Većina IT kompanija u Srbiji ne prati gotovo ništa kada su u pitanju rodne razlike, dok se najveći deo jaza u karijeri ne stvara na osnovu pola, već sa roditeljstvom. Analiza ovog pitanja u domaćem IT-ju donela je zaključak da se većina žena zapravo oseća dobro na svom radnom mestu, dok se osećaj nejednakosti javlja tek kasnije u karijeri i dodatno se pojačava sa majčinstvom, kaže Zoja Kukić Đorđević (na fotografiji) u razgovoru za Hello World.
Žene čine skoro trećinu domaćeg IT-a. Kada čujete sličan statistički podatak u medijima, obično sledi priča o rodnoj ravnopravnosti i preprekama sa kojima se suočava lepši pol. I to obično ostane tako, sve do nekog novog 8. marta. A, kada se žene udruže, onda to obično biva usmereno na poboljšanje njihovog položaja.
Međutim, u domaćem IT žene se ne udružuju samo “sebe radi” već zato što smatraju da je njihov potencijal poslovni resurs koji ovaj sektor, koji stalno kuburi sa kadrovima, ne bi smeo da propusti.
“Nikoga ne ‘guramo’ nikuda - cilj je da žene imaju sve informacije i prilike pred sobom, i da industrija bude bolja za sve”, naglašava Zoja.
Ona je jedna od osam žena koja je inicirala formiranje profesionalne mreže žena u tech sektoru Srbije pod imenom “ZORA”.
Pored nje, u Upravnom odboru su liderke iz različitih delova tech sektora: Olga Mirković Maksimović (Videobolt), Biljana Rakić (Cake.com), Tijana Tašin (TerraTech, Yolo Book), Marija Ilić (TwoDesperados, SGA), Marija Beslać (Nordeus Fondacija), Jelena Bratić (Microsoft) i Kristina Nikolić koje ZORU pokreću pored svojih redovnih poslova, dok je rad Upravnog odbora u ovoj fazi u potpunosti volonterski.
“Nijedna od nas osam ovo ne radi kao ‘posao’, nego zato što smo prepoznale da postoji potreba koju niko drugi ne pokriva. To ujedno govori i koliko nam je tema stvarno važna”, kaže Zoja.
Važna je i za UNDP Srbija, uz čiju podršku je “ZORA” i nastala, ali ne samo povodom pitanja ravnopravnosti, već i direktnog poslovnog interesa. Jer, dok žene čine skoro trećinu domaćeg IT-a, njihov udeo naglo opada ka pozicijama na kojima se donose odluke, i tu industrija propušta konkretnu vrednost, što ilustruju i podacima.
“Prema McKinsey-jevom istraživanju iz 2023, kompanije koje imaju preko 30% žena u rukovodstvu značajno su uspešnije od onih koje takvo rukovodstvo nemaju. Zato od starta ZORU ne postavljamo kao ‘žensku temu’, nego kao pitanje kako da sektor koji stalno kuburi sa kadrovima zadrži i podrži talenat koji već ima - da žene istraju na putu ka vrhu, na dobrobit i njih i samih kompanija”, kaže Zoja.
Pre pokretanja, u saradnji sa UNDP, sproveli su opsežno istraživanje u više od 30 IT kompanija, a najveće iznenađenje je to što se, uprkos podacima koji nisu naročito ohrabrujući, većina žena zapravo oseća dobro na svom radnom mestu. Osećaj nejednakosti se javlja tek kasnije u karijeri i dodatno se pojačava sa majčinstvom.
“Drugo iznenađenje je koliko su žene nesvesne faktora koji nisu direktno vezani za sam posao, a presudno utiču na napredovanje - javni nastup, umrežavanje, samopromocija. Veruju u meritokratiju, pa čekaju da poslodavac ‘sam uvidi’ umesto da traže povišicu ili unapređenje, i to slabi tek s godinama i pozicijom. Ali, neke žene nikad ni ne dođu do tog dela”, kaže Kukić Đorđević.
Uticaj poslodavca, naglašava ona, mnogo je važan: u pojedinim kompanijama žene se mnogo bolje osećaju i brže napreduju, dok u drugim razmišljaju o napuštanju cele industrije.
“Sigurne smo da je ovo segment na koji možemo da imamo relevantan uticaj, jer su IT poslodavci, kada je briga o zaposlenima u pitanju, osetno napredniji od većine drugih industrija, a mi ćemo gledati da im damo što više materijala kroz koje će moći da unaprede i ovaj segment”, kaže Zoja.
Istraživanje je dalo i ključne karakteristike „povoljnog radnog mesta“ u IT sektoru, iz ugla i zaposlenih i menadžmenta.
Iz ugla zaposlenih, kako objašnjava, odgovor je gotovo jednoglasan - razumevanje za porodične okolnosti, koje se u praksi svodi na fleksibilnost.
“U intervjuima su pojedine sagovornice govorile da su spremne i na nižu platu samo da imaju tim koji razume da nekada mogu da izađu sa posla ranije zbog deteta i da ostatak posla završe uveče. Ali, ovde je zanimljivo da ne žele recimo slobodan dan, već da ostanu aktivne na poslu samo u malo neobičnijim intervalima”, kaže ona.
U prevodu na jezik menadžmenta - povoljno radno mesto nije zbir benefita, nego pitanje da li su te mere zaista upotrebljive i da li se prate: da li kriterijumi za napredovanje počivaju na prekovremenom radu, što po pravilu prvo pogađa roditelje, da li benefite podjednako koriste i očevi i majke, i da li se rodni jaz uopšte meri umesto da se pretpostavlja.
“Zanimljivo je i da tu neke domaće kompanije imaju razvijenije prakse od velikih multinacionalnih kompanija”, primećuje Zoja.
Žene u techu nisu homogena grupa a potrebe se razlikuju po senioritetu i po tome da li je neko tehnički ili biznis orijentisan. Stoga, mreža prepoznaje četiri profila - inženjerke, tech liderke, menadžerke i liderke.
“Juniorki inženjerki treba mentorstvo, jasna karijerna putanja i osnaživanje za pregovaranje; liderki na C-nivou treba zatvoren i prilagođen format sa sebi ravnima i teme koje prevazilaze posao. Ta podela nam pomaže da ne pravimo generičke događaje ‘za sve’, nego sadržaj koji je nekome zaista relevantan - od velikih otvorenih okupljanja do malih zatvorenih krugova. Povremeno pravimo i horizontalne formate koji sve profile spajaju i umrežavaju baš da bi se razmenile različite perspektive”, pojašnjava Zoja Kukić Đorđević.
Tako za tech liderke prave manje, intimnije formate, zatvorene okrugle stolove i „private circles” po pozivu gde se otvoreno priča o balansiranju tehničkog i menadžerskog rada, upravljanju timovima i temama do kojih se na masovnom networkingu ne stiže.
Za mlade inženjerke akcenat je na mentorstvu, koučingu za pregovaranje o plati i poziciji, i na sigurnom prostoru da postave pitanja.
“Tu dobro funkcionišu i kratke lekcije iz istraživanja poput ‘prvi posao se najteže menja’, koje mladim koleginicama pomažu da ranije osveste stvari koje bi i one iskusnije želele da su znale na startu”, ističe Zoja.
Do sada su formirali upravni odbor, pokrenuli izradu platforme i baze žena, održali pet događaja i započeli Wikipedia inicijativu za trajniji digitalni trag žena iz sektora. Najveći izazov jeste uspostavljanje sistema merenja i rad sa kompanijama, jer zavisi od spremnosti kompanija da izmere i podele podatke, a sve to traži ozbiljnu metodologiju koju razvijaju uz podršku stručnjaka i UNDP Srbija.