U proteklih nekoliko nedelja imali smo priliku da pogledamo konferencije za developere dve najmoćnije kompanije u tehnološkoj industriji. Prvo je Microsoft održao svoj Microsoft Build, a odmah posle je usledila Appleova Worldwide Developers Conference.
Ako ste pratili izlaganje Satya Nadelle na Microsoftovom događaju, imali ste priliku da vidite knjiški primer toga kako se obraća na događaju za developere. Njegov fokus je bio na problemima sa kojima se developeri suočavaju, rešenjima za njih na kojima Microsoft radi i posebnim sesijama koje je preporučivao developerima.
Potpuni kontrast ovome bio je Appleov Tim Kuk koji je u dvosatnom obraćanju developerima posvetio samo 4 minuta. Ostatak vremena proveo je u reklamiranju Apple proizvoda.
Iako je bilo zanimljivo čuti više detalja o napretku koji donosi novi Appleov pametni sat, najveći deo tih informacija nije imao nikakve veze sa developerima. Kompanija je fokus sa developera pomerila na oduševljenje koje bismo trebali da imamo u vezi sa kupovinom njenih novih proizvoda.
Sve u svemu, developeri su prisustvovali jeftinoj i dugoj reklami za Appleove proizvode.
Oba pristupa pokazala su snage i slabosti dve kompanije.
Forma iznad funkcije vs. Funkcija iznad forme
Kada su finansije u pitanju, i Apple i Micrososft su veoma uspešne, ali i dve veoma različite kompanije koje prodaju svoju tehnologiju različitim ljudima.
Apple uglavnom svoje proizvode prodaje krajnjim korisnicima, poput IBM-a na svom početku, i to je veoma uspešan model. Međutim, ono što je kompanija zaboravila jeste ključno pravilo – ne uzimaj svoje potrošače zdravo za gotovo.
Za razliku od korporativne sfere kojoj IBM prodaje svoje proizvode i koja mora da pravda svaki trošak, Apple prodaje svoje proizvode običnim ljudima koji su više nego srećni da daju više para za neopipljive stvari poput statusa. A, Apple to zaista nudi. Pritom, zbog zatvorenosti celokupnog ekosistema, čak i da neko želi da pređe na nešto drugo, promena je veoma teška.
Prosto rečeno, Apple favorizuje formu iznad funkcije.
MacBook Air jeste bio tanji u poređenju sa konkurencijom kao što je IBM-ov Thinkpad, ali je isto tako Apple morao da žrtvuje portove i sistem za hlađenje kako bi to postigao. Zbog toga se procesor pregrevao, i korisnici na kraju dana nisu dobijali performanse koje su platili, ali jesu tanak laptop kom su svi mogli da se dive.
Kao kompanija developera, Microsoftov fokus je na funkciji. Kompanija je više zainteresovana za performanse nego na spoljni izgled. Istorijski, Apple je odvajao ogromna sredstva u marketing kako bi kupce ubedio da je njegov proizvod bolji od onoga šta nudi konkurencija. Sa druge strane, Microsoftu marketing nije bio prva stavka na listi, pa su tako brojne interesantne i napredne, pa čak i kvalitetnije i bolje stvari, ostajale u senci Appleovih.
Rezultat toga su Microsoft proizvodi koji su manje atraktivni, ali znatno funkcionalniji od onih koje nudi Apple.
Slabosti oba brenda
Apple stiže do svog zida kada pokuša da proizvode ponudi korporacijama koje moraju da pravdaju troškove i nisu sklone kupovini luksuznih proizvoda zaposlenima.
Microsoft ovde nema realnih problema, ali se muči sa uređajima koji zahtevaju mnogo više marketinga i pažnju određene generacije.
Većina Appleove prodaje ide kroz maloprodaju i sopstvene prodavnice, dok Micrososft poseduje impresivnu velikoprodaju koja se oslanja na partnere, a mnogo manje na prodaju pojedincima.
Appleov najveći promašaj u proteklih nekoliko decenija bio je Apple server koji je pokazao njegovo nerazumevanje poslovnog tržišta. Sa druge strane, Microsoftova Ahilova peta bio je Zune, koji jeste bio potencijalno bolje rešenje od iPoda, ali je toliko slabo bio reklamiran da je postao mnogo ozbiljnija rana od servera.
Obe kompanije su svoje greške pravile tretirajući ova tržišta i njihove zahteve kao nešto opciono, a to definitivno nije bio slučaj.
Pred Appleom je doduše još jedan problem. Kompanija postaje sve više i više preopterećena kontrolom troškova. Zbog toga je prvenstveno fokusirana na obrtanje proizvoda i ubeđivanje svojih korisnika da što češće menjaju Apple uređaje za nove, umesto da širi svoje tržište.
Uprkos tome što se ne snalazi baš najbolje u korporativnom okruženju, Apple je uspeo da dođe do tačke kada može da samo „muze“ svoje postojeće korisnike, bez potrebe da dodaje nove. Ipak, manjak rasta može postati problem dugoročno gledano jer se kompanija više ne nalazi na samom čelu tehnologije i može se desiti da izgubi svoj status ako se pojavi konkurent koji podjednako dobro razume marketing. Ako tome dodamo i mogućnost da korisnici prestanu rado da preplaćuju Appleove proizvode iz godine u godinu, opasnost je realna.
Sa druge strane, čini se da je Microsoft prihvatio svoja ograničenja i male su šanse da će baš on biti gore pomenuta kompanija.
Sve ovo nas dovodi do prostog zaključka.
Microsoft je kompanija posvećena alatima i platformama koja je oduvek imala veću povezanost sa developerima.
Apple je fokusiran na profit, margine i obrt, zbog čega je smanjio svoje tradicionalno oglašavanje i koristi događaje kao što je Wold Wide Develoepr Conference za promovisanje svojih proizvoda.
Svako priznanje treba odati i marketinškom timu, ali njima su takođe potrebni developeri. Ipak, čini se kao da se pred Appleom nalazi dilema – da li podršku pružiti developerima ili generaciji koja voli da troši novac.
Obe kompanije trenutno imaju problema sa nedovoljnim reklamiranjem, ali s obzirom na njihovu prirodu, ovo je znatno ozbiljniji problem za Apple.
Na kraju dana, developeri su potrebni i jednoj i drugoj kompaniji, ali ovaj put je Microsoft obavio bolji posao i pokazao svoju privrženost developrima, dok se čini da ih Apple trenutno samo toleriše.
0 komentara