Mnogi IT stručnjaci ne znaju da li su realno plaćeni jer kompanije često kriju platne rangove, a tržište se brzo menja. Posle perioda ogromnog rasta plata tokom pandemije i remote hiring buma, usledila je stabilizacija, pa čak i pad ponuda u nekim sektorima.
U IT industriji danas potplaćenost više ne znači nužno „malu platu”, već nesklad između onoga koliko tržište plaća tvoje znanje i koliko te plaća kompanija u kojoj radiš. Najveći signal nije iznos na računu, već činjenica da tržište tvoju ekspertizu vrednuje više nego tvoj poslodavac. Upravo zato Levels.fyi u svom Compensation Report-u za 2025. piše: „Your worth shouldn’t be a guessing game.”
Podaci iz izveštaja pokazuju da senior i staff inženjeri trenutno beleže najveći rast total compensation-a — Staff Software Engineers čak +7.5% u odnosu na prethodnu godinu, dok junior plate stagniraju. To znači da tržište danas mnogo agresivnije nagrađuje iskustvo, specijalizaciju i pregovaranje nego sam „broj godina rada”. Ako radiš posao seniora, vodiš projekte, mentorišeš druge i donosiš ključne tehničke odluke, a plata ti raste minimalno ili nikako, vrlo je moguće da si ispod tržišne vrednosti.
Još veći jaz postoji između specijalizacija. Analiza podataka iz Stack Overflow Developer Survey za 2024. godinu govori da ML/AI, distributed systems i cloud role danas imaju desetine hiljada dolara veću median compensation od klasičnih development pozicija. Drugim rečima: moguće je da nisi potplaćen kao „developer”, ali jesi kao AI engineer, DevOps ili infrastructure specialist.
Jedan od najjačih pokazatelja potplaćenosti u IT-u danas je tzv. „loyalty tax”. ADP podaci pokazuju da developeri i IT profesionalci koji menjaju kompanije dobijaju značajno veća povećanja plata od onih koji ostaju kod istog poslodavca. Investopedia taj fenomen opisuje ovako: „loyalty at your job is costing you each year.”
Još jedan ozbiljan signal je netransparentnost. Prema Salary.com istraživanju iz 2024, gotovo 70% zaposlenih smatra da njihove kompanije ne komuniciraju jasno način određivanja plata. U IT industriji, gde postoje javni alati poput Levels.fyi, Glassdoor-a i Stack Overflow salary benchmarkova, nedostatak transparentnosti često znači da zaposleni nemaju realan uvid u svoju tržišnu vrednost.
Dodatni problem je što većina developera i dalje potcenjuje efekat pregovaranja. Levels.fyi navodi da senior inženjeri koji pregovaraju o ponudi ostvaruju i do 24% veću total compensation. To znači da razlika između tržišno plaćenog i potplaćenog developera često nije znanje, već informisanost.
Ako uz sve to dobijaš više odgovornosti bez ozbiljne korekcije plate, ako novi zaposleni dolaze za veći novac od postojećih ljudi u timu, ako salary range za tvoju poziciju na tržištu izgleda značajno više od tvoje trenutne kompenzacije ili ako jedino ozbiljno povećanje možeš da dobiješ promenom firme, to su verovatno najkonkretniji znaci da si potplaćen.
Slična su iskustva i srpskih IT stručnjaka.
Nebojša Horvat Cinger, tehnički direktor u jednoj firmi iz Kanade koji vodi ekipu programera iz Srbije, smatra za najpouzdaniji pokazatelji da je neko potplaćen pojavu da kolega sa istim poslom u istoj firmi dobija više, ili se dovode novi ljudi na vašu poziciju za veću platu.
“Sem toga, jedina opcija je da se raspitujete: na sajtovima koji objavljuju statistike, na javnim anketama poput one koje radi FishingBooker, da pitate na Redditu, itd. Mnogo variraju plate pa ne postoji jasna "tačna" plata za datu poziciju, staž i grad, ali uvek postoje neki realistični rasponi”, kaže on.
Po njegovom iskustvu, plate u “zlatnom periodu”, 2020–2022, su dosta narasle, ali od tad su stagnirale.
“U nekim slučajevima su se i smanjile u toku prethodne dve godine. Stagniranje možda i ne bi bio problem da nemamo trenutni stepen inflacije, što efektivno znači da je stagniranje plate = smanjenje plate. Pre su IT radnici mogli da biraju između više firmi, a sada je situacija obrnuta, što takođe utiče na plate - pa i tamo gde se prosečna plata nije smanjila sada ima značajno manje zaposlenih”, kaže on.
Transparentnost plata, po njegovom iskustvu, je i dalje izuzetak, koji odgovara samo poslodavcima.
“Što više pričate o platama, to bolje razumete i svoju vrednost. Možda vam se neće svideti kada saznate da ste potplaćeni, ali to je bitan prvi korak ka rešavanju toga. U zemljama sa boljom zaštitom zaposlenih transparentnost plata je obaveza, čak i na oglasima”, mišljenja je Horvat Cinger.
Realno poznavanje sopstvene tržišne vrednosti, po njemu, zavisi od informisanosti.
“U trenutku kada traže posao, intervjuišu i imaju više ponuda u inboxu, tada znaju svoju tržišnu vrednost. Ako ne menjaju često posao i ne razgovaraju sa kolegama iz drugih firmi, onda ne mogu ni saznati”, kaže on.
Na pitanje o najčešćim zabludama kada je reč o platama u IT industriji, Horvat Cinger navodi to da je plata srazmerna znanju ili trudu.
“Iako to jeste faktor, plata više zavisi od vaše sposobnosti da se dobro ‘prodate’ na intervjuu. Isto tako, na samom poslu nije dovoljna samo veština već i kvalitet saradnje sa širom ekipom, praćenje i prezentovanje sopstvenih uspeha, zalaganje za sebe i lični napredak. Takođe, plata brže raste ako menjate posao nego dok čekate povišice na istom poslu, pogotovo ako niste vokalni u svom nezadovoljstvu platom. Zabluda je i da plata automatski ide gore sa godinama iskustva, a u stvari se treba raditi na tome ciljano”, poručuje Horvat Cinger.
Jedan od Senior IT stručnjaka koji je promenom firme značajno povećao platu jeste Zoran Zatezalo.
U momentu kada je video da poznanici sa daleko manje znanja i senioriteta imaju daleko veće plate, pa čak negde i duplo veće, shvatio je da je potplaćen.
“Počeo sam da računam koliko su realne satnice za razne nivoe pozicija, i tada sam shvatio da sam daleko potplaćen. Sama zarada takođe zavisi od firme do firme, da li firma zna dobro da iskoristi tvoje skilove i da ih "proda" za više kako bi zarada bila veća”, kaže on.
U tom momentu, po njegovom svedočenju, povećanje zarade unutar firme nije bilo moguće, bar ne u tolikoj meri da “ispegla" konkurentne plate.
“U najboljem slučaju će to biti nekoliko posto i onda će se očekivati još više rada za to što je ‘dato’. Unutar firme dobiti konkurentnu platu je jedino moguće ako sama firma kaže: ovaj čovek ima manju platu i moramo da je uskladimo sa ostalima što je veoma retko, ali se desilo”, smatra Zatezalo.
Na pitanje šta bi danas savetovao mlađim kolegama kada pregovaraju o zaradi, on kaže da pregovori o plati moraju biti realni.
“Treba tražiti onoliko koliko se zaslužuje jer svaki pristanak na manju platu će u startu stvoriti nezadovoljstvo i sam lični napredak će biti veoma loš i spor jer se onda vodiš devizom - koliko me plaćaju tako malo ću i da radim što je jako loše za lični napredak”, savetuje Zatezalo.
Kao korake u tom pravcu navodi detaljnu analizu bruto satnica u EU za pozicije, zatim uračunati sve firmine troškove koje imaju na tebi - godišnji, bolovanje, amortizacija opreme, kancelarija, firmina zarada na tebi itd., pa tek onda na osnovu toga formirati neto zaradu.
Poseban problem u IT industriji je što stagnacija plate često deluje „nevidljivo” zbog inflacije. Ako su troškovi života porasli 8–10%, a tvoja plata ostala ista ili dobila simbolično povećanje, realno zarađuješ manje nego pre godinu dana, čak i ako nominalno primaš isti iznos.
U praksi to znači da developer koji danas ima istu platu kao 2022. ili 2023. godine vrlo verovatno ima manju kupovnu moć, dok su tržišne plate za pojedine senior i specijalizovane role u međuvremenu nastavile da rastu.
Zato pitanje „da li sam potplaćen?” danas nije samo pitanje visine plate, već i toga koliko je tvoja zarada uspela da isprati rast tržišne vrednosti tvog znanja i troškova života. U vremenu inflacije i brzih promena u IT industriji, stagnacija plate često znači tiho smanjenje tvoje realne vrednosti - čak i onda kada broj na notifikaciji bankarske aplikacije na telefonu ostaje isti.