Kakav je tvoj solarni potencijal? Tačnije, tvog krova? Ne moraš da budeš elektro-inženjer da bi pružio odgovor na ovo pitanje putem komplikovanih proračuna, već je dovoljno da na sajtu www.solarise.rs uneseš svoju adresu i u tri klika dobijate sve potrebne informacije.
Projekat „Solaris“ jedan je od najuspešnijih projekata proteklih sa hakatona u Srbiji, a sagovornici sajta HelloWorld.rs ocenjuju da je kultura hakatona u našoj zemlji u porastu, naročito kroz obrazovni sistem. Ovakvi događaji omogućavaju studentima da kroz praktičan rad razvijaju ključne kompetencije koje nisu uvek dostupne u tradicionalnoj nastavi, dok kompanijama nude priliku da prepoznaju i povežu se sa mladim talentima. Neretko i da ih zaposle. Jer, hakatoni su danas važan most između akademske zajednice i industrije.
Tim „Zapon“ pobedio je na prvom Fintech hakatonu u Srbiji sa aplikacijom „Savio“, koja funkcioniše kao lični online bankar. Aplikacija je razvijena tokom 48 sati hakatona i pruža korisnicima personalizovano upravljanje finansijama. Tim je dobio podršku za dalji razvoj i komercijalnu primenu proizvoda.
Na NS Smart Hakatonu u Novom Sadu, tim „Vis Viva“ osvojio je prvo mesto sa projektom „PETCO“, koji se fokusira na unapređenje reciklaže na gradskom nivou. Pored nagrada, tim je dobio priliku da učestvuje u akcelerator programu Naučno-tehnološkog parka, što im omogućava dalji razvoj ideje.
Na prvom „Niš Connected: Open Data Challenge“ hakatonu, pobednički tim je razvio četbota za usluge gradskog parkinga koristeći otvorene podatke grada Niša. Rešenje je planirano za dalji razvoj u saradnji sa partnerima poput Rakuten Vibera i Turističke organizacije Niša.
Tim „Zero Heroes“ pobedio je na hakatonu „Heroji reciklaže“ u Novom Sadu sa aplikacijom koja povezuje građane koji separiraju otpad sa sakupljačima sekundarnih sirovina. Projekat je deo šire inicijative za unapređenje reciklaže i planirano je njegovo dalje razvijanje kroz edukativne skupove i obuke.
Svi ovi primeri pokazuju kako hakatoni u Srbiji mogu biti odskočna daska za razvoj inovativnih rešenja sa potencijalom za komercijalizaciju i društveni uticaj, gde učesnici često dobijaju priliku za dalji razvoj svojih projekata kroz akceleratorske programe, finansijsku podršku i saradnju sa relevantnim institucijama i kompanijama.
Pomenuti “Solaris”, koji je trenutno u fazi testiranja, dostupan za besplatno korišćenje na adresi www.solarise.rs, kreirali su studenti smera softversko inženjerstvo i informacione tehnologije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu: Tina Mihajlović, Milica Sladaković, Tamara Ilić i Uroš Poček, od nedavno diplomirani inženjeri softverskog inženjerstva, uz mentorstvo profesora Aleksandra Anđelkovića i podršku profesorke Jelene Slivka.
Tim je obezbedio finansijsku podršku kroz program Fonda za inovacionu delatnost „SmartStart“, a na fakultetu navode za HelloWorld.rs da oni danas razvijaju startap kompaniju i pripremaju se za izlazak na evropsko tržište.
„Solarise je softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji analizira solarni potencijal krova na osnovu satelitskih snimaka. Za razliku od većine softvera iz ove industrije, namenjen je običnim ljudima, koji ne poznaju domen i ne moraju biti elektrotehnički inženjeri. Korisnici unose samo adresu svog objekta i u tri klika dobijaju kompletnu analizu solarnog potencijala sa objašnjenjem šta to za njih znači“, navode na ovom fakultetu.
Sam fakultet je u više navrata organizovao hakaton za svoje studente, gde se pojavilo nekoliko interesantnih projekata, namenjenih pre svega unapređenju i olakšanju praćenja nastave, koji su i nakon takmičenja nastavili da se razvijaju i usmeravaju u određenim pravcima.
„Nažalost, nismo pratili karijere pobednika, ali znamo da je većina našla svoj put u kompanijama koje inženjerima pružaju maksimum angažovanja i kompletnu primenu akademskog znanja“, navode na FTN.
Stotinak kilometara severnije, studentski projekat Ekovolonter, predstavljen još 2011. godine na takmičenju Microsoft Imagine Cup, poslužio je deceniju kasnije kao inspiracija za projekat u okviru organizacije IT Subotica 2030.
Prof. dr Zlatko Čović, pomoćnik direktora Visoke tehničke škole strukovnih studija u Subotici za odnose sa javnošću kao jedan od značajnijih primera hakatona sa širim društvenim uticajem navodi za HelloWorld.rs da je “Digitalna Subotica”, održana 2017. godine.
