24.09.2021. ·
6 min

Cena mentalnog zdravlja u IT-u: Kolege, ne čekajte da zaškripi da biste tražili pomoć!

Vebinar “Koja je cena mentalnog zdravlja zaposlenih u IT-ju”, održan je 22. septembra u organizaciji najposećenijeg sajta za zapošljavanje IT kandidata - Helloworld.rs, a sa ciljem da se skrene pažnja na značaj očuvanja mentalnog zdravlja.

U želji da smekšamo kruta uverenja o odlasku na terapiju i suočavanju sa problemima u radnom okruženju, razgovarali smo sa dvojicom iskusnih IT-jevaca iz kompanije Jaggaer. U goste su nam došli Mihailo Joksimović (software architect) i Eddy Mugwiza (software engineer), dok je ulogu moderatora preuzela Branislava Subotin sa sajta Helloworld.rs, koja je sa panelistima razgovarala o tome koji su to glavni okidači stresa koji vode ka izgaranju, da li je odlazak kod psihoterapeuta rešenje, zbog čega je to i dalje tabu tema, u kojoj meri REBT psihoterapija može da pomogne, kao i da li generalno terapiju treba uvrstiti kao benefit koji kompanije mogu da obezbede zaposlenima. 

Kad problemi sateraju u ćošak

Postoji nepisano pravilo da tek kada se nađemo u ozbiljnim problemima donosimo odluku da je vreme da nešto promenimo. O tome svedoče i naši sagovornici koji su rado podelili svoja iskustva.

 - Nekako sam bio sateran u ćošak sa svim svojim problemima. Moja prva seansa ticala se napada panike. Tu sam se oduševio brzinom rešavanja izazova uz pomoć REBT-a, a potom sam ušao malo više u detalje kako bih se i sam edukovao. Sam REBT je strukturisan sa namerom da se klijent osposobi da sam rešava probleme. Suština je da određene situacije i drugi ljudi nisu uzrok naše patnje već način na koji mi to sagledavamo - objašnjava Eddy koji je završio višegodišnju obuku za REBT psihoterapiju (Racionalna Emotivna Bihevioralna Terapija) i koji pomaže drugima da se lakše suočavaju sa problemima izazvanim stresom u poslovnom i privatnom životu. 

On navodi da je potpuno ok ako se osećamo neprijatno u skladu sa samom situacijom, dokle god to nije blokirajuće. 

Sa druge strane, Mihailovo iskustvo je nešto drugačije, a sam navodi da je stanje u kojem se nalazio trajalo predugo. 

- Raspoloženje mi se konstantno menjalo, od osećaja ushićenosti do potpune depresije. Takvo ponašanje sam ispoljavao skoro dve godine, do potpune kulminacije, kada mi je najbolji prijatelj, a u to vreme i kolega, rekao da bi možda trebalo da potražim pomoć. Smatram da ne treba čekati da se taj trenutak dogodi već je uvek pravi momenat da se poseti terapeut i proveri mentalno zdravlje - navodi Joksimović. 

Perfekcionizam i prevelika očekivanja 

Opšte je poznato da su zaposleni u najbrže rastućoj industriji u Srbiji uglavnom perfekcionisti, sa prevelikom željom da se dokažu. Ove navode potvrđuje i Mihailo koji kaže da je na početku karijere bio u istoj situaciji. 

- Kada sam počinjao pre osam ili devet godina imao sam preveliku želju da se pokažem, da sam dobar, ali ujedno sam imao i potpuni nedostatak znanja kada je u pitanju mentalna higijena. Doslovce se sećam da je moj radni dan započinjao tako što ujutru dođem u kancelariju radim do 18h-19h, nakon čega sam odlazio u obližnju teretanu pa sam se ponovo vraćao na posao. Stres je kulminirao do te mere da gotovo dve godine nisam mogao da prođem kroz kraj u kojem se nalazi kancelarija.

Mihailo nam je objasnio da je imao ogroman strah od nepoznatog i bio potpuno paralisan kada je došao trenutak za prvu seansu sa terapeutom. 

- Sama pomisao da pozovem terapeuta izazivala mi je veliki napad panike. Pretpostavka koju sam imao o tome kako bi trebalo da izgleda psihoterapeut i kakav je prostor u kojem se održavaju seanse se na kraju ispostavila potpuno pogrešna. Otišao sam i nakon 5 minuta razgovora, čovek mi je dao logično objašnjenje da je potpuno normalno da se osećam tako kako sam se osećao. I to je bio početak naše saradnje koja traje već sedam godina, od kojih sam preko 5 išao jednom nedeljno na psihoterapiju a poslednjih godinu dana idem jednom mesečno - ističe Joksimović. 

