Novosti

Meta Platforms (META.O), matična kompanija Facebooka i Instagrama, saopštila je da proširuje svoj set alata za generativne AI oglase kako bi ponudila alate koji su u stanju da automatski kreiraju varijacije slika i postave tekst preko njih. Alat će biti lansiran u testnom obliku bez žigova koje društvena mreža Meta inače primenjuje na sve slike generisane od strane svog Meta AI asistenta koje korisnici vide, i koju je istakla kao ključnu sigurnosnu karakteristiku, izjavili su izvršni direktori na konferenciji za štampu. Džon Hegeman, šef monetizacije u Meti, rekao je da kompanija još uvek razmatra način na koji će funkcionisati obeležavanje ovih oglasa i da će podeliti adekvatne smernice do trenutka globalnog lansiranja alata, najverovatnije pri kraju ove godine. Ova najava dolazi u trenutku kada Meta ulaže milijarde dolara u izgradnju i podršku svojim generativnim AI modelima, pokušavajući da ubedi oglašivače da automatizacijom rada kreativnih aspekata kampanja mogu da dobiju više za svoj novac. Još jedan gigant na polju digitalnog oglašavanja, Google, najavio je slično proširenje mogućnosti AI alata u februaru. Kompanija je izjavila da će oglasi kreirani od strane njenih alata biti obeleženi korišćenjem SynthID tehnologije koju je razvila njena AI istraživačka laboratorija DeepMind. Uz Metin alat za generisanje slika, oglašivači će moći da učitaju slike svojih proizvoda i generišu druge verzije tih slika, na primer, prilagođavanjem orijentacije proizvoda ili prikazivanjem ljudi koji ih koriste u različitim postavkama. Takođe se proširuju i ponude za generisanje teksta za naslove i ključne prodajne tačke, dok se dodaje mogućnost preklapanja teksta direktno preko generisanih slika. Kompanija će u narednim mesecima dodati i opciju za oglašivače da unesu tekstualne upute koje se mogu koristiti za prilagođavanje varijacija slika, rekla je. Kao i sa ranijim alatima za generativni AI, oglašivačima koji vode kampanje u regulisanim industrijama, poput politike, biće zabranjeno korišćenje ovih proizvoda. Oglašivači su velikom brzinom prihvatili AI alate za oglase koji automatizuju postavljanje njihovih kampanja pred različite grupe korisnika, ali su generalno bili oprezniji u vezi sa novijim alatima za generativni AI. Pojedini brendovi izrazili su bojazan u vezi sa tim kako će tehnološke kompanije koristiti bilo koje slike koje učitaju radi poboljšanja modela, jer se može desiti da njihovi logotipi ili druga intelektualna svojina završe u generisanim slikama drugih.

Nedavno objavljeno partnerstvo između popularne platforme za programere Stack Overflow i kompanije OpenAI, koje predviđa integraciju tehničkog sadržaja Stack Overflow-a sa ChatGPT-jem, izazvalo je buru nezadovoljstva među korisnicima ove platforme. Neki korisnici su, izražavajući svoje nezadovoljstvo, pokušali da obrišu ili izmene svoje odgovore i time protestuju protiv korišćenja njihovih doprinosa u treniranju AI modela. Pod uslovima najavljenog partnerstva, OpenAI će koristiti produkt OverflowAPI kompanije Stack Overflow kako bi poboljšao svoje AI modele koristeći sadržaj koji je kreirala zajednica Stack Overflow-a. Takođe, planirano je da ChatGPT direktno uključuje proverene tehničke podatke sa Stack Overflow-a. OpenAI obećava da će pružiti priznanje zajednici Stack Overflow-a unutar ChatGPT-ja, mada još uvek nije jasno kako će to biti realizovano. Stack Overflow, s druge strane, će koristiti tehnologiju OpenAI u razvoju svog AI modela OverflowAI, koji je najavljen u julu 2023. godine. Međutim, iako kompanije ističu prednosti saradnje, mnogi korisnici Stack Overflow-a izražavaju svoje nezadovoljstvo, posebno zato što je do nedavno Stack Overflow generalno imao negativan stav prema generativnim AI tehnologijama, čak zabranjujući odgovore napisane uz pomoć ChatGPT-ja. Takođe, prošlogodišnji porast popularnosti ChatGPT-ja navodno je smanjio saobraćaj na Stack Overflow-u, iako je kompanija kasnije osporila te tvrdnje. Korisnici koji pokušavaju da izbrišu ili izmene svoje postove na Stack Overflow-u kao oblik protesta suočavaju se sa suspenzijama i brisanjem svojih izmena od strane moderatora platforme. Prema uslovima korišćenja Stack Overflow-a, jednom kada korisnik objavi sadržaj, on postaje deo kolektivnog napora i može biti uklonjen samo u izuzetnim okolnostima. Iako Stack Overflow zadržava prava na korisničke postove, sadržaj se deli pod Creative Commons 4.0 licencom koja zahteva pripisivanje autora. Ostaje da se vidi kako će integracije sa ChatGPT-jem, koje još uvek nisu implementirane, poštovati ovu licencu na zadovoljstvo nezadovoljnih korisnika. Za sada, sukob se nastavlja.

