Transparentne plate u domaćim IT oglasima ne samo da su i dalje retkost, već ih je manje nego pre četiri godine, pokazuje najnovije istraživanje Šta to radi ajtijevce. Dok zaposleni u industriji sve glasnije traže otvorenost i jasne informacije o rasponima zarada, većina poslodavaca ostaje zatvorena, navodeći strah od konkurencije, interne neujednačenosti i nepripremljenost procesa kao glavne razloge.
Pre četiri godine, svega 3% IT oglasa na sajtu HelloWorld imalo je jasno istaknut opseg zarade. Novi podaci iz 2024. godine otkrivaju još lošiju sliku - od 579 aktivnih oglasa, samo njih 8 (1,4%) navodi raspon plata. To znači da je domaće IT tržište nazadovalo po pitanju transparentnosti, uprkos višegodišnjim diskusijama i pritiscima stručne zajednice.
„Razlozi za to su višeslojni, od bojazni poslodavaca da će im konkurencija na osnovu objavljenih plata lakše privući ljude, preko razlika u platama unutar iste kompanije koje žele da izbegnu da budu javno uporedive, pa sve do toga da deo kompanija još uvek nema potpuno uređen sistem plata“, objašnjava Miloš Turinski, Senior Public Relations Manager u Infostudu.
Turinski ističe da transparentnost donosi višestruke koristi: „Transparentnost povećava poverenje kandidata, smanjuje nesigurnost u procesu selekcije i štedi vreme i kandidatima i HR timovima. To nije samo estetska odluka ili marketing - to je ozbiljan alat za poboljšanje tržišta rada.“
Kako je FishingBooker otvorio plate
Dok većina domaćih IT kompanija i dalje izbegava ovakav potez, FishingBooker je među retkim pionirima koji su uveli politiku transparentnih zarada. Dino Delić, COO i partner u kompaniji, priseća se da promena nije došla preko noći:
„Transparentne plate kod nas nisu uvedene iznenada. Najpre su svi članovi timova imali uvid u raspon zarada unutar svog tima. Kako smo već svakodnevno delili ključne informacije o poslovanju - promet, profit, troškove - bilo je prirodno da i plate postanu deo te jednačine.“
Delić ističe da je odluka bila motivisana željom da se izgradi kultura poverenja i pravednosti: „Transparentnost uklanja nepotrebne sumnje i ogovaranja, a zaposlenima jasno pokazuje da sistem nagrađivanja počiva na principima, a ne na ‘iza zatvorenih vrata’ odlukama. Drugi važan razlog bio je privlačenje i zadržavanje talenata - otvorene plate šalju poruku tržištu da nemamo šta da krijemo i da vrednujemo fer igru.“
Prekretnica je bio LinkedIn post: „Eksterna transparentnost počela je polako - jednim LinkedIn postom koji je imao više od 600 reakcija i izazvao ogroman broj komentara i deljenja. To nam je otvorilo vrata da transparentnost učinimo vidljivim delom našeg employer brenda.“
Efekti transparentnosti: sigurniji zaposleni, bolji kandidati
Rezultati su, kaže Delić, vidljivi i interno i eksterno:
„Unutar firme, ljudi su dobili sigurnost i izvesnost - znaju gde se nalaze i koji su sledeći koraci pred njima. To je smanjilo nepotrebnu nesigurnost i olakšalo planiranje karijere. Transparentnost je učvrstila poverenje, jer je sistem nagrađivanja postao jasan i dosledan.“
Dodaje da su prvi meseci bili izazovni: „Naravno, bilo je talasanja jer nisu svi departmani kompenzovani jednako na tržištu. Ipak, kako smo jasno komunicirali da težimo da plaćamo u top 10 percentilu za svaku poziciju, vremenom je nestala početna nelagodnost.“
Eksterno, transparentnost je donela prednost u privlačenju talenata: „Transparentne plate su prva stvar koju kandidati pomenu na intervjuima. Ljudi često kažu da im to uliva dodatno poverenje i pomaže da odmah procene uklapa li se oglas u njihova očekivanja. Dobijamo više prijava, kvalitet kandidata je bolji, a selekcioni proces je brži i efikasniji.“
Zašto većina kompanija izbegava transparentnost
Na pitanje zašto više firmi u Srbiji ne sledi isti primer, Delić navodi nekoliko ključnih prepreka:
„Transparentne plate zahtevaju da kompanija ima uređene procese, jasno definisane platne raspone i kriterijume napredovanja. Ako toga nema, vrlo brzo bi isplivale razlike koje nisu zasnovane na principima već na ad hoc odlukama. To je jedan od glavnih razloga što mnoge firme odlažu ili potpuno izbegavaju ovaj korak.“
Dodaje da strah menadžmenta takođe igra veliku ulogu: „Ljudi se prirodno porede, pa poslodavci strahuju da bi otvaranje plata izazvalo nezadovoljstvo. Naše iskustvo pokazuje da poverenje nadvlada početne nelagodnosti, ali za to je potrebno vreme i doslednost.“
Pored toga, deo kompanija nije spreman ili finansijski konkurentan da se takmiči otvoreno: „Za neke firme transparentnost nije opcija jer bi otkrila jaz u odnosu na tržište. Takođe, mnogi još uvek žele da zadrže fleksibilnost da pojedinačno pregovaraju, bez standardizovanih okvira.“
Između principa i realnosti
Iako transparentne zarade nisu jednostavno rešenje, Delić smatra da donose dugoročne benefite: „Transparentnost nosi veliku odgovornost i zahteva kontinuirani rad, ali donosi više poverenja, jasnoće i predvidljivosti. Nije za svaku firmu, ali tamo gde postoji kapacitet i volja, može značajno unaprediti kulturu i privlačnost poslodavca.“
Miloš Turinski dodaje da veruje u pozitivne promene u godinama koje dolaze: „Generacije koje ulaze na tržište rada očekuju jasne i iskrene informacije pre nego što se odluče da apliciraju za posao. To će podstaći kompanije da se prilagode i budu otvorenije.“
0 komentara