Okidači “treba” i “mora” 

Bilo kakva naznaka ili osećaj negativnih emocija poput impulsivnosti, besa ili nekih sličnih, ukazuje da je vreme da se potraži stručna pomoć. Nauka tvrdi da negativnim emocijama prethodi neispravan način mišljenja koji se sastoji iz iracionalnih uverenja. Očekivanja su prevelika a cena previsoka. 

- To uglavnom mogu da budu očekivanja prema samom sebi i prema drugima, a manifestuju se kroz rečenice koje u sebi sadrže da nešto TREBA ili MORA da se odradi. Kao da im je postavljen neki kosmički zakon iza svega toga. I kada se ne desi ono što “mora”, ispoljava se frustracija ili bes prema drugoj osobi. Tada dolazi do impulsivnog ponašanja i ako bismo želeli da se oslobodimo toga, potrebno je da usvojimo novi obrazac ponašanja, tačnije emociju koja je u skladu sa stvarnošću koja nas okružuje. Tu dolazi do izražaja terapijski rad čiji je cilj da nas dovede do uvida zašto nešto ne treba, ne mora ili ne sme. Upravo preko ovog uvida shvatamo zašto je racionalni deo bolji i korisniji za nas kada na taj način mislimo - tvrdi Mugwiza.

Na pitanje da li stres možemo da okrenemo u svoju korist Eddy navodi da je to gotovo nemoguće. 

- Bitno je razumeti šta je stres. Da bi ga umanjili u određenoj situaciji koja se već desila, jedini način da okrenemo taj stres u našu korist jeste da potrošimo te unutrašnje resurse koji su se mobilisali (lupanje srca, izrazito povećanje krvnog pritiska, nagli skok adrenalina) da bismo izašli na kraj sa tom situacijom. S tim da treba praviti razliku između konstruktivnog stresa u kojem se svakodnevno nalazimo a da toga nismo ni svesni, i destruktivnog o kojem danas pričamo. 

Izaberite podršku po svojoj meri 

Svi imaju probleme samo je razlika u tome da li ćete nešto preduzeti ili čekati da prođu sami od sebe. Većina ljudi reaguje tek kada se problem duboko ukoreni što je pogrešno, smatraju naši sagovornici. 

- Koja god tehnika psihoterapije da pomaže nekoj osobi predlažem da je i iskoristi. Ako postoji alat neke druge tehnike koji ga može učiniti emotivno stabilnom osobom, ja sam za to. Lično, REBT pominjem zato što ga smatram najbržom tehnikom - navodi Eddy, a Mihailo se nadovezuje i kaže da mu je pomoglo to što je prihvatio stres kao nešto što može da bude konstruktivno. 

- Ne trudim se da izbegnem stres, često sam i na ivici nerava, ali na kraju dana prihvatam to kao neki medijum koji me tera da izvršavam sve zadatke. Svoj dan započinjem jutarnjim ritualima, setovanjem dana i podešavanjem uma za sve što me tog dana očekuje - zaključuje Joksimović.

Oceni tekst

99 osoba je glasalo prosečna ocena: 5
Nataša Sedlaček Nataša Sedlaček

Nataša je po struci magistar arheologije, ali je ipak ljubav prema pisanju prevladala i od hobija prešla u profesiju. Kao content writer kreira sadržaj iz različitih oblasti, kao što su: lični razvoj, zapošljavanje, nekretnine. Trudi se da pruži vrednost krajnjem kupcu/korisniku/klijentu. Zaljubljenik je u marketing i preduzetništvo. Obožava tenis, hladnu nes kafu i slatkiše.

2 komentara

Nikola Milkic Nikola Milkic 25.09.2021.
0

Treba uzeti i visinu plate kao socijalni status koji povlaci stres kod ljudi koji nisu navikli da zive sa tim ciframa

Aleksandar Aleksandar 29.09.2021.
0

"Bilo kakva naznaka ili osećaj negativnih emocija poput impulsivnosti, besa ili nekih sličnih, ukazuje da je vreme da se potraži stručna pomoć." Dajte molim vas, ovo je jako neozbiljno sroceno. Koju poruku saljete ljudima ovakvim recenicama? Da samo terapeut moze da im pomogne da rese svoje probleme? Da ako osete prve naznake negativnih emocija pravac terapija? Pa emocije nisu korona, ali iz ekonomske perspektive mi je recenica potpuno jasna.

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga