Neverovatna priča o mom prvom poslu u oblasti programiranja

Naći posao u oblasti Software Developement-a odmah nakon fakulteta je težak i frustrirajući zadatak. Ispričaću vam priču kako sam ja došao do svog prvog posla, i daću vam korisne savete koje možete primeniti da ovo iskustvo učinite još lakšim.

Ako trenutno učite da postanete programer i niste do sada imali posao u struci, nadam se da će vam moje iskustvo pomoći da nađete super prvi posao koji ćete voleti i u kome ćete uživati.

Priprema

Kao i sa mnogim stvarima u životu, priprema je ključ. Ne možete stvoriti čudo preko noći. Trebaju vam vreme i trud. Ako trenutno studirate, imate vreme. Verujte mi. Ako mislite da nemate vremena sada, shvatićete da ste ga imali kada budete počeli da radite. Dok sam studirao i polagao ispite, smetale su mi dve stvari. Prvo, morao sam da učim puno toga što me nije interesovalo, a malo onoga što sam stvarno želeo. I drugo, manjak praktične primene znanja.

meeting

Učenje onoga što vas ne interesuje

Svi razumemo da je program fakulteta pravljen da bude uopšten. Mora da pokrije osnove velikog broja tema da bi vas pripremio za bilo koje polje gde se odlučite specijalizovati. I ja to razumem, ali mi je to mnogo smetalo. Mislim da mi je manje od 30% predmeta bilo zanimljivo. Nervirao sam se što moram da znam asembler i arhitekturu računara i računarske mreže. Interesovali su me Web development i arhitektura i projektovanje softvera. I šta sam uradio povodom toga? Proveo sam mnogo sati slobodnog vremena istraživajući te teme koje su me interesovale. Ipak, priznaću da smatram da poznavanje i svih ostalih tema koje me nisu interesovale pomaže da budeš bolji programer. Ali opet, sa druge strane, da sam imao više vremena da se specijalizujem u oblastima koje sam najviše voleo, do sada bih verovatno bio ekspert.

Budite spremni da učite sami. Uzmite studiranje u svoje ruke.

Ovaj proces je ključan. Nikako ne pretpostavljajte da će vas predavanja na fakultetu spremiti za realni svet i dati vam najbolje znjanje.

Manjak praktične primene znanja

Manjak praktične primene onoga što učimo na faktultetu je dosta uobičajen na fakultetima kod nas. Naravno, imamo laboratorijske vežbe, dobijamo neke projekte iz raznih predmeta, ali oni sve uglavnom fokusiraju na teoretsko znanje. Ti projekti na kojima radimo na fakultetu ne mogu da nas pripreme za pravi posao koji ćemo obavljati kada se zaposlimo. Svi smo znali to, i većina nije ozbiljno shvatila ovu činjenicu. Studenti uglavnom pretpostavljaju da će usput pokupiti znanje koje im je potrebno kada se budu zaposlili. Ja sam želeo da se okušam u pravim projektima pre toga. Da od ideje napravim proizvod, ma kako mali ili loš bio. Počeo sam da učim praktično Web programiranje u slobodno vreme. Uvek sam imao neki mali projekat na kome sam radio. Trudio sam se da radim na tim projektima kao što bi se radilo u nekoj pravoj firmi. Pratio sam blogove na internetu kako bih video kako ljudi stvarno rade, i tako učio. Većina tih projekata nije uspela. Nisam ih završio, ali znanje i iskustvo koje sam dobio kroz rad na njima su bili realni i pokazali su se izuzetno vredno.

Uzmite vreme da nađete ono što vas zaista zanima, i krenite da učite. Nađite svoju strast i slobodno se posvetite stvaranju u tom polju.

dandelion

Specifične prednosti programiranja

Nađite blogove i kurseve o onome što vas interesuje, i zagrejte stolicu. Lako je pronaći te resurse na Internetu. Napravite nešto. Važno je da sami isprobate tehnologije. Kao programeri imamo prelepu mogućnost da izaberemo alat i jednostavno stvorimo nešto. Svi naši alati su virtuelni - programski jezici, kompajleri, programska okruženja. Sve što nam je potrebno je pristup Internetu, nešto što skoro svi već imamo, i spremni smo da od ideje napravimo nešto stvarno. Program koji će obavljati neku funkciju.

