Na papiru zvuči kao sjajna ideja: kolege se okupe van kancelarije, daleko od ekrana i mejlova, u opuštenoj atmosferi koja bi trebalo da ih poveže. Dok jedni uživaju u druženju i vide priliku za bolju saradnju, drugi smatraju da je reč o ispraznoj formalnosti ili trošku bez stvarne vrednosti. Međutim, ako je team building osmišljen na pravi način, IT-jevci kažu za naš portal da su znatno otvoreniji za učešće u team building aktivnostima.
Team bulding nije lek za loše međuljudske odnose
Kako u autorskom tekstu za HRLab kaže Jelena Šćekić iz Instore-a, team building je zamišljen kao strateška investicija koja donosi konkretne rezultate: veću produktivnost, bolju komunikaciju, viši nivo angažovanja, jaču saradnju i veću lojalnost zaposlenih. A to su, vrednosti koje direktno utiču na profitabilnost i dugoročni uspeh kompanije.
Međutim, svedoci smo toga da IT-jevci team building često doživljavaju kao još jednu obavezu. Pa gde je u stvari zapelo?
„Team building ne može posmatrati izolovano, već kao deo šire poslovne kulture“,
kaže izvršni direktor u IT Subotica 2030, Petar Stakić, i ističe:
„Ako je atmosfera u firmi generalno loša i to duži vremenski period, nikakva tim bilding žurka ili izlet to neće popraviti. Ako je atmosfera zdrava jer se na tome radi u kontinuitetu, onda tim bilding spada u samo jednu od aktivnosti koje postoje u toj poslovnoj kulturi“, rekao je Stakić.
On dodaje da je ključno da okupljanje bude dobrovoljno i smisleno, a ne nametnuto.
„Ako se team building posmatra kao čekirana stavka na listi beneficija i ništa više od toga, onda takvo okupljanje nema efekta“, upozorava Stakić, dodajući da ni najsadržajniji događaj ne može popraviti situaciju u firmi ukoliko postoje problemi poput niskih plata, loših uslova ili nedostatka poverenja u menadžment.
Prema njegovim rečima, uspeh team buildinga meri se i kvantitativno – kroz odziv zaposlenih – i kvalitativno, kroz povratne informacije o tome koliko je događaj doživljen kao koristan i smislen.
„Čarobni štapić ne postoji, već je team building koristan samo kada je deo šire strategije brige o zaposlenima i kulturi firme“, zaključuje Stakić.
Samo osmišljen i dobro organizovan team building ima smisla
Na važnost sadržaja ukazuje i Stefan Crvenković iz Inspira grupe, koji kaže da mu team building najpre znači priliku za druženje, ali da to zavisi od ličnih afiniteta.
„U mnogim kompanijama team building se koristi kao kompenzacija za loše međuljudske odnose i menadžment, i to je prilično providno, bez jasnog plana ili ideje“, ocenjuje Crvenković.
On smatra da okupljanje mora biti osmišljeno, organizovano i bogato aktivnostima da bi imalo smisla.
„Ako je samo random skupljanje da bi popili pivo posle posla pod parolom team building – preskočiću“, kaže on.
Kao dobre primere navodi basket turnire, pub kvizove i druge aktivnosti koje kroz indirektnu interakciju povezuju ljude.
„Ljudi postaju otvoreniji, povezaniji, komunikacija u timu postaje transparentnija. Sve te stvari bi trebalo da utiču na timsku saradnju. Opet, bitno je da se sve formuliše na pravi način, tada team bulding nije samo još jedna od obaveza“, poručuje Crvenković.
Team building – prilika da se sretnu timovi koji rade remote
Programer Nemanja Janjić deli slično mišljenje, ističući da team building može biti i korisno druženje i gubljenje vremena – sve zavisi od organizacije.
On se priseća jednog iskustva dok je radio za stranog klijenta, kada je prvi put uživo upoznao kolege.
„Smatram da takvi događaji posebno znače onima koji su povučeniji ili formalniji, jer im pružaju priliku da se otvore i izgrade bliži odnos sa kolegama“, kaže Janjić.
Ipak, dodaje da bi radije video beneficije poput stručnih usavršavanja, meetupa ili slobodnog dana kada oseti da nije produktivan, jer veruje da imaju dugoročniju vrednost.
„Na poslu nisam zbog prijateljstava, ali ako mi neko kao osoba prija, rado ću razvijati odnos i van posla“, navodi on.
Janjić smatra da team building može da doprinese boljoj timskoj saradnji u realnim zadacima, posebno kada se tokom druženja razgovara o poslovnim izazovima, jer to stvara više razumevanja za tuđi rad.
Evidentno je da team building može biti korisno iskustvo, ali samo ako je deo šire strategije i iskrene brige o ljudima. Kada je dobro osmišljen, raznovrstan i kada se uzmu u obzir želje i interesovanja zaposlenih on jača timsku saradnju i razumevanje među timovima. U suprotnom ostaje samo obaveza bez stvarnog efekta.
Sa tim se slaže i Petar Stakić koji naglašava da team building postaje kliše kada se organizuje na isti način svake godine i kada se od njega očekuje da reši dublje probleme u kompaniji.
Najbolji efekti postižu se, kaže, kada zaposleni učestvuju u njegovom kreiranju kroz upitnike i otvorene razgovore.Kao primere atraktivnih događaja navodi jedrenje, ekskurzije i ekstremne sportske avanture, dok kao najkorisniji oblik izdvaja volontiranje u zajednici.
„Tada ljudi zaista osećaju zadovoljstvo što su doprineli boljem okruženju, ali i cene trud kompanije koja im je u tome pomogla“, zaključuje Stakić.
0 komentara