Blog

Nedavno objavljeno partnerstvo između popularne platforme za programere Stack Overflow i kompanije OpenAI, koje predviđa integraciju tehničkog sadržaja Stack Overflow-a sa ChatGPT-jem, izazvalo je buru nezadovoljstva među korisnicima ove platforme. Neki korisnici su, izražavajući svoje nezadovoljstvo, pokušali da obrišu ili izmene svoje odgovore i time protestuju protiv korišćenja njihovih doprinosa u treniranju AI modela. Pod uslovima najavljenog partnerstva, OpenAI će koristiti produkt OverflowAPI kompanije Stack Overflow kako bi poboljšao svoje AI modele koristeći sadržaj koji je kreirala zajednica Stack Overflow-a. Takođe, planirano je da ChatGPT direktno uključuje proverene tehničke podatke sa Stack Overflow-a. OpenAI obećava da će pružiti priznanje zajednici Stack Overflow-a unutar ChatGPT-ja, mada još uvek nije jasno kako će to biti realizovano. Stack Overflow, s druge strane, će koristiti tehnologiju OpenAI u razvoju svog AI modela OverflowAI, koji je najavljen u julu 2023. godine. Međutim, iako kompanije ističu prednosti saradnje, mnogi korisnici Stack Overflow-a izražavaju svoje nezadovoljstvo, posebno zato što je do nedavno Stack Overflow generalno imao negativan stav prema generativnim AI tehnologijama, čak zabranjujući odgovore napisane uz pomoć ChatGPT-ja. Takođe, prošlogodišnji porast popularnosti ChatGPT-ja navodno je smanjio saobraćaj na Stack Overflow-u, iako je kompanija kasnije osporila te tvrdnje. Korisnici koji pokušavaju da izbrišu ili izmene svoje postove na Stack Overflow-u kao oblik protesta suočavaju se sa suspenzijama i brisanjem svojih izmena od strane moderatora platforme. Prema uslovima korišćenja Stack Overflow-a, jednom kada korisnik objavi sadržaj, on postaje deo kolektivnog napora i može biti uklonjen samo u izuzetnim okolnostima. Iako Stack Overflow zadržava prava na korisničke postove, sadržaj se deli pod Creative Commons 4.0 licencom koja zahteva pripisivanje autora. Ostaje da se vidi kako će integracije sa ChatGPT-jem, koje još uvek nisu implementirane, poštovati ovu licencu na zadovoljstvo nezadovoljnih korisnika. Za sada, sukob se nastavlja.

Najnoviji izveštaj kompanije IBM otkriva da su incidenti povrede podataka prošle godine prosečno koštali kompanije 4,45 miliona dolara, što predstavlja porast od 15% u poslednje tri godine. Prema istom izveštaju, tokom 2023. godine zabeleženo je 550 slučajeva kompanija koje su bile pogođene ovim problemom. Ove brojke ukazuju na sve češće susrete sa ovakvim incidentima, a u daljem tekstu ćemo analizirati i uporediti nivoe bezbednosti najpopularnijih operativnih sistema. ChromeOS ChromeOS, operativni sistem nove generacije koji je baziran na Linux-u i razvijen od strane Google-a, koncipiran je sa fokusom na sigurnost. Nudi niz efikasnih bezbednosnih funkcija, među kojima se ističe sandboxing. Ovaj mehanizam omogućava da svaka aplikacija ili proces funkcioniše unutar izolovanog okruženja (sandbox), što sprečava pristup fajlovima, drugim aplikacijama ili kernelu, čime se efikasno štiti od pretnji zasnovanih na vebu. Druga značajna funkcija je Verified Boot, koja svaki put pri pokretanju sistema proverava njegov integritet, osiguravajući da operativni sistem nije izmenjen ili kompromitovan od strane zlonamernog softvera. Uprkos ovim naprednim karakteristikama, ChromeOS ima relativno mali udeo na tržištu - oko 2%. Linux