Ubisoft Beograd je krajem oktobra 2020. organizovao takmičenje – Decodemode.

Ideja je bila dosta jednostavna – postoji zadatak u kome se nalazi nenajavljeni broj bagova, a na učesnicima je da u 10 minuta nađu i isprave što veći broj njih. Izgleda da je izazov bio prilično interesantan, budući da se za učešće u njemu prijavilo preko 250 učesnika. Članovi našeg programerskog tima koji su zaslužni za kreiranje samog zadatka, Miloš Ivanović i Daniel Mottaghi su podelili svoje utiske o celom zadatku i takmičenju.

Q: Par reči o samom zadatku i bagovima?

A: Ideja nam je bila da napravimo zadatak koji će prikazati delove Game Dev-a u malom. Dakle, da možemo da proverimo znanje iz C++-a ali na nekom zadatku koji liči na nešto sa čime se mi susrećemo svakog dana u Game Dev-u, kako bismo zadatak napravili zanimljivijim za rešavanje.

Zadatak u sebi sadrži minijaturni svet, sa igračem i zombijima. Unutar njega postoji entitet igrača i entiteti protivnika, napadi i odbrane. Ono što smo uradili jeste da kroz funkcionalnost skidanja health-a i bacanje magija napravimo zanimljive bagove.

Q: Kako ste odlučili u kom pravcu cete razvijati zadatak?

A: Pre svega smo hteli da zadatak bude u vezi sa Game Dev-om, budući da je to ono čime se bavimo. Osim toga smo hteli i da proverimo znanje C++-a, kako bismo pokazali i da samo znanje C++-a ponekad može biti više nego dovoljno za rešavanje problema sa kojima se mi u Game Dev-u susrećemo, bez prethodnog poznavanja oblasti. Želeli smo da kreiramo zadatak koji bi se rešavao u kraćem vremenskom periodu, a u isto vreme da ne mora mnogo koda da se piše. To je razlog zašto smo smatrali da je najbolje rešavati upravo ovakve bagove, gde je potrebno izmeniti nekoliko karaktera ili prosto dodati jednu ili dve linije.

Naravno, u samom početku, dok još nismo imali sve osmišljeno, razmišljali smo i o drugim stvarima. Jedna od ideja je bila da to budu algoritamski zadaci ili da sam zadatak zahteva iskucavanje koda. Pitanje koje smo morali da rešimo je bilo i kako bismo ovako nešto merili i rangirali učesnike. Bilo je dosta alternativnih rešenja ali upravo zbog svih razloga koje sam spomenuo smo se na kraju odlučili upravo za ovaj.

Q: Koji od bagova koji postoje u zadatku se najčešće sreće u vašem poslu?

A: Pojavljuju se bagovi sa kopijom i referencom, gde se ne primenjuju izmene u nekoj for petlji kroz to što se iterira upravo zbog toga što se nije koristila referenca. Takođe, deo zadatka sa proverom health-a za čuvanje skidanja damage-a sa igrača može da nastane tako što neko nije napravio osnovnu proveru, pa je to bila jedna od stvari koja nas je inspirisala za bag u okviru zadatka. Imali smo i bag koji je bio inspirisan situacijom gde neko ne izbriše na vreme redundantne elemente iz niza.

Samim tim, svi bagovi koji postoje u zadatku nisu direktno ono što smo videli ali su vrlo analogni tome i inspirisani su stvarima koje smo videli u realnosti.

Q: Koji od ovih bagova je vama lično najzanimljiviji?

A (Miloš): Meni je najzanimljiviji bag koji je jako mali broj učesnika rešio – bag sa STD sort-om gde mora da se promeni operator poređenja sa manje ili jednako. Ovo je bag koji nije lako uočljiv, nešto što ni ja sam nisam znao do pre pola godine i nešto sa čime se ljudi neće sretati baš često u nekim drugim oblastima van Game Dev-a.

A (Daniel): Ovaj bag je definitivno i za mene najinteresantniji budući da ni sam nisam znao da taj bag postoji dok Miloš nije skrenuo pažnju na to. Međutim, zanimljivi su mi i svi ostali bagovi budući da predstavljaju ne algoritamske, nego više logičko-algoritamske zadatke. Na primer, bag sa izbacivanjem igrača nije nešto što može lako da se shvati implicitno, ali u suštini jeste nešto o čemu treba razmišljati u Game Dev-u svakodnevno – da li je neko pre tebe odradio sve kako treba, da li je potrebno prvo ispraviti nešto što je ranije napisano ili se osloniti na to da sa te strane sve funkcioniše i potencijalno naknadno imati neobjašnjive bagove.

Q: Kakvi su vam utisci o rezultatima učesnika? Šta vas je iznenadilo? Šta ste očekivali?

A: Rezultati su bili u skladu sa onim što smo i očekivali i targetirali da postignemo. Ono što nismo očekivali jeste da je bilo dosta mladih učesnika koji su uspeli da reše dosta veliki broj bagova, ali su rezultati generalno bili u skladu sa težinom zadatka koji smo napravili.

Takođe, naša očekivanja su bila da će se primetiti najbrže bag za čuvanje od health-a, kao i da će se nešto lakše primetiti problem sa referencom, te da će se jako mali broj učesnika snaći sa sort bagom.

Q: Jel imate neku preporuku za učesnike, šta su dobri izvori za one koje zanima C++ i ova oblast?

A: Sajtovi poput CPP references, C++.com, kao i Codingames koji je jako dobar za vežbanje znanja, dok je Stackoverflow koristan za konkretne bagove.

Kada je u pitanju problematika koja se javila u zadatku praktično iskustvo je najbolji način da se nauče ovakve stvari. Iskustvo u Game Dev-u ali i u mainframe sistemima, robusnijim aplikacijama u C++-u. Većina ovih stvari se u teoriji sreće i na fakultetima ali prosto, budući da ovo znanje ne bude primenjeno, često je teško odmah primetiti ovakve bagove. Samim tim, učenje putem pokušaja i pogrešaka je uvek  dobra ideja. Potrebno je imati problem zbog tako nečega, da bi se zaista razradila ideja da je to pogrešna logika.

Takođe, razvijanje sopstvenih, manjih igara u engine-ima može doprineti da se susretnete sa problemom koji možete onda naknadno uvezati sa teorijom. Cilj je da to budu igre u robusnijim engine-ima, koji zahtevaju pisanje koda i nisu ograničeni samo na drag and drop funkciju.

Za kraj bismo dodali da se nadamo da je sam zadatak dao priliku da se u dosta maloj instanci vidi kako rad u Game Dev-u može da izgleda, i da bismo voleli da ohrabrimo sve da se oprobaju u ovoj oblasti čak i ako im ona možda na prvi pogled deluje kao neispitana teritorija.