Završeno je darivanje u kom su učesnici imali priliku da osvoje putovanje u Pariz, ali i druge vredne nagrade. Svi koji su popunili svoj Infostud profil od 9. do 30. aprila, mogu da provere da li su među dobitnicima. Glavna nagrada, putovanje u Pariz za dve osobe, pripala je Ljiljani Bošnjak, koja će imati priliku da uživa u čarima francuske prestonice. Pored glavne nagrade, izvučeni su i drugi dobitnici: Vladimir Stefanović osvojio je Redmi Buds 3 Pro slušalice, koje će sigurno obogatiti njegove svakodnevne aktivnosti. Pet učesnika Sunčica Stojadinović, Mića Petronijević, Milenko Simikić, Sunčica Milić Marković i Nikolina Krnjić nagrađeno je Infostud poklon paketima koji sadrže razne korisne i praktične poklone. Čestitamo dobitnicima i zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u ovom darivanju. Svi dobitnici će biti kontaktirani putem e-maila sa detaljima o preuzimanju nagrada. Ukoliko niste osvojili nagrade ovaj put, želimo da vas podstaknemo da ažurirate svoj profil, jer vam donosi veće šanse za sledeće poslovne prilike, olakšava poslodavcima da vas pronađu i ponude vam posao. I naravno, pratite nas i dalje, očekuje vas još mnogo pogodnosti, kao i poklona.

U organizaciji sajta HelloWorld.rs a u saradnji sa kompanijom Createq, održan je vebinar na temu: „Technical debt i kako se boriti sa njim“, u četvrtak 27. aprila u 18 časova preko Zoom platforme. Panelisti su dali smernice kako se boriti sa svim dodatnim troškovima koji će nastati kada prilikom rada na projektu prioritet postane brza isporuka, a ne savršen kod. Moderator ovog panela bio je Nebojša Kamber, Head of IT 4 zida, koji je na temu tehničkog duga razgovarao sa: - Novakom Novokmetom, General Manager i Senior Software Architect iz kompanije Createq - Draganom Gvozdenovićem, Senior Software Developer iz kompanije Enlight, i sa - Nemanjom Tozićem, Senior Software Engineer iz kompanije Ananas Na pitanje da li je tehnički dug nužan ili se može izbeći, Dragan Gvozdenović je rekao da „on nije nužno zlo, ali jeste neminovnost sa kojom moramo da se susrećemo tokom razvoja softvera“. Dodaje da ga je nemoguće izbeći, ali da se on može smanjiti, dok je Novak Novokmet naveo da je poenta uhvatiti se u koštac sa njim, i da je nužno da se taj dug pre ili kasnije vrati. Uticaj tehničkog duga na zadovoljstvo zaposlenih je takođe važna tema koja se obradila na panelu. Nemanja Tozić je iskazao stav da zapostavljanje sistema rezultuje nezadovoljstvom zaposlenih koje dalje opet rezultuje zapostavljanje sistema, i to može da se vrti u krug jako dugo. Kao zaključak teme, Dragan Gvozdenović je naglasio da na umu treba imati kvalitet posla koji se obavlja i da treba težiti ka maksimalizaciji izlaza u odnosu na kvalitet našeg doprinosa, i samim tim tehnički dug će biti manji. Novak iz Createq je kao zaključak izveo da je potreba za upravljanjem tehničkim dugom još veća nego pre poremećaja IT tržišta i da je potrebno da se što više uključe alati za prevazilaženje ovog problema. Nemanja Tozić se složio sa Novakom i dodao da od ovog problema ne treba bežati, već ga treba rešavati. Na vebinaru su se obradile i teme kao što su istaknutost tehničkog duga kod in house developmenta i kod outsource developmenta, kao i kakva je razlika između startapova i kompanije koje imaju dugogodišnju tradiciju u baratanju i vrstama tehničkog duga. Za one koji to nisu stigli a žele da čuju naše paneliste, imaju mogućnost da na sledećem LINKU pogledaju snimak celog vebinara.  

Želiš brzo i jednostavno da popuniš svoj dinamički CV? Uštedi vreme i energiju - dozvoli AI alatu da izradi Infostud profil za tebe! Sada to možeš učiniti uz naš novi alat koji će na osnovu tvojih podataka automatski popuniti Infostud profil Popuni Infostud profil u samo nekoliko koraka: Dodaj svoju biografiju: u sekciji “moj profil” izaberi automatsko popunjavanje profila, dodaj svoju postojeću biografiju (CV) i pokreni popunjavanje Infostud profila kandidata.  Automatsko popunjavanje uz pomoć AI alata: veštačka inteligencija tvoj CV pretvara u profil kandidata, automatski izvlači informacije iz tvog CV-ja i prebacuje ih u Infostud profil. Završi popunjavanje: Nakon što dobiješ obaveštenje da je veštačka inteligencija završila pripremu tvog profila, poseti ga i proveri unete podatke. Tvoj profil će tada biti spreman za upotrebu! Koje su pogodnosti korišćenja Infostudovog profila? Infostud profil predstavlja dinamički CV koji možeš besplatno i lako kreirati. Ne brini ukoliko želiš nešto da izmeniš - to možeš učiniti u svakom trenutku. Čak i ako već pošalješ prijavu poslodavcu, možeš lako ažurirati svoj profil. Brzo konkurisanje na oglase za posao Sa Infostud profilom kandidata imaš mogućnost brzog i jednostavnog konkurisanja na oglase za posao. Samo jednim klikom možeš izabrati konkurisanje profilom. Predstavi se poslodavcima Infostud profil ti omogućava da se predstaviš poslodavcima kroz informacije o tvom obrazovanju, radnom iskustvu i veštinama. Čak i kada ne tražiš aktivno posao, poslodavci te mogu kontaktirati sa ponudom zaposlenja ukoliko uključiš vidljivost profila. Popuni Infostud profil danas i olakšaj svoj put do novih poslovnih prilika!

Intel je u zvanično predstavio svoj Gaudi 3 procesor — namenjen ubrzanju radnih opterećenja generativne veštačke inteligencije (genAI) u preduzećima — na svojoj Vision 2024 konferenciji i otkrio niz proizvoda sledeće generacije i strateških saradnji sa ciljem da se poveća adoptacija genAI. Strategija čip-proizvođača obuhvatila je strategiju za hardver i cloud usluge za sve, od data centara do edge uređaja, uključujući AI PC-jeve. Izvršni direktor Intela Pat Gelsinger hvalio je eru AI, koja uključuje PC-jeve koji će koristiti novu porodicu Intel Core Ultra procesora. Kompanija očekuje da će isporučiti 40 miliona AI PC procesora u 2024. godini i 100 miliona sledeće godine. U decembru, Intel je prvobitno najavio nadolazeće izdanje svog Gaudi 3 procesora za radna opterećenja AI u data centrima, i predstavio je pregled svojih 14. generacijskih Core Ultra "Meteor Lake" procesora za data centre i 5. generacijskih Xeon Scalable CPU-ova. Novi Xeon 6 procesori će uključivati softversku podršku za MXFP4 format podataka, što smanjuje latenciju za naredni token do 6.5 puta u poređenju sa Xeon procesorima 4. generacije koji koriste FP16, uz mogućnost pokretanja Llama-2 velikih jezičkih modela sa 70 milijardi parametara. Intel je ponudio i nove detalje o Gaudi 3 arhitekturi, performansama i OEM-ovima koji su se obavezali da će je dovesti na tržište, i istakao rastući broj korisnika. Kompanija je navela više od desetak "partnera" koji koriste njene Gaudi 3 akceleratore, uključujući Naver Corp., Bosch, NielsenIQ i Seekr. Istorijski gledano, kompanija Nvidia je predvodila tržište AI