manjkavosti pitanje bude objavljeno, „stariji“ članovi se svojski potrude da ih odgovorima „ubiju u pojam“ i tako opravdaju svoju toksičnu reputaciju. Treba biti realan pa reći da nije uvek problem u zajednici, vrlo često je problem u korisniku koji želi nešto da pita, ali mu nedostaje vreme i / ili znanje, kako bi na adekvatan način objasnio ono što ga muči. Ovde čak ima dosta prostora da se govori i o sukobu generacija i shvatanju života i programiranja generalno. Sa druge strane, imamo Chat GPT sa kojim ste u „jedan na jedan“ situaciji, pa je samim tim eliminisan strah od postavljanja „glupog pitanja“, što je veoma važno, posebno za mlađe, neiskusne programere. Odgovor na svoje pitanje dobijate odmah i dokle god ne radite sa stvarima koje su tek objavljene, pa se ne nalaze u GPT bazi, brzina pristupa informacijama i odgovorima je trenutna. GPT nije u rangu izuzetnog programera, ali jeste u rangu prosečnog i bez ikakve dileme će napredovati u budućnosti. Stack Overflow svakako neće nestati preko noći, ali ne treba da očekujemo porast broja korisnika, a o broju postavljenih pitanja da ne govorimo. Kvalitet njihovog sadržaja nikada nije bio sporan i oni će imati svoju vernu publiku i dalje, ali o nekoj „trci“ sa Chat GPT ili GitHub Copilot, suludo je i razmišljati. Zaključak je da Chat GPT nije suštinski „krivac“ za pad popularnosti Stack Overflow-a; oni sami su krivi, jer nisu imali dovoljno „sluha“ za budućnost, te su zadržali zastareli koncept u kome brzina protoka informacija nema prioritet. Komercijalna upotreba generativne veštačke inteligencije samo je ubrzala nešto što bi se svakako desilo, pre ili kasnije.

HelloWorld
1
01.02.2024. ·
1 min

HelloWorld o stanju na tržištu rada u okviru projekta „PreobuQA“: Uprkos izazovnoj godini, IT industrija u fazi stabilizacije

Na drugoj radionica pod nazivom “Stanje na tržištu rada u IT sektoru”  u sklopu projekta “PreobuQA” Marko Vučetić, PR sajta Helloworld.rs analizirao je promene koja su se desile u IT industriji u poslednjih nekoliko godina. Da podsetimo projekat je fokusiran na prekvalifikaciju mladih između 18 i 30 godina u QA testere u okviru IT industrije kako bi se unapredio njihov položaj na tržištu rada širom Srbije. Deo je BOLD programa podržanog od strane Ambasade SAD, a realizovan je u saradnji sa Institutom za razvoj i inovacije i Asocijacijom za afirmaciju kulture – ASK. Marko je predstavio učesnicima projekta aktuelne informacije o trenutnom stanju na IT  tržištu rada, a fokus je bio na ponudi poslova za   inženjere, za koje u ovom trenutku postoji 69 oglasa za posao na sajtu HelloWorld.rs. "Krajem 2022. počelo je da se menja tržište. Na globalnom nivou smo imali veliki broj otkaza, što je direktno uticalo na stavove poslodavaca u Srbiji, u smislu da su bili daleko oprezniji u zapošljavanju nego godinama ranije", rekao je Vučetić i objasnio: Tržište je trenutno u fazi stabilizacije. Prethodne godine na sajtu Helloword.rs zabeleženo je 50% manje oglasa i očekujemo da će se u narednom periodu situacija znatno poboljšati. Oko 15% od ovih oglasa namenjeno je junior kandidatima. Takođe, mogli smo da primetimo i pad broja konkursa za remote pozicije, gde je u 2022 godini njihov udeo bio 31%, dok je u 2023. pao na 21%. Na tržištu smo primetili da kompanije iz različitih industrija lakše privlače visokokvalifikovane IT stručnjake, iako se ne radi o kompanijama kojima je IT primarna delatnost.

Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.