Na pitanje „da li je za rad u tehnološkoj industriji, bolja Evropa ili Amerika“, ne postoji tačan odgovor i sve zavisi od individualnih želja i mogućnosti onoga ko to pitanje postavlja.
S obzirom da se radi o dva veoma različita tržišta za rad, svaki od njih nudi neke jedinstvene mogućnosti, ali generalno gledano Evropa se ističe u nekoliko ključnih aspekata, koji utiču na to da se smatra privlačnijom destinacijom za rad u IT sektoru, od Amerike. Posebno ako gledamo iz ugla Evropljana.
„Radim da bih živeo“ ili „Živim da bih radio“
Osnovna razlika je svakako kulturološke prirode. Amerikanci mnogo više vezuju svoj identitet za svoje zanimanje i imaju duboko ukorenjen stav o poslu u svojoj radnoj etici. U bilo kakvom razgovoru u Americi, čak i neformalnom, jedno od prvih pitanja koje ćete dobiti je „čime se baviš?“, dok je u Evropi verovatnije da vas pitaju „za koga navijaš?“ .
Prema istraživanju koje je objavila „Evropska poslovna revija“, osim što imaju manje plaćenih slobodnih dana, u proseku rade više tokom radne nedelje, u odnosu na svoje evropske kolege. Dodatno, u Americi je uobičajeno da postoji obaveza praćenja mejlova i po isteku radnog vremena, dok je na primer u Francuskoj, od 2016. godine takav zahtev zaposlenom postao ilegalan.
Međutim, nije sve tako loše u Americi. Isti članak citira istraživanje koje je otkrilo da je radna kultura u Americi mnogo „prijateljskija“ nego u Evropi, u smislu da su američki zaposleni mnogo topliji i srdačniji jedni prema drugima. To ne znači da je evropska kultura neprijateljska, već da evropski zaposleni nisu tako srdačni kao Amerikanci. Kao rezultat toga, rad u Americi je bolji iz ugla timskog rada, što bi moglo biti još jedno moguće objašnjenje za veću produktivnost u „obećanoj zemlji“. Briga, svrha i rezultat su osobine koje se posebno cene u Americi, dok su u Evropi važniji zadovoljstvo, autoritet, sigurnost i red.
Plaćeni odmor
Amerika je jedina „razvijena zemlja“ čiji zaposleni nemaju obavezan plaćen odmor. EU, sa druge strane, ima propisan četvoronedeljni plaćeni odmor, u svim zemljama članicama, dok u nekim zemljama poput Francuske i Danske on iznosi i više od pet nedelja. Prema istraživanju „Forbsa“ , čak 31 posto zaposlenih u SAD nemaju pristup plaćenom odmoru, a dalje otkrivaju da prosečan zaposleni dobija samo 11 dana plaćenog odsustva godišnje, plus 7 dana za praznike. Ipak postoje kompanije koje nude i „neograničeni plaćeni odmor“ i njihovo polje delovanja je uglavnom u IT industriji. Za njihove zaposlene, radni učinak je jedina bitna stavka, te na ovaj način pokušavaju da dobiju na popularnosti i da privuku radnu snagu. Ipak, i u ovom slučaju, zaposleni mora da ode kod nadređenog i da zatraži odmor, što ga tera da bude „skromniji“ sa zahtevima kako ne bi ispao lenj ili neodgovoran.
Otkazi i sigurnost posla
Plata u Evropi nije na onom nivou na kome je u Americi, to je činjenica, ali je i stres od gubitka posla dosta manji. Kada je reč o pravima radnika, u SAD postoji vrlo malo zaštite i praktično možete da dobijete otkaz bez bilo kakvog razloga ili objašnjenja. Takođe, treba napomenuti i da ćete mnogo lakše naći drugi posao. Nasuprot tome, u Evropi je često naglasak na socijalnom blagostanju i pravima zaposlenih. Iako sistem „po volji“ u SAD može odgovarati dinamičnoj i konkurentnoj prirodi njihove ekonomije, evropski pristup odražava dublje kulturno opredeljenje za socijalnu zaštitu i stabilnost.
Zdravstvena zaštita
Još jedan razlog zašto korporacije imaju „veću moć“ od zaposlenih u Americi je taj što je zdravstvena zaštita vezana za vaše zaposlenje, te samim tim lečenje nezaposlenih čini veoma skupim. Većina evropskih zemalja ima univerzalni sistem zdravstvene zaštite, što osigurava pristup zdravstvenim uslugama bez obzira na finansijski status.
Odnos prema startup projektima
Investitori u Americi su skloniji trošenju novca na različite startape i ne brinu o prošlim neuspesima, dok evropski investitori ulaze u pregovore tražeći razloge da ne sklope dogovore i dogovore sklapaju tek nakon što su sve njihove sumnje odagnate. Dodatno, kreditori u Americi generalno obezbeđuju više gotovine za startape, nego što će učiniti u Evropi. Kao rezultat toga, inovacije i preduzetništvo su mnogo izraženiji u Americi, što omogućava više intelektualne stimulacije pružajući preduzetnicima kapital, resurse i znanje potrebno za postizanje ciljeva. Radnici u SAD imaju lakši put ka dobijanju podrške investitora i nisu ograničeni na rad u velikim kompanijama, što im dalje omogućava i viši nivo inovacija.
Tehnološka scena
Iako evropske kompanije ne mogu da se takmiče sa gigantima iz „Silicijumske doline“, postepeno postaju priznate i prepoznate zahvaljujući strateškim investicijama i inovativnim pristupima. Trenutno je trend u Evropi da kompanije puno ulažu u AI, kako bi nadogradili svoje proizvode i usluge, a treba naglasiti i da je Evropska unija igrala ključnu ulogu u oblikovanju globalnih tehnoloških standarda. Opšta uredba o zaštiti podataka „GDPR“ je odličan primer. Prioritetizacija zaštite podataka o privatnosti, „GDPR“ je zaštitio prava evropskih građana, te na ovaj način, Evropa ne samo da se takmiči sa Amerikom, već aktivno oblikuje pravac tehnologije širom sveta.
Ako na sve gore navedeno, dodamo i to da je dobijanje vize, boravka i radne dozvole za Ameriku ograničeno i prilično komplikovano, a da Evropa nudi superiornu transportnu mrežu i dosta manji gubitak vremena u saobraćaju, pretpostavljamo da je za većinu ljudi, kojima je work-life balans bitan, Evropa ipak pobednik ovog duela i da bi se pre opredelili za rad u Evropi nego u Americi.
0 komentara