Sa druge strane imamo npr. automatičare ili arhitekte. Njima trebaju velike i skupe mašine i alati da bi svoje ideje sproveli u delo. Naravno, mogu koristiti softver za simulaciju tog posla, ali to nije dovoljno. Kao programeri, možemo da koristimo apsolutno iste alate kući koje ćemo koristiti na poslu. Koliko je to kul? Ne samo da možemo da radimo od kuće, što je teško ili nemoguće za većinu drugih poslova. Još važnije, možemo da učimo, i postanemo dobri u poslu pre nego što krenemo da radimo.

Cenite slobodu i veliku moć koju imamo kao programeri. Tehnologija nam omogućava da stvaramo bolju tehnologiju.

boat

Portfolio

Ako ste prihvatili savete iz prethodnih pasusa (samostalno učenje i rad na svojim projektima u slobodno vreme), već ste na odličnom putu da postanete programer. Sada vam treba portfolio gde ćete da prikažete sav taj trud. Postavićete svoje lične projekte, tako da ih svako može videti. Ako imate dovoljno avanturističkog duha, možete dodati i blog na svoj sajt. Pišite o vašim iskustvima u učenju raznih tehnologija, ili o procesu kroz koji ste prošli kreirajući svoje projekte. Ovo je odličan način da se prikažete budućim poslodavcima.

Nezgodna stvar kod portfolija je što na početku nećete imati puno projekata koje možete objaviti. Ali to je okej, obzirom da i dalje učite programiranje. Kako vreme prolazi, sticaćete sve više znanja, i praviti sve interesantnije projekte. Vaš portfolio će rasti, ali to se neće desiti preko noći.

Koliko vremena treba da bi se izgradio pristojan portfolio? Za mene je to trajalo oko godinu dana. Za to vreme sam napravio četiri projekta koja sam objavio na svom sajtu. Postavio sam samo one za koje sam smatrao da su dovoljno dobri da ih mogu pokazati svetu.

Bitno je preduzeti prvi korak. Napravite portfolio i postavite svoje radove online. Trebaće vam neko vreme za to, ali ako ostanete uporni u tome imaćete fantastično oružje za lični marketing.

cat

Kako sam dobio prvu ponudu za posao

Dok sam još bio na fakultetu, često sam tražio ideje za nove projekte. Jedan od sajtova koje sam koristio za to je bio Dribbble. Jednog dana sam naišao na dizajn aplikacije koji mi se dopao. Odmah sam poželeo da na osnovu tog dizajna napravim Web aplikaciju. Uradio sam to, i iako aplikacija nije bila preterano dobra, imao sam nešto što mogu da pokažem - nešto što mogu da stavim na svoj portfolio. Nisam želeo da krišom uzimam dizajn, tako da sam poslao poruku autoru, pitajući ga za dozvolu da postavim aplikaciju sa njegovim dizajnom na svoj portfolio. Nakon nekoliko dana dobio sam odgovor - rekao je da nema problema. Ali, takođe je rekao da je pokazao moju aplikaciju kolegama na poslu, i da im se dopalo to što sam samoinicijativno napravio nešto. Pozvali su me na intervju za posao, i naravno, pristao sam.

Bio sam uzbuđen i nervozan, jer nikada ranije nisam bio na intervjuu za posao. Nisam znao kako izgleda raditi kao programer u kompaniji. Čak nisam ni aktivno tražio posao pre toga, i dalje sam studirao. Ali uozbiljio sam se, i Skajp tehnički intervju je prošao lepo. Pričali smo o mom iskustvu sa raznim Web tehnologijama. Kako sam učio razne stvari u slobodno vreme, ispostavilo se da imam (bar osnovnog) iskustva sa svakom tehnologijom za koju su me pitali.

I pre nego što sam shvatio šta se desilo, dobio sam prvi posao, bez da sam uopšte i tragao za zaposlenjem. Postao sam Junior programer, i radio sam remote. Bio je to odličan osećaj!