Ako je odgovor DA, nastavi da čitaš a mi ćemo prestati da koristimo caps lock jer smo sada privukli tvoju pažnju! Ubisoft Belgrade organizuje svoj drugi internship program! Prošli smo startovali u decembru 2018. i trajao je tri meseca. Primili smo 10 studenata, a njih 8 je i dalje kod nas i rade kao programeri. I mi i oni smo naučili dosta kroz tu praksu. Zato smo i odlučili da je održimo ponovo. Ako te interesuje kako je raditi pvp mod na third person tactical shooter-u može ti biti zanimljivo da vidiš to što mi ovde razvijamo. Pokazalo se da je najbolji način za to praktičan rad. Za početak ćeš se sa Ubisoftovim tool-ovima i procesima upoznati preko prezentacija koje će mentori držati. Već od drugog meseca počećeš sa radom na realnim taskovima. Od mentora ćeš dobijati povratnu informaciju na sve što radiš. Kada prođu ta tri meseca dobijaš feedback na celokupnu praksu, a ako je sve dobro prošlo i ponudu za posao 😊

Kako izgleda proces selekcije

Ako se prijaviš za praksu proći ćeš kroz proces selekcije koji se sastoji iz tri koraka:

1. Prvo ćeš raditi C++ test. Test se radi preko Codingame-a i nije komplikovan, ima 13 pitanja koja će te podsetiti na pitalice sa fakulteta. Na test će ti otići oko sat vremena
2. Ako je rezultat testa dobar zvaće te neka od naših regruterki. 15ak minuta pričaćete o tome šta želiš da radiš nakon prakse. Deo razgovora biće i na engleskom, ali nemoj da te to plaši, teme će biti opšte
3. Na kraju te čeka intervju sa jednim od naših Lead Programmer-a i jednom regruterkom. Nekih sat, sat i po pričaćete o testu, tvom iskustvu na faksu i dosadašnjim projektima kako bismo videli koliko se uklapaš u naše planove za praktikante. Ovo ti možda deluje najstresnije, ali su nam prethodni praktikanti pričali da im je ovo bio najopušteniji korak

Timovi u Ubisoftu

Kom timu ćeš se pridružiti zavisi od tvojih želja, tehničkog znanja kao i potreba samih projekata. Trudimo se da sve ovo uzmemo u obzir pre donošenja odluke! Naši timovi broje između 5 i 10 članova i podeljeni su prema sledećim oblastima:

Kao praktikant u rendering timu imaćeš priliku da radiš na rendering pipeline-u naših AAA igara, zasnovanom na DirectX i Vulkan API-ju. Bićeš deo jednog od naših rendering timova koji rade na renderovanju svetova, post efekata, kompoziciji slike, upravljanju resursima i optimizaciji procesa.

Kao praktikant u engine timu razvijaćeš nove i prilagođavati postojeće low-level sisteme naših AAA game engine-a, koji su vodeći u industriji. Naš svakodnevni rad uključuje razvoj game engine-a za rastući broj gaming platformi: PlayStation 5, Xbox Series X, PlayStation 4, Xbox One, Nintendo Switch, Stadia and PC.

Kao praktikant u online timu bavićeš se složenim i raznovrsnim game servisima. Razvoj video igre nije završen kada je ona objavljenja i upravo online sistemi omogućavaju neophodnu fleksibilnost u tom periodu. Mnogim sistemima se upravlja ili se prave na serverskoj strani umesto da budu implementirani u sam engine.

Kao praktikant u gameplay timu imaćeš priliku da radiš na različitim sistemima koji direktno utiču na iskustvo igrača. Neke od oblasti su mehanika igre, kretanje igrača i kamere, sistemi progresije, AI, UI itd.

Iskustva prethodnih praktikanata

1. Kako si se pripremao za praksu? – Predrag Palibrk

Pre prakse sam baš hteo da se bavim game developmentom u Unity-u ili Unreal enginu, pa sam zbog toga i istraživao o tome, radio tutorijale i igrao se s tim. Između ostalog, spremao sam se i preko sajta CodinGame, što je po meni odličan način da se obnovi C++, ali i neki algoritmi. Pritom, sve je organizovano kao da praviš igricu, tako da je i vrlo zabavno. Takođe, pošto sam C++ odavno učio, bilo mi je korisno da pročitam neke kratke knjige namenjene kao podsetnik baš za ovakve situacije - spremanje za praksu ili novi posao.

2. Šta ti se najviše svidelo na praksi? – Nikola Lazarević

Prilika da radim na zadacima koji izgledaju baš kao oni koje inače rade programeri u Ubisoftu, ali zapravo moj rad u početku ne ulazi u finalni izgled igre. Taj princip kreira okruženje u kojem možeš da učiš o internim sistemima i alatima, programiranju i o industriji generalno, na pravi način i bez pritiska. Naravno to ucenje je propraćeno predavanjima i uvek dostupnom pomoću mentora. Praksa u Ubisoftu je bila moj prvi posao, i sve navedeno je doprinelo da se neizbezni stres "prvog posla u životu" svede na minimum. Kompleksnost zadataka se postepeno povećavala tokom prakse i kao plus, do kraja prakse sam kao intern imao priliku da zapravo doprinesem feature-u koji je uključen u finalni izgled igre.

3. Kakvo je tvoje iskustvo u radu sa mentorom? – Miloš Ivanović

Moja komunikacija i saradnja sa mentorom je uvek bila odlična. Od samog početka prakse, mogao sam da računam na njegovu potpunu pomoć i podršku. Njegovo odlično tehničko znanje doprinelo je tome da ja vrlo brzo "uđem u štos" i budem potpuno spreman za rad, dok je, zbog svog iskustva, uvek imao sjajne savete o navikavanju na moj prvi posao. Nakon što se završila praksa, nastavili smo da radimo u istom timu, i mogu da kažem da se njegova uloga mentora nije završila sa praksom - ni godinu dana kasnije, nije neuobičajeno da ću zatražiti pomoć od njega, niti da će on biti spreman da je pruži - kako meni, tako i drugim članovima našeg tima.

4. Šta si sve naučio tokom prakse? – Miloš Denić

Pre prakse u Ubisoftu sam uglavnom radio sam ili u manjem timu od 2,3 osobe. Zato sam pre svega naučio kako raditi u mnogo većem timu i kako funkcioniše sav taj proces od dobijanja zadatka od strane menadžera do njegovog završetka. Najbitnija veština koju sam naučio a koju je moguće primeniti na skoro sve u životu je kakav pristup treba imati pri rešavanju zadatka. A to je postavljanje četiri osnovna pitanja: "Šta? Zašto? Kako? Kada?". Ako imate odgovore na ta četiri pitanja verovatno ste rešili problem u roku i kako treba. U Ubisoftu se koristi i dosta internih alata koje je potrebno naučiti za svakodnevni rad. Naučio sam dosta i o programiranju radeći sa iskusnim programerima kao i o samom razvoju AAA video igara što je i očekivano.