Linux, najpoznatiji operativni sistem otvorenog koda na svetu, prepoznatljiv je po svojim robustnim bezbednosnim mehanizmima, mada njihova efikasnost varira u zavisnosti od distribucije. Distribucija Qubes, koja se zasniva na Fedora Linux-u, posebno je cenjena zbog visokog nivoa bezbednosti zahvaljujući upotrebi Xen virtuelizacije. Ovaj pristup omogućava izolaciju različitih zadataka i aplikacija u odvojenim virtuelnim mašinama, čime se sprečava širenje štete ukoliko jedan segment bude kompromitovan. Međutim, nedavno otkriće backdoor-a u jednom široko korišćenom alatu za kompresiju, koji je pronađen u distribucijama poput Red Hat-a i Debian-a, ukazuje na to da čak ni open source sistem ne može uvek da garantuje potpunu sigurnost. Iako Linux ima skroman udeo na tržištu od oko 4%, njegova modifikacija, Android, dominira u sektoru cloud tehnologija sa 90% zastupljenosti. macOS Apple-ov operativni sistem, zasnovan na Unix-u, ekskluzivno se koristi na uređajima ove kompanije. Visok nivo bezbednosti macOS-a proističe iz Apple-ove politike razvoja i softvera i hardvera, što omogućava integrisanu zaštitu. Kompanija redovno objavljuje sigurnosna ažuriranja, dodatno učvršćujući sistem protiv potencijalnih pretnji. macOS takođe koristi mehanizam sandboxing-a i efikasan alat za enkripciju, FileVault, koji šifrira ceo sistemski disk i zahteva autentikaciju pre pokretanja sistema. Udeo macOS-a na tržištu personalnih računara iznosi oko 15%. Windows Windows je operativni sistem s najvećim udelom na tržištu, koristi se na više od 73% personalnih računara, zbog čega je oduvek bio primarna meta napada. U ranijim verzijama, kao što su Windows XP i prethodnici, korisnici su automatski imali administratorske privilegije, što je omogućavalo zlonamernim programima lako preuzimanje kontrole nad sistemom. Microsoft je često bio na udaru kritika zbog spore reakcije na otkrivene sigurnosne ranjivosti. Danas, sa Microsoft Defenderom, Windows pruža zaštitu u realnom vremenu, uključujući i napredni firewall. Ove unapređene mere sigurnosti značajno umanjuju potrebu za antivirusnim softverom trećih strana, nudeći efikasnu zaštitu integrisanu direktno u operativni sistem.

Završeno je darivanje u kom su učesnici imali priliku da osvoje putovanje u Pariz, ali i druge vredne nagrade. Svi koji su popunili svoj Infostud profil od 9. do 30. aprila, mogu da provere da li su među dobitnicima. Glavna nagrada, putovanje u Pariz za dve osobe, pripala je Ljiljani Bošnjak, koja će imati priliku da uživa u čarima francuske prestonice. Pored glavne nagrade, izvučeni su i drugi dobitnici: Vladimir Stefanović osvojio je Redmi Buds 3 Pro slušalice, koje će sigurno obogatiti njegove svakodnevne aktivnosti. Pet učesnika Sunčica Stojadinović, Mića Petronijević, Milenko Simikić, Sunčica Milić Marković i Nikolina Krnjić nagrađeno je Infostud poklon paketima koji sadrže razne korisne i praktične poklone. Čestitamo dobitnicima i zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u ovom darivanju. Svi dobitnici će biti kontaktirani putem e-maila sa detaljima o preuzimanju nagrada. Ukoliko niste osvojili nagrade ovaj put, želimo da vas podstaknemo da ažurirate svoj profil, jer vam donosi veće šanse za sledeće poslovne prilike, olakšava poslodavcima da vas pronađu i ponude vam posao. I naravno, pratite nas i dalje, očekuje vas još mnogo pogodnosti, kao i poklona.

