Jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo od kandidata na intervjuima svakako jeste – Zašto mi volimo da radimo baš u Ubisoft-u?

Ubisoft je ovog meseca radio istraživanje u kome se bavio upravo ovom tematikom. U ovom tekstu ću nabrojati neke od osnovnih segmenata koji su se jasno izdvojili.

1. Projekti na kojima radimo

Ono što je za Ubisoft definitivno specifično jesu projekti na kojima radimo. Ovo su inhouse projekti, zaista velike kompleksnosti, gde na razvoju jednog našog projekta, odnosno igre na kojoj radimo, učestvuje i po 1000 članova tima najraznovrsnijih ekspertiza i iz svih delova sveta. Naša produkcija je dosta raznovrsna i u njoj osim programera rade članovi tima mnogih drugih ekspertiza – gejm dizajneri, level dizajneri, level artisti, UI artisti, development testeri. Upravo ova raznovrsnost čini našu saradnju vrlo uzbuljivom i dinamičnom, a naš rad vrlo kreativnim. Naše igre su potpuno novi svetovi, gde svaka nova igra pomera granice mogućeg i omogućava jedinstveno iskustvo za milione igrača širom sveta, pa tako i za nas. Upravo zbog toga, Ubisoft kontinuirano kreira nove tool-ove i Engine-e i uvodi najnovije tehnologije i opremu u svoj rad kako bi učinio stvaranje ovakvih projekata mogućim.

2. Naš tim

Bez obzira na to čime se određeni član u produkciji bavi, ono što nam je svima zajedničko jeste želja da ono što radimo bude kvalitetno i ukoliko možemo da ga poboljšamo – uvek još bolje. Moj tim sačinjavaju vrlo talentovani ljudi kojima su igre često strast, a mogućnost da oni učestvuju i doprinose u razvoju ovako kompleksnih projekata osećanje ponosa. Oni ne rade ovaj posao zato što moraju, nego zato što žele. Da li je za poboljsanje kvaliteta igre potrebno da izucimo nove metode resavanja programerskih problema, upoznamo se sa novim tehnologijama, igramo igre drugih kompanija koje izlaze ili pratimo dešavanja i inovativnosti na tržištu ili u svojoj oblasti ekspertize? To je nešto što mi radimo samoinicijativno, jer nas zanima, i upravo stvar koja nas kao tim čini onim što jesmo – velika strast prema onome što radimo.

3. Mogućnost za razvoj i napredovanje

Kod nas se velika pažnja poklanja karijeri svakog pojedinačnog člana tima. Lead-ovi aktivno brinu o njihovom zadovoljstvu i motivaciji, kao i tome da se razvijaju i napreduju u njihovoj karijeri. U skladu sa individualnim potrebama Lead i članovi tima zajedno postavljaju jasne ciljeve koje osoba treba da postigne u toku naredne godine. Nakon toga se trudimo da se osoba nađe u situacijama u kojima može da razvija ove veštine, bilo da su to različite stručne konferencije, soft skills treninzi ili poslovna putovanja u druge Ubisoft studije širom Evrope i onsite saradnja sa najrazličitijim timovima i ekspertima širom sveta. Uvek se trudimo da svaka osoba preuzima autonomiju vezanu za njen deo posla i da joj bude ostavljeno dovoljno fleksibilnosti da svoj posao organizuje kako ona smatra da je najbolje. Na taj način trudimo se da svako ima dovoljno prilika i mogućnosti u kojima može da uči i razvija se profesionalno. Ukoliko se ciljevi ispune, osoba ima mogućnost da napreduje u senioritetu u okviru svoje pozicije ili da, ukoliko izrazi interesovanje, dalje razvija svoju karijeru u nekoj drugoj oblasti ekspertize unutar našeg studija.