5. Kako si uklopio praksu sa predavanjima/ispitima? – Strahinja Rodić

Kada sam se odlučio za praksu u Ubisoftu, znao sam da ću dosta vremena provesti u kancelariji, ali sam isto tako znao da će mi biti višestruko korisnije steći znanje, iskustvo i upoznati ljude sličnih interesovanja nego da samo idem na fakultet. Imao sam sreću da većina predavanja nije obavezna u završnoj godini studija na RAF-u i sreću da imam sjajne drugare sa faksa koji su mi dostavljali beleške i davali mi korisne informacije. :) Pored toga, trudio sam se maksimalno da učim na vreme (iako sam ceo život kampanjac) i da sve projekte/domaće završavam među prvima, jer mi je motivacija bila da što pre završim fakultet kako bih mogao da se posvetim onome što volim. Jedna od sjajnih stvari je što nisam bio sam u tome, i drugi praktikanti (pa i neke kolege) su i dalje studenti i onda kada vidite da se neko drugi isto tako trudi da završi fakultet pored posla, bude lakše i osećate se motivisanije (bar ja). I definitivno bih sve uradio opet, pogotovu ako ste na završnoj godina studija, jer kraj je blizu i može da se postigne uz malo odricanja(raditi za faks nekoliko sati posle posla par puta nedeljno), a dobit je višestruka!

6. Šta ti je bio najupečatljiviji momenat/događaj tokom prakse? – Dejan Lazarević

Posle svih zadataka koji su nam bili namenjeni tokom prakse, najupečatljiviji momenat je bio rešavanje naših prvih bug-ova. U početku je izgledalo kao da nijedan bug nema smisla i da iza njega stoji samo neka magija koju nismo u stanju da razumemo. Već u startu se može krenuti pogrešnim putem koji ne vodi do adekvatnog rešenja, a ako i parcijalno rešava pomenuti problem prouzrokuje još dodatnih. Ako se takva situacija desi to je jasan indikator da smo na pogrešnom putu i da treba da promenimo način razmišljanja i pristup problemu. Tokom intezivnog testiranja i pronalaska pravog uzročnika na scenu dolaze sva potencijalna rešenja koja smo sakupili tokom istraživanja. Kako prvi deo debagovanja nije bio trivijalan, tako sad ni deo implementacije rešenja nije uvek jednostavan. Od mogućih rešenja treba izabrati najoptimalnije koje ce najmanje uticati na performanse i koje se lepo uklapa u postojeći kod. Nekada to zahteva i mali refaktor dela koda gde se zapravo problem nalazi. Nakon svih ovih faza i utrošenog vremena, tumaranja po projektu i pokušaja da se razume šta i gde je zapravo uzročnik problema u nekom momentu se sve kockice sklope i sada sve konačno ima smisla i trud se na kraju isplati.

7. Kakav je tim u kom si radio? – Aleksandar Zdravković

Kada sam dolazio u firmu, najviše me je brinulo kako ću se uklopiti sa novim kolegama, s obzirom da sam najmladji. Svi su se potrudili da se jako brzo uklopim u ceo tim, ali i u društvo. Nikad se nije osetila neka takmičarska ili negativna atmosfera, od početka smo se svi zajedno smejali i pomagali jedni drugima, kako i treba da bude. Osim što su mi kolege, pre svega, oni su i moje društvo sa kojima redovno idem na ručak ili na druženje posle posla.

8. Zbog čega si odlučio da ostaneš u Ubisoftu nakon prakse? – Filip Grujić

Na praksi sam bio prijatno iznenađen ljudima sa kojima sam radio. Da, svi smo radili i rešavali neke svoje probleme, ali koliko god puta da sam zapitkivao o nekim, sada već, jednostavnim stvarima nailazio sam na kolege koje su uvek bile voljne da pomognu. Atmosfera je uvek bila opuštena i smeh i šala su se uvek čuli. To, kao i prilika koju sam dobio da napravim nešto "svoje", neki deo igre koji ću moći svakome da pokažem da sam ja uradio, su razlozi koji su uticali na moju odluku da ostanem u Ubisoftu nakon prakse.

Piši nam za sve što te interesuje u vezi prakse:

• Zorana Stracenski zorana.stracenski@ubisoft.com
• Sofija Marković sofija.markovic@ubisoft.com
• Katarina Živanović katarina.zivanovic@ubisoft.com

Beogradski studio je pre godinu dana po prvi put dobio mogućnost da unutar našeg programerskog tima oformi potpuno samostalan tim koji se bavi jednom od kompleksnijih oblasti programiranja u AAA industriji - render programiranjem. Miloš Ivanović i Petar Žica, render programeri koji rade na dva naša projekta, su pristali da podele svoja iskustva i daju nam više informacija o celoj priči.

Šta generalno znači biti Render Programmer?

Miloš (M): Render Programmer pozicija inače podrazumeva rad sa grafikom, ali na nekom nižem nivou. Dakle, rad na implementaciji i osposobljavanju sistema koji funkcionišu tako da prave sliku u igri i tako da Gameplay Programmer-ima omogućavaju da rade stvari, odnosno, da ne brinu o tome kako će se slika ponašati. Ukratko, rad na sistemu koji apstrahuje stvaranje slike na ekranu.

Šta ova pozicija podrazumeva u Ubisoftu?

Petar (P): Ubisoft je kompanija koja pravi AAA igre i ima više in-house engine-a, tako da pozicija podrazumeva razvoj novih grafičkih mogućnosti engine-a, kao i optimizaciju postojećih rešenja. Takođe, bitan deo ove pozicije je rad sa Artist-ima, kojima pružamo podršku praveći alate koje oni koriste kako bi njihova vizija i kreativne ideje o izgledu igre mogle biti realizovane, uz održavanje zadovoljavajućih performansi. Dakle, ono što je specifično za ovu poziciju u Ubisoft-u je prilika za rad na samom engine-u, pošto mnogi drugi studiji nemaju svoj engine, već prave igre u javno dostupnim engine-ima, kao što su Unity i Unreal.

Q: Miloše, da li bi ti možda dodao još nešto?

M: Rad na rendering engine-u, tj. na tome kako funkcioniše sama komunikacija između procesora i grafičke karte. Takođe, podrazumeva u određenoj meri i pisanje shader-a koje rade Render Programmer-i u drugim firmama. Na kraju, pozicija podrazumeva i rad na alatima koji daju artistima opciju da se izgled neke komponente 3D modela koji oni prave generiše na proceduralan način, a da se ta opcija apstrahovanjem njima predstavi na odgovarajući način. Mislim da su to tri odvojene celine kojima se bave Render Programmer-i kod nas.

Kako ste se prvi put zainteresovali za ovu oblast?