Budite proaktivni i ne plašite se da tražite prilike. Uvek je moguće naći ono za čim tragate, ali morate biti inovativni.

Zaključak

Ono što treba da dobro usvojite iz ove priče je sledeće. Ako gradite portfolio i povezujete se sa ljudima, otvoriće vam se odlične prilike. Ja sam ovo uradio slučajno, i otkrio tu super tehniku. Ako želite da promovišete sebe kao programera, način koji daje fantastične rezultate je da se osmelite i direktno kontaktirate ljude. Nije toliko efektivno samo staviti portfolio na Internet i čekati da vas ljudi nađu.

Morate biti proaktivni. A to može biti jako zabavno! Ono što sam ja uradio je jako jednostavno, ali retko ko to proba. Možda se plašite da ne izgledate glupo. Da vaši projekti ili tekstovi na blogu nisu dovoljno dobri. Zanemarite to! Kontaktirajte ljude. Nađite nešto na čemu neko iz kompanije koja vam se sviđa radi u svoje slobodno vreme i nekako doprinesite tome. To može biti dizajn aplikacije ili sajta koji ćete vi sprovesti u delo, ili možda Open Source projekat kome možete doprineti. Ili možda tekst na njihovom blogu gde možete ostaviti korisne komentare. Postoji puno opcija. Ne plašite se sveta. Ne plašite se da preduzmete prvi korak.

Konačno, imati portfolio i raditi na svojim projektima u slobodno vreme je sjajan način da započnete karijeru u programiranju. I stupanje u kontakt sa ljudima zaista pali. Ali naravno, i dalje trebate biti svesni da je rad u firmi malo zahtevniji od rada na svojim projektima, i biti otvoreni za stalno učenje.

success

(33 osobe su glasale, prosečna ocena: 5)

O autoru

Petar voli sve što ima veze sa Web tehnologijama, a naročito JavaScript - kako sa, tako i bez framework-a. U slobodno vreme se igra sa IoT projektima. Smatra da se najbolje uči kroz strast i stalno eksperimentisanje. Cilj mu je razmena znanja i ulaganje u JavaScript zajednicu. Organizator NišJS meetup-a.

8 komentara

  1. Pamela Praščević
    Pamela Praščević april 12, 2017 u 18:46 · Odgovori

    Hvala Petre sto si svoja iskustva podelio sa nama :-D Svu srecu u daljem napredovanju :-)

    • Oplodjac
      Oplodjac april 13, 2017 u 13:02 · Odgovori

      Great work! Odlican post! Evo jedna posalica :D
      UGFtZWxhIG9wbG9kaW8gYmloIHRlIQ==

  2. Igor
    Igor april 13, 2017 u 00:13 · Odgovori

    Izuzetno kvalitetan i koristan članak. Svaka čast za autora.

  3. IzgubihVreme
    IzgubihVreme april 13, 2017 u 23:07 · Odgovori

    Čitam i ne verujem, "Neverovatna priča o mom prvom poslu u oblasti programiranja", niti je priča neverovatna niti edukativna, nijedne konkretne informacije koja zaista može biti upotrebljena. A, autor teksta kaže: nadam se da će vam moje iskustvo pomoći da pronađete posao! Koje to tačno iskustvo, kada se nigde ne navodi nijedan konkretan podatak, na primer: učio sam tu i tu tehnologiju, uradio sam taj i taj projekat, evo linka pogledajte, koristio sam ove tutorijale koji su mi jako pomogli, ovo je bilo moje iskustvo sa ovim projektom i ovom tehnologijom nemojte i vi da uradite isto ako je ispalo loše... Bilo šta što neko ko čita ovaj tekst može da primeni. Imam pitanje za ove što hvale ovaj bezvezni tekst. Šta tačno hvale, i pri tom mislim, koju činjenicu?! Moraću da se žalim Hello World-u i Tamari Prodanović od koje sam dobio mejl i link za ovaj tekst! :)

    • Miloš Bulatović
      Miloš Bulatović april 16, 2017 u 13:15 · Odgovori

      Hvalim ovaj tekst iz razloga sto pokazuje dobar put kojim se treba ici kao student fakulteta/visoke skole, gde covek moze klonuti duhom u svetu teorija i, kako autor rece, slabog dodira sa praksom. Daklem, autor predlaze da se preduzme inicijativa i uzme stvar u svoje ruke, kako bi student/kinja sa skole izasao konkurentniji na trzistu rada.

