Mogućnost remote ili hibridnog modela rada, iako se već dosta uvukao u sve biznis sfere, a najviše u IT industriju, nekako se sam po sebi smatra beneficijom za zaposlene (bar kod nas) i zauzima visoko prvo mesto na rang list benefita koje programeri najviše cene i traže od poslodavaca. Međutim, iako Zakon o radu omogućava rad na daljinu u našoj zemlji, dosta je toga prepušteno poslodavcu da omogući i definiše kroz ugovor o radu, jer zakon sam po sebi nije dovoljno precizan kada su u pitanju stavke kao što je nadoknada troškova zaposlenom, korišćenje sopstvenih resursa za rad (struja, internet, itd.) i minimum opreme koju poslodavac treba da obezbedi zaposlenom koji radi na daljinu.
Za razliku od ovog opuštenijeg pristupa, imamo primere evropskih zemalja koje su zakonom propisale detaljnije obaveze poslodavaca prema remote zaposlenima, a u nekima je rad na daljinu nešto što svaki zaposleni ima pravo zatražiti od poslodavca. Rang lista koja sledi je zasnovana na tome koliko su obaveze države prema zaposlenima na daljinu konkretne i obavezujuće u pojedinim evropskim zemljama.
Španija - Nadoknada troškova i right to disconnect za remote zaposlene
U četvrtom kvartalu 2023. godine, u Španiji je preko 3 miliona ljudi radilo na daljinu bar povremeno, što je predstavljalo godišnji rast od 19%. Iako je ovaj udeo ispod nekih drugih evropskih zemalja i Španija po broju remote zaposlenih zauzima tek 13. mesto od 20 zemalja Evropske unije, ova je zemlja 2021. donela i Zakon o radu na daljinu (naziva se još i teleworking) koji propisuje opremu koju poslodavac obezbeđuje zaposlenom, nadoknadu troškova kao što su struja i internet, procenu rizika u home office-u koju poslodavac mora da izvrši, kao i jednaka prava zaposlenih na daljinu u pogledu zarade, profesionalnog usavršavanja, itd. Možda najinteresantniji benefit za zaposlene na daljinu je tzv. right to disconnect - pravo remote zaposlenog da se nakon radnog vremena isključi sa svih sistema vezanih za posao.
Portugal - Evropska Silicijumska dolina i raj za digitalne nomade
Portugal je u poslednjih nekoliko godina postao centar svetskih tech dešavanja kao i IT outsourcing hub, zbog kvalitete života na prvom mestu, ali i zbog podrške koju portugalska Vlada pruža razvoju IT sektora, između ostalog, i kroz investicije i zakonodavstvo. Slično kao u Španiji, ovde 20% zaposlenih radi na daljinu (1.1 milion), s tim da je ova zemlja rad na daljinu zakonski regulisala u okviru Zakona o radu, posebnim amandmanima iz 2021. godine. Portugal je i jedna od zemalja koja je omogućila Digital nomad vizu, zbog čega je postao najatraktivnija evropska destinacija za digitalne nomade, ali to je tema za neki drugi tekst. Osim opreme, nadoknade dodatnih troškova i jednakih prava za remote zaposlene, ono što je zanimljivo je da je poslodavcima u ovoj zemlji nije dozvoljeno da kontaktiraju remote zaposlene van radnog vremena, osim u hitnim slučajevima. Zakon takođe propisuje obavezne dvomesečne sastanke uživo između on-site i remote zaposlenih kako bi se sprečila izolovanost zaposlenih koji rade na daljinu.
Italija - Smart working za bolji balans između posla i privatnog života
U Italiji je broj zaposlenih na daljinu u 2023. bio 2.8 miliona, što je oko 15% svih zaposlenih i predstavlja pad u odnosu na period nakon pandemije (čak 7 miliona Italijana radilo je na daljinu 2021. godine). Smart working ili Lavoro agile je popularni naziv za sporazum između poslodavca i zaposlenog o fleksibilnim uslovima rada u pogledu lokacije i radnog vremena, koji prioritizuje work-life balans uz pomoć tehnologije. Ovako se nezvanično nazivaju i odredbe u italijanskom zakonodavnom okviru koje definišu rad na daljinu, a koje su donesene još 2017. godine (u periodu od pandemije do 2024. važila su posebna pravila). U Italiji ne postoji propisana obaveza poslodavca da nadoknađuje određene troškove remote zaposlenima, ali slično kao u Španiji i Portugalu, od benefita odnosno prava remote zaposlenih tu su jednak tretman, obuke, right to disconnect, ali i obavezna zaštita bezbednosti i zdravlja zaposlenih na daljinu koja podrazumeva obavezno osiguranje u slučaju nezgode na radu, čak i ako se ona desi u domu zaposlenog.