M: Moja priča je najverovatnije drugačija jer je mene render zainteresovao nakon što sam se zaposlio ovde. Dok sam radio u Engine timu sam imao priliku da radim sa Simplygon-om, alatom koji radi optimizaciju mesh-eva (odnosno 3D modela). Simplygon-u se kao ulaz prosledi jedan 3D model, podese se parametri, i on kao izlaz generiše 3D model koji izgleda ,,lošije", jer ima manje poligona, ali zato i troši manje resursa u igri. Posle se ovaj model koristi kao zamena za originalni model ako je igrač na većem rastojanju od tog objekta u igri, jer su na većem rastojanju neki detalji na modelu zanemarljivi i prikazivanjem ,,lošijeg" modela se ne smanjuje kvalitet slike.

Već tada mi je bilo zanimljivo kako funkcioniše 3D grafika u igri i kako se 3D modeli prikazuju. Nakon toga se otvorila prilika na projektu da neko pređe da radi render i ja sam odlučio da to uradim. Kada sam krenuo da učim i kako sam krenuo da radim postajalo mi je sve zanimljivije kakve celine i kakav je uopšte sklop tog workflow-a, kako se slika prikazuje u igri i kako se tako kompleksne stvari prikazuju na ekranu igračima.

Najizazovniji deo posla Render Programmer-a?

P: Mislim da je debagovanje vizuelnih problema najizazovniji deo posla, bar od stvari sa kojima sam se ja sreo. Ovakav tip problema je znatno drugačiji za rešavanje od ostalih tipova problema u programiranju, zato što se veliki broj operacija izvršava na GPU-u, umesto na CPU-u. Zbog ovoga je potrebno imati drugačiji pristup, koji podrazumeva prikupljanje dodatnih debug informacija koristeći eksterne alate poput RenderDoc-a i Microsoft PIX-a, koji daju bolji uvid u stanje izvršavanja programa na GPU-u. Pored debagovanja, verujem da bi iskusnije kolege iz drugih studija dodale i optimizaciju performansi kao jedan od većih izazova pozicije, ali do sada nisam imao mnogo prilike da se bavim sa tim.

Najzanimljivija stvar koju ste radili do sada?

M: Za mene je vezana za saradnju sa Google-om koju imamo tokom portovanja igara na Stadia-u. Sa njihove strane postoje zahtevi u vezi sa time šta igra mora da ispunjava pre nego što bude validirana i objavljena. Jedan od ovih zahteva je stabilan FPS, odnosno da broj frejmova koji se renderuju u sekundi nikada ne odstupa previše. U trenutku kada smo mi preuzeli mandat za jednu od igara koje portujemo na Stadia-u, ovaj zahtev nije bio ispunjen, pa ni igra nije ispunjavala standarde. Ja sam na tome radio istraživao kako funkcioniše sve na samoj Stadia-i, kako bih pronašao najbolje rešenje za dati problem.

P: Za mene je to bilo portovanje našeg rendering engine-a na Stadia platformu. Interesantno je raditi na novoj platformi, koja se ipak razlikuje od klasičnih gaming platformi poput Windows PC-a i konzola, što sa sobom donosi nove izazove. Stadia je Linux platforma koja zahteva korišćenje Vulkan grafičkog API-ja, tako da je moj posao da omogućim izvršavanje naše igre na Vulkan-u korišćenjem nekih internih Ubisoft biblioteka za apstrakciju grafičkog hardvera.

Budući da je render dosta specifična oblast, kako i gde pronalazite rešenja za one probleme na koje nailazite po prvi put?

P: Render pozicija generalno podrazumeva dosta samostalnog rada i istraživanja raznih grafičkih tehnika i optimizacija. Ima puno literature i informacija na internetu, tako da definitivno zahteva odvajanje slobodnog vremena, koliko god je to moguce, za čitanje i samostalno eksperimentisanje. Pored toga, ono što je olakšavajuća okolnost jeste da imamo mogućnost da pitamo starije i iskusnije kolege iz drugih studija za pomoć.

Pre nekoliko meseci ste počeli da radite na novom projektu vezanom za portovanje igara na novi Google-ov cloud gaming servis Stadia-u. Kako to izgleda i šta je to sve novo donelo?

M: Ja sam radio na portovanju engine-a na Vulkan za jednu od naših igara. Stadia kao takva, svima, a ne samo Render Programmer-ima, donosi nešto novo. Kada je u pitanju integracija Vulkan-a, grafičkog API-ja koji može da radi na svim platformama, mi smo ga prvo integrisali na Windows i onda smo na Windows-u pokretali igru sa Vulkan-om i gledali kako izgleda. Tu smo je ispeglali zato što će se sve promene koje smo radili tu odraziti i na Stadia-i. Tako smo mogli da radimo unapred bez da moramo da čekamo druge ljude. Dobra stvar je sto je Google-ov tim sa kojim sarađujemo veoma responzivan i daje nam svu podršku da bi igra na kraju što bolje izgledala i radila na njihovoj platformi.

Q: Petre, ti si radio kao Render Programmer i pre Stadia projekata? Koliko se to razlikuje?

P: Rad na Stadia-i podrazumeva rad sa nekim veoma niskim slojevima našeg engine-a, koji predstavljaju tanku apstrakciju grafičkog hardvera. Mnogo više moram da zađem u detalje rada samog GPU-a i Vulkan grafičkog API-ja, kao i kompilaciju shader-a, odnosno programa koji će se izvršiti na GPU-u. Pre sam radio npr. na nekom konkretnom rendering pass-u, što predstavlja jedan korak u sastavljanju konačne slike koja će biti prikazana na ekranu i samo sam koristio sve te niže slojeve engine-a, koji su već bili funkcionalni.

Kako mislite da će se vaša karijera razvijati na dalje?

P: Ja bih voleo da nastavim da se bavim računarskom grafikom i da se specijalizujem za tu oblast. Uzimajući u obzir da je naš studio još uvek dosta mlad u oblasti računarske grafike, do sada smo samo radili na integracijama već postojećih grafičkih sistema iz drugih Ubisoft-ovih projekata u naš projekat. U budućnosti se nadam da ćemo svi napredovati i dobiti priliku da radimo na projektovanju i implementaciji nekih novih sistema. Definitivno se vidim u tehničkim vodama i želim da znam što više o rendering tehnikama i optimizacijama u današnjim rendering engine-ima.

M: Voleo bih da i u budućnosti radim i render i malo generalnije engine stvari. Nadam se da ću bolje shvatiti na još nižem nivou kako radi grafička karta i kako sve to funkcioniše budući da je trenutno, kada imamo jako puno posla, pre svega bitno da sredimo stvari, čak i kada ponekad u tom trenutku ne shvatamo potpuno kako one funkcionišu. Samim tim, nadam se da ću na teorijskom nivou usavršiti svoje znanje i da ću moći dobro da poznajem kako render, tako i engine oblasti.

Q: Zašto odluka da to ipak bude miks engine-a i render-a?

M: Kada sam krenuo da radim mnogo su me zanimale engine stvari. To se nije promenilo. Ali budući da mi je i render podjednako zanimljiv ne bih voleo da se fokusiram na samo jednu stvar. Voleo bih da pokušam da usavršim svoje znanje u više oblasti i budem uspešan u obe ove oblasti.

