U julu proslavljamo Ingov petnaesti rođendan i tim povodom smo hteli da sa osnivačima kompanije porazgovaramo o motivima za osnivanje firme i svemu kroz šta su prošli tokom proteklog perioda koji se proteže kroz čak tri dekade jer je Ing osnovan davne 2009. godine.
Evo šta nam je Nenad Ilijić, CEO firme (na slici iznad prikazan sa maketom tenka jer je jedno vreme bio zaluđen sa WoT) rekao o tome kako je uopšte došao na ideju u osnivanju firme: “Ideja o pokretanju firme rodila se kao posledica više razloga i okolnosti i ako bih od svega toga pokušao da navedem jednu jedinu stvar, rekao bih da se sve svodi na to nešto što ne možemo precizno da definišemo, nazovimo to recimo - preduzetničkim duhom.
A ako bih morao da navedem dodatne motive, rekao bih da se više stvari poklopilo, evo nekih koje mi prve padaju na pamet:
- I Mima i ja smo gikovi koji se pale na softver i pravljenje softvera i ovo nam je bio način da radimo ono što volimo
- Obojica smo se smorili od prethodnih poslova, nerviralo nas svašta tamo i hteli smo da napravimo okruženje gde će da nam se sviđa da radimo
- Naravno da su i pare bile razlog, jer smo sopstvenu firmu videli kao način da zaradimo više
- Obojica mnogo volimo Niš i hteli smo da u svom gradu napravimo neku ozbiljnu priču
- Bilo je to vreme (2007.-2008.) kad su se pojavile prve malo ozbiljnije softverske firme u gradu (pre toga bio samo Mihajlović soft) i taj začetak preduzetništva je takođe imao uticaja
A, da - verovatno je i inat okruženju uticao jer, pazi, mi smo odrastali u socijalističkom društvu, u kom je i dalje vladalo verovanje kako je najbolje da imaš državni pos’o itd. I zamislite sad kakve su bile reakcije kad sam rekao da hoću da dam otkaz na fakultetu na kom sam tada radio, dakle da napustim akademsku karijeru i da odem u "privatnike" koji nisu baš imali sjajnu reputaciju (blago rečeno). Otprilike je bilo tako da je rodbina ‘tela da me se odrekne 😆
I tako, jednog dana te 2009. godine sam nazvao Mimu da mu čestitam rođendan i pitam ga: "Mimo, 'oćeš da zajedno pravimo firmu, ti imaš neke klijente, ja imam neke, mislim da možemo zajedno da uspemo”. I on pristane 🙂 Kaže, može, samo da dam otkaz. Nisam očekivao, pošto je imao malo dete i veoma dobro plaćen pos'o, lud čovek 🙃 Al' sam se nadao da 'oće, pošto sam i tad bio ubeđen da, ako će zbog nekog firma da uspe, to će biti zbog njega.”
Sa Milanom Stamenkovićem ili samo Mimom kako ga većina nas zna, razgovarali smo o tome kako je moguće voditi firmu zajedno 15 godina i pritom očuvati dugogodišnje iskreno prijateljstvo:
“Nenad i ja se znamo od davnina (srednja škola) i još od tada smo veoma dobro funkcionisali i povezali se na više nivoa. Mislim da smo zaista retko kompatibilni i razumni ljudi i uvek smo nalazili kompromise i rešenja u cilju pragmatičnosti, nikad sujete, i mislim da je to ključno. Da smo različitog pola, verovatno bismo bili u braku😉 Nenad je oduvek imao tu viziju i veru da ćemo uspeti da napravimo dobar posao i lako me je ubedio u to, a pokazalo se da je bio u pravu.
I Nenad i ja smo u softverskom inženjerstvu bili dugi niz godina i pre osnivanja Ing-a (ja lično profesionalno još od 1999.) i u tom periodu radili za različite poslodavce, kako freelance tako i full-time i to je bilo veoma raznoliko i šareno iskustvo. Tokom tog vremena iskusili smo različite tipove poslodavaca, i ono što smo znali jeste, kakvi NE želimo da budemo i kakvu atmosferu želimo da gajimo kod nas u firmi. Pre svega smo želeli jasnu i transparentnu komunikaciju i opuštenu atmosferu gde će svako moći da iskaže svoje mišljenje i da slobodno kritikuje svačiji stav. Umesto samo da slušamo, želeli smo da čujemo ljude i njihove stavove, želeli smo da učimo od svojih ljudi, ali pre svega i Nenad i ja smo veoma društveni ljudi, tako da smo oduvek potencirali druženje u firmi. Ta kultura i atmosfera je naravno evoluirala i na neki način je sa rastom firme formalizovana do određene mere (ipak sada imamo preko 150 zaposlenih u celoj Srbiji i šire), ali srž svega je svakako taj temelj koji smo postavili od samog starta.
Obojica smo u međuvremenu od onoga što nas je inicijalno motivisalo da napravimo firmu, a to je ljubav prema stvaranju i taj inženjerski neizdrž koji obojica imamo, morali da uskočimo u drugi par cipela i od programera postanemo ozbiljni biznismeni. Ja sam kao COO uplovio u biznis-menadžment vode, što mi je bilo teško da zamislim ali eto, desilo se. Ipak se i dalje svakodnevno bavim stvaranjem i pronalaženjem rešenja za raznorazne probleme, samo su se tech stack i razvojno okruženje promenili 😏 A Nenad kada je postao CEO, kaže da se osećao otprilike OVAKO 😂 Ali ponosan sam na obojicu, na naših 15 godina i na svih naših 150+ ljudi.”
Zahvaljujemo Nenadu i Mimi na iskrenim odgovorima, a kao mini ekskluzivu otkrivamo da se u levom uglu gornje karikature nalazi prvi Ingov logo poznatiji i kao “zakržljali programer koji sedi pogrbljen”, i da je našim protagonistima pivo na karikaturi docrtano jer u njemu traže utehu kada stres rukovođenja firmom postane preintenzivan 🍺 🍺
Živeli ljudi i dižemo čaše za sledećih 15! 🥳