U organizaciji sajta HelloWorld.rs a u saradnji sa kompanijom Createq, održan je vebinar na temu: „Technical debt i kako se boriti sa njim“, u četvrtak 27. aprila u 18 časova preko Zoom platforme. Panelisti su dali smernice kako se boriti sa svim dodatnim troškovima koji će nastati kada prilikom rada na projektu prioritet postane brza isporuka, a ne savršen kod. Moderator ovog panela bio je Nebojša Kamber, Head of IT 4 zida, koji je na temu tehničkog duga razgovarao sa: - Novakom Novokmetom, General Manager i Senior Software Architect iz kompanije Createq - Draganom Gvozdenovićem, Senior Software Developer iz kompanije Enlight, i sa - Nemanjom Tozićem, Senior Software Engineer iz kompanije Ananas Na pitanje da li je tehnički dug nužan ili se može izbeći, Dragan Gvozdenović je rekao da „on nije nužno zlo, ali jeste neminovnost sa kojom moramo da se susrećemo tokom razvoja softvera“. Dodaje da ga je nemoguće izbeći, ali da se on može smanjiti, dok je Novak Novokmet naveo da je poenta uhvatiti se u koštac sa njim, i da je nužno da se taj dug pre ili kasnije vrati. Uticaj tehničkog duga na zadovoljstvo zaposlenih je takođe važna tema koja se obradila na panelu. Nemanja Tozić je iskazao stav da zapostavljanje sistema rezultuje nezadovoljstvom zaposlenih koje dalje opet rezultuje zapostavljanje sistema, i to može da se vrti u krug jako dugo. Kao zaključak teme, Dragan Gvozdenović je naglasio da na umu treba imati kvalitet posla koji se obavlja i da treba težiti ka maksimalizaciji izlaza u odnosu na kvalitet našeg doprinosa, i samim tim tehnički dug će biti manji. Novak iz Createq je kao zaključak izveo da je potreba za upravljanjem tehničkim dugom još veća nego pre poremećaja IT tržišta i da je potrebno da se što više uključe alati za prevazilaženje ovog problema. Nemanja Tozić se složio sa Novakom i dodao da od ovog problema ne treba bežati, već ga treba rešavati. Na vebinaru su se obradile i teme kao što su istaknutost tehničkog duga kod in house developmenta i kod outsource developmenta, kao i kakva je razlika između startapova i kompanije koje imaju dugogodišnju tradiciju u baratanju i vrstama tehničkog duga. Za one koji to nisu stigli a žele da čuju naše paneliste, imaju mogućnost da na sledećem LINKU pogledaju snimak celog vebinara.  

Kako se školska godina za maturante privodi kraju, tako je sve bliže i polaganje prijemnih ispita za fakultete i odluka – šta upisati. I ove godine će u samom vrhu popularnosti biti IT studije, jer se sve više mladih, zbog velike potražnje na tržištu rada i dobrih zarada, odlučuje da upiše neki od ovih studijskih programa. Kako raste interesovanje, tako se povećava i ponuda fakulteta i visokih strukovnih škola na kojima se mogu steći znanje i diploma iz oblasti informacionih tehnologija. Nekada je onima koji žele da se bave kompjuterskim naukama bilo lako da donesu odluku - u Beogradu se upisivao Elektrotehnički, Matematički ili Fakultet organizacionih nauka, u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka, u Nišu Elektronski fakultet. Danas je ponuda mnogo veća, pa mesta ima ne samo za one koji iz škole nose sve petice i na prijemnom zablistaju, nego i za ostale đake koji žele da se bave IT-jem. Univerzitetski centri dobili konkurenciju U Srbiji su akreditovane desetine programa osnovnih akademskih i strukovnih studija iz oblasti računarstva, softverskog inženjerstva i informacionih tehnologija. Zbog toga bi svaki budući brucoš, pre nego što odluči šta bi da upiše, trebalo da proveri da li željeni fakultet ispunjava sve zakonske uslove i ima „zeleno svetlo“ Nacionalnog akreditacionog tela kako ne bi bacio novac i vreme na sticanje diplome koja nije priznata. Pored univerzitetskih centara - Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, IT studije postoje i u mnogim drugim gradovima, poput Čačka, Trstenika, Aranđelovca, Subotice, Blaca, Zrenjanina, Požarevca... U ovim mestima, uglavnom se mogu studirati strukovne studije - trogodišnje osnovne, a posle toga i master. A osim državnih