Savet za ljude koji bi želeli da budu Render Programmer-i?

M: Najbitinije što bih rekao jeste da nije bitno da se apsolutno sve zna. Stvari koje ljudi rade van naše firme kada uče i obučavaju se u render programiranju, crtanju na monitoru i programiranju na grafičkim kartama, su dosta drugačije nego ono što će se raditi u samoj firmi. Ne mora neko da bude usavršen u svim poljima render programiranja jer se mnogo stvari radi ovde i postoje resursi i načini da se sve to nauči unutar firme. Firma ljudima pruža podršku tokom učenja nečega kao što je meni pružila. Najbitnije je da neko ne umanjuje sebe i misli da ga možda neće primiti zato što ne zna dovoljno. Ukoliko zna neke stvari o renderu, potpuno je ok da se prijavi i da će to biti dovoljno da se dalje usavršava u samoj firmi.

Q: Kada kažete osnove, šta tačno smatrate da je to što bi ipak moralo da se zna?

P: Pre svega, rekao bih da treba da znaju kako radi rendering pipeline, odnosno sekvenca koraka koja od 3D opisa scene sa virtuelnom kamerom daje 2D sliku kao rezultat. Ovo je apsolutni minimum bez kojeg bi bilo nemoguće razumeti bilo šta u rendering engine-u. Principi dizajna engine-a i razne napredne rendering tehnike su nešto što se može naučiti vremenom, u toku posla.

M: Slažem se. Takođe, mislim da je dobro i poznavanje bar jednog rendering API-a, odnosno praktični deo. Da su nekada programirali nešto u rendering API-u. To može biti DirectX, Vulkan, OpenGL. Svi imaju slične koncepte, tako da će moći vrlo lako da se prilagode onome što mi radimo ovde.

Nadam se da su Petar i Miloš uspeli da vam približe ono čime se bave i zainteresuju vas da razmišljate o tome šta sve Render Programmer mora da uradi da bismo imali igru koju igramo ispred sebe.

Pogledaj profil kompanije Ubisoft.

Pričali smo sa našim kolegom, Mišom Ignjatovim, koji je u toku svoje dve godine u Ubisoft Beograd studiju radio kao Associate Producer na nekoliko Ubisoft projekata, a trenutno vodi tim koji učestvuje u razvoju Rainbow Six: Quarantine-a, nove igre koju sada razvijamo. Delimo njegove utiske o iskustvima u Ubisoft-u, kao i o tome kako izgleda raditi na njegovoj poziciji.

Kako si odlučio da se prijaviš za ovaj posao?

A: U suštini nisam se uopšte odlučio, desilo se spontano. U prethodnoj kompaniji sam imao mentore koji su prepoznali moje menadžerske i organizacione sposobnosti i ponudili su mi da promenim poziciju i vodim svoj projekat. The rest is history što bi se reklo.

Kako je izgledao tvoj proces selekcije?

A: Proces selekcije za Associate Producent-a u Ubisoftu je bio prilično iznenađenje zato što je bilo četiri koraka. Od Skype sastanaka, sastanaka uživo, pa do grupnih radionica. Samim tim, bio je prilično izazovan i potpuno novo iskustvo koje nikada pre toga nisam doživeo.

Q: Koja je tvoja strategija bila? Pogotovo kada je radionica u pitanju?

A: Nisam imao strategiju. Nisam imao pojma šta ću na njoj videti i zateći i bio sam u fazonu samo budi prirodan i ako to neko prepozna – super!

Šta si očekivao da ćeš ovde naći?

A: Veće projekte, više prilika, više šansi da pokažeš šta možeš i umeš, i samim tim i više slobode. Generalno, u odnosu na prethodna radna iskustva, mnogo veći stepen organizacije što se na kraju i ispostavilo da jeste tačno.

A šta si zaista našao?

A: Već sam odgovorio. :D

Q: Da li postoji nešto što te je ipak iznenadilo kada si došao u Ubisoft?

A: Sva moja očekivanja su bila da to bude Game Dev kao i inače, ali deset lestvica iznad. U startu možda nije bilo svih tih deset lestvica, ali ok, tada je tim bio mlad i pred nama je tek bilo da shvatimo kako se stvari rade. Mislim da smo napravili veliki skok od kada sam ja došao pa do sada.

Q: Šta misliš da je to što se promenilo?

A: Promenila se generalno hijerarhijska organizacija i komunikacija. Članovi tima su bolje upoznali jedni druge i sada je sve mnogo fluidnije.

Q: Da li misliš da je glavni razlog za tu promenu taj što se tim upoznao ili misliš da je nešto drugo u pitanju?

A: Mislim da smo i svi bolje upoznali Ubisoft kulturu. Generalno svi smo došli iz različitih firmi gde je kultura potpuno drugačija i dok se nismo usaglasili ovde nije sve funkcionisalo potpuno kako treba, ali sada je sve kul. Našli smo zajednički jezik i kako stvari funkcionišu. Bar se nadam. :D

Najzanimljivija stvar koju si radio do sada?

A: Pa u suštini to je ono što radim trenutno. Formiranje core tima (članova studija koji direktno vode tim i projekat) i rad na autonomiji samog tima. Dosta dugo sam bio kapetan broda bez oficira, što nije dobro iz nekoliko razloga. Zato je jedna od uzbudljivijih stvari upravo rad na strukturi Core tima, dogovaranje i utvrđivanje ko je odgovoran za šta i ko na koga može da se osloni.

Što se tiče projekata, najzanimljiviji projekat na kome sam do sada radio je upravo Rainbow Six: Quarantine, zato što ovde imamo potpuno drugačiji pristup i saradnju sa studiom u Kanadi sa kojim do sada nismo sarađivali, pa i tu imamo priliku da vidimo kako neki drugi studiji funkcionišu.

Q: Kako izgleda formiranje Core tima i zašto je to bitno?

A: Bitno je zbog autonomije celog tima i kako on ne bi imao samo jednu tačku potencijalnog pucanja. Dakle, da nemaš jednog čoveka koji je zadužen za sav menadžment, organizaciju i koji je jedini odgovoran za ceo projekat. Ako bi tog čoveka isključili iz jednačine zbog bolovanja ili bilo koje nepredviđene okolnosti ceo tim nema tu jednu tačku koja to sve drži na okupu. Ako sa druge strane napraviš takvu organizaciju da drugi ljudi mogu da preuzmu teret koji je do tada bio na tebi, ti si bezbrižniji i lakše možeš da funkcionišeš, a i studio i projekat su bezbrižniji. Proces je da prepoznaš vrednosti svojih ljudi, kao i da prethodno dosta radiš na tim ljudima kako bi te njihove kvalitete izvukao i onda ih upotrebio na pravi način.

Omiljeni deo dana?