4. Ubi kultura

Još jedna bitna karakteristika Ubisoft Beograd tima jesu naša korporativna kultura i klima, čije se manifestacije mogu videti svakoga dana. Dovoljan vam je jedan prolazak našim hodnikom da vidite našu svakodnevnu saradnju, grupu koja je pohrlila da pomogne prilikom neke od našim mnogobrojnih ,,kreativnih’’ radnih akcija, proslave rođendana ili prosto opuštene bleje na terasi na krovu. Ukoliko neko ima predlog kako nešto da uradimo ili poboljšamo, uvek ćemo ga saslušati i pokušati da to i implementiramo. Kada kod nas neko predloži ,,Hajde da...’’ uvek će naći društvo za predlog ili aktivnost koju je smislio i ljude koji će pomoći da se nađe način da se nešto ostvari. Jedna od stvari koju naš tim najviše vrednuje je cinjenica da svako ima priliku da radi ono što mu prija sa ljudima koji dele ista interesovanja. Imamo ekipe za sve, od pića i žurki posle posla, do zajednickog igranja igara, organizacije sportiskih turnira i board game večeri. Šta god da volite ili ne volite, ovde ćete lako naci istomišljenike.

Nadam se da sam ovim tekstom uspela da pokrijem bar one najosnovnije razloge koji za nas predstavljaju odgovor na pitanje ,,Zašto mi volimo da radimo baš u Ubisoftu?” i približim vam nas kao studio. 😊

Pričali smo sa našim kolegom, Nikolom Stokićem, koji danas radi kao Lead Programmer na Ghost Recon Breakpoint projektu, a koji se pridružio našem timu na skoro samom početku Ubisoft Beograd priče, pre oko 3 godine. On je pristao da sa nama popriča o njegovim iskustvima u Ubisoft-u, kao i o tome kako je njegova priča izgledala do sada.

1. Kako si odlučio da se prijaviš za ovaj posao?

A: Hteo sam da radim u Game Devu i pravim igre i od detinjstva mi je bila želja da radim za jednu od većih firmi na globalnom tržištu, koliko god ovo kliše zvučalo. Upravo zbog toga, kada sam stekao malo iskustva u ovoj oblasti i kada se studio otvorio u Beogradu odlučio sam da se prijavim i počnem da radim.

Q: A kad kažeš da si od detinjstva hteo da radiš baš u jednoj od 4 najveće Game Dev firme na globalnom tržištu, zašto baš tu?

A: Više zbog igara, ne toliko zbog imena. Jedna od ovih kompanija mi je napravila prekretnicu u mom gejmerskom iskustvu i njihove igre su mi obeležile detinjstvo. Paradoks mi je što sam sad, u poslednjih godinu, dve, ponovo počeo da posvećujem pažnju ovim igrama, ali ovaj put jer mi je zanimljivo tehnicki praviti ovakve igre. Tako da odgovor bi bio: zbog igara na kojima rade.

2. Kako je izgledao tvoj proces selekcije?

A: Oglas sam video čim je otvoren studio, u novembru 2016. Čekao sam skoro dva meseca da me kontaktiraju, što je imajući u vidu da se studio tek otvorio i da su se procesi tek formirali bilo očekivano. Kada su me pozvali došao sam u studio da radim C++ test, koji se sada radi od kuće na kompjuteru, a tada se radio na papiru. :D Drugi korak je bio projekat koji se radi od kuće. Postojale su stvari koje je trebalo uraditi, ali sam ja kada sam završio ovaj deo, preostalo vreme investirao da napravim nešto zanimljivo.

Q: Kada uporediš ta dva testa, koji ti je od njih bio bolji?

A: Svakako mi je drugi test bio zanimljiviji. Ja sam do tada radio kao Gameplay Programmer i svidelo mi se što sam dobio slobodu da kad napravim osnovne stvari dodam sve ono što ja lično smatram da poboljšava kvalitet igre i što bi bilo zanimljivo.

Q: A da li si te ideje našao negde ili si sam odlučivao šta bi dodao?

A: Po malo i jedno i drugo. Možda više samostalno na osećaj, jer sam se trudio da napravim igru tako da kada je na kraju igram izaziva upravo onaj osećaj koji želim. Znak da je dobra mi je bio to što sam ja sam proveo par sati igrajući je kada je bila završena, upravo jer je, meni lično, bila kul igra.

3. Šta si očekivao da ćeš ovde naći?

A: Iskreno, očekivao sam da nađem poprilično slično okruženje koje sam imao pre toga u Game Dev-u. Očekivao sam takođe da ću raditi na velikim projektima što mi se i ostvarilo, da će samo okruženje ljudi biti prijateljsko i korporativno i očekivao sam da će nam kompanija izaći u susret što se tiče ličnog razvoja i sistematičnosti projekta.

4. A šta si zaista našao?

A: U suštini šta sam očekivao to sam i pronašao. :D Super je ispalo jer Ubisoft ima odnos ka članovima tima sličan onome koji sam ja želeo. Čak sam našao i mnogo organizovanijii sistem koji je vezan za tvoje napredovanje u smislu da je vezan za tvoju stručnost -  ukoliko želiš da napreduješ kao programer, od tebe se očekuje da budeš dobar programer, a ne da radiš druge stvari koje nisu tvoj posao. Bilo je super što sam dobijao konstantan feedback na moj rad, napredak i na to šta mogu da poboljšam i na koji način mogu da radim na sebi.

Q: A kada kažeš da si očekivao da ćeš naići na sličnu atmosferu kao na starom poslu, na šta si tačno mislio?

A: Na starom poslu smo imali jako dobar tim i odnos sa ljudima koji je uvek bio više od same kolegijalnosti. Atmosfera je bila zaista opuštena i da tako kažem, baš je bilo dobro zezanje. :D To je nešto što mi je baš definisalo šta je ono što ja želim da imam na svom poslu – da smo tu zajedno, radimo, pomažemo se i zezamo se.

5. Najzanimljivija stvar koju si radio do sada?

A: Uf. Mislim da je najzanimljivija stvar moj trenutni posao – trenutno vodim tim Gameplay programera koji razvijaju Game Dev feature u igri. Ovo mi je bilo kul dok sam i ja sam bio Gameplay programer, a sada kada vodim ceo tim koji se bavi time, super mi je što se mi svi dogovaramo i time bavimo, organizujemo. Imam osećaj da iz pozicije Lead-a, sa timom, imam veći komad cele priče nego što sam imao individualno. Svaki deo igre koji tim napravi je nešto što mi pokazuje da sam dobro odradio svoj posao i da sada svaki član tima može da ima taj osećaj da je u igri vidljivo nešto njegovo, što sam ja imao kao Gameplay programer.

Q: A da li ti oni nekad kažu šta je ono što njima lično znači?

A: Moj tim je generalno jako mlad i svi su uzbuđeni kada imaju mogućnost da urade nešto što će igrači koristiti i mislim da tek dolazi vreme kada će oni pričati o tome kakav je ovo osećaj.

6. Omiljeni deo dana?

A: Ručak. :D Deo dana kada sedimo, družimo se, pričamo o nekim drugim temama i dođe kao zdrava pauza u toku dana.

7. Najizazovniji deo posla?

A: Gledam za početak dok sam bio Gameplay programmer, mislim da su to bile one stvari koje se nisu ticale samog programiranja. Tada nisam bio toliko u tom svetu pregovaranja, a očekivalo se da mogu sam da iznosim feature, pa samim tim i da samostalno komuniciram sa ljudima iz drugih studija, koji su dugo u Ubisoft-u i bitni ljudi na projektu. Tako da komunikacija sa ljudima koji nisu iz moje struke i koje ne interesuju tehnikalije, kao i to kako njima iskomunicirati zašto nešto ne može i šta je izvodljivo, a šta ne. Mislim da je to možda i sličan izazov tome šta imam sada, jedino što sada više ne pričam o tome šta ja mogu da uradim već šta moj tim može da uradi. Ono što je razlika jeste što sada zastupam interese obe strane. Prema menadžmentu interese tima, a prema timu interese menadžmenta – nalaženje balansa i načina da obe strane budu zadovoljne.

Q: A koliko uspevaš u tome?

A: Pomaže mi to što dobro znam šta sve moj tim može da uradi, kao i to što imam u timu ljude na koje mogu da se oslonim na procenu. Ovo mi je jako bitno i kada timu pokušavam da objasnim svrhu zašto i kako nešto radimo. Onda im je mnogo lakše i da krenu da rade neke stvari koje im na prvu loptu možda deluju čak i nemoguće. Tako da njima više treba da objasnim – da, vi to možete da uradite, da ih motivišem, zato kažem i da je nekad nešto kasno došlo, da je komplikovano, da je rok blizu ali sa druge strane da znam da oni to mogu da urade jer u suprotnom ne bih ni prihvatio taj deo posla na sebe i tim.

8. Kako misliš da će se tvoja karijera razvijati na dalje?

A: Voleo bih da u jednom trenutku postanem Full Lead Programmer jer bih tad imao veći tim i odgovorniji posao. Odatle bih za dalje još razmislio. Možda bih se razvijao ka tome da budem Senior Lead koji vodi više Lead-ova, a možda i da se prešaltam u producentske vode i da imam veći uticaj na samu igru.

Q: A šta misliš da je to što te vuče da ne budeš samo Senior Programmer već da umešaš malo i tih menadžerskih pozicija u priču? Zašto ne čisto programiranje?

A: Nekako, više mi prija rad sa ljudima nego rad sa kodom. Koliko god to čudno zvučalo od jednog programera. :D Meni tako nešto lično više prija, druželjubiva sam osoba i prija mi kontakt sa ljudima. Smatram da na ovaj način mogu mnogo više da doprinesem na svom poslu. Za mene je okruženje na poslu jako bitno i smatram da kao Lead ili Producent možeš mnogo više da utičeš na svoje okruženje i doprineseš da se ljudi prijatno osećaju. Želim da budem u mogućnosti da doprinesem tome da se ljudi razvijaju, napreduju i pronađu sebe i da oni budu srećni time što rade. Jer sa srećnim ljudima oko sebe, nemaš posao nego imaš bleju.

9. Savet za ljude koji bi želeli da se bave tvojim poslom?

A: Ako baš specifično želite da budete Gameplay Programmer, izučavajte gameplay. Sedite, igrajte igre, igrajte ih studiozno. Ne samo – seo sam i prešao igru, kul je. Sedite i razmislite šta je to što igru koju igrate čini zanimljivom. Šta je to što su oni uveli, izmislili, kako biste vi neke od tih stvari napravili. Naravno, tehnički se takođe razvijajte u jezicima relevantnim za industriju. Na tržištu ima mnogo engine-a koji su dostupni svima. Skinite ih i probajte da napravite nešto sa samim engine-om. Kada vidite neku mehaniku pokušajte sami da je kreirate u njemu. Probajte da napravite svoje igre, eksperimentišite. Pokušajte da napravite bilo šta sitno i dajte nekome da proba.

Q: Da li bi možda želeo da dodaš još nešto?

A: Želim da poručim da je sam Game Dev priča za sebe. Ne samo za programere, nego za sve nas koji smo tu, ovo je drugačije od bilo čega drugog upravo zbog onoga što možeš da radiš i samog okruženja. Ono što je specifično je da mi volimo igre i još više od toga volimo ono što radimo, što nije tako lako naći u današnje vreme. Mislim da je ono što nas izdvaja to što mi to na čemu radimo osećamo kao nešto lično i nešto naše. Malo je industrija gde čovek može toliko da se poveže sa onim na čemu radi. Kada naša igra izađe mi svi imamo taj osećaj ponosa i želju da to bude dobro i kul i to je nešto na čemu svi zaista zajedno radimo. Na kraju dana, ovo je nama svima više strast nego posao. :D

To bi bilo to. Hvala Nikoli što je sa nama podelio svoje iskustvo i nadam se da vam je bilo zanimljivo da čujete malo više o priči jednog Gameplay Programmer-a i Lead-a kod nas. 😊

Pričali smo sa našim kolegom, Mišom Ignjatovim, koji je u toku svoje dve godine u Ubisoft Beograd studiju radio kao Associate Producer na nekoliko Ubisoft projekata, a trenutno vodi tim koji učestvuje u razvoju Rainbow Six: Quarantine-a, nove igre koju sada razvijamo. Delimo njegove utiske o iskustvima u Ubisoft-u, kao i o tome kako izgleda raditi na njegovoj poziciji.

Kako si odlučio da se prijaviš za ovaj posao?

A: U suštini nisam se uopšte odlučio, desilo se spontano. U prethodnoj kompaniji sam imao mentore koji su prepoznali moje menadžerske i organizacione sposobnosti i ponudili su mi da promenim poziciju i vodim svoj projekat. The rest is history što bi se reklo.

Kako je izgledao tvoj proces selekcije?

A: Proces selekcije za Associate Producent-a u Ubisoftu je bio prilično iznenađenje zato što je bilo četiri koraka. Od Skype sastanaka, sastanaka uživo, pa do grupnih radionica. Samim tim, bio je prilično izazovan i potpuno novo iskustvo koje nikada pre toga nisam doživeo.

