Blog

This article explains how to optimize Node.js AWS Lambda functions packaged in ES module format. It also shows an example with bundling and AWS CDK, as well as results for gained performance improvement. Node.js has two formats for organizing and packaging the code: CommonJS (CJS) — legacy, slower, larger, and ES modules (ESM) — modern, faster, smaller. CJS is still a default module system, and sometimes the only supported option for some tools. Let’s say you have a Node.js project, but you haven’t bothered with this before. You may now ask yourself — in which format is my code packaged? Let’s look at some JavaScript code examples: In JavaScript, it is clear by just looking into the code. But in TypeScript, you may find yourself writing code in ESM syntax, but using CJS in runtime! This happens if TypeScript compiler is configured to produce CommonJS output format. Compiler settings can be adjusted in tsconfig.json file and we will show how to avoid CJS output with an example later. There are two ways for Node.js to determine package format. The first way is to look up for the nearest package.json file and its type property. We can set it to module if we want to treat all .js files in the project as ES modules. We can also omit type property or put it to commonjs, if we want to have code packaged in CommonJS format. The second way to configure this is using file extensions. Files ending with .mjs (for ES modules) or .cjs (for CommonJS) will override package.json type and force the specified format. Files ending with just .js will inherit chosen package format. ES modules So how exactly can ESM help us improve Lambda performance? ES modules support features like static code analysis and tree shaking, which means it’s possible to optimize code before the runtime. This can help to eliminate dead code and remove not needed dependencies, which reduces the package size. You can benefit from this in terms of cold start latency. Function size impacts the time needed to load the Lambda, so we want to reduce it as much as possible. Lambda functions support ES modules from Node.js 14.x runtime. Example Let’s take one simple TypeScript project as an example, to show what we need to configure to declare a project as an ES module. We will add just couple of dependencies including aws-sdk for DynamoDB, Logger from Lambda Powertools and Lambda type definitions. The type field in package.json defines the package format for Node.js. We are using module value to target ES modules. The module property in tsconfig.json sets the output format for TypeScript compiler. In this case, ES2022 value says that we are compiling our code to one of the versions of ES modules for JavaScript. You can find additional info for compiler settings on https://www.typescriptlang.org/tsconfig. Bundling To simplify deploy and runtime process, you can use a tool called bundler to combine your application code and dependencies into a single JavaScript file. This procedure is used in frontend applications and browsers, but it’s handy for Lambda as well. Bundlers are also able to use previously mentioned ES modules features, which is the reason why they are important part of this optimization. Some of the popular ones are: esbuild, webpack, rollup, etc. AWS CDK If you’re using CDK to create your cloud infrastructure, good news is that built-in NodejsFunction construct uses esbuild under the hood. It also allows you to configure bundler properties, so you can parametrize the process for your needs. With these settings, bundler will prioritize ES module version of dependencies over CommonJS. But not all 3rd party libraries have a support for ES modules, so in those cases we must use their CommonJS version. ➤ What’s important to mention is that if you have an existing CommonJS project, you can keep it as is and still make use of this improvement. The only thing you need to add is mainFields property in CDK bundling section, which will set the format order when resolving a package. This might help you if you have some troubles switching the project completely over to ES modules. Let’s use a simple function that connects to DynamoDB as an example. Its job is just to read a record from a database. We will create two Lambda functions with this same code. One using the CDK example above, and the other one using the same CDK but without ESM bundling properties. It is just to have separate functions in CommonJS and ES modules so it’s easier to compare them. Here is a bundling output during CDK deploy with esbuild: You can see that ESM version of the function has package size reduced by almost 50%! Source maps file (.map) is also smaller now. esbuild provides a page for visualizing the contents of your bundle through several charts, which helps you understand what your package consists of. It is available here: https://esbuild.github.io/analyze. Here is how it looks like for our test functions: In this case, CommonJS package is improved by bundler only by minifying the code, which got it down to 500kb. Packages under @aws-sdk take up more than half of the package. But with using ES module — first approach when bundling, the package size goes down even further. As you can see, there is still some code in CJS format as some dependencies are only available as CommonJS. Performance results Let’s see now how much improvement is made by comparing cold start latency between ES module and CommonJS version of the function. Small load test with up to 10 concurrent users was executed to obtain the metrics. Below are visualized results using CloudWatch Logs Insights. CommonJS ES modules Numbers above are in milliseconds, so in average we reduced cold start duration by 50+ms, or 17%. Bigger difference is for minimum latency, which was shorter for almost 70ms, or 26%. These are not drastic differences, but from my experience with real-world projects — package size can go down like 10x, and cold start latency by even 300–400ms. Conclusion The improvement from using ES modules can be seen even in the simple example above. How much you can lower cold start latency depends on how big your function is and if it needs a lot of dependencies to do its job. But that’s the way it should be, right? For example, for simple functions that just send a message to SQS/SNS and similar, we don’t need dependencies from the rest of the app — like database or Redis client, which might be heavy. And sometimes shared code ends up all over the place. Even if the improvement in your case is not that big, it still might be worth considering using ESM. Just be aware, some tools and frameworks still have bad or no support for ESM. In the end, why would you want to pack and deploy the code you won’t use, anyway? 😄 Author: Marko Jevtović Software Developer @Levi9Serbia

Prijavi se na vebinar: Technical debt i kako se boriti sa njim U organizaciji sajta HelloWorld.rs a u saradnji sa kompanijom Createq, u četvrtak 25. aprila od 18 časova održaće se, putem Zoom platforme, vebinar na temu: „Technical debt i kako se boriti sa njim“? Nagomilavanje tehničkog duga može izazvati ozbiljne probleme projektima. Aplikacija može postati previše skupa za održavanje, dalju nadogradnju, i tako će biti mnogo teže uložiti “dodatan” napor potreban za održavanja baze koda, što će automatski značiti da će ona postati prevaziđena. U cilju dolaska do potencijalnih rešenja za ovaj problem, neka od pitanja na vebinaru biće : - Koji su metodi za rešavanje tehničkog duga? - Da li je tehnički dug specifičan za outsource ili inhouse? - Da li je tehnički dug "nužno zlo" ili se može izbeći? Panelisti će iz svog ugla podeliti sopstvena iskustva, a obradiće i teme kao što su uticaj tehničkog duga na zadovoljstvo zaposlenih i kako opravdati vraćanje tog duga, a oni su: - Novak Novokmet, General Manager i Senior Software Architect, Createq - Dragan Gvozdenovic,  Senior Software Developer, Enlight - Nemanja Tozić, Senior Software Engineer, Ananas Moderator ovog besplatnog vebinara biće Nebojša Kamber, šef IT-a 4 zida. Link za prijavu za vebinar.