A: Jutarnja kafa i pozdravljanje sa ekipom, jer tada još uvek svi nisu udubljeni u svoj posao i mnogo je opuštenija komunikacija dok se svi nisu još fokusirali na projekat.

Najizazovniji deo posla?

A: Da stigneš da porazgovaraš sa svima i da čuješ sve. U smislu da izvučeš sve informacije koje su ti potrebne, jer imaš ljude koji vole da dele, a imaš i ljude koji su zatvoreni i ne vole da dele. Generalno da si uvek u sync-u sa svima i da uvek raspolažeš sa što više informacija kako bi što više blokada i smetnji uklonio. Znači samo dobra organizacija komunikacije sa svima, u timu, ali i van njega.

Q: Kako se ti boriš sa tim izazovom?

A: Pokušavam da ohrabrim ljude da prilaze sami, a imamo i redovno zakazane 1 na 1 sastanke, kao i timske sastanke gde se trudim da pričamo o temama, o kojima ne moram da pričam isključivo ja, gde će se više oni sami uključiti i shvatiti da imaju glas u svemu. Nije bitno samo pričati, bitno je da na kraju ti stvarno uradiš nešto sa informacijama koje dobiješ. Jer ako dobiješ informacije, a ne uradiš ništa sa njima, gubi se smisao svega i želja za deljenjem istih.

Q: Kad kažeš to da pokušavaš da ih ohrabriš da oni priđu tebi, na koji način to radiš?

A: Najčešće tako što im objasnim ili pokažem na primeru kako neprilaženjem nastaju veći problemi na dalje. Na primer, imali smo situaciju gde neko objasni nekom čoveku nešto, taj čovek ne razume odmah, ali mu je glupo da pita ponovo. Umesto toga pokušava da nađe rešenje na drugim mestima, projektnim info tablama, i izgubi mnogo više vremena nego da odmah pita za pojašnjenje.

Kako misliš da će se tvoja karijera razvijati na dalje?

A: Jako dugo sam bio fokusiran na same projekte, isporučivanje projekata na vreme i njihov kvalitet. Sada mi je sa druge strane, kao što sam rekao, fokus na razvijanju timske strukture koja može da bude potpuno autonomna i nema jednu tačku pucanja. A onda ćemo nakon toga videti šta ćemo dalje.  

Q: Čini mi se da producentska pozicija ima dva aspekta. Sa jedne strane si se mnogo brinuo o projektu, a sa druge strane se fokusiraš na izgradnju tima. Kako se balansiraju ta dva?

A: Inicijalno to ima veze i sa mojim learning curve-om ovde u Ubisoft-u. U početku sam mnogo pokušavao da shvatim kako sve funkcioniše, ko su odgovorne osobe za različite stvari, sa kim pričaš i od koga tražiš šta. Sada sam bolji u tome da dobijem informacije koje su mi potrebne, a samim tim se sada fokusiram na samu strukturu tima da bih mogao drugima sve to isto da prenesem.

Savet za ljude koji bi želeli da se bave tvojim poslom?

A: Komunikacija je najbitnija, kao i da nikad ne treba stavljati sebe na prvo mesto. Treba biti prilično nesebičan. Samim tim i ovo prethodno pitanje mi nije toliko bitno koliko mi je bitno da tim bude uspešan, srećan i motivisan. Ako tim nije motivisan nećeš ni ti napredovati kao producent i menadžer jer sav validan fidbek o tebi treba da dođe od tvog tima. Samim tim, ako uložiš u njih vratiće ti se.

Q: Sada kada gledaš sebe unazad, kada si tek počeo, da li smatraš da si nešto mogao da uradiš drugačije da brže spojiš sve te stvari u jedno? Koji bi savet dao sebi kada si kretao, iz trenutne perspektive?

A: Možda da sam u startu više slušao ljude u svom timu i pokušavao da proguram tada više stvari koje su tražili. Međutim, ni ja sam tada nisam znao koliko mogu i smem kada su te stvari u pitanju. Tako da generalno mislim da je tada bilo opipavanje terena i ne mislim da je nešto mnogo moglo da se promeni.

Q: Da li bi možda želeo da dodaš još nešto?

A: Mislim da je Ubisoft generalno dobra podloga za rast. Postoji pregršt projekata. Oni su tu, samo je pitanje tvoje ekspertize i tvoje mogućnosti da ih preuzmeš. Na primer, u timu svi imaju želju da rade na Assassin’s Creed-u, ali svi u isto vreme sumnjaju da li oni to mogu. I ok, ako postoji sumnja svi radimo na tome da postanemo bolji. Ali ono što je bitno jeste da tako nešto nije nedostižno. Svi misle da moraš da budeš senior da bi radio na nečemu tog tipa. Ne moraš. Svaki projekat ti je na dohvat ruke, samo je bitno koliko je tim sposoban kao celina. To je nešto što je meni fantastično ovde.

To bi bio kraj drugog intervjua sa članovima naše produkcije. 😊 Hvala Miši, stay tuned for more!

Pričali smo sa našim kolegom, Nikolom Stokićem, koji danas radi kao Lead Programmer na Ghost Recon Breakpoint projektu, a koji se pridružio našem timu na skoro samom početku Ubisoft Beograd priče, pre oko 3 godine. On je pristao da sa nama popriča o njegovim iskustvima u Ubisoft-u, kao i o tome kako je njegova priča izgledala do sada.

1. Kako si odlučio da se prijaviš za ovaj posao?

A: Hteo sam da radim u Game Devu i pravim igre i od detinjstva mi je bila želja da radim za jednu od većih firmi na globalnom tržištu, koliko god ovo kliše zvučalo. Upravo zbog toga, kada sam stekao malo iskustva u ovoj oblasti i kada se studio otvorio u Beogradu odlučio sam da se prijavim i počnem da radim.

Q: A kad kažeš da si od detinjstva hteo da radiš baš u jednoj od 4 najveće Game Dev firme na globalnom tržištu, zašto baš tu?

A: Više zbog igara, ne toliko zbog imena. Jedna od ovih kompanija mi je napravila prekretnicu u mom gejmerskom iskustvu i njihove igre su mi obeležile detinjstvo. Paradoks mi je što sam sad, u poslednjih godinu, dve, ponovo počeo da posvećujem pažnju ovim igrama, ali ovaj put jer mi je zanimljivo tehnicki praviti ovakve igre. Tako da odgovor bi bio: zbog igara na kojima rade.

2. Kako je izgledao tvoj proces selekcije?

A: Oglas sam video čim je otvoren studio, u novembru 2016. Čekao sam skoro dva meseca da me kontaktiraju, što je imajući u vidu da se studio tek otvorio i da su se procesi tek formirali bilo očekivano. Kada su me pozvali došao sam u studio da radim C++ test, koji se sada radi od kuće na kompjuteru, a tada se radio na papiru. :D Drugi korak je bio projekat koji se radi od kuće. Postojale su stvari koje je trebalo uraditi, ali sam ja kada sam završio ovaj deo, preostalo vreme investirao da napravim nešto zanimljivo.

