U vremenu kada mnogi tinejdžeri još uvek tragaju za odgovorom na pitanje čime žele da se bave, Mateja Srejić (17) i Marko Popović (16), gimnazijalci iz Subotice taj odgovor odavno imaju. Najbolji drugari, ali i mladi ljudi sa izuzetno zrelim poslovnim razmišljanjem, već godinama hrabro i uspešno koračaju svetom informacionih tehnologija.
Iako su još uvek tinejdžeri, Mateja i Marko svojim znanjem, ambicijom i radnom etikom ostavljaju utisak iskusnih profesionalaca. Neprestano uče, istražuju i razvijaju nove veštine, vođeni uverenjem da se svako znanje pre ili kasnije isplati. Kako kažu, vole da isprobaju nove stvari i da povezuju tehnologiju i obrazovanje.
Iza sebe već imaju organizaciju stručnih IT konferencija, kao i pokretanje sajta namenjenog pomoći vršnjacima pri izboru srednje škole. Svojim primerom dokazuju da godine nisu prepreka kada imate jasnu ideju, volju i hrabrost da je sprovedete u delo. Upravo o svojim interesovanjima u IT-u, rada na konkretnim projektima, veštačkoj inteligenciji, obrazovanju i podršci mladima govorili su za naš portal, vođeni jednostavnom, ali snažnom filozofijom – ako hoćeš, onda i možeš. Ujedno, to je i njihova poruka vršnjacima: da su znanje, radoznalost i istrajnost najpouzdaniji put ka ostvarenju ciljeva.
Koje programske jezike i tehnologije trenutno najviše koristite u svojim projektima i kako odlučujete šta da učite sledeće u svetu informacionih tehnologija koji se stalno menja? (i na čemu trenutno radite a da se vezuje za IT)?
U svojim projektima trenutno najviše koristimo PHP, zato što je stabilan i “zlatni standard” već dugi niz godina, ali takođe smo već krenuli da ulazimo u modernije tokove sa JavaScriptom i novijim rešenjima baziranim na njemu. Prilikom izbora tehnologija za dalje učenje, prvo pogledamo za kakve projekte bi ta tehnologija bila najpogodnija i da li odgovara nama za naše projekte, zatim koje tehnologije traže poslodavci na tržištu i krajnje šta je to novo, eksperimentalno i zanimljvo (volimo da isprobavamo nove stvari!). Kao edtech nonprofit, stalno pronalazimo načine da povežemo tehnologiju i obrazovanje. Tu je naravno kruna našeg dosadašnjeg rada, portal EduKompas za pronalazak srednje škole, koji je do sada posećen više od 300.000 puta, a čak i u naše offline projekte poput Spark konferencije za mlade (ili uskoro Impact takmičenja) duboko integrišemo tehnologiju u svaki aspekat događaja (prijava, agende, interakcija sa govornicima i sponzorima, Q&A, opravdanja,…)
Kod projekata poput EduKompasa i aplikacije za držanje tela, šta vam je bilo tehnički najzahtevnije: ideja, implementacija ili skaliranje, i zašto?
Nekako je ljudima logično da je uvek najzahtevnija implementacija, koja je danas ipak malo ubrzana (doduše, nepravilnim korišćenjem, usporena) pojavom novih AI alata, dok je najzanimljiviji deo osmišljanje ideje, u kom dolazi do raznih zamisli i želja, koje kasnije otežavaju samu realizaciju. Ipak, mi bismo rekli da je ubedljivo najzahtevniji deo skaliranje, koje istovremeno zahteva i tehničko potkrepljivanje platforme da podrži nove korisnike, ali, dosta teže, i marketing i promociju, tj. privlačenje tih novih korisnika.
Veštačka inteligencija je sve prisutnija. Kako mladi programeri mogu da je koriste odgovorno i etično, posebno kada rade sa podacima korisnika i kamerama uređaja?
Alati veštačke inteligencije danas omogućavaju mladima sa malo programerskog iskustva da razviju svoje ideje u prave tehnološke proizvode, ali tu dolazi do velikog problema bezbednosti. AI alati često se više fokusiraju na izvođenje ideje, a uopšte ne obraćaju pažnju na bezbednosne rizike koji proističu iz tog generisanog koda (govorimo iz iskustva), te je sada više nego ikad važno prepoznavanje tih rizika i njihovo otklanjanje (što smo na sreću uradili na vreme).
Koliko vam je mentorska podrška iz IT industrije (poput Inspira grupe) pomogla u razumevanju profesionalnih standarda razvoja softvera u odnosu na samostalno učenje?
Izdvajamo kako smo na realnom primeru videli koliko je važno pisanje čitljivog i razumljivog koda, kao i dokumentovanje i testiranje (što je u profesionalnim IT firmama standard, a kod nas baš i nije bio). Pre mentoske pomoći smo se više fokusirali na samu funkcionalnost, pa kao rezultat smo dolazili u situaciju da je kod nerazumljiv svima sem onome ko ga je napisao, pa ponekad čak i njemu.
Da danas krećete ispočetka, koji biste IT pravac preporučili srednjoškolcima u Srbiji: web, mobilni razvoj, AI, sajber-bezbednost; i šta smatrate ključnom veštinom za uspeh u toj oblasti?
Srednjoškolcima bismo preporučili da se, ukoliko žele da se bave IT-em, bave AI tehnologijama i sajber-bezbednosti unutar njih, pošto su to oblasti koje se najbrže razvijaju trenutno. Mada mislimo da je još važnije odlično poznavanje matematike i algoritama (koliko god to zvučalo dosadno srednjoškolcima) i da će u budućnosti, sa rastom AI, sve više i više biti ključno. Naravno, bitno je i poznavanje postojećih standarda u IT-u, kreativnost i jaka tehnička i etička podloga.
Kako rad u Mejkers labu u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Subotici menja način na koji učite IT u odnosu na klasičnu nastavu? Da li vam praktičan rad sa 3D štampačima, dronovima i VR tehnologijom pomaže da brže i dublje razumete koncepte programiranja i inženjerstva?
Mejkers lab je stvarno jedan iskorak u načinu na koji pristupamo učenju IT-ja. Prostor je dobro izbalansiran, nije prevelik, što stvara dosta fokusiranu atmosferu, ali je dovoljno velik i funkcionalan za timski i projektni rad. Mislimo da je takvo okruženje posebno pogodno za predavanja, radionice i slične aktivnosti koje zahtevaju aktivno učešće učenika, i u vidu prisustva, i u vidu organizacije ovakvih događaja.
Velika prednost je savremena oprema koja se u labu nalazi jer nam omogućava direktan kontakt sa tehnologijama koje realno nisu deo svakodnevice učenika. Rad sa 3D štampačima, dronovima i VR uređajima nam dosta pomaže da teorijsko znanje odmah povežemo sa praksom. Tako nam čitav proces učenja postaje brži, konkretniji i smisleniji, i znanje se usvajaja kroz iskustvo a ne samo kroz klasično predavanje.
Na osnovu vašeg iskustva u Mejkers labu, koji bi konkretan projekat ili problem iz stvarnog života prvi preporučili mladima da rešavaju uz pomoć ove tehnologije, kako bi spojili IT znanje, kreativnost i društvenu korist?
Pre svega bismo preporučili da se mladi bave problemima i potrebama koje sami prepoznaju u svom okruženju, jer najbolje znamo šta našoj generaciji nedostaje. Tehnologiju treba posmatrati kao sredstvo za osmišljavanje aktivnosti, sadržaja i inicijativa koje su mladima zanimljive i podstiču ih na učešće. Veliki izazov danas predstavlja nezainteresovanost i pasivnost mladih, pa su projekti koji podstiču kreativnost, druženje, neformalno učenje i kvalitetno provođenje vremena posebno značajni. Kroz ovakve inicijative moguće je spojiti znanje, kreativnost i tako ostaviti stvaran i direktan uticaj na našu zajednicu. Ako ne veruju da je to moguće, nek pogledaju inicijative Udruženja EduKompas.