Q: Koja je tvoja strategija bila? Pogotovo kada je radionica u pitanju?

A: Nisam imao strategiju. Nisam imao pojma šta ću na njoj videti i zateći i bio sam u fazonu samo budi prirodan i ako to neko prepozna – super!

Šta si očekivao da ćeš ovde naći?

A: Veće projekte, više prilika, više šansi da pokažeš šta možeš i umeš, i samim tim i više slobode. Generalno, u odnosu na prethodna radna iskustva, mnogo veći stepen organizacije što se na kraju i ispostavilo da jeste tačno.

A šta si zaista našao?

A: Već sam odgovorio. :D

Q: Da li postoji nešto što te je ipak iznenadilo kada si došao u Ubisoft?

A: Sva moja očekivanja su bila da to bude Game Dev kao i inače, ali deset lestvica iznad. U startu možda nije bilo svih tih deset lestvica, ali ok, tada je tim bio mlad i pred nama je tek bilo da shvatimo kako se stvari rade. Mislim da smo napravili veliki skok od kada sam ja došao pa do sada.

Q: Šta misliš da je to što se promenilo?

A: Promenila se generalno hijerarhijska organizacija i komunikacija. Članovi tima su bolje upoznali jedni druge i sada je sve mnogo fluidnije.

Q: Da li misliš da je glavni razlog za tu promenu taj što se tim upoznao ili misliš da je nešto drugo u pitanju?

A: Mislim da smo i svi bolje upoznali Ubisoft kulturu. Generalno svi smo došli iz različitih firmi gde je kultura potpuno drugačija i dok se nismo usaglasili ovde nije sve funkcionisalo potpuno kako treba, ali sada je sve kul. Našli smo zajednički jezik i kako stvari funkcionišu. Bar se nadam. :D

Najzanimljivija stvar koju si radio do sada?

A: Pa u suštini to je ono što radim trenutno. Formiranje core tima (članova studija koji direktno vode tim i projekat) i rad na autonomiji samog tima. Dosta dugo sam bio kapetan broda bez oficira, što nije dobro iz nekoliko razloga. Zato je jedna od uzbudljivijih stvari upravo rad na strukturi Core tima, dogovaranje i utvrđivanje ko je odgovoran za šta i ko na koga može da se osloni.

Što se tiče projekata, najzanimljiviji projekat na kome sam do sada radio je upravo Rainbow Six: Quarantine, zato što ovde imamo potpuno drugačiji pristup i saradnju sa studiom u Kanadi sa kojim do sada nismo sarađivali, pa i tu imamo priliku da vidimo kako neki drugi studiji funkcionišu.

Q: Kako izgleda formiranje Core tima i zašto je to bitno?

A: Bitno je zbog autonomije celog tima i kako on ne bi imao samo jednu tačku potencijalnog pucanja. Dakle, da nemaš jednog čoveka koji je zadužen za sav menadžment, organizaciju i koji je jedini odgovoran za ceo projekat. Ako bi tog čoveka isključili iz jednačine zbog bolovanja ili bilo koje nepredviđene okolnosti ceo tim nema tu jednu tačku koja to sve drži na okupu. Ako sa druge strane napraviš takvu organizaciju da drugi ljudi mogu da preuzmu teret koji je do tada bio na tebi, ti si bezbrižniji i lakše možeš da funkcionišeš, a i studio i projekat su bezbrižniji. Proces je da prepoznaš vrednosti svojih ljudi, kao i da prethodno dosta radiš na tim ljudima kako bi te njihove kvalitete izvukao i onda ih upotrebio na pravi način.

Omiljeni deo dana?

A: Jutarnja kafa i pozdravljanje sa ekipom, jer tada još uvek svi nisu udubljeni u svoj posao i mnogo je opuštenija komunikacija dok se svi nisu još fokusirali na projekat.

Najizazovniji deo posla?

A: Da stigneš da porazgovaraš sa svima i da čuješ sve. U smislu da izvučeš sve informacije koje su ti potrebne, jer imaš ljude koji vole da dele, a imaš i ljude koji su zatvoreni i ne vole da dele. Generalno da si uvek u sync-u sa svima i da uvek raspolažeš sa što više informacija kako bi što više blokada i smetnji uklonio. Znači samo dobra organizacija komunikacije sa svima, u timu, ali i van njega.

