U tech zajednici trenutno ne postoji goruća tema od one koja pogađa samu srž dugoročne održivosti industrije: zašto je danas toliko teško pronaći prvi posao u IT-ju?
Oglasa za juniore je manje nego ikada, konkurencija je brutalna, a AI je uleteo u ekosistem brže nego što je iko predviđao. Ljudi koji danas završavaju fakultete ili kurseve često imaju opravdan osećaj da su zakasnili na žurku. Zbog toga smo odlučili da potražimo odgovore sa mesta gde se ova situacija posmatra iz veoma specifične perspektive.
Milica Nonić, HR u kompaniji Symphony.is, već godinama radi isključivo u IT industriji. Svakodnevno balansira između dve vatre: kandidata koji očajnički pokušavaju da dobiju prvu šansu i kompanija koje navigiraju kroz tržište koje više ne funkcioniše po pravilima iz proteklih godina.
Ovaj razgovor mi je bio izuzetno zanimljiv jer je uspešno zaobišao toksične narative. Nije bilo ni klasičnog katastrofizma tipa da će nas veštačka inteligencija sve zameniti, niti generičkog optimizma u stilu da je dovoljno samo učiti i da će sve biti super. Dobili smo realan, hirurški precizan presek tržišta koje se drastično promenilo.
Juniori nisu problem. Problem je fokus na instant isporuku
Na samom početku dotakli smo se teme koja mesecima dominira društvenim mrežama, a to je pitanje da li AI zapravo proždire junior pozicije.
„Narativ da AI zamenjuje juniore nije nov, ali mislim da postavljamo pogrešno pitanje. Nije problem hoće li AI pisati kod brže od juniora: hoće, već to radi. Pravo pitanje je: šta mlad čovek donosi što AI strukturalno ne može?“ objašnjava Milica.
Prema njenom mišljenju, upravo tu dolazi najveća vrednost dobrog juniora:
„Fakultet daje nešto što se ne vidi odmah, ali je tu i jako je važno imati bazu znanja koja pomaže inženjeru da razume zašto nešto radi, ne samo da li radi. Junior koji zna da postavi pravo pitanje, greši i iz toga nauči, revidira svoja rešenja u tom procesu razvija engineering mindset. AI može da generiše kod, ne može da izgradi inženjera.”
I tu dolazimo do ključne tačke preokreta u industriji:
„Mladi inženjeri nisu u opasnosti zato što su manje vredni od AI-ja. U opasnosti su zato što industrija trenutno optimizuje brzinu, a ne razvoj.“
Ova dijagnoza pogađa u samu srž. Kada pogledate tržište danas, jasno je da su kompanije agresivno zapošljavanje i širenje timova po svaku cenu zamenile ekstremnim oprezom.
Makroekonomska realnost: Kraj ere brzog rasta
Razlog za investicioni deficit u juniorske pozicije nije jednostavan, niti postoji samo jedan krivac.
„Kompanije su posebno oprezne jer su juniori investicija sa odloženim povratom: traže mentorstvo, strukturu, i u prvim mesecima usporavaju životni ciklus razvoja softvera. U svetu kratkih rokova i manjih timova, to je luksuz koji kompanije moraju dobro da proračunaju“, navodi Milica.
Na to se dodatno nadovezala i globalna korekcija tržišta. Prema podacima koje pominje, tokom poslednjeg perioda zabeležen je pad od oko 16% manje IT oglasa nego godinu ranije, dok su junior pozicije postale ozbiljna retkost.
„Product kompanije se bore za svaki procenat tržišnog udela, outsourcing balansira između klijenata i AI alata, pritisak na budžete nikad nije bio veći. Tome treba dodati i posledice naglog zapošljavanja i rasta pre gubljenja balansa na tržištu, nakon čega je tržište korigovalo kurs, a juniori su, nažalost, platili najveću cenu te korekcije.“
Efekat na terenu je očigledan. Danas više nije dovoljno završiti kratak kurs, napraviti dva tutorijal projekta i očekivati da će vas neko odmah inkorporirati u tim. Međutim, Milica ne vidi novu tehnologiju kao signal za odustajanje. Naprotiv.
Paradoks AI ere: Vrednost juniora zapravo raste
Jedna rečenica iz razgovora mi je posebno ostala urezana:
„Mi u Symphony.is imamo jedan snažan argument i narativ: AI ne smanjuje vrednost juniora, on je zapravo povećava. U eri ovih brzih promena pobediće najbolji učenici, a ne najbolji CV.“
Ovo je segment koji mnogi kandidati previđaju. Više nije dovoljno samo kozmetički srediti biografiju, okačiti još jedan generički projekat na GitHub i čekati poziv za intervju.
Inženjeri koji će stvarno napraviti razliku biće oni koji duboko razumeju domen i softversku arhitekturu. Traži se poznavanje arhitektonskih kompromisa i načina razmišljanja iza sistema, kao i razumevanje zašto je nešto implementirano na specifičan način. Ključni fokus se pomera na to kako sistem skalira, gde nastaju uska grla i kako razmišljaju seniori.
AI danas može da izbaci tonu koda u sekundi, ali i dalje ne može da razume proizvod na ljudskom nivou. Ne ume da prepozna političku dinamiku unutar tima, niti da shvati zašto je neka odluka tehnički briljantna, ali sa biznis strane katastrofalna. I ono najvažnije, AI ne ume da preuzme potpunu odgovornost za projekat. Upravo na toj liniji razgraničenja će se praviti razlika između prosečnih i ozbiljnih inženjera.
Redefinisanje mentorstva: Kako danas izgleda održiv onboarding?
Stara pravila igre više ne važe ni za same kompanije. Model mentorstva iz prethodnih godina je prevaziđen.
„Mentorstvo kakvo smo praktikovali pre tri, četiri godine više ne daje iste rezultate. Kontekst se potpuno promenio, tempo je drugačiji, alati su drugačiji, i mladi ljudi su drugačiji. Fokus mora biti na kvalitetu prakse. Struktura koja funkcioniše danas daje junioru dovoljno prostora da napravi grešku, ali i dovoljno podrške da iz nje izađe sa razumevanjem.“
Symphony je odlučio da investira upravo u ovaj segment kroz svoj Future Experts Program:
„Future Experts Program ove godine uključuje 55 praktikanata koji, uz mentore, rade na realnim inženjerskim problemima kroz strukturisan program. Praktikanti koji danas uče uz mentore, sutra su kolege na komercijalnim projektima sa razumevanjem naše kulture i standarda koje ne možemo kupiti eksternom regrutacijom.“
Zaključak je jasan: kompanija koja prestane da ulaže u juniore zapravo dugoročno svesno ugrožava sopstvenu budućnost.
Gen Z donosi nove standarde na radno mesto
Tokom razgovora nismo mogli da zaobiđemo ni tektonske generacijske promene koje se osećaju u kancelarijama.
„Gen Z postavlja pitanje ‘zašto’ pre nego što prihvati task, traži feedback odmah, govori direktno. Ono što se čita kao nelojalnost zapravo je visok standard: to su mladi ljudi koji odbijaju da ulažu sebe u nešto što im ne znači ništa.“
Verujem da će se mnogi seniori ovde ili cinično nasmejati ili iznervirati. Ali problem je verovatno u tome što je industrija predugo očekivala egzekutore koji će ćutati, zatvarati tikete i ne postavljati previše pitanja. Nova generacija ne funkcioniše po tom operativnom sistemu.
„Titula im nije dovoljna motivacija, plata im nije dovoljna motivacija. Žele da znaju zašto njihov rad ima smisao. To je snaga ove generacije i standard koji industrija još nije naučila kako da iskoristi.“
Uporedo sa ovim unutrašnjim promenama, drastično su skočila i tehnička očekivanja tržišta:
„Nije dovoljno znati jedan programski jezik ili biti vešt u jednom testing frameworku. Očekuje se razumevanje kompletnog životnog ciklusa razvoja softvera, poznavanje različitih uloga u timu, sposobnost da testiraš sopstveni kod, jasna komunikacija i razumevanje biznis logike.“
Nova pravila za novu generaciju inženjera
Na kraju, vratili smo se na bazično pitanje: šta poručiti ljudima koji danas kucaju na zatvorena vrata IT industrije?
Ono što se traži od inženjera suštinski se razlikuje od zahteva iz prošlosti, a ta transformacija ubrzava. Novi alati nisu prolazni trend koji možete ignorisati, već bazična potreba koja već redefiniše opise poslova. Oni koji ih savladaju brže od drugih neće čekati da se vrata otvore, već će pronaći alternativni ulaz.
Možda je paradoks u tome što će ljudi koji danas prolaze kroz najteži filter u istoriji industrije na kraju dugoročno profitirati.
„Generacije koje danas traže prvi posao gradiće karijeru u jednom od najkompleksnijih perioda u istoriji ove industrije. Za nekoliko godina, to iskustvo biće njihova najveća prednost”, zaključuje Milica Nonić.
0 komentara