hardvera sa svojim GPU-ovima (grafički procesorski uređaji) i TPU-ovima (tensor procesorski uređaji), kreiranim za napajanje i obuku velikih jezičkih modela i AI aplikacija. U skladu s tim, Intel je Gaudi 3 pozicionirao kao direktnog konkurenta Nvidia-inom H100 GPU-u. Gaudi 3 pruža u proseku 50% bolje zaključivanje treniranih AI modela i 40% bolju energetsku efikasnost u poređenju sa Nvidia-inim H100 - "za mnogo manje novca", rekao je Gelsinger. Prema Intelu, Gaudi 3 akceleratori mogu pružiti četiri puta više AI računanja za računarske memorijske sisteme koristeći BF16 floating point format i 1.5 puta veću propusnost memorije u poređenju sa Gaudi 2. Pored toga, takođe nudi dvostruko veću propusnost mreže u poređenju sa svojim prethodnikom. Intel je koristio TSMC-ov proces od 5 nm za izradu Gaudi 3 čipova, koji su sada dostupni originalnim proizvođačima opreme (OEM-ovima) uključujući Dell, HPE, Lenovo i Supermicro za tržište AI data centara. Čip je dizajniran da se poveže sa hiljadama drugih unutar data centara. Prošle godine, Nvidia je kontrolisala oko 83% tržišta čipova za data centre, dok je većim delom preostalih 17% dominirao Google-ovim prilagođenim tensor procesorskim jedinicama (TPUs). Tokom svoje Vision konferencije, Intel je takođe pružio nove informacije o svojim proizvodima i uslugama sledeće generacije u svim segmentima poslovne AI primene, uključujući i svoje nove Intel Xeon 6 procesore, koji mogu pokretati RAG procese.

Nakon više propalih termina za fudbal zbog otkazivanja igrača u poslednjem trenutku, Nikola Garabandić odlučio je da pronađe rešenje za ovaj problem sa kojim se rekreativni sportisti često suočavaju. Rezultat njegovog razmišljanja je aplikacija „Fali nam igrač“, koja omogućava timovima i pojedincima da se povežu i popune praznine u timu. Pored fudbala i košarke, aplikacija sada u ponudi ima i tenis, stoni tenis, padel, badmington i rukomet. Samo mesec dana nakon što je puštena u rad, aplikacija „Fali nam igrač“ već broji oko 3.000 korisnika. Komentari u prodavnicama aplikacija su izuzetno pozitivni, a dostupna je za Android i iOS uređaje. - Očekivao sam da će aplikacija mesečno imati 300 do 400 novih korisnika, međutim iznenadio sam se kada sam video da ih je 10 puta više, i bilo mi je jasno da je zaista bila potrebna – kaže Nikola za HelloWorld.rs - Iako sam ja osmislio „Fali nam igrač“, za projekat mi je bio potreban tim. Pronašao sam dvojicu saradnika, međutim zbog naših drugih profesionalnih obaveza projekat je trajao nekoliko meseci. Ja sam pisao specifikacije, Andrija Gajić je sve to implementirao, a njegov brat Ilija Gajić se pobrinuo za UI/UX dizajn. Korišćenje aplikacije je intuitivno. Korisnici se prvo registruju ili prijave, zatim odaberu sport, vreme i mesto održavanja, kao i svoj nivo veštine od 1 do 5. Kada nekom timu zatreba igrač, jednostavno pretraže i odaberu jednog od registrovanih korisnika. Nikola objašnjava i šta je potrebno da se pokrene jedan ovakav startap. Kaže, investicija nije velika, ali zasad nema nikakve prihode. Prvi korak je registracija firme, za početak je dovoljna preduzetnička, ali za ozbiljnije poslove najbolje je da to bude društvo sa ograničenom odgovornošću (doo). - Od ovoga može da se zaradi, ako se dobro monetizuje. Mora se poznavati tržište. A