univerziteta i fakulteta, informacione tehnologije su u ponudi i privatnih fakulteta. U toj konkurenciji, najbolju reputaciju ima Računarski fakultet u Beogradu, koji posluje u okviru univerziteta Union, za koji je interesovanje već godinama značajno veće od broja akreditovanih mesta za upis. IT smerovi postoje i na Singidunumu, Metropolitenu i drugim privatnim univerzitetima. I pored toliko velikog izbora, najveća borba za indekse i dalje je na Elektrotehničkom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Stalno raste broj studenata koji se školuju za IT Prema rečima dekana FON-a, prof. dr Milana Martića, za upis na ovaj fakultet u poslednjih sedam godina javlja se više od 2.000 studenata po generaciji. - Najveće interesovanje je za upis studijskog programa Informacioni sistemi i tehnologije - kaže prof. Martić za HelloWorld.rs - Pre 10 godina na ovom studijskom programu upisivali smo 360 studenata, a broj kandidata je bio oko 1.400. Pre pet godina na studijski program Informacioni sistemi i tehnologije (ISiT) upisivali smo 420 studenata, a konkurisalo je oko 1.600 kandidata. Prošle godima smo upisali 590 studenata na ISiT, za koji se prijavilo više od 2.000 zainteresovanih. Dakle, u odnosu na 2014. godinu, FON na ISiT upisuje za 64 % više kandidata, a u poslednjih 10 godina konkurišu skoro četiri kandidata za jedno mesto. Prosečna ocena kandidata koji upisuju ovaj studijski program konstantno je u blagom porastu. U poslednjih 10 godina u Srbiji se stalno povećava broj studenata koje školujemo za potrebe IT industrije i mislim da bi onda i ponudu fakulteta trebalo povećati za još 20 odsto. Više od polovine naših studenata na studijskom programu ISiT ima posao u momentu završetka studija - dodaje profesor Martić. Kao i na FON-u, “borba za indekse” žestoka je i na Elektrotehničkom fakultetu, gde su u vrhu liste primljenih brucoša svake godine državni prvaci u matematici i fizici i osvajači međunarodnih nagrada iz ovih predmeta. Prošle godine na rang-listi za upis na studijski program Softversko inženjerstvo čak 18 kandidata imalo je maksimalnih sto bodova, jedan zahvaljujući svim peticama u školi i svim urađenim zadacima na prijemnom, a ostali su bili vukovci i oslobođeni prijemnog zahvaljujući državnim i međunarodnim nagradama. Ovaj smer o trošku države može da studira samo 30 akademaca po generaciji, a taj poslednji „na budžetu“ prošle godine imao je čak 91,49 bodova na rang-listi. Na samofinansiranje primaju 150 brucoša. Šarenolikost studijskih programa Kako je za HelloWorld.rs objasnila prof. dr Jelene Ćertić, prodekan za nastavu Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, osim na Softversko inženjerstvo, studente upisuju i na studijski program Elektrotehnika i računarstvo, koji ima module: Elektronika i digitalni sistemi, Energetika, Računarska tehnika i informatika, Signali i sistemi, Telekomunikacije i informacione tehnologije i Fizička elektronika, gde će ove godine moći da se upiše 400 studenata na teret budžeta i 140 koji će sami plaćati školarinu. - Prilikom upisa, kandidati se opredeljuju za jedan od dva studijska programa, a na programu koji ima module, izbor modula je posle prve godine - objašnjava prof. Ćertić. - Studijski program Softversko inženjerstvo je program koji se „prepoznaje“ kao IT, dok je naš drugi studijski program u širem polju elektrotehnike i računarstva, te uglavnom nije direktno prepoznat kao IT, osim modula Računarska tehnika i informatika, mada je pitanje gde je u današnjem trenutku tačna granica, jer se i ne mali broj studenata koji završe druge module zapošljava u IT industriji. Ona dodaje da se na ETF-u svojski trude da održe visok nivo obrazovanja, te da je studijski program Softversko inženjerstvo upravo reakreditovan i generacija koja upisuje fakultet ove godine studiraće po toj novoj reakreditaciji, koja uključuje male izmene koje prate svetske trendove u sferi obrazovanja IT stručnjaka. A kako je spektar zanimanja u IT industriji veoma veliki, tako se i visokoškolske ustanove