Q: Kako se ti boriš sa tim izazovom?

A: Pokušavam da ohrabrim ljude da prilaze sami, a imamo i redovno zakazane 1 na 1 sastanke, kao i timske sastanke gde se trudim da pričamo o temama, o kojima ne moram da pričam isključivo ja, gde će se više oni sami uključiti i shvatiti da imaju glas u svemu. Nije bitno samo pričati, bitno je da na kraju ti stvarno uradiš nešto sa informacijama koje dobiješ. Jer ako dobiješ informacije, a ne uradiš ništa sa njima, gubi se smisao svega i želja za deljenjem istih.

Q: Kad kažeš to da pokušavaš da ih ohrabriš da oni priđu tebi, na koji način to radiš?

A: Najčešće tako što im objasnim ili pokažem na primeru kako neprilaženjem nastaju veći problemi na dalje. Na primer, imali smo situaciju gde neko objasni nekom čoveku nešto, taj čovek ne razume odmah, ali mu je glupo da pita ponovo. Umesto toga pokušava da nađe rešenje na drugim mestima, projektnim info tablama, i izgubi mnogo više vremena nego da odmah pita za pojašnjenje.

Kako misliš da će se tvoja karijera razvijati na dalje?

A: Jako dugo sam bio fokusiran na same projekte, isporučivanje projekata na vreme i njihov kvalitet. Sada mi je sa druge strane, kao što sam rekao, fokus na razvijanju timske strukture koja može da bude potpuno autonomna i nema jednu tačku pucanja. A onda ćemo nakon toga videti šta ćemo dalje.  

Q: Čini mi se da producentska pozicija ima dva aspekta. Sa jedne strane si se mnogo brinuo o projektu, a sa druge strane se fokusiraš na izgradnju tima. Kako se balansiraju ta dva?

A: Inicijalno to ima veze i sa mojim learning curve-om ovde u Ubisoft-u. U početku sam mnogo pokušavao da shvatim kako sve funkcioniše, ko su odgovorne osobe za različite stvari, sa kim pričaš i od koga tražiš šta. Sada sam bolji u tome da dobijem informacije koje su mi potrebne, a samim tim se sada fokusiram na samu strukturu tima da bih mogao drugima sve to isto da prenesem.

Savet za ljude koji bi želeli da se bave tvojim poslom?

A: Komunikacija je najbitnija, kao i da nikad ne treba stavljati sebe na prvo mesto. Treba biti prilično nesebičan. Samim tim i ovo prethodno pitanje mi nije toliko bitno koliko mi je bitno da tim bude uspešan, srećan i motivisan. Ako tim nije motivisan nećeš ni ti napredovati kao producent i menadžer jer sav validan fidbek o tebi treba da dođe od tvog tima. Samim tim, ako uložiš u njih vratiće ti se.

Q: Sada kada gledaš sebe unazad, kada si tek počeo, da li smatraš da si nešto mogao da uradiš drugačije da brže spojiš sve te stvari u jedno? Koji bi savet dao sebi kada si kretao, iz trenutne perspektive?

A: Možda da sam u startu više slušao ljude u svom timu i pokušavao da proguram tada više stvari koje su tražili. Međutim, ni ja sam tada nisam znao koliko mogu i smem kada su te stvari u pitanju. Tako da generalno mislim da je tada bilo opipavanje terena i ne mislim da je nešto mnogo moglo da se promeni.

Q: Da li bi možda želeo da dodaš još nešto?

A: Mislim da je Ubisoft generalno dobra podloga za rast. Postoji pregršt projekata. Oni su tu, samo je pitanje tvoje ekspertize i tvoje mogućnosti da ih preuzmeš. Na primer, u timu svi imaju želju da rade na Assassin’s Creed-u, ali svi u isto vreme sumnjaju da li oni to mogu. I ok, ako postoji sumnja svi radimo na tome da postanemo bolji. Ali ono što je bitno jeste da tako nešto nije nedostižno. Svi misle da moraš da budeš senior da bi radio na nečemu tog tipa. Ne moraš. Svaki projekat ti je na dohvat ruke, samo je bitno koliko je tim sposoban kao celina. To je nešto što je meni fantastično ovde.

To bi bio kraj drugog intervjua sa članovima naše produkcije. 😊 Hvala Miši, stay tuned for more!