monetizacija je moguća na više načina - pre svega preko sponzorskih reklama, kao i preko naplaćivanja korišćenja ili pronalaskom investitora i partnera – objašnjava naš sagovornik. – Kod nas je startap kultura još u povoju i investitori nisu spremni da ulažu i rizikuju. Na Zapadu je normalno da neki startap ne uspe, jer se iz grešaka uči i sledeći će biti uspešniji. Postoje startap akceleratori, ali ljudi i dalje više veruju megalomanskim kompanijama, nego startapovima. Ali odziv na našu aplikaciju pokazuju da su ljudi srećni kada se reši neki problem koji ih je mučio. Nikola ističe da nema nameru da razvija verziju aplikacije na engleskom jeziku, jer veruje da već postoji slično rešenje na tako rasprostranjenom jezičkom području. Međutim, to ne znači da neće proširiti tržište. Razmatra mogućnost uvođenja ruskog jezika zbog velikog broja ruskih državljana koji borave u Srbiji. Takođe, planira uvođenje regionalnih jezika poput bosanskog, crnogorskog i makedonskog, a možda i hrvatskog. Nagoveštava da već razmišlja o drugim aplikacijama, ali su one još u fazi ideje, pa nije trenutak da o njima detaljnije priča. A kad se ne bavi svojim startapom, Nikola Garabandić radi kao Senior Tech Lead u jednoj kanadskoj kompaniji, na daljinu, iz Novog Sada. Bavi se razvojem video igara, koje su ga, kaže, interesovale od najranijeg detinjstva. - Računarima sam počeo da se bavim od 7, 8 godine, istraživao kako se “krekuju” igrice, kako računar radi, a programiranjem se bavim od srednjem škole. Završio sam Elektrotehničku školu, gde su nas upoznali sa svetom programiranja, a posle i Softversko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu – navodi Nikola. – Video igre sam prvi put pravio u srednjoj školi. Profesor nam je dao grafičku biblioteku i tad sam napisao prvi kod vezan za igru, a na početku studija sam ozbiljnije počeo time da se bavim. Na trećoj godini sam se i zvanično zaposlio. Sada već imam sedam godina radnog iskustva. Do sada je, kaže, promenio nekoliko kompaniija, jer je, navodi, važno da se menjaju projekti i okruženje, ako čovek želi da uči i napreduje. U IT industriji, objašnjava, nije dobro da se ostaje u zoni komfora, jer se tako stagnira. Ipak, prema njegovom mišljenju, nije dobro ni prečesto menjati. - Čovek treba da ostane na nekom mestu dok ne nauči sve što može, a kada vidi da stagnira, treba da ide dalje. Ali ne treba srljati samo zbog malo veće plate, već gledati na kakav projekat idete, kakve mogućnosti ćete imati u novoj kompaniji. Kad ste mladi, najvažnije je da učite, a kada imate veliko znanje, onda vam je sve lako i možete da se uhvatite u koštac sa velikim izazovima – objašnjava Nikola. – Kada je neko na početku karijere, mislim da je prerano za sopstveni biznis i pokretanje startapa. Bolje je da prvo proba da radi u nekoj kompaniji, da stekne inženjersko znanje, ali i da bolje shvati kako biznis funkcioniše i da nije dovoljno samo imati dobru ideju. Mnogo kockica tu treba da se sklopi. Pa tek sa određenim znanjem i iskustvom može se pokretati startap koji će imati šansu da uspe, i to najbolje paralelno sa redovnim poslom. I to sve treba isprobati ranije, kada je čovek spreman da rizikuje, propadne, ponovo se podigne i nastavi. Već kada dođu deca i porodica, sklonost ka riziku je mnogo manja.

Tokom proteklih 40 godina, hakeri su evoluirali od napada hakerskim crvom tokom 1980-ih do odlično finansiranih organizacija koje se infiltriraju u neke od najprofitabilnijih industrija na svetu. Danas, sajber-kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju svakoj kompaniji čiji je uređaj povezan na internet i nastavlja da uzrokuje značajne ekonomske probleme širom sveta. Savremeni sajber-napad može pratiti svoje korene do napada crvom Moris 1988. godine. Pre nego što je World Wide Web ostavio uticaj, “mali” program lansiran sa računara na Massachusetts Institute of Technology (MIT) se izuzetno brzo širio. Zarazio je 6.000 od oko 60.000 računara povezanih na internet u to vreme. Iako je bilo teško izračunati tačnu štetu koju je prouzrokovao crv Moris, procene je stavljaju negde između 100.000 i miliona dolara. Tokom decenija, sajber-kriminal postao je sve sofisticiraniji, sa pretnjama koje odražavaju geopolitičke tenzije. 1999. godine, tinejdžer je hakovao Ministarstvo odbrane SAD i agenciju NASA i instalirao backdoor na servere kako bi preuzeo softver vredan 1,7 miliona dolara. Ako premotamo do 2021. godine, Colonial Pipeline u Sjedinjenim Američkim Državama bio je izložen ransomware napadu koji je primorao kompaniju da obustavi rad cevovoda i plati 4,4 miliona dolara putem Bitcoina. 2023. godine, grupa CIOp iskoristila je ranjivost nultog dana u softveru za prenos fajlova MOVEit koji je pogodio 2.000 organizacija i procenjenih 62 miliona ljudi. Ekonomska skala sajber-kriminala Sjedinjene Američke Države, sa BDP-om od 25,44 biliona dolara (engl. trilion) krajem 2022. godine, trenutno su najveća svetska ekonomija. Kina je zauzela drugo mesto, sa BDP-om od 17,96 biliona dolara. Međutim, sajber-kriminal se polako penje po ovoj lestvici. 2021. godine, prouzrokovao je globalnu štetu u vrednosti od 6 biliona dolara - približno 2 biliona dolara više nego što iznosi BDP Japana - treća najveća ekonomija na svetu. Prema kompaniji Evolve Security, sajber-kriminal će rasti po stopi od 15% godišnje u narednih pet godina. Procene koje iznosi Statista vide godišnji globalni trošak sajber-kriminala kako raste na skoro 24 biliona dolara do 2027. godine, u poređenju sa 8,4 biliona dolara u 2022. godini. U Nemačkoj, studija Bitkoma ističe da je sajber-kriminal prouzrokovao ukupnu štetu u iznosu od 206 milijardi evra, što predstavlja 5% BDP-a zemlje. Nadalje, 62% kompanija smatraju sajber-napade značajno velikim, pri čemu su phishing, napadi na lozinke, malware infekcije, ransomware i SQL ubacivanje najčešće zabeleženi oblici napada. Novi alati donose povećane sajber-pretnje Kako veštačka inteligencija i mašinsko učenje postaju ključni u sajber-bezbednosnom dijalogu, pejzaž digitalnih pretnji se intenzivira. Usvajanje tehnologija poput Interneta stvari (IoT) i Industrije 4.0 otkriva nove ranjivosti, dok sve veći broj napadača koristi AI da unapredi svoje sposobnosti hakovanja. Nadalje, napadači proširuju svoje ciljeve kako bi obuhvatili oblake i osetljive podatke smeštene u aplikativnim uslugama SaaS kompanija. Sajber-kriminalci su danas obavijeni gustim oblakom magle, njihova saradnja na poznaje granice i postavljena je jasna hijerarhija uz specijalizovane uloge koje sve čine još komplikovanijim. Sve ovo predstavlja značajan izazov za službe bezbednosti sa zadatkom da ih prate i osuđuju. Sudeći po Global Risk 2020 izveštaju koji objavljuje Svetski ekonomski forum, sajber-organizacije su počele da se udružuju, a verovatnoća da će neko biti uhvaćen i osuđen iznose manje od 0.05% u SAD. Ovi zlonamerni igrači fokusiraju se na specifične industrije i precizno kroje svoje napade. Pritom, zahvaljujući novim zlonamernim tehnologijama, sada čak i hakeri sa ograničenim iskustvom mogu da sprovode uspešne napade, a dark web pruža zaštićeni kanal komunikacije koji pruža potpunu anonimnost pri planiranju ovih napada. Analogni zločini i dalje imaju važnu ulogu Probijanje