“Za razliku od mnogih studentskih takmičenja, ovaj događaj bio je otvoren za celu IT zajednicu – kako za studente, tako i za profesionalce iz Subotice i okoline. Cilj hakatona bio je razvoj digitalnih rešenja koja bi mogla doprineti unapređenju života na lokalnom nivou. Učesnici su radili na konkretnim problemima zajednice, kreirajući veb i mobilne aplikacije, sajtove i integrisana softverska rešenja”, podseća Čović.
Navodi da je u okviru CEEPUS akademske razmene imao priliku da na više evropskih univerziteta predstavi model nastave zasnovan na hakatonima (Hackathon-Based Learning – HBL), za koji ocenjuje da se uspešno primenjuje u Subotici.
“Reakcije akademskih zajednica bile su izuzetno pozitivne – brojne institucije pokazale su interesovanje da uvedu ovaj pristup u sopstvene obrazovne programe, dok su neke već organizovale svoje prve hakatone, inspirisane našim iskustvom”, navodi Čović.
Kao jedan od najupečatljivijih primera primene hakaton metodologije u obrazovanju Čović navodi hakaton BizKod, koji je nastao kao rezultat saradnje između Inspira grupe i ove škole.
„Od svoje prve realizacije, BizKod je izrastao u prepoznatljiv lokalni brend i postao godišnji događaj koji okuplja studente Visoke tehničke škole strukovnih studija u Subotici i Ekonomskog fakulteta iz Subotice. Cilj ovog hakatona je razvoj konkretnih softverskih rešenja i biznis ideja, uz poseban naglasak na saradnju studenata iz različitih stručnih oblasti – informatike, ekonomije i menadžmenta“, kaže Čović.
Pored toga, ističe učešće njihovih studenata na drugim takmičenjima, gde su na pobedili na Microsoft Imagine Cup u Srbiji 2012. godine i ostvarili plasman na svetsko finale u Australiji, uz II mesto 2014. i III mesto 2015. na istom takmičenju.
Ova takmičenja, kako smatra, nisu bila samo prilika za osvajanje priznanja, već su značajno doprinela modernizaciji nastavnog procesa, uvođenju savremenih metoda u obrazovanju softverskih inženjera, kao i jačanju saradnje sa IT sektorom.
„U Srbiji danas s pravom možemo govoriti o razvijenoj hakaton kulturi, posebno u okviru obrazovnih ustanova i tehnoloških zajednica. Iako su hakatoni u početku uglavnom organizovani od strane IT kompanija, sa ciljem razvoja prototipova – bilo softverskih, hardverskih ili konceptualnih rešenja – vremenom su postali prepoznati i kao značajan model neformalnog obrazovanja i saradnje između industrije i akademskog sektora. I dalje su studenti primarna ciljna grupa, ali se sve češće uključuju i mladi profesionalci, kao i nezavisni timovi“, smatra Čović.
Primeri iz sveta pokazuju kako hakatoni mogu biti snažan alat za brzo razvijanje inovacija koje imaju stvaran uticaj na društvo i industriju.
Na medicinskom hakatonu u bolnici Mass General, tim stručnjaka iz različitih oblasti razvio je uređaj AIR, koji pomaže zdravstvenim radnicima u pravilnoj reanimaciji novorođenčadi. Uređaj pruža povratne informacije u realnom vremenu, čime se povećava efikasnost intervencija u područjima sa ograničenim resursima. AIR je dobio značajnu finansijsku podršku i testiran je u Ugandi, sa potencijalom da spasi milione života širom sveta.
Pobednik IBM-ovog „Call for Code“ takmičenja, Project OWL, razvio je mrežu uređaja nazvanih „clusterducks“ koji omogućavaju komunikaciju u područjima pogođenim prirodnim katastrofama gde su tradicionalne mreže nedostupne. Ovi uređaji koriste LoRa tehnologiju za uspostavljanje privremenih Wi-Fi mreža, omogućavajući preživjelima da komuniciraju sa spasiocima.
Na međunarodnom hakatonu posvećenom upravljanju otpadom, tim je razvio aplikaciju EcoQ koja kombinuje trčanje sa sakupljanjem otpada („plogging“). Aplikacija omogućava korisnicima da organizuju događaje čišćenja i motivišu druge da učestvuju, čime se povećava svest i angažman građana u očuvanju životne sredine.
Agencije za javni prevoz u SAD, poput onih u San Antoniju i Delaveru, organizovale su hakatone kako bi pronašle rešenja za poboljšanje usluga. Rezultati uključuju razvoj aplikacija koje omogućavaju korisnicima da planiraju putovanja, zakazuju prevoz za osobe sa invaliditetom i dobijaju informacije u realnom vremenu putem glasovnih asistenata.
0 komentara