Holandija - 2.4 EUR dnevno neoporezivog dodatka za remote zaposlene
Holandija je propisala nešto što se zove Flexible Working Act, zakon koji između ostalog reguliše i pravo zaposlenog da kroz zvaničan zahtev zatraži od poslodavca izmenu različitih uslova rada, pa tako i radnog mesta, i pređe na rad od kuće ili sa bilo kog drugog mesta. Ovo ne znači da će ovaj zahtev automatski biti odobren od strane poslodavca, ali poslodavac ima obavezu da ga razmotri i objasni ukoliko bude odbijen. Razlozi za odbijanje mogu biti nemogućnost zaposlenog da posao obavlja na daljinu npr. zbog interakcije sa klijentima i sl. ili nemogućnost instalacije potrebne opreme na lokaciji sa koje zaposleni želi da radi, itd. 2023. godine holandski parlament doneo je i tzv. Work Where You Want Act koji je na formalniji način propisivao pravo zaposlenih na rad na daljinu, uz mogućnost odbijanja zahteva od strane poslodavca u ograničenom broju slučajeva, ali je senat odbio ovaj zakon iste godine smatrajući ga prekomplikovanim. Remote zaposleni u Holandiji dobijaju 2.4 EUR dnevno neoporezivog dodatka na zaradu kao nadoknadu troškova home-office-a, a zakon takođe zabranjuje nadgledanje i kontrolu remote zaposlenih bez najave.
Belgija - Rad na daljinu i u javnom sektoru
Sa 33% zaposlenih koji rade od kuće (podatak iz 2024.), a po poslednjim podacima čak 70% onih koji bar jedan ili dva dana nedeljno koriste svoje pravo da rade na daljinu, i zakonom koji omogućava zaposlenim Belgijancima da umesto 5-dnevne odaberu 4-dnevnu radnu nedelju, Belgija možda zaslužuje i višu poziciju na ovoj listi. Ono što je interesantno kod ove zemlje je uvođenje rada na daljinu u javni sektor, pa danas u Belgiji čak 50% zaposlenih na državnim jaslama radi od kuće. Ono što belgijski Zakon o radu na daljinu propisuje kao obavezne podatke koji se moraju naći u ugovorima o radu jeste učestalost remote rada, lokacija za rad, radni zadaci, obezbeđivanje i održavanje opreme za rad, nadoknada troškova kao što su struja i internet i načini nadgledanja odnosno supervizije remote zaposlenih. Poslodavac je takođe obavezan da zaposlenom obezbedi ergonomske uslove za rad kao u kancelariji i da izvrši procenu rizika radnog mesta. Kao i u Holandiji, i u Belgiji zaposleni imaju pravo zatražiti od poslodavaca rad na daljinu ili druge fleksibilne uslove rada, a zahtev mora biti razmotren i obrazložen ukoliko ga poslodavac ne odobri.
Primera ima još mnogo (Nemačka, Francuska, Švedska), i čini se da mnoge zemlje u Evropi i šire uveliko rade na sveobuhvatnim zakonima kako bi remote zaposlenima omogućile pravo na izbor kao i izjednačena prava sa on-site zaposlenima. A da li je daleko od očiju - daleko od srca kada je u pitanju napredovanje na radnom mestu, bonusi, povišice, vidljivost i učestvovanje u važnijim projektima u slučaju remote zaposlenih nešto je što je zakonom teško propisati. Postoje određena istraživanja koja ukazuju na ovakve slučajeve diskriminacije remote zaposlenih, ali je u ovom momentu teško donositi zaključke.
0 komentara