Korporativni žargon možda zvuči profesionalno, ali novo istraživanje pokazuje da ljudi koji ga najlakše prihvataju često ostvaruju slabije rezultate u donošenju poslovnih odluka. Naučnici su utvrdili da je sklonost ka impresivnim, ali sadržajno praznim poslovnim frazama povezana sa lošijim analitičkim razmišljanjem, refleksivnim rasuđivanjem i fluidnom inteligencijom.
Studija, objavljena u časopisu Personality and Individual Differences, obuhvatila je oko 1.000 kancelarijskih radnika iz različitih oblasti, uključujući ljudske resurse, marketing, finansije i računovodstvo. Zaključak je bio dosledan kroz više istraživanja: što su ispitanici više cenili korporativni žargon, to su češće donosili lošije poslovne odluke.
Kada stručni jezik postane prazna retorika
Istraživači prave jasnu razliku između stručnog jezika i onoga što nazivaju "corporate bullshit". Profesionalna terminologija može da ubrza komunikaciju među stručnjacima, ali problem nastaje kada se koristi kako bi se stvorio privid stručnosti, bez jasnog značenja.
Da bi to proverili, autori istraživanja napravili su Corporate Bullshit Generator, alat koji generiše poslovne izjave pune zvučnih fraza, ali bez stvarnog sadržaja. Takve izjave kombinovane su sa autentičnim citatima direktora velikih kompanija, a učesnici su ocenjivali koliko deluju kompetentno.
Nakon toga rešavali su realistične poslovne scenarije. Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su najbolje ocenili besmislene poslovne fraze u proseku donosili slabija rešenja i ostvarivali niže rezultate na testovima logičkog i analitičkog razmišljanja.
Razvijena je i skala koja meri podložnost žargonu
Na osnovu četiri odvojene studije istraživači su razvili Corporate Bullshit Receptivity Scale (CBRS), alat koji meri koliko su ljudi skloni da poveruju u poslovne poruke koje zvuče uverljivo, ali ne prenose konkretne informacije.
U svim analizama osobe sa visokim rezultatima na ovoj skali pokazivale su slabije rasuđivanje kada su bile suočene sa praktičnim poslovnim problemima. Autori navode da takva merenja mogu biti korisna organizacijama koje žele da unaprede kvalitet donošenja odluka i organizacionu kulturu.
Problem nije inteligencija, već način razmišljanja
Jedan od zanimljivijih nalaza jeste da učesnici istraživanja nisu bili neiskusni zaposleni. Naprotiv, među njima je bilo mnogo profesionalaca sa master i doktorskim diplomama, što sugeriše da podložnost korporativnom žargonu nije jednostavno pitanje nivoa obrazovanja ili inteligencije.
Istraživači smatraju da gotovo svako može biti pod uticajem uglađenih formulacija kada se one uklapaju u njegova očekivanja ili ambicije. Zato preporučuju jednostavno pravilo: svaku poslovnu izjavu treba pokušati prevesti na običan jezik.
Ako ideju nije moguće objasniti jasno, uz konkretne primere, merljive ciljeve i proverljive činjenice, postoji velika verovatnoća da forma preