Kada korporativna struktura „uzme slobodu“, a kompanije „zalepe“ ljude za jedan proizvod ili servis, raste verovatnoća da side job preraste u primarni izvor prihoda. IT profesionalci, čak i kada postanu roditelji, sve češće menjaju sigurnu platu za fleksibilnije radno vreme i direktnu kontrolu nad sopstvenim radom. Umesto sigurnog ličnog dohotka, ulaze u svet freelancinga koji nudi jasan odnos projekat, isporuka, plaćanje. Nema šefova, nema statusa, nema hijerarhije. Ali nema ni garancije da će plata stići krajem meseca.
Takav model rada nosi i rizik od kasnijeg burnout-a, jer želja da se stvori finansijska rezerva često vodi preopterećenju. Sve to dodatno komplikuju administracija i nikada do kraja razjašnjena poreska politika, naročito u trenutku kada freelance preraste u „sam svoj gazda“ režim.
Na osnovu šest relevantnih istraživanja sprovedenih od 2019. do 2025. godine, ali i kroz praktična iskustva freelancera, izdvajaju se jasni motivi i podjednako jasni rizici ove tranzicije.
Na strani prednosti nalaze se veća autonomija u radu, fleksibilno radno vreme i mogućnost rada sa raznovrsnim klijentima i projektima. Tu su i potencijalno veća zarada ili barem bolja kontrola nad prihodom, razvoj ličnog brenda, kao i napredovanje karijere sopstvenim tempom. Mnogi navode i želju da izbegnu korporativnu politiku i osećaj profesionalne stagnacije.
Na drugoj strani nalaze se izazovi. Nestabilni prihodi su najčešći problem, jer projekti dolaze i odlaze. Slede stalna potreba za usavršavanjem i samopromocijom, zatim administracija kroz fakturisanje, pregovaranje i selekciju klijenata. Fleksibilno radno vreme često briše granicu između posla i privatnog života, što dodatno povećava rizik od sagorevanja. Na kraju, kod određenih tipova angažmana javlja se i osećaj pada društvene povezanosti koji postoji u timskom radu.
Kada se saberu svi plus i minusi, dominira tranzicioni model u kojem se prvo radi honorarno uz stalan posao. Nakon toga se, uz paralelno zadržavanje primarne pozicije, gradi pipeline klijenata i tek posle perioda od tri do dvanaest meseci dolazi do potpunog prelaska u freelance. Direktni otkazi bez prelazne faze su i dalje retkost.
Istraživanja jasno pokazuju da „jasan signal kompetencije“ drastično povećava šanse za uspeh. Najuspešniji freelanceri imaju jasno definisane specijalizacije, poput React i fintech kombinacije, DevOps i AWS tehnologija ili UI/UX dizajna za SaaS proizvode. Uz to ide sažeta prezentacija veština, nekoliko referenci i kvalitetan portfolio kroz GitHub, lični sajt ili studije slučaja.
Početne platforme najčešće su Upwork, Fiverr i Toptal, koji ima znatno zahtevniji ulaz, ali donosi i bolje zarade. Dodatni izvori poslova dolaze kroz LinkedIn projekte, kao i preko servisa poput RemoteOK, WeWorkRemotely i Arc.dev.
Ipak, praksa pokazuje da najbolji klijenti ne dolaze sa platformi, već preko ličnih poznanstava, preporuka kolega, meetup događaja i kroz online zajednice na Slacku, Discordu i GitHubu. Prema najvećem broju svedočenja, trajni freelance angažmani se gotovo uvek razvijaju van platformi.
Freelancer danas nije samo developer. Mora da razume pregovaranje, projektno upravljanje, osnovni accounting i fakturisanje, procenu vremenskih rokova i budžeta, kao i postavljanje jasnih profesionalnih granica. Upravo ovaj paket veština predstavlja najveći šok za one koji dolaze iz stabilnog korporativnog sistema.
Pre samog prelaska gotovo uvek ide racionalizacija ličnih troškova i izgradnja sigurnosnog fonda. Finansijska rezerva i tzv. safety bridge su ključni za opstanak u prvim mesecima, jer oni koji ovu fazu preskoče u velikom broju slučajeva se vraćaju u klasične firme.