  4. IzgubihVreme
    IzgubihVreme april 17, 2017 u 13:34 · Odgovori

    Reče neko:
    "Hvalim ovaj tekst iz razloga sto pokazuje dobar put kojim se treba ici kao student fakulteta/visoke skole, gde covek moze klonuti duhom u svetu teorija."
    1) Ne bave se samo studenti programiranjem, šta je sa drugim ljidima?!
    2) Čovek se izgubi u teoriji? To što se neko (verovatno niko nikad) izgubio u teoriji, znači da to možda i nije za njega... To je teorijska mogućnost a ne činjenica!
    3) To što neko kaže da treba učiti, evo ja kažem zemlja je okrugla, a voda može da bude topla ako se samo malo potrudite (pripremite se za toplu vodu!!).
    4) Kod nas ne postoji škola za programere! Nema diplome na kojoj piše "Diplomirani programer"! Postoje škole gde se u toku studijskog programa izučavaju neke oblasti iz IT, otuda i oni predmeti koji nemaju veze sa programiranjem. Gle čuda!
    5) Nema tokom studiranja puno dodira sa praksom. Pa nema jer vas nijedna škola ne školuje za programera! Zašto to nije autor napisao u tekst?!
    6) Naslov teksta je "Neverovatna priča o mom prvom poslu u oblasti programiranja". Dakle ne o školovanju i ostalim glupostima koje se iznose u tekstu...
    Zaključak:
    1) Izgleda sam samo ja pročitao tekst.
    2) Sve prethodne zamerke iz mog prvog komentara ostaju.
    3) Deluje mi ovo sve kao neki marketinški trik! U režiji redakcije, sa ciljem da se napiše bilo šta pa makar i nešto besmisleno (sumnjiv tekst).

