Kako nastaje video igra: Od ludih ideja do digitalnih čuda

Ko crta zmajeve, a ko odlučuje koliko će biti moćni? Ko piše dijaloge heroja, a ko smišlja pravila igre?

Iza svake video igre krije se mala armija kreativaca, developera, umetnika i stratega – ljudi koji zajedno stvaraju digitalne svetove u kojima mnogi od nas provode sate.

Zanimanje creator video igara ne postoji

Gejming industrija, kao jedna od najkompleksnijih i najdinamičnijih industrija današnjice, mnogo je više i od kodiranja i crtanja. Pre svega je važno znati da „zanimanje kreator video igara“ zapravo ne postoji, već da je to složen sistem gde se spajaju umetnost, tehnologija i biznis.

Prema rečima Tatjane Ristić iz Asocijacije industrije video igara Srbije SGA, razvoj igre zapravo je višeslojni proces u koji su uključeni stručnjaci iz različitih oblasti i na desetine specijalizovanih pozicija.

- Sudeći po podacima sa našeg portala Shift2Games, postoji najmanje 50 zanimanja u deset oblasti unutar gejming industrije, što pokazuje koliko je ovaj sektor razuđen i dinamičan“, objašnjava Tatjana i dodaje da je to timski, interdisciplinarni proces u kome učestvuju dizajneri, umetnici, psiholozi, pisci, producenti, marketari, pa i „renesansni ljudi“ koji sami pokrivaju celu produkciju.

- Na primer, 3D artist u manjem studiju može se baviti modelovanjem karaktera, vegetacije, oružja i animacijama, dok u većim timovima te zadatke dele specijalizovani artisti za svaki segment, kaže ona.

Pored kreativnih uloga, u produkciji igre aktivno učestvuju i ljudi zaduženi za vođenje projekata – producenti i projektni menadžeri, testeri koji proveravaju kvalitet igre, kao i stručnjaci za marketing i analitiku. U mobilnim igrama, posebnu ulogu imaju i data scientist-i, koji prate podatke o korisnicima kako bi se igra prilagodila i bolje plasirala na tržište.

- Naročito su marketing stručnjaci sve važniji. Generalno, u indi studijima je retko da jedna osoba ima jednu funkciju, čak i kao generalista.

U malom studiju svi članovi “nose više šešira”

Vanja Knežević radi kao Unreal Developer u Euclidean studiju. Kako kaže, njegov posao je da poveže sve delove igre u jedinstveni sistem koji radi besprekorno i da „prevede“ kreativne ideje u funkcionalni proizvod. Međutim, kao deo petočlanog indie tima, prinuđen je da nosi “više šešira“ – od programiranja, kreiranja 3D modela, pisanja dijaloga, do organizacije marketinga i traženja finansiranja.

Svestranost u samom timu ne treba da čudi, jer su ga do ove industrije i dovela brojna interesovanja. Završio je Filološku gimnaziju, muzičku školu, svira klavijature i flautu, zanima ga astronomija i upisao je ETF. Međutim, za pravljenje igara smatra da se zapravo nikada nije „pripremao“ na klasičan način. Većinu stvari je naučio sam, kroz tutorijale i praktični rad.

- Mislim da je najbolji opis mog posla zapravo - dežurni rešavač problema. Ako neki deo ne radi, ili dva sistema ne komuniciraju, tu nastupam ja, da razrešim, spojim, omogućim da sve funkcioniše”, kaže naš sagovornik i dodaje da je njegova uloga kao Unreal developera u timu da bude neka vrsta mosta između svih kreativaca i svih ljudi koji se bave tehničkim aspektima.

- To konkretno znači da moram da razumem kako funkcioniše sam engine, ali i sav prateći softver koji koristimo u razvoju igre, i da pronađem način da sve te ideje koje ljudi iznose pretočim u funkcionalnu igru. Jedan deo tog posla je čisto tehnički – proučavanje kako sistemi funkcionišu, a drugi je kreativniji i tiče se rešavanja problema. Neko dođe sa možda ludom, nerealnom idejom, a ti moraš da objasniš zašto to ne može baš tako kako je zamislio, ali i da ponudiš alternativu kako može, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je rad u manjem timu fleksibilan i zahteva sposobnost brzog prilagođavanja i prelaska sa jednog zadatka na drugi.

U radu koristi alate poput Blender-a, ZBrush-a, Substance Painter-a i Unreal Engine-a, kao i ChatGPT-a za brzo rešavanje tehničkih pitanja i istraživanja. I dok u malom indie studiju nosi i “100 kapa”, Vanja uporedo ima i posao u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, gde mu je takođe uloga da “povezuje ambicije i realnost”, ali su tamo granice njegovih zaduženja tačno definisane.

Miloš Markov je gejm dizajner i narativni dizajner koji je u industriju ušao kroz program Playing Narratives, namenjen mladima zainteresovanim za različite aspekte gejm dizajna, 2D i 3D arta, muzike i zvuka. Završio je komparativnu književnost, gde je naučio mnogo o strukturi priče, razvoju likova, dijalozima i o tome šta priču čini zanimljivom.

- Kada sam ja upisivao fakultet, nije postojao nijedan smer koji je obrađivao gejm dizajn ili naraciju u video igrama. Sada ih ima nekoliko.

