U svakoj sferi tehnologije zabeležen je trenutak gde je naizgled „preko noći“ došlo do drastičnog skoka ka napred. Automobilska industrija je odolevala decenijama ovim promenama. Iza toga stoji više razloga, a glavni je taj što je vozilima prioritet višedecenijska pouzdanost i bezbednost. Ali tehnologija najzad počinje da ispunjava i te kriterijume, tako da ova decenija postaje najveća revolucija u automobilskoj industriji u poslednjih 100 godina. Ovu revoluciju ne čini jedna promena, već nekoliko njih. Pored očiglednih promena kao što su električni pogon, ekološka proizvodnja i autonomna vožnja, dešavaju se promene na polju arhitekture vozila koja omogućava unapređenja tokom celog životnog veka vozila, povezanost i komunikaciju vozila međusobno, kao i sa infrastrukturnim objektima, pa čak dolazi i do redefinisanja potrebe za ličnim vozilom. Naši gradovi i putevi će izgledati drastično drugačije. Continental-ov departman za Pametnu Mobilnost (Smart mobility, odnosno SMY) je aktivno uključen u sve ove promene uz moto „Smart solutions for future mobility“.
Računari visokih performansi u vozilu
Tradicionalno gledano, nakon izlaska iz fabrike, vozila ne dobijaju unapređenja, nadogradnje ili slično. Digitalizacija omogućava mnoge funkcionalnosti i servise, ali ukoliko nisu ugrađeni u vozilo tokom proizvodnje, jedina opcija za korisnika je da kupi novo vozilo, što predstavlja veliku ekonomsku i ekološku prepreku. Vozila se koriste nekoliko decenija, a proizvođači moraju da predvide prethodno spomenute buduće potrebe na dva načina: centralizacijom svih zahtevnijih softverskih procesa u računaru visokih performansi (HPC – High Performance Computer, odnosno server) i evolucijom arhitekture vozila da podrži nadogradnju hardvera (Server-Zone arhitektura).
Server-zone arhitektura
Server ili računar visokih performansi obrađuje sve softverske funkcije vozila, autonomnu vožnju, interfejs sa vozačem i komunikaciju sa spoljnim svetom. Takođe, omogućava istovremenu integraciju softvera raznih proizvođača, kao i buduća unapređenja softvera (over-the-air updates) u skladu sa najvećim bezbednosnim standardima. On je centralna komponenta za Server-orjentisanu arhitekturu budućnosti. Ova arhitektura će „očistiti“ postojeće uređaje u vozilu, smanjujući potrebu za velikim brojem kontrolnih jedinica (ECU) i kablova. Svaki kraj vozila će imati po jedan Zone kontroler čija je jedina uloga da služi kao interfejs između servera i raznih periferija, senzora i aktuatora.
Ako se data arhitektura razvije na standardizovan način, budućnost će izgledati vrlo slično personalnim računarima. Na primer, korisnik će otići u radnju i kupiti kameru za rikverc i priključiti je u najbliži Zone kontroler, a vozilo će samo putem interneta pronaći upravljački softver i unaprediti korisnički interfejs, kao da je vozilo izašlo iz fabrike sa tom kamerom. Ovo je izričito bitno u komercijalnom sektoru, gde kamioni, građevinska ili poljoprivredna vozila zahtevaju razne nadogradnje. Takođe, svaka promena u infrastrukturi pametnih gradova i pametnih puteva budućnosti će moći da se primeni na sva postojeća vozila te oblasti.
Elektrifikacija komercijalnih vozila
U skladu sa dogovorom Ujedinjenih Nacija o ugljenik neutralnosti do 2050. godine, proizvođači su se obavezali da električna vozila čine 100% proizvodnje do 2040. godine. Jedan od glavnih izazova u ovom cilju je elektrifikacija teških kamiona (bruto težine preko 10 tona). Kamioni trenutno uzrokuju oko 40% emisije štetnih gasova u transportnom sektoru (što čini oko 6.5% ukupne svetske emisije). Sve isplativije i atraktivnije rešenje predstavljaju električni kamioni, koji obezbeđuju čak 2.5 puta veću energetsku efikasnost od dizel kamiona. Limitacija sporog punjenja se znatno smanjuje uvođenjem standarda kao što je megavatno punjenje (do 3.75MW) i inicijativom Nemačke vlade o elektrifikaciji autoputeva. Na ovim autoputevima kamioni bi se punili u pokretu putem pantografa, kao trolejbusi ili vozovi. Pantograf pogotovo može promeniti logistiku transporta robe ako se upari sa autonomnom vožnjom. Takvo vozilo bi moglo biti u pokretu 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji.
Continental pantograf
Iz inženjerskog ugla, električni kamioni se znatno razlikuju od tradicionalnih, sa preko 50 kompletno novih ili prilično drugačijih komponenti. SMY ima zadatak da mnoge od tih komponenti razvije.
Servisi
Vozila već duže vreme nisu izolovan sistem; ona sve više komuniciraju sa svojom okolinom. Pravi potencijal ove komunikacije tek treba da se dostigne. Rešenja koje obezbeđuje SMY u vidu telemetrije već snabdevaju vlasnike flota kamiona, autobusa i drugih vozila raznim podacima u realnom vremenu, kao i obradom tih podataka radi sugestija povećanja efikasnosti tokom vožnje. Ovo su začeci mnogo naprednijih servisa, gde bi sva vozila predstavljala jedan veliki distribuirani sistem koji bi podacima prikupljenim različitim senzorima svakog vozila, obezbedio usluge u cilju koordinacije, bezbednosti i efikasnosti globalnog transporta.
Continental eHorizon
Ovakva vizija ne bi bila moguća bez velikih ulaganja SMY u sajber-bezbednost. Računari visokih performansi će obezbediti podlogu za mnoge napredne bezbednosne protokole. Jedna od već postojećih rezultata je usluga otključavanja vozila putem mobilnog telefona i mogućnost „slanja“ digitalnog ključa sa privremenim/limitiranim pravima putem interneta (npr. serviserima, mlađim članovima porodice, ili u svrhe iznajmljivanje vozila).
Continental Key as a Service
Elektrifikacija vozila će značajno uticati i na budućnost servisa. Pored očiglednih servisa kao što je automatska komunikacija sa mrežom punjača u cilju planiranja rute na osnovu dostupnosti punjenja, električna vozila mogu pomoći energetskoj infrastrukturi kao vid pametnog skladištenja energije. Analizom korišćenja vozila, servis bi zaključio u koje doba dana je najefikasnije i najekonomičnije puniti bateriju, kako i kada je potrebno tu energiju „vratiti“ gradu. Pored putničkih vozila, vrlo očigledna primena ovakvog servisa su školski autobusi zemalja kao Severna Amerika, koji se koriste samo 2 puta dnevno i u predvidivim intervalima. Značajniji broj ovih sistema bi mogao da pokrije varijacije u potrošnji energije stanovništva, eliminiše potrebu za pomoćnim elektranama (koja najčešće rade na ugalj) i znatno ubrza tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.
Autor: Petar Grbić
Posetite profil kompanije Continental.