  5. Milan Zelenović
    Milan Zelenović april 18, 2017 u 16:08 · Odgovori

    "1) Ne bave se samo studenti programiranjem, šta je sa drugim ljidima?!"
    - Tekst je pisao student, zbog toga je i opisan pogled jednog studenta. Nije u pitanju naučni rad, već jedno lično iskustvo.
    "2) Čovek se izgubi u teoriji? To što se neko (verovatno niko nikad) izgubio u teoriji, znači da to možda i nije za njega... To je teorijska mogućnost a ne činjenica!"
    - Priličan broj ljudi se izgubi u teoriji na fakultetu, to je činjenica! Dosta njih i odustane od fakulteta i od samog programiranja/informatike, jer im ne odgovara način na koji se na fakultetu uči, a ni ne shvataju da imaju alternativu. A alternativa je lepo opisana, učite sami stvari koje vas interesuju, imate odakle.
    "3) To što neko kaže da treba učiti, evo ja kažem zemlja je okrugla, a voda može da bude topla ako se samo malo potrudite (pripremite se za toplu vodu!!)."
    - Treba učiti i Zemlja je okrugla :)
    "4) Kod nas ne postoji škola za programere! Nema diplome na kojoj piše "Diplomirani programer"! Postoje škole gde se u toku studijskog programa izučavaju neke oblasti iz IT, otuda i oni predmeti koji nemaju veze sa programiranjem. Gle čuda!"
    - Kod nas postoji prilican broj fakulteta i visokih škola, na kojima se programiranje sasvim solidno uči. Nabrojaću samo neke: ETF, RAF, PMF, FON, VIŠER,... Na nekima postoji veliki broj predmeta koji nemaju nikakve (ili imaju jako malo) veze sa programiranjem (primer ETF, PMF), dok su drugi više prilagođeni "softverašima" (RAF, FON od fakulteta, VIŠER i slične visoke škole).
    "5) Nema tokom studiranja puno dodira sa praksom. Pa nema jer vas nijedna škola ne školuje za programera! Zašto to nije autor napisao u tekst?!"
    - Kao što već napisah, ima ih i školuju. Ipak, programeru treba i radnog iskustva koje se dosta razlikuje od osnovnog znanja koje se dobija na studijama. Tako da studije + individualni rad = dobitna kombinacija. Većina studenata u toku studiranja ne shvata koliko je važan samostalan rad, i to je u tekstu jako lepo opisano. Takodje, postoji značajan procenat IT stručnjaka koji nisu završili ništa više od srednje škole, ali su radom na sebi postali izuzetni stručnjaci - 2 po IT znanju verovatno "najjača" čoveka koja su prošla kroz IT sektor kompanije u kojoj sam radio - nemaju završen fakultet.
    "6) Naslov teksta je "Neverovatna priča o mom prvom poslu u oblasti programiranja". Dakle ne o školovanju i ostalim glupostima koje se iznose u tekstu..."
    - Opisani su uslovi, obrazovanje i rad koji su prethodili dobijanju prvog posla u oblasti programiranja, ne vidim šta je tu sporno? Kao zaposleni u IT, ne bih rekao da je tekst glupost, već jedno sjajno individualno iskustvo, koje će nekom drugom ili koristiti ili ne.
    "Zaključak:
    1) Izgleda sam samo ja pročitao tekst.
    2) Sve prethodne zamerke iz mog prvog komentara ostaju.
    3) Deluje mi ovo sve kao neki marketinški trik! U režiji redakcije, sa ciljem da se napiše bilo šta pa makar i nešto besmisleno (sumnjiv tekst)."
    1) Svako će tekst razumeti na svoj način, nekome će koristiti a nekome očigledno ne ;)
    2) Konkretne tehnologije su manje bitne, pogled i stav koji su opisani u tekstu su pozitivni i očigledno je da su autoru teksta koristili.
    3) Ne može se reći da je u tekstu "izmišljena topla voda", ali ne mogu da razumem ni toliku negativnu energiju? Ponavljam još jednom da tekst, kao i svaki drugi, neće koristiti svakome i nije za svakoga.

  6. IzgubihVreme
    IzgubihVreme april 19, 2017 u 00:07 · Odgovori

    Mislio sam da sam pametan, posle ovakvih komentara sam siguran da sam jakooooo pametan! Činjenica nije nečije mišljenje! Tako da.... Izlišno je nastavljati sa nekim ko ne razume osnovne stvari, a želi sebe da prikaže kompetentnim. Tekst je bezvezan i u njemu ne postoji nijedno lično iskustvo koje je opisano. Moj komentar nije negativna energija več plod mog razmišljanja. U svom stavu sam izneo zamerke i taksativno ih poređao, tako da svako shvati poentu mog komentara. Oni koji uređuju sajt bi trebalo da vrše selekciju tekstova, da pokažu da im je stalo da njihovi posetioci dobiju informacije koje mogu da primene. Svakako ne da se sa mnom nastavljaju pod raznim pseudonimima. Tekst je tako napisan kao da ga je pisao neki plaćeni novinar (novinarski nivo znanja je inače najniži nivo znanja, novinari se u sve razumeju ali ustvari ništa zapravo ne znaju) koji prodaje maglu. Sledeći put obavite razgovor sa nekim i postavite mu konkretna pitanja, da mi koji imamo malo pameti vidimo da ovakvi tekstovi ne nastaju iz neke fotelje ili kancelarije. Ne bih bio ovoliko grub u odgovoru da nisam video da poštovani/la, unosi svoja lična osećanja (sujeta) u odgovor upućen meni! Nisam ja kriv što je tekst najobičnija glupost. Slažem se da tekst nije za svakoga, već samo za one bez...,shvatate na koje mislim. Toliko od mene.

Ostavi komentar

Copyright © 2017 :: Sva Prava Zadržana :: HelloWorld.rs.
Uspešno
Neuspešno urađena operacija