Miloš objašnjava da je gejm dizajn u suštini kreiranje pravila igre – on je „dete koje drži loptu i odlučuje o tome kako se igra igra“. Sa druge strane, narativni dizajner dodaje priču i tetaralnost, daje igri život i emocionalnu dimenziju.

- To je ono dete koje uzbuđeno najavljuje meč. Dakle narativac daje život pravilima igre. Dobar narativac izaziva emotivnu reakciju u pravom momentu, kaže Miloš i dodaje da u manjim studijima, često ista osoba obavlja obe ove uloge.

Radni dan gejm dizajnera je podeljen između planiranja osnovnih i detaljnih mehanika, pisanja priča i likova, kao i testiranja funkcionalnosti igre. Komunikacija sa programerima i artistima ključna je za uspeh, jer dizajnerova ideja mora da zaživi kroz njihovu tehničku i umetničku realizaciju.

- Iza svake igre stoji lanac odlučivanja: CEO, producenti, lead dizajner, nekad investitori... Na kraju dana, naš posao je da napravimo proizvod koji donosi novac. Često to znači koristiti proverene formule: poznate arhetipe, ustaljene strukture, likove koje publika već poznaje - samo u novim bojama. Mnogi ljudi prelaze u indi upravo jer žele da razbiju taj ustaljeni šablon i naprave nešto potpuno novo. Trik je u balansu. Moj zadatak je da pronađem način da igra ostane autentična, a da istovremeno bude dovoljno pristupačna i komercijalna, kaže Miloš i dodaje da postoje igre u kojima se stalno dodaje novi narativni sadržaj.

- I na takvim projektima je gejm dizajner ili narativac aktivan sve vreme. S druge strane, trenutno radim na The Last Slava, PC igri koja će biti detektivski miks Neighbours from Hell i Srećnih ljudi. Tu kada se jednom priča završi, to je to. Osim ako Netflix ne otkupi prava. Onda zovemo Radoša Bajića za drugu sezonu, kaže naš sagovornik kroz smeh i dodaje da je najlepše u poslu koji radi što može da stvori svet koji je zamislio i da gleda kako polako oživljava. A najzahtevnije je - sačuvati entuzijazam kad stvari ne idu kako treba.

Od igrača do kreatora

Vanja smatra da škola nije presudan faktor u ovoj industriji, već da je važnije pratiti stručnjake i učiti kroz praksu i zajednicu. Kako ističe, postoji mnogo prilika za Unreal developere u Srbiji, naročito nakon što su veliki međunarodni studiji kupili domaće kompanije, kao i otvaranjem Epic Games regionalnog ureda u Novom Sadu. Događaji poput Unreal Day okupljaju stručnjake i entuzijaste i doprinose jačanju zajednice.

Miloš buduće kreatore savetuje da analiziraju igre koje vole, dekonstruišu ih i tako uče.

- Šta igru čini zabavnim? Zašto? Šta biste vi menjali? Krenite od jednostavnog. Pišite, crtajte, pravite… makar i sami. Jer kad dođe prilika, šansa bez dokaza ostaje samo san.

Obojica sagovornika naglašavaju da je razvoj igre kreativni i tehnički proces.

- Za mlade koji žele da se bave ovom industrijom važno je da razvijaju različite veštine, od kreativnih i dizajnerskih, do tehničkih i komunikacionih. U Srbiji programi kao što je Playing Narratives pružaju priliku za sticanje prve prakse i kontakta sa industrijom, otvarajući vrata ka radnom mestu u jednoj od najperspektivnijih oblasti današnjice, a prijave za ovu obuku biće otvorene 18. avgusta”, kaže Vanja, a ova platforma pri SGA je i Miloša uvela u posao.

-Playing Narratives me uveo u osnove razvoja cele igre, od gejm dizajna i narativa, preko arta i zvuka, do produkcije, pa čak i soft veština. Ono najvrednije, pronašao sam grupu čudaka sa kojima mogu da pričam, razmenjujem ideje i učim. Mnogi su danas moji prijatelji, a neki i kolege na indie projektima.

Kada su zarade u pitanju, kao što toliko različitih pozicija učestvuje u stvaranju igre, često se tako razlikuju i plate.

- Plate u Srbiji za početničke pozicije u relevantnim sektorima kreću se od oko 1500-2000 evra, dok na mid i senior pozicijama, pogotovo u komercijalnim timovima koji rade baš core razvoj, cifre mogu da idu i tri puta više od toga, kaže Vanja a Miloš dodaje da je narativac često podcenjen u timu, kao i da su za njegovu poziciju plate daleko ispod prosečne programerske.

- Nažalost, posla za narativne dizajnere u Srbiji nema dovoljno. Mnoge firme prave mobilne igre bez narativa ili su fokusirane na igaming (kockarske igre), gde priča nije ni potrebna. Kad se ipak pojavi oglas, nastane prava pomama. A konkurencija dolazi iz svih pravaca, od književnika do bivših apotekara koji su jednog dana samo odlučili da pređu u gejming. Do juče bi vašoj babi prodali lek protiv bolova, a danas pišu dijaloge za zmajeve.