Q: Kada uporediš ta dva testa, koji ti je od njih bio bolji?

A: Svakako mi je drugi test bio zanimljiviji. Ja sam do tada radio kao Gameplay Programmer i svidelo mi se što sam dobio slobodu da kad napravim osnovne stvari dodam sve ono što ja lično smatram da poboljšava kvalitet igre i što bi bilo zanimljivo.

Q: A da li si te ideje našao negde ili si sam odlučivao šta bi dodao?

A: Po malo i jedno i drugo. Možda više samostalno na osećaj, jer sam se trudio da napravim igru tako da kada je na kraju igram izaziva upravo onaj osećaj koji želim. Znak da je dobra mi je bio to što sam ja sam proveo par sati igrajući je kada je bila završena, upravo jer je, meni lično, bila kul igra.

3. Šta si očekivao da ćeš ovde naći?

A: Iskreno, očekivao sam da nađem poprilično slično okruženje koje sam imao pre toga u Game Dev-u. Očekivao sam takođe da ću raditi na velikim projektima što mi se i ostvarilo, da će samo okruženje ljudi biti prijateljsko i korporativno i očekivao sam da će nam kompanija izaći u susret što se tiče ličnog razvoja i sistematičnosti projekta.

4. A šta si zaista našao?

A: U suštini šta sam očekivao to sam i pronašao. :D Super je ispalo jer Ubisoft ima odnos ka članovima tima sličan onome koji sam ja želeo. Čak sam našao i mnogo organizovanijii sistem koji je vezan za tvoje napredovanje u smislu da je vezan za tvoju stručnost -  ukoliko želiš da napreduješ kao programer, od tebe se očekuje da budeš dobar programer, a ne da radiš druge stvari koje nisu tvoj posao. Bilo je super što sam dobijao konstantan feedback na moj rad, napredak i na to šta mogu da poboljšam i na koji način mogu da radim na sebi.

Q: A kada kažeš da si očekivao da ćeš naići na sličnu atmosferu kao na starom poslu, na šta si tačno mislio?

A: Na starom poslu smo imali jako dobar tim i odnos sa ljudima koji je uvek bio više od same kolegijalnosti. Atmosfera je bila zaista opuštena i da tako kažem, baš je bilo dobro zezanje. :D To je nešto što mi je baš definisalo šta je ono što ja želim da imam na svom poslu – da smo tu zajedno, radimo, pomažemo se i zezamo se.

5. Najzanimljivija stvar koju si radio do sada?

A: Uf. Mislim da je najzanimljivija stvar moj trenutni posao – trenutno vodim tim Gameplay programera koji razvijaju Game Dev feature u igri. Ovo mi je bilo kul dok sam i ja sam bio Gameplay programer, a sada kada vodim ceo tim koji se bavi time, super mi je što se mi svi dogovaramo i time bavimo, organizujemo. Imam osećaj da iz pozicije Lead-a, sa timom, imam veći komad cele priče nego što sam imao individualno. Svaki deo igre koji tim napravi je nešto što mi pokazuje da sam dobro odradio svoj posao i da sada svaki član tima može da ima taj osećaj da je u igri vidljivo nešto njegovo, što sam ja imao kao Gameplay programer.

Q: A da li ti oni nekad kažu šta je ono što njima lično znači?

A: Moj tim je generalno jako mlad i svi su uzbuđeni kada imaju mogućnost da urade nešto što će igrači koristiti i mislim da tek dolazi vreme kada će oni pričati o tome kakav je ovo osećaj.

6. Omiljeni deo dana?

A: Ručak. :D Deo dana kada sedimo, družimo se, pričamo o nekim drugim temama i dođe kao zdrava pauza u toku dana.

7. Najizazovniji deo posla?

A: Gledam za početak dok sam bio Gameplay programmer, mislim da su to bile one stvari koje se nisu ticale samog programiranja. Tada nisam bio toliko u tom svetu pregovaranja, a očekivalo se da mogu sam da iznosim feature, pa samim tim i da samostalno komuniciram sa ljudima iz drugih studija, koji su dugo u Ubisoft-u i bitni ljudi na projektu. Tako da komunikacija sa ljudima koji nisu iz moje struke i koje ne interesuju tehnikalije, kao i to kako njima iskomunicirati zašto nešto ne može i šta je izvodljivo, a šta ne. Mislim da je to možda i sličan izazov tome šta imam sada, jedino što sada više ne pričam o tome šta ja mogu da uradim već šta moj tim može da uradi. Ono što je razlika jeste što sada zastupam interese obe strane. Prema menadžmentu interese tima, a prema timu interese menadžmenta – nalaženje balansa i načina da obe strane budu zadovoljne.

Q: A koliko uspevaš u tome?

A: Pomaže mi to što dobro znam šta sve moj tim može da uradi, kao i to što imam u timu ljude na koje mogu da se oslonim na procenu. Ovo mi je jako bitno i kada timu pokušavam da objasnim svrhu zašto i kako nešto radimo. Onda im je mnogo lakše i da krenu da rade neke stvari koje im na prvu loptu možda deluju čak i nemoguće. Tako da njima više treba da objasnim – da, vi to možete da uradite, da ih motivišem, zato kažem i da je nekad nešto kasno došlo, da je komplikovano, da je rok blizu ali sa druge strane da znam da oni to mogu da urade jer u suprotnom ne bih ni prihvatio taj deo posla na sebe i tim.

8. Kako misliš da će se tvoja karijera razvijati na dalje?

A: Voleo bih da u jednom trenutku postanem Full Lead Programmer jer bih tad imao veći tim i odgovorniji posao. Odatle bih za dalje još razmislio. Možda bih se razvijao ka tome da budem Senior Lead koji vodi više Lead-ova, a možda i da se prešaltam u producentske vode i da imam veći uticaj na samu igru.

Q: A šta misliš da je to što te vuče da ne budeš samo Senior Programmer već da umešaš malo i tih menadžerskih pozicija u priču? Zašto ne čisto programiranje?

A: Nekako, više mi prija rad sa ljudima nego rad sa kodom. Koliko god to čudno zvučalo od jednog programera. :D Meni tako nešto lično više prija, druželjubiva sam osoba i prija mi kontakt sa ljudima. Smatram da na ovaj način mogu mnogo više da doprinesem na svom poslu. Za mene je okruženje na poslu jako bitno i smatram da kao Lead ili Producent možeš mnogo više da utičeš na svoje okruženje i doprineseš da se ljudi prijatno osećaju. Želim da budem u mogućnosti da doprinesem tome da se ljudi razvijaju, napreduju i pronađu sebe i da oni budu srećni time što rade. Jer sa srećnim ljudima oko sebe, nemaš posao nego imaš bleju.