Srbija u freelance ogledalu
Uvid u domaće iskustvo, pored foruma na kojima dominiraju rasprave o oporezivanju freelance prihoda, pružaju i analize koje objavljuje Public Policy Serbia kroz projekat Gigmetar. Njihovi nalazi potvrđuju da, iako broj freelancera oscilira, dugoročni trend ostaje rastući. Programeri, dizajneri i drugi digitalni radnici sve češće izlaze na globalno tržište. Beograd jeste centralna tačka, ali se beleži i rast broja freelancera u drugim urbanim sredinama, što pokazuje da tehnologija postepeno briše geografsku distinkciju između velikih centara i manjih gradova.
Izveštaji ukazuju da iskustvo i reputacija imaju presudnu ulogu. Oni koji uspešno zakorače u freelance i ostanu aktivni, najčešće uspevaju da izgrade stabilan portfolio i stalne klijente. Novajlije često odustaju već u ranim mesecima. Fleksibilnost rada i mogućnost veće zarade u odnosu na lokalna primanja ostaju glavni motivatori, dok porezi, regulativa i administrativna složenost predstavljaju ozbiljnu prepreku, naročito za početnike i žene u ovom sektoru.
Public Policy Serbia zaključuje da je reč o tržištu u razvoju koje ima potencijal, ali i jasnu potrebu za dodatnom zakonodavnom i institucionalnom podrškom kako bi digitalni radnici mogli da rade sigurno i dugoročno održivo.
Iskustvo iz prakse: Nikola Dakić
Jedno od svežijih domaćih svedočenja dolazi od Nikole Dakića, tridesetjednogodišnjeg master inženjera softverskog inženjerstva, diplomca Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Više od sedam godina radio je kao senior softverski inženjer za dve američke i jednu švajcarsku firmu, baveći se razvojem web aplikacija sa fokusom na AI i ML rešenja. Ove godine je doneo odluku da pređe u freelance i danas radi kao AI konsultant na implementaciji veštačke inteligencije u poslovne sisteme svojih klijenata.
Njegov motiv bio je želja za većom slobodom i fleksibilnošću.
„Takođe, posle toliko godina rada u startapima i korporaciji, uželeo sam se direktne saradnje sa klijentima. Veoma mi je primamljiva bila ideja da promenim projekat na kojem radim kad god poželim. Raditi godinama za istu firmu ima svoje prednosti, najviše finansijske prirode, ali i mane, često ume da bude monotono; ne postoji potreba da se izađe iz zone komfora; i generalno se stvari dosta sporo realizuju što mi u ovom momentu ne odgovara, najviše zbog brzine promena koja se dešavaju trenutno u IT industriji sa napretkom AI“, svedoči Nikola.
Početak nije bio jednostavan.
„Prvi meseci su bili stresni jer sam morao da se naviknem na neizvesnost da nema stalne plate i da sve zavisi od toga koliko sam aktivan u traženju projekata. Bilo je i izazovno balansirati između traženja klijenata, pregovora i samog tehničkog rada“, kaže on.
Prve klijente pronašao je preko LinkedIna, Upworka i preporuka bivših kolega.
„Naučio sam da je reputacija ključna, svaka ocena, preporuka i komunikacija sa klijentom gradi poverenje i otvara nova vrata“, naglašava Nikola.
Danas ima više fleksibilnosti, ali i više odgovornosti.
„Radio sam dosta i u prethodnim firmama, tako da nema neke posebne razlike u odnosu na ranije što se količine posla tiče. Jedina pozitivna razlika mi je što se sad bavim i stvarima koji nisu vezani samo za programiranje, kao npr. marketing, što mi zapravo prija. Najviše mi prija to što mogu da biram projekte, klijente i raspored. Za sad mi još uvek ništa ne fali iz korporativnog okruženja. U početku je bilo više neizvesnosti, ali vrlo brzo sam izgradio bazu klijenata i stabilan tok projekata zbog mog višegodišnjeg iskustva. Ipak, mora stalno da se planira i razmišlja dugoročno“, opisuje on.
Kolegama savetuje da ne preskaču finansijsku pripremu.
„Potrebno je vreme da se pronađu klijenti i generalno privikne na novi način rada“, ističe Nikola, uz preporuku da se unapred obezbedi najmanje šest meseci finansijske sigurnosti.
Na kraju, bez zadrške kaže da bi ponovo doneo istu odluku.
„Apsolutno. Iako je početak bio izazovan, sada imam slobodu, raznovrsnost i priliku da biram kako i sa kim radim, kao i da radim na sopstvenim projektima. Freelance mi je doneo više kontrole nad sopstvenom karijerom i životom“, zaključuje Nikola Dakić.