sajber-bezbednosti i dalje se dešavaju i iz ne-digitalnih ili fizičkih komponenti sistema, i dešava se da vrlo često prođu neprimećeno. Ove ne-digitalne oblasti uključuju neovlašćen pristup sigurnim data centrima ili drugim fizičkim lokacijama gde se čuvaju osetljive informacije. Nezaštićen fizički pristup omogućava zaposlenima ili izvođačima radova da iskoriste osetljive informacije za prevare putem društvenog inženjeringa. Organizacije takođe moraju da brinu o nepravilnom odlaganju osetljivih dokumenata i manipulaciji hardvera koja menja uređaje korišćenjem zlonamernog koda. Pored pojačanja fizičkih analognih sistema, posebna pažnja mora se posvetiti i softverskom lancu snabdevanja. To je i dalje slab spoj koji može imati razorne posledice. Kompanije ne smeju samo održavati svoje sigurnosne protokole, već moraju i pažljivo ispitivati sigurnosne prakse svojih dobavljača treće strane. Štaviše, napadači i dalje koriste deepfake napade društvenog inženjeringa kako bi podstakli ransomware, dobili dozvole i pristupili osetljivim podacima uz relativni uspeh i lakoću phishing kampanja. Ojačavanje odbrana od sajber-kriminala “BDP” sajber-kriminala od 6 biliona dolara učinio ga je trećom najvećom ekonomskom supersilom na svetu. Najgore od svega, niko nije imun na napad, od malih prodavnica do finansijskih divova na Vol Stritu. Od Bugarske do SAD-a, svi smo meta. Kako ove skrivene organizacije postaju organizovanije i sofisticiranije, sajber-bezbednost će morati da se pretvori u neophodnu poslovnu uslugu poput energije ili usluga u oblaku. Kompanijama su trenutno potrebne konstantne mere jačanja fizičkih i digitalnih aspekata uređaja, platformi i sistema. Bez sveobuhvatnog znanja svih uglova napada – uključujući i partnerske sisteme u lancu snabdevanja – dobro edukovana baza zaposlenih i primena sofisticiranih alata za sajber bezbednost, brojne kompanije i dalje će birti žrtve, ali i finansijeri, sajber zločina.

Gejming industrija u Srbiji protekle godine doživela je najveći skok zaposlenih do sada. Za godinu dana broj profesionalaca koji učestvuju u stvaranju video igara gotovo je udvostručen. Prema novom izveštaju Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), u domaćem gejmingu ukupan broj zaposlenih dostigao je 4.300! A u toku 2024. godine biće otvoreno oko čak 500 novih radnih mesta! Najrealnije objašnjenje otkud toliki upliv zaposlenih u ovu kreativnu industriju je, kako u Asocijaciji smatraju, dolazak u Srbiju velikog broja gejming kompanija iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Čak 48 odsto ukupnog broja trenutno zaposlenih u ovoj industriji, čine stranci, koji su izmestili svoje firme u našu zemlju. - Neke od vodećih globalnih kompanija, poput Wargaming-a, Playrix-a i Sperasoft-a, sada imaju svoja najveća predstavništva upravo u Srbiji, pa se očekuje da će ovakav upliv znanja i iskustva značajno uticati na domaće tržište video igara. Gejming industrija nijedne druge države do sada nije doživela da skok zaposlenih bude 98% - kaže Mihajlo Jovanović - Džaril, direktor Asocijacije industrije video igara Srbije i dodaje da od 2017. godine do danas domaća gejming industrija beleži kontinuiran rast i razvoj. - To je naročito značajno imajući u vidu da je 2023. godinu obeležila globalna nestabilnost u mnogim industrijama, pa tako i u gejmingu. Srbija je na sreću ostala izuzetak kada je reč o većim gašenjima studija ili projekata - podvlači Džaril za HelloWorld.rs. Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije ističe da je u 2023. godini 15 najuspešnijih gejming kompanija prihodovalo 175 miliona evra, da 57% kompanija razvija originalne proizvode, kao i da su igre proizvedene u Srbiji kupljene ili preuzete više od 100 miliona puta. Povezivanje ruskih gejmera sa domaćom scenom Mihajlo Džaril dodaje za HelloWorld.rs da većina rasta proizilazi iz činjenice da su Srbija i čitava gejming industrija doživele nezapamćen priliv talenata i novih kompanija na tržištu. Kako kaže, međutim, srpski gejmig se suočava sad i sa izazovom integracije ovih novih ljudi i preduzeća sa postojećom zajednicom. Veruje da će iz ovolikog priliva znanja i iskustva proizaći veliki projekti ove godine. Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka SGA, naglašava da je, za razliku od IT sektora gde se beleži prilično sporo povezivanje ruske i domaće zajednice, u gejmingu to mnogo bolje. - Prijatno nas je iznenadilo kada su nas odmah po dolasku u Srbiju kontaktirali. Izazov za ovu godinu biće upravo projekti koji će služiti za ove konekcije. Za sada je veliki problem jezička barijera. Mali broj ruskih IT-jevaca govori engleski. Sa druge strane, nemamo dovoljno programa edukacije ni na engleskom jeziku, a gotovo polovina u gejmingu su stranci, pa ćemo raditi i na tome. To je zapravo najvažniji zadatak za ovu godinu - kaže za Helloworld.rs Obućina. Prema njenim rečima, top tri zemlje iz kojih dolaze stranci zaposleni u srpskoj gejming sceni su Rusija, Belorusija i Hrvatska, naglašavajući da i sve veći broj naših “komšija” prebacuje poslovanje u Srbiju. Više od pola kompanija planira da proširi svoje timove Kako je godišnja analiza Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) saopštila, više od polovine kompanija u ovoj branši planira da u toku 2024. godine proširi svoje timove. Ove godine biće potrebe za 475 novih radnih pozicija. - Top tri oblasti po broju zaposlenih u industriji su programiranje, umetnička zanimanja poput 2D art, 3D art, ilustratora, animatora, kai i kontrola kvaliteta. Najviše nas raduje što u industriji koja se percipira kao muška radi čak 28% žena, a na čelu čak polovine svih timova su takođe žene, što je trend koji opstaje godinama unazad - naglasila je predsednica Upravnog odbora SGA Marija Ilić, a Kristina Obućina dodaje da će osim umetničkih i pre svega liderskih funckija, velika potražnja biti za pozicijama u marketingu, menadžmentu kao i za i “lovcima” na nove korisnike igara. Nažalost, u prvoj polovini godine neće biti potražnje za juniorskim poslovima, iako će trećina kompanija nastaviti da prima mlade na praksu, a petina i na plaćene obuke. U prvom delu godine zapošljavaće se pre svega mediori i seniori, vođe timova. Biće otvorene art lid pozicije, develop lid pozicije i sve ostale koje podrazumevaju visok stepen znanja i iskustva. Velika potreba se javlja za poslovima koji nisu usko vezani za gejming, već za biznis kao takav. Pozicije koje je najteže popuniti, a koje će biti veoma tražene su upravo stručnjaci za marketing koji će uspevati da privuku što više korisnika besplatnih mobilnih igara - ističe Kristina Obućina. Kako naša sagovornica objašnjava, sistem obrazovanja ne prati potrebe tržišta, pa su i dalje veoma aktuelne prekvalifikacije. Jedan od faktora koji usporava otvaranje više programa za studije gejminga su i stroge propozicije za predavače, pa je samim tim mali broj stručnjaka koji bi ispunili uslove da budu profesori na nekim novim katedrama za gejming. Novina u odnosu na 2022. godinu je, kako naša sagovornica kaže, i što su se osim Beograda kao glavni razvojni centri probudili i Novi Sad i Niš. Iz njihovih “kuhinja” je prošle godine izašlo 30 novih igara, a trenutno se razvija još 81 nova. Raste prihod po zaposlenom Podaci sugerišu da je prosečni prihod po zaposlenom porastao za 18% kod gejming kompanija koje su uspele da premaše prag od 40 zaposlenih. U 2023. godini, prihod je porastao za 17 procenata u poređenju sa prethodnom godinom za prvih 15 kompanija. Ipak, ovaj rast se većinom pripisuje internacionalnim kompanijama, posebno dolasku nekoliko novih, koje su premestile značajan broj svojih zaposlenih u Srbiju. Što se izazova tiče, akteri domaćeg gejminga su najčešće isticali nedostatak finansijskih mogućnosti, visoke poreze i složene birokratske procedure. Uprkos ovim preprekama, većina kompanija i studija nastavlja da ostvaruje uspeh kroz direktnu prodaju.