9. Savet za ljude koji bi želeli da se bave tvojim poslom?

A: Ako baš specifično želite da budete Gameplay Programmer, izučavajte gameplay. Sedite, igrajte igre, igrajte ih studiozno. Ne samo – seo sam i prešao igru, kul je. Sedite i razmislite šta je to što igru koju igrate čini zanimljivom. Šta je to što su oni uveli, izmislili, kako biste vi neke od tih stvari napravili. Naravno, tehnički se takođe razvijajte u jezicima relevantnim za industriju. Na tržištu ima mnogo engine-a koji su dostupni svima. Skinite ih i probajte da napravite nešto sa samim engine-om. Kada vidite neku mehaniku pokušajte sami da je kreirate u njemu. Probajte da napravite svoje igre, eksperimentišite. Pokušajte da napravite bilo šta sitno i dajte nekome da proba.

Q: Da li bi možda želeo da dodaš još nešto?

A: Želim da poručim da je sam Game Dev priča za sebe. Ne samo za programere, nego za sve nas koji smo tu, ovo je drugačije od bilo čega drugog upravo zbog onoga što možeš da radiš i samog okruženja. Ono što je specifično je da mi volimo igre i još više od toga volimo ono što radimo, što nije tako lako naći u današnje vreme. Mislim da je ono što nas izdvaja to što mi to na čemu radimo osećamo kao nešto lično i nešto naše. Malo je industrija gde čovek može toliko da se poveže sa onim na čemu radi. Kada naša igra izađe mi svi imamo taj osećaj ponosa i želju da to bude dobro i kul i to je nešto na čemu svi zaista zajedno radimo. Na kraju dana, ovo je nama svima više strast nego posao. :D

To bi bilo to. Hvala Nikoli što je sa nama podelio svoje iskustvo i nadam se da vam je bilo zanimljivo da čujete malo više o priči jednog Gameplay Programmer-a i Lead-a kod nas. 😊

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo od kandidata na intervjuima svakako jeste – Zašto mi volimo da radimo baš u Ubisoft-u?

Ubisoft je ovog meseca radio istraživanje u kome se bavio upravo ovom tematikom. U ovom tekstu ću nabrojati neke od osnovnih segmenata koji su se jasno izdvojili.

1. Projekti na kojima radimo

Ono što je za Ubisoft definitivno specifično jesu projekti na kojima radimo. Ovo su inhouse projekti, zaista velike kompleksnosti, gde na razvoju jednog našog projekta, odnosno igre na kojoj radimo, učestvuje i po 1000 članova tima najraznovrsnijih ekspertiza i iz svih delova sveta. Naša produkcija je dosta raznovrsna i u njoj osim programera rade članovi tima mnogih drugih ekspertiza – gejm dizajneri, level dizajneri, level artisti, UI artisti, development testeri. Upravo ova raznovrsnost čini našu saradnju vrlo uzbuljivom i dinamičnom, a naš rad vrlo kreativnim. Naše igre su potpuno novi svetovi, gde svaka nova igra pomera granice mogućeg i omogućava jedinstveno iskustvo za milione igrača širom sveta, pa tako i za nas. Upravo zbog toga, Ubisoft kontinuirano kreira nove tool-ove i Engine-e i uvodi najnovije tehnologije i opremu u svoj rad kako bi učinio stvaranje ovakvih projekata mogućim.

2. Naš tim

Bez obzira na to čime se određeni član u produkciji bavi, ono što nam je svima zajedničko jeste želja da ono što radimo bude kvalitetno i ukoliko možemo da ga poboljšamo – uvek još bolje. Moj tim sačinjavaju vrlo talentovani ljudi kojima su igre često strast, a mogućnost da oni učestvuju i doprinose u razvoju ovako kompleksnih projekata osećanje ponosa. Oni ne rade ovaj posao zato što moraju, nego zato što žele. Da li je za poboljsanje kvaliteta igre potrebno da izucimo nove metode resavanja programerskih problema, upoznamo se sa novim tehnologijama, igramo igre drugih kompanija koje izlaze ili pratimo dešavanja i inovativnosti na tržištu ili u svojoj oblasti ekspertize? To je nešto što mi radimo samoinicijativno, jer nas zanima, i upravo stvar koja nas kao tim čini onim što jesmo – velika strast prema onome što radimo.

3. Mogućnost za razvoj i napredovanje

Kod nas se velika pažnja poklanja karijeri svakog pojedinačnog člana tima. Lead-ovi aktivno brinu o njihovom zadovoljstvu i motivaciji, kao i tome da se razvijaju i napreduju u njihovoj karijeri. U skladu sa individualnim potrebama Lead i članovi tima zajedno postavljaju jasne ciljeve koje osoba treba da postigne u toku naredne godine. Nakon toga se trudimo da se osoba nađe u situacijama u kojima može da razvija ove veštine, bilo da su to različite stručne konferencije, soft skills treninzi ili poslovna putovanja u druge Ubisoft studije širom Evrope i onsite saradnja sa najrazličitijim timovima i ekspertima širom sveta. Uvek se trudimo da svaka osoba preuzima autonomiju vezanu za njen deo posla i da joj bude ostavljeno dovoljno fleksibilnosti da svoj posao organizuje kako ona smatra da je najbolje. Na taj način trudimo se da svako ima dovoljno prilika i mogućnosti u kojima može da uči i razvija se profesionalno. Ukoliko se ciljevi ispune, osoba ima mogućnost da napreduje u senioritetu u okviru svoje pozicije ili da, ukoliko izrazi interesovanje, dalje razvija svoju karijeru u nekoj drugoj oblasti ekspertize unutar našeg studija.

4. Ubi kultura

Još jedna bitna karakteristika Ubisoft Beograd tima jesu naša korporativna kultura i klima, čije se manifestacije mogu videti svakoga dana. Dovoljan vam je jedan prolazak našim hodnikom da vidite našu svakodnevnu saradnju, grupu koja je pohrlila da pomogne prilikom neke od našim mnogobrojnih ,,kreativnih’’ radnih akcija, proslave rođendana ili prosto opuštene bleje na terasi na krovu. Ukoliko neko ima predlog kako nešto da uradimo ili poboljšamo, uvek ćemo ga saslušati i pokušati da to i implementiramo. Kada kod nas neko predloži ,,Hajde da...’’ uvek će naći društvo za predlog ili aktivnost koju je smislio i ljude koji će pomoći da se nađe način da se nešto ostvari. Jedna od stvari koju naš tim najviše vrednuje je cinjenica da svako ima priliku da radi ono što mu prija sa ljudima koji dele ista interesovanja. Imamo ekipe za sve, od pića i žurki posle posla, do zajednickog igranja igara, organizacije sportiskih turnira i board game večeri. Šta god da volite ili ne volite, ovde ćete lako naci istomišljenike.

Nadam se da sam ovim tekstom uspela da pokrijem bar one najosnovnije razloge koji za nas predstavljaju odgovor na pitanje ,,Zašto mi volimo da radimo baš u Ubisoftu?” i približim vam nas kao studio. 😊