U moderno doba u kojem živimo autorsko pravo, kao deo korpusa prava intelektualne svojine, svojevrsna je roba kojom se može trgovati, odnosno na autorskim pravima se zarađuje. Nije potrebno posebno napominjati šta ona znače u muzici, filmu ili programiranju. Bez zaštite autorskog prava verovanto ne bi bilo ni autora u ovolikom broju, a mnoge grane industrije ne bi postojale u današnjem obimu. Ukoliko izuzmemo večna nadahnuća stvaralaštva, ideja je da autor može da uživa plodove svog rada, bili oni komercijalni ili ne. Ne treba posebno pominjati, ali autor nije isto što i umetnik. Umetnost je subjektivna kategorija, a autorstvo – zakonska. Zakon ne zanima da li je delo umetničko ili nije. Takođe, zakon pokriva široke oblasti i danas nekome arhaične pojmove, međutim apsolutno je primenjiv za sve oblike digitalnog stvaralaštva. U prošlom delu smo razjasnili ko može biti autor autorskog dela, dakle samo čovek. Vreme je da se upoznamo o delu kao takvom i koja prava proističu iz njega. Delo prvo mora da nastane i da se objavi Kako bi autorsko delo bilo podobno za autorsko-pravnu zaštitu potrebno je da bude objavljeno. To znači da je na bilo koji način i bilo gde u svetu prvi put saopšteno javnosti od autora, odnosno lica koje je on ovlastio. Saopštavanje javnosti podrazumeva činjenje dela dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama, što znači da pokazivanje dela na slavi, rođendanu, žurki, krštenju ili parastosu nije saopštavanje javnosti. Nasuprot tome, javno objavljivanje na internetu, izložbi ili u vidu formalnog izdanja ispunjava ovaj zakonski uslov. Zakon (o autorskom i srodnim pravima) dalje navodi da je autorsko delo izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno bilo kog lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti. Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela učinjena trajno pristupačnom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom, i tako dalje. Kada se autorsko delo smatra „zaštićenim“ Autorsko delo je „zaštićeno“ samom njegovom objavom. Ukoliko ste se zapitali da li je tako jednostavno, odgovor je uprošćeno – da, iako postoje mnogi izuzeci. Ovde je ujedno i razlika između autorskog prava i drugih prava intelektualne svojine kao što su pravo žiga, industrijskog dizajna i drugih prava industrijske svojine jer potonji zahtevaju registraciju kod nadležnog organa, odnosno dobijanje upravnog rešenja kojim je zaštita potvrđena. Treba napomenuti da i neobjavljena dela uživaju autorsko-pravnu zaštitu ukoliko ispunjavanju zakonske uslove da budu autorsko delo. Iako nije nužno, moguće je autorsko delo deponovati kod nadležnog organa kako bi postojao jasan dokaz ko je autor dela što je zgodno ukoliko delo još niste objavili, ali tražite ko će to uraditi umesto vas. Međutim, ne treba se zavaravati da se radi o zaštiti dela ukoliko se radi o deponovanju. To je samo jedan od elemenata zaštite, konkretno dokazivanja u nekom budućem postupku prilikom povrede prava. Otud kod deponovanja dela deponent dobija potvrdu, a ne rešenje. Pre ustonovljavanja depoa, slično se ostvarivalo tako što je autor putem pošte sam sebi slao pošiljku sa svojim delom koju nije otvara sve dok nije bilo potrebno da se otvori u sudskom postupku prilikom izvođenja dokaza. Koja prava ima autor dela Kada nastane autorsko delo sa njim nastaju i prava autora na tom delu. Autor dela je nosilac autorskog prava, a ta prava su moralna i imovinska. Uživalac autorskih prava na delu, dakle autor je fizičko lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, osim ukoliko se ne dokaže drugačije. Pored autora nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa zakonom steklo autorsko pravo. Ukoliko je autorsko delo stvorilo više lica, radi se o koautorstvu, odnosno koautorima i svaki uživa ista prava u skladu sa svojim autorskim doprinosom. Moralna prava autora Moralna prava autora podrazumevaju sledeća prava: Pravo paterniteta, odnosno isključivo pravo autora da se autoru prizna autorstvo na njegovom delu odnosno kao što naziv kaže da se zna ko je otac dela, Pravo na naznačenje imena, odnosno isključivo pravo autora da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno, Pravo objavljivanja znači da autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti. To dalje znači da do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo, Pravo na zaštitu integriteta dela, zvuči rogobatno, ali znači da autor ima isključivo pravo da štiti konačni oblik svog dela i to naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi i da daje dozvolu za preradu svog dela, Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela je isključivo pravo autora da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Plastično rečeno, ukoliko ste autor neke pesme, a ona se pušta na mitingu stranke koja nije vaša politička opcija, imate pravo da se suprotstavite takvoj vrsti iskorišćavanja vaše pesme. Kod moralnih prava autora bitno je istaći da su ona neprenosiva. Drugim rečima, ne možete na drugog preneti pravo da ste vi autor dela i slično. Imovinska prava autora Imovinska prava autora, kako im naziv govori, jesu prava ekonomske prirode. To znači da su to prava na osnovu kojih autor može zaraditi novac, odnosno da može ekonomski iskorišćavati delo. Za razliku od moralnih prava, imovinska prava autora su prenosiva na druge subjekte. Imovinska prava autora su sledeća: Pravo na umnožavanje dela, kojim pravom autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način, Pravo stavljanja primeraka dela u promet, znači da samo autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela, prodajom ili drugim načinom prenosa svojine, Pravo davanja primeraka dela u zakup, podrazumeva da isključivo autor ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup, Pravo izvođenja - autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela, Pravo predstavljanja, podrazumeva da samo autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli predstavljanje svoga dela, što se odnosi uglavnom na scenska dela kao što su dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska dela koja nastaju uživo pred publikom, Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela, znači da autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela, Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja dela znači da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli prenošenje izvođenja ili predstavljanja svog dela u smislu kada se istovremeno javno saopštava delo, koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uživo, uz pomoć tehničkih uređaja kao što su zvučnik, odnosno ekran i zvučnik, Pravo emitovanja, podrazumeva da autor, odnosno nosilac autorskog prava ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje svog autorskog dela u smislu emitovanja putem radija ili televizije, bilo kablovskim ili satelitskim putem, Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti (streaming) znači da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere, Takođe autor ima pravo na satelitsko emitovanje u Republici Srbiji, pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja, pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje i pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike. Ukoliko ste autor, bez obzira na umetničku vrednost dela koje ste stvorili (new age rečnikom: kreirali) u zavisnosti od vrste dela uživate neka od navedenih prava. Na kraju treba istaći da iako autorska dela uživaju zaštitu kako je navedeno, ostvarivanje prava prilikom povrede je druga tema, a o njoj u jednom od narednih nastavaka.

Zamisli da tvoj CV može biti karta za Pariz. Zvuči primamljivo, zar ne? Popuni Infostud profil u samo nekoliko klikova i učestvuj u darivanju! Šta dobijaš? Dinamički CV: Infostud profil predstavlja tvoj dinamički CV koji možeš kreirati brzo, lako i besplatno. Da posao pronađe tebe: Infostud profil ti omogućava da se predstaviš poslodavcima, a oni te mogu kontaktirati sa ponudama za posao. Brzo i jednostavno konkurisanje: Sa Infostud profilom imaš mogućnost brzog i jednostavnog konkurisanja. Infostud profil možeš popuniti u samo nekoliko klikova. Unesi osnovne informacije o sebi i o svom radnom iskustvu do 30. aprila i uđi u trku za: Putovanje u Pariz za dve osobe Redmi Buds 3 Pro slušalice Jedan od 5 Infostud poklon paketa Kako učestvovati: Registruj se na našem sajtu. U nalogu poseti sekciju Infostud profil. Popuni svoj Infostud profil do 30. aprila. Dobitnici će biti odabrani nasumičnim izborom i objavljeni 8. maja. Srećno!

U digitalnoj eri koju živimo, uloga Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) nikada nije bila važnija. Od 1998. godine, kada je osnovan, ICANN je na čelu upravljanja domenskim nazivima i adresama na internetu, čineći osnovu za globalni doseg i funkcionalnost interneta.   Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) bila je domaćin krovnog Dana Univerzalne prihvatljivosti (UA Day 2024), održanog u Beogradu 28. Marta. Tom prilikom je Sali Kosterton, v. d. predsednica i izvršna direktorka ICANN-a ekskluzivno za HelloWorld.rs, podelila uvide i izazove sa kojima se ICANN susreće, viziju organizacije, kao i njen lični doprinos u oblikovanju interneta kakvog poznajemo danas.  Sali, je deo ove globalne organizacije više od decenije, a ICANN je 2023. proslavio 25. godina postojanja.  Kako ocenjujete rad ICANN-a tokom poslednjeg četvrt veka i šta vas čini najponosnijom kada je reč o vašem doprinosu organizaciji?  - To je zaista jedno šire pitanje. Iako nisam razmišljala o poslednjem delu pitanja, fokusiraću se na prvi deo. ICANN se bavi tehničkom infrastrukturom, konkretno sistemom domenskih naziva. Naša primarna misija se deli na dva dela, od kojih je jedan tehnička misija, odnosno koordinacija sa svim našim partnerima u ekosistemu onoga što nazivamo identifikatorima - imenima, brojevima i protokolima, pravilima koja omogućavaju kretanje podataka kroz internet. Cilj te misije je osigurati da internet ostane interoperabilan, jedinstven i univerzalan, tako da možemo pristupiti istom sajtu gde god da se nalazimo na svetu i da bude siguran i bezbedan za sve korisnike interneta širom sveta, kao i održiv.   Kada sam se pridružila kompaniji pre 10 godina, često sam slušala pitanja šta znači da internet bude održiv, da li je to ekološki termin, šta to znači u praksi. Daću vam primer na šta sam najponosnija - zamislite gde bi svet bio 2020. godine da je tehnička infrastruktura interneta pala tokom pandemije COVID-19. Sama pomisao na to izaziva nelagodu, zar ne? Jer, to je bio jedan period užasan za ceo svet, i koji je predstavljao ultimativni test za održivost interneta. Održivost, naravno, znači da je internet uvek dostupan i da se na njega možemo osloniti. Zahvaljujući tome, kada je ostatak sveta bio potpuno zatvoren na period od godinu do 18 meseci, svetski naučnici su mogli da sarađuju 24 sata dnevno širom sveta kako bi pronašli vakcine.   Činjenica je da nikada pre nismo bili u takvoj situaciji, i najbolji planovi na svetu nisu mogli da nas pripreme. Ali, šta se zapravo dogodilo? Okrenuli smo se internetu i građani sveta su “živeli na internetu”, dok se stvari nisu vratile u normalu.   Sigurno niste mogli ni da pretpostavite da će se internet ovakvom brzinom menjati?  - Da, upravo je to druga stvar na koju sam izuzetno ponosna. Neverovatan uspeh interneta. Čak i pre 10, 11 godina, kada sam se pridružila ICANN-u, bilo bi veoma teško zamisliti koliko će internet postati neophodan i sveprisutan u našim životima. A to je u velikoj meri zahvaljujući modelu upravljanja internetom, načinu na koji su pravila implementirana kroz višestranačko učešće, tako da svi zainteresovani učesnici na internetu dogovaraju pravila i održavaju ih tokom tog perioda. Podrška tom slobodnom, otvorenom modelu, gde su svi jednaki i niko ne može kontrolisati internet, je ono što nam je dalo taj neverovatan rezultat i održavanje toga u budućnosti je izuzetno važno kako bismo se osigurali da možemo nastaviti da radimo.   Dakle, sve što smo u ICANN-u uradili u tom periodu kako bismo pomogli da se sve te stvari očuvaju, to je ono na šta sam najponosnija.  Koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se ICANN suočava i kako zamišljate narednih 25 godina za organizaciju?  - Jedan od najvećih izazova s kojima se internet danas suočava jeste rizik od fragmentacije. Pod fragmentacijom podrazumevamo podelu tehničkog sloja interneta, što direktno ugrožava multistejkholder - model gde zainteresovane strane donose praktičke politike po modelu “odozdo na gore”, uz formiranje što šireg konsenzusa koji imamo poslednjih 30 godina. Ovaj model je omogućio svu raznolikost sadržaja koja danas postoji na internetu. Imamo vlade, institucije, pa čak i pojedince koji žele da se ovaj model promeni, težeći ka sistemu u kojem svi učesnici ne bi imali jednaku ulogu za pregovaračkim stolom.   Postoje dva tipa rizika: namerna fragmentacija, gde se model menja na taj način tako da samo vlade ili pojedinačne organizacije diktiraju pravila, i nenamerna fragmentacija, koja je možda i veći rizik jer je manje vidljiva. Nenamerna fragmentacija može biti posledica dobronamernih poteza vlada koje pokušavaju da zaštite svoje građane od zloupotrebe na internetu, ne shvatajući da internet infrastruktura ne poznaje nacionalne granice.  Rešenje ovog problema leži u obrazovanju i konstantnom objašnjavanju, a ICANN i njegovi tehnički partneri ulažu mnogo truda u to. Radimo sa vladama kako bismo ih sprečili da nenamerno prave greške u regulativi, podržavajući model upravljanja internetom kakav imamo danas. Pored toga, fokusiramo se na razvoj višejezičnog interneta kao ključnog cilja, sa posebnim naglaskom na ulogu veštačke inteligencije, posebno generativne AI, koja nudi prilike za rešavanje raznih problema i, naročito iz oblasti jezika i pisma. U narednih 25 godina, veštačka inteligencija bi mogla da predstavlja najveću promenu koju ćemo videti, nudeći izvanredne mogućnosti koje su u isto vreme uzbudljive i zahtevaju oprez.  Šta podrazumeva univerzalna prihvatljivost?  - Radi se o sposobnosti svih korisnika interneta širom sveta da ga koriste bez obzira na pismo. Na primer, u Srbiji imate ćirilično i latinično pismo, te su Srbi već naviknuti na ta dva sistema. Međutim, trenutno samo oko 11% svetskih veb-sajtova prihvata ne-latinična pisma, što je prilično zabrinjavajuć podatak. U suštini, ako ne možete ili ne želite da koristite latinično pismo, a oko 65-70% svetske populacije ne koristi latinično pismo, i ne govori engleski kao prvi jezik, postoji ogroman jaz između sadržaja koji je trenutno dostupan na internetu i onoga što korisnicima treba. Univerzalna prihvatljivost je tehnička inicijativa usmerena na prevazilaženje ovog jaza. To uključuje kodiranje, ali je u suštini veoma jednostavno i osigurava da e/mail sistemi i softverske platforme koje se koriste za kreiranje sadržaja na internetu mogu prihvatiti bilo koje pismo. Na taj način, ljudi mogu pristupiti sadržaju na internetu koristeći svoje pismo, bilo da je to na srpskom, arapskom, gudžarati ili bilo kojem drugom, čime se postiže cilj univerzalne prihvatljivosti - omogućavanje pristupa istom sadržaju svima, bez obzira na pismo.  Put ka univerzalnom prihvatanju ćirilice  Da li se približavamo trenutku kada možemo reći da je ćirilica univerzalno prihvaćena i da se može koristiti bez tehničkih barijera?  - Nisam najkompetentnija osoba da odgovorim da li se približavamo tom trenutku. Cilj je da ćirilica, kao i svako drugo pismo, bude univerzalno prihvaćena, zahvaljujući internacionalnim domenskim nazivima.   Srbija se može smatrati odličnim primerom za druge zemlje. Ovde postoji značajan inženjerski talenat i veliki napor uložen kroz radne grupe da se u tome uspe. Da li su temelji za korišćenje ćirilice uspostavljeni? Da, to je svakako moj utisak. Da li svi danas mogu da je koriste bez problema? Ne verujem da je to još uvek moguće. Da li je to ono što želimo? Naravno. Put ka ostvarenju tog cilja je da se implementiraju kodne promene u sistemima. Što pre se to uradi, to će se brže ostvariti taj cilj.   Koji su glavni preduslovi za postizanje univerzalne prihvatljivosti?  - Ključno je osigurati da su sistemi usklađeni sa standardima univerzalne prihvatljivosti. Na primer, u ICANN-u imamo sveobuhvatan program koji osigurava da su svi naši postojeći sistemi usklađeni sa standardima univerzalne prihvatljivosti (UA). To je ono što organizacije mogu da urade kako bi osigurale buduću usklađenost.   Najveći problem je svest - moramo znati da je potrebno preduzeti akciju.   .jobs domen i budućnost zapošljavanja na internetu  Pošto je HelloWorld.rs sajt posvećen zapošljavanju tehnoloških talenata, prirodno nas najviše zanima .jobs domen. Šta se može očekivati u ovom segmentu na globalnom nivou i koji su glavni trendovi na ovu temu?  - Kada je reč o domenu .jobs, to je odličan primer specifičnih segmenata koji su postali sve popularniji. Pre 2012. godine imali smo oko 22 generička top-level domena (gTLD), a zatim smo otvorili mogućnost za podnošenje prijava za nove gTLD, što je rezultiralo implementacijom više od 1.200 novih generičkih domena. Ovaj potez je bio veoma značajan i doveo je do brojnih uspešnih priča, posebno u zajednicama okupljenim oko zajedničkih interesa, kakav je .jobs.  Zajednice bazirane na zajedničkim interesima, bilo da se radi o hobi grupama, trgovinskim asocijacijama, profesionalnim zajednicama poput, ili industrijskim grupama, pokazale su se kao veoma uspešne. Takođe, brendirani gTLD-i, koji omogućavaju kompanijama da koriste svoje brendove kao domene, pokazali su se kao potencijalno veoma moćan poslovni model. Brendiranje gradova kroz domene poput .london ili .berlin takođe su postigli veliki uspeh.  Što se tiče budućnosti, ICANN planira da ponovo otvori proces prijave za nove gTLD u aprilu 2026. godine, sa ciljem proširenja prostora generičkih top-level domena kako bi bio konkurentniji i globalno dostupniji. Fokus sledeće runde biće na multilingvalnom internetu, težištu na delovima sveta koji koriste pisma i jezike koji trenutno nisu dovoljno zastupljeni. To predstavlja veliku priliku za domene poput .jobs da se razviju u višejezičnim formatima, čime se ne ograničavaju samo na engleski jezik i latinično pismo.  Veštačka inteligencija - prijatelj ili izazov?  Kako vidite veštačku inteligenciju u budućnosti interneta?  - Veštačka inteligencija i internet su neraskidivo povezani, što otvara brojne tehnološke, etičke i sigurnosne izazove. Prvo, važno je naglasiti da je AI postao neodvojivi deo savremenog doba; praktično ne možemo da živimo u današnjem svetu, a da ne budemo svesni, zainteresovani ili na neki način “pogođeni” veštačkom inteligencijom. Ono što smo primetili, i što je svet primetio, jeste da je internet omogućio neverovatnu brzinu pristupa i distribuciju AI, stvarajući poslovne prilike za nove aplikacije zasnovane na velikim jezičkim modelima.  Razvoj AI, naročito kroz platforme kao što su OpenAI, Amazon i drugi tehnološki giganti, donosi revoluciju u način na koji pristupamo i koristimo informacije. Ova tehnološka promena se odnosi ne samo na tekstualne sadržaje već i na vizualne prezentacije, otvarajući mogućnosti za kreiranje sadržaja koji su pre bili nezamislivi.  Investicije u AI sektor su ogromne, a čini se da se nalazimo u još jednom velikom tehnološkom ciklusu, sličnom onima koje je industrija već nekoliko puta iskusila u poslednjih 25 godina. U kontekstu ICANN-a, ključno je razumeti kako ova tehnologija može uticati na našu sposobnost da ispunimo svoju misiju. Stalno pratimo razvoj novih tehnologija, posebno onih koje mogu uticati na sistem domenskih imena, kako bismo osigurali njegovu efikasnu funkciju.  AI takođe nudi ogromne mogućnosti internet korisnicima za rešavanje problema koji pre nisu mogli biti efikasno adresirani. Jedan od primera je univerzalna prihvatljivost i raznolikost jezika i pisama na internetu. Bitno je da koristimo AI na pravi način, poštujući etičke norme i sigurnosne standarde, ne prekoračujući granice naših nadležnosti. AI nepovratno menja način na koji funkcionišemo, utičući ne samo na ICANN već i na celokupno čovečanstvo.  Kako gledate na koncept digitalnog suvereniteta, posebno u kontekstu različitih perspektiva između Amerike i Evrope, i sa čijom vizijom se lično više slažete?  - Digitalni suverenitet postaje sve češća tema, posebno na nivou Evropske unije, i relativno je nov pojam koji je postao mnogo prisutniji u poslednjih nekoliko godina. Uloga ICANN-a nije da govori vladama, EU, SAD ili bilo kojem drugom nacionalnom ili regulatornom telu kako da vode svoje zemlje ili šta da misle po ovom pitanju. Međutim, svesni smo rasprava o digitalnom suverenitetu i pratimo ih, a naš tim blisko prati nastajanje regulativa i zakonodavnih inicijativa širom sveta.  Vlade imaju različita mišljenja o mnogim pitanjima, uključujući i pristup internetu, što je neizbežno kako internet postaje sve važniji aspekt života građana širom sveta. Naš zadatak u ICANN-u je da osiguramo sigurno i efikasno izvršavanje naše misije, koristeći se modelom zajednice u kojem vlade, kroz Savetodavni komitet vlada, imaju jednake mogućnosti za učešće i dijalog sa ostalim zainteresovanim stranama.  U ICANN-u težimo očuvanju neutralnog prostora, izbjegavajući političke stavove i omogućavajući svim učesnicima jednake šanse za izražavanje u sigurnom okruženju. Postojanje standarda ponašanja i ombudsmana u ICANN-u pomaže u očuvanju ovog neutralnog i sigurnog prostora.  Po pitanju ličnog stava, ICANN kao organizacija mora ostati neutralan i apolitičan, što je jasno definisano u našim osnovnim dokumentima. Stoga, ne zauzimamo strane niti podržavamo određene političke vizije, već se fokusiramo na ispunjavanje naše misije u interesu globalne internet zajednice. 

Da li ste se ikada zapitali zašto neka rutinska akcija na vašem računaru, poput otvaranja programa, odjednom traje duže nego obično? Mislili ste možda da je to zbog toga što je računar tek uključen ili "nije se još zagrejao". No, jedan inženjer iz Majkrosofta našao se u sličnoj situaciji, ali sa znatno ozbiljnijim posledicama, koje su mogle uticati na sigurnost celog interneta. Inženjer je primetio da kada izvršava ssh komandu (protokol za sigurnu komunikaciju sa serverima) u terminalu, ona se izvršava sa zakašnjenjem od pola sekunde i koristi znatno više procesorske snage nego uobičajeno. Ovaj neočekivani pad performansi podstakao ga je na detaljnu istragu, koja je postala njegova "zečija rupa" u potrazi za odgovorom. U srcu problema našao je xz, popularan alat za kompresiju podataka u Linux okruženju, koji se koristi ne samo za kompresiju fajlova u kompaktne arhive već i kao eksterna biblioteka za mnoge programe, uključujući i ssh. Na njegovo iznenađenje, otkrio je da je backdoor ubačen u xz-ov kod nekoliko meseci ranije, od strane developera koji je bio aktivan učesnik u razvoju xz-a više od dve godine i koji je uživao veliko poverenje zajednice. Ova osoba uspela je da ubaci zlonamerni kod koji je bio dovoljno dobro "zamaskiran" da prolazi pregled kodova, uprkos tome što su drugi programeri bili zbunjeni njegovom svrhom. Ovaj incident naglašava koliko bi posledice mogle biti katastrofalne da problem nije otkriven na vreme, uzimajući u obzir da Linux serveri pokreću više od 90% interneta. Svaki program koji koristi xz za kompresiju podataka bio bi izložen riziku, omogućavajući napadaču potpuni pristup sistemu. Ovaj događaj nas podseća na to da su ljudi često najslabija karika u sigurnosnom lancu sistema. Takođe, postavlja se retoričko pitanje: Ako je ovaj propust otkriven slučajno, zbog neoptimizovanog koda, koliko još takvih neotkrivenih backdoor-ova postoji unutar Linux-a, a da korisnici o tome nemaju pojma?

Pozivamo vas na Machine Learning konferenciju, koja će se održati u Subotici 31. maja i 1. juna 2024. godine, u konferencijskoj sali Inspira Grupe. Machine Learning konferencija je jedan od ključnih događaja u Srbiji i regionu koji se bavi temama Data Science, mašinsko učenje i veštačke inteligencije. Cilj ove konferencije je da, na jednom mestu, okupi stručnjake, poslovne lidere i akademske istraživače na ovim poljima kako bi razmenili znanja i diskutovali o najnovijim trendovima. MLC se ove godine organizuje četvrti put, a nakon uspešnih događaja 2019., 2022. i 2023. okarakterisana je kao najbolji manji događaj koji se fokusira na tehničke teme i pruža praktična znanja. Konferencija okuplja 150-200 profesionalaca koji tokom dva dana imaju prilike da čuju preko 15 stručnih predavanja i panel diskusija. Ove godine, dve glavne teme koje konferencija obrađuje su Generative AI i MLOps, o kojima će pričati eminentni stručnjaci iz Srbije i regiona. Konferencija se održava na engleskom jeziku a među predavačima imamo predstavnike brojnih kompanija iz Srbije, Rusije, kao i Instituta za veštačku inteligenciju. [embed]https://www.youtube.com/watch?v=6Jn0FDx-7Ww[/embed] Posebno nam je zadovoljstvo da ćemo među predavačima imati i gošću iz kompanije Meta, tehničkog program direktora koja će nam pričati o budućnosti harvera i dizajnu čipova koji se tek razvijaju. Early Bird karte su već u prodaji, a samo na našem sajtu uz promo kod HW15 imate 15% popusta na kotizacije. Za sve ključne informacije o događaju možete pratiti sajt ml-conference.rs.

Nezasićeno tržište, povoljni finansijski uslovi za lagodan život, jeftinija i kvalitetna radna snaga, dobar pristup evropskom tržištu i prisustvo velikog broja multinacionalnih kompanija. Ovo su po mišljenu stručnjaka glavni razlozi što se iz godine u godinu povećava interesovanje stranih IT kompanija, programera i preduzetnika da rade kod nas. Bilo da su deo korporacija koje su ovde otvorile svoja predstavništva i zapošljavaju domaći kadar, bilo da iz Srbije samo rade za matične ili druge firme širom sveta, nesumnjivo imaju veliki uticaj na srpsku IT scenu.     Prema podacima Privredne komore Srbije, od oko 7.700 IKT kompanija koje posluju u Srbiji, oko 2.000 njih je sa većinskim stranim kapitalom.     Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije kaže da je sasvim realno očekivati da se ovaj trend zainteresovanosti stranih kompanija za naše IT tržište nastavi i u narednom periodu.    - Najbolju verifikaciju ove teze dobili smo od izbijanja ukrajinske krize kada je veliki broj IT stručnjaka iz Rusije i Ukrajine, odabrao Srbiju za zemlju iz koje će nastaviti sa svojim poslovnim aktivnostima. Vrednost izvoza IT usluga prošle godine bila je 3,4 milijarde evra, pa ekonomisti sa pravom očekuju da 2024. godina bude nova rekordna godina kada je reč o ovom indikatoru - objašnjava Stanić.   Ruski programeri uglavnom rade za svoje kompanije   - U Srbiji posluje ukupno 21.000 preduzetnika registrovanih za IT delatnost. Od svih firmi koje imaju većinski strani kapital, na prvom mestu po brojnosti su one iz Ruske Federacije - 428, zatim iz SAD-a - 170, Nemačke - 121, Švajcarske - 112, i Velike Britanije - 88 firmi - objašnjava Stanić i dodaje da to znači da kompanije sa većinskim ruskim kapitalom čine oko petinu kompanija iz IT industrije, pa da je samim tim njihov uticaj izuzetno značajan.    Posle dve decenije provedene u Moskvi i decenije u San Francisku, Blanka Šupe je pokrenula u Beogradu Haos coworking space, mesto za rad koje okuplja mnogo domaćih ali i stranih IT profesionalaca. Povezana je sa ruskom startap scenom i kako za naš portal objašnjava iskustva su raznolika, ali ima dosta Rusa koji otvaraju preduzeća da bi dobili boravak u Srbiji, ali da zapravo rade za druge veće kompanije ili startape.    - Po mojoj proceni u Srbiji ima oko 15-20 većih IT kompanija iz Rusije i do 250 manjih startapa ili srednjih kompanija. Nema dileme da je to prilično promenilo lokalno IT tržište. Ako razmislite, u samo nekoliko meseci na tržištu je broj startapa porastao za gotovo 50 procenata, a većina tih osnivača ima prethodno iskustvo u vođenju uspešnih startapa. Naravno, mahom rade na globalnom nivou, umesto da se fokusiraju na srpsko tržište. Svakako je, sjajno imati to znanje i ekspertizu ovde lokalno - kaže ona za HelloWorld.rs.  Irina Panfilova, koja se prošlog avgusta doselila u Beograd iz Moskve, gde radi kao project menadžer u kancelariji velike ruske IT kompanije, kaže da se mnogo njenih kolega doselilo iz Rusije, ali da za sada nema nijednog iz Srbije. Čak i nije upoznala nijednog našeg IT-jevca.  - Nažalost, nemam nikakvih kontakata sa srpskim IT-jevcima, ali firma je velika i verujem da će ih biti. Za sada imam sve sjajne utiske odavde, okruženje je prijateljsko, klima je dobra, kulture su nam bliske i imam mnogo mojih sunarodnika, osećam se kao kod kuće, a što je najvažnije, ovde mogu da dobijem prebivalište. Jedino mi je neobično da je gotovo svuda dozvoljeno pušenje - kaže Irina.   Nedavno je za HelloWorld.rs, Zoja Kukić, jedna od osnivačica Startita, među veće probleme domaće tech industrije upravo izdvojila nedovoljnu povezanost sa ruskim IT-jevcima. Da njihovo prisustvo u Srbiji treba iskoristiti smatra i Blanka.   - Važno je imati više prilika za integraciju ove dve zajednice i deljenje tog znanja. Štaviše, postoje neki primeri lokalnih startapova koje su pokrenuli ruski osnivači. Najznačajnije među njima je Anygo servis za deljenje automobila za prevoz putem aplikacije koji potiče od ruskog preduzetnika koji se sa svojom porodicom doselio da živi u Beograd, ili fintech startap Hvala.tips. Iskreno sam se nadala da će takve vste startapova otvarati u Srbiji. Mislim da je veoma važno da mladi ljudi u Srbiji imaju sve više primera uspešnih preduzetnika i osnivača kako bi ih inspirisali da započnu nešto svoje umesto da krenu korporativnim putem.   Jeftinija radna snaga i povoljniji uslovi za život   Prema mišljenju Bojana Stanića iz PKS-a , radna snaga svakako jeste jedan od faktora zbog čega neko donosi odluku o plasmanu kapitala u određenoj zemlji, ali  treba imati u vidu i da se jaz u finansijskim uslovima za razvijenim zemljama, koji još postoji, ipak iz godine u godinu smanjuje.    - Svaka firma vodi svoju poslovnu politiku, mnoge IT kompanije zapošljavaju strane stručnjake, ali to ne znači da na našem tržištu rada nema dovoljno kvalitetne radne snage kada je u pitanju sektor informacionih tehnologija – naglašava on.  Prema rečima Blanke Šupe, dok pojedine strane firme dovode svoje stručnjake, uglavnom seniore, većina ruskih IT kompanija zapošljava Ruse koji sada žive u Srbiji.     - Često čujem da nema dosta kvalifikovanih IT strucnjaka ovde, a u stvari, većina ih radi remote za američke i evropske firme, i nisu toliko zainteresovani da rade sa domaćim startapovima. Razlog su pre svega plate i potencijal za napredak karijere  - kaže naša sagovonica. Kako dodaje, očekuje da će sve više stranih kompanija izabrati da posluju iz Srbije i smatra da je to znak rastuće i zdrave ekonomije.    - Mislim da mnoge kompanije vide Srbiju kao dobru alternativu drugim zemljama EU, pre svega zbog kvaliteta u odnosu na troškove poslovanja. Osim jeftinijih troškova rada, to je takođe privlačno za mnoge strance jer mogu da priušte mnogo bolji kvalitet života nego u drugim zemljama - smatra Šupe.    Mnoge strane kompanije koje ovde otvaraju svoja predstavništva ili dolaze preuzimanjem srpskih preduzeća, kažu da u Srbiji pre svega cene domaći kvalitetan kadar.    Britanska kompanija Endava je na tržište Srbije ušla pre gotovo deceniju, kroz akviziciju lokalne IT kompanije koja je, pre toga, dugi niz godina uspešno poslovala sa klijentima širom sveta. Osim u Beogradu, Endavini stručnjaci raspoređeni su u kancelarijama u Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku i Nišu.   Prema rečima regionalnog menadžera ove kompanije Remi Savua, Endava ima kancelarije u većini zemalja u regionu i sa tom perspektivom, Srbiju izdvaja kao dobro pozicioniranu i sa nekoliko konkurentskih prednosti.   - Postoje letovi do glavnih evropskih gradova i modernizovan aerodrom, što nam je važno jer uglavnom poslujemo sa stranim klijentima. Takođe sve bolja putna infrastruktura, koja je omogućila otvaranje kancelarija širom zemlje, i uopšteno gledano, predvidivo ekonomsko okruženje. Uz to, stabilan poreski model u Srbiji privlačan je za poslovanje.  