trude da studente privuku programima koji nisu strogo vezani za softver i hardver, već da povežu različita domenska znanja sa informacionim tehnologijama i da im pruže zvanja koja su tražena u IT industriji. Tako je Akademija umetnosti u Novom Sadu prva, još pre sedam godina akreditovala smer za dizajn video igara. Danas se dizajn video igara može studirati na univerzitetu Metropoliten, a kao master studije i na zajedničkom programu Matematičkog fakulteta UB i Univerziteta umetnosti, a Multimedijalni dizajn postoji na Računarskom fakultetu univerziteta Union. Na Poljoprivrednom fakultetu UB akreditovan je program Bioetički i informacioni inženjering, na Građevinskom može da se studira Geoinformatika, na Mašinskom Informacione tehnologije u mašinstvu. Najviše smerova i modula u ovoj oblasti ima Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, pa osim klasičnih inženjerskih studija, brucošima nude upis i na Animaciju u softverskom inženjerstvu. Koliko košta školarina Kako su poslovi u oblasti informacionih tehnologija jedni od najplaćenijih, tako su i cene školarina za ove studije među najvišima. Najpovoljnije su strukovne studije na kojima godina samofinansiranja košta manje od 100.000 dinara. U tom rangu su i cene na pojedinim fakultetima, pa je prošle godine školarina na izuzetno popularnom Elektronskom fakultetu u Nišu bila 89.000, na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku 81.000, a na Državnom fakultetu u Novom Pazaru 79.000 dinara. Većina fakulteta još nije objavila da li će i koliko korigovati cene za narednu školsku godinu. Najpopularniji su značajno skuplji, pa će na Fakultetu organizacionih nauka godina studija koštati 171.000 dinara, a na Elektrotehničkom fakultetu 126.000 za program Elektrotehnika i računarstvo, a čak 282.000 za Softversko inženjerstvo. Na Singidunumu za godinu studija treba izdvojiti 2.100 evra, a na Računarskom fakultetu 2.160 evra za strukovne studije, osnovne akademske, master i doktorske su 3.000 po godini, ili 3.300 ako se plaća na rate, a najskuplji je studijski program Multimedijalni dizajn, čak 3.600 po godini ili 4.000 evra u dinarskoj protivrednosti, ako se plaća u tri rate. Bez obzira na visoke školarine, interesovanje za IT studije je ogromno, jer se sa dobrim znanjem i željenim zaposlenjem veoma brzo vrati sav uloženi novac.

Želiš brzo i jednostavno da popuniš svoj dinamički CV? Uštedi vreme i energiju - dozvoli AI alatu da izradi Infostud profil za tebe! Sada to možeš učiniti uz naš novi alat koji će na osnovu tvojih podataka automatski popuniti Infostud profil Popuni Infostud profil u samo nekoliko koraka: Dodaj svoju biografiju: u sekciji “moj profil” izaberi automatsko popunjavanje profila, dodaj svoju postojeću biografiju (CV) i pokreni popunjavanje Infostud profila kandidata.  Automatsko popunjavanje uz pomoć AI alata: veštačka inteligencija tvoj CV pretvara u profil kandidata, automatski izvlači informacije iz tvog CV-ja i prebacuje ih u Infostud profil. Završi popunjavanje: Nakon što dobiješ obaveštenje da je veštačka inteligencija završila pripremu tvog profila, poseti ga i proveri unete podatke. Tvoj profil će tada biti spreman za upotrebu! Koje su pogodnosti korišćenja Infostudovog profila? Infostud profil predstavlja dinamički CV koji možeš besplatno i lako kreirati. Ne brini ukoliko želiš nešto da izmeniš - to možeš učiniti u svakom trenutku. Čak i ako već pošalješ prijavu poslodavcu, možeš lako ažurirati svoj profil. Brzo konkurisanje na oglase za posao Sa Infostud profilom kandidata imaš mogućnost brzog i jednostavnog konkurisanja na oglase za posao. Samo jednim klikom možeš izabrati konkurisanje profilom. Predstavi se poslodavcima Infostud profil ti omogućava da se predstaviš poslodavcima kroz informacije o tvom obrazovanju, radnom iskustvu i veštinama. Čak i kada ne tražiš aktivno posao, poslodavci te mogu kontaktirati sa ponudom zaposlenja ukoliko uključiš vidljivost profila. Popuni Infostud profil danas i olakšaj svoj put do novih poslovnih prilika!