Ulaganje u obrazovanje IT kadra u Srbiji raste iz godine u godinu što je, svakako, jedan od bitnih faktora koji utiče na zainteresovanost stranih kompanija za investicije u Srbiji - kaže Savu za Helloworld.rs.  Obrazovan i stručan kadar prednost i šansa Srbije   -Bez obzira na trenutno usporavanje zapošljavanja u IT-ju globalno, koje je delimično usledilo i kao post-pandemijska reakcija tržišta, tražnja za visoko obrazovanim i kvalitetnim IT stručnjacima, koji na sto donose rešenja korišćenjem inovativnih pristupa i najnovijih tehnologija, nastaviće da raste i u godinama pred nama - zaključuje Savu, a njegov kolega iz kompanije Slobodan Bogdanović, na poziciji Country Managera u Endavi dodaje:    - Ključna kompetitivna prednost srpskog tržišta je ekspertiza naših IT kadrova. U utakmici u kojoj učestvuju velika IT tržišta, znanje i inovativnost uz proaktivni pristup razumevanju potreba klijenata i agilnu isporuku rešenja, su ključ uspeha u globalnoj trci. Endava ima dugogodišnju i veoma uspešnu saradnju sa Univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu kao i drugim obrazovnim institucijama, koja se ogleda kroz programe prakse, saradnju u okviru programa Master 4.0, stručne kurseve koje naše kolege održavaju na fakultetima, gostujuća predavanjima, donacije. Osim toga, u sklopu programa Dualno obrazovanje, uz saradnju sa PKS-om, već drugu godinu za redom organizujemo stručna predavanja koja srednjoškolcima pružaju praktična znanja iz industrije - objašnjava Bogdanović za Helloworld.rs.      Prema njegovim rečima, o velikoj zainteresovanosti stranih IT kompanije za otvaranje svojih razvojnih centara u Srbiji, potvrđuju brojke koje se odnose na rast izvoza IT usluga u poslednje dve decenije. Glavni razlog za to je, smatra upravo kvalitet IT kadra koji postoji na našem tržištu, znanje naših studenata, kombinovano sa veštinama stečenim kroz praksu, visok nivo znanja stranih jezika i iskustvo u radu sa kolegama i klijentima iz različitih zemalja. Sve to stvara, kako Bogdanović podvlači, povoljnu klimu za dolazak stranih investicija, koja je prisutna u Srbiji već dugi niz godina.   Zdrava tržišna utakmica  Stanić smatra da to što strane firme imaju svoju računicu kad biraju Srbiju za bazu, ne znači da je nemamo i mi.   Naša zemlja i te kako ima benefita od dolazaka stranih stručnjaka, pre svega u svojevrsnoj tržišnoj utakmici među konkurentima koja će doprineti većem rastu i razvoju ovog sektora u celini. Zatim, možemo reći, veća ponuda na tržištu rada čime se zaposlenima pruža i veća fleksibilnost i mogućnost odabira, zatim prednosti koje IT sam po sebi i donosi svojim korisnicima kao što su ušteda troškova, skraćivanje vremena neophodnog za donošenje efikasnih odluka i mnogi drugi - objašnjava Stanić.    Blanka Šupe dodaje da ako postoji više stranih investicija, to će ubrzati ekonomski rast i razvoj Srbije.   - Ali osim toga, mislim da je odlično što možemo mnogo da naučimo od globalnih IT kompanija i startapa. To je prilika da se otvorimo za inovacije i različite načine rada. Benefit i za Srbiju su i prenos znanja - učenje kako skalirati poslovanje globalno, kao iI globalna povezanost - osećaj da nismo ostavljeni iza svetskih ekonomija.  

U četvrtak u sali Impact Hub-a u organizaciji Helloworld.rs održan je događaj na temu „Žene u IT industriji gde smo sada i kako da napredujemo“, na kome su govorile Zoja Kukić Đorđević, Co-founder of Haptic Synaptic, Startit & SheRocks Global, Olja Gaković, sa.global, Country Manager Serbia, Jelena Bratić, Microsoft, Security Adviser. Sagovornice su podelile svoja kako su uspele da izgrade  karijere u sektoru u kojem tradicionalno dominiraju muškarci. Govoreći o svojim razvojnim putevima, istakle su važnost podrške porodice, mentora i odabira pravih kompanija u ostvarivanju uspeha. Jelena Bratić je podelila svoju priču o tome kako je upisala Ekonomiju, a na kraju završila u IT-u.  Iako nije studirala tehničke nauke, kaže da je motivaciju pronašla u profesorima i porodici i da su joj oni olakšali ulazak u svet IT industrije. Olja Gaković je sa  govorila o svom angažmanu u podsticanju napredovanja žena u svom timu, ona je istakla važnost mentorske podrške  za dalji . Zoja je naglasila važnost samostalnosti žena u smislu zarade, što podrazumeva da žene treba da budu sposobne da ostvare svoje prihode nezavisno od bilo koga drugog. Ova nezavisnost omogućava ženama da preuzmu kontrolu nad svojim finansijskim situacijama i da budu u mogućnosti da donose odluke koje su za njih najbolje. Diskusija se takođe dotakla gorućih tema poput platnog jaza i balansa između posla i privatnog života, gde su sagovornice naglasile potrebu za pregovaračkom veštinom i podrškom porodice u ostvarivanju uspeha kako na poslovnom, tako i na ličnom planu. Najvažnije, sagovornice su motivisale prisutne žene da se hrabro upuste u IT sektor, one su istakle raznolikost karijernih mogućnosti i podržale su žene koje žele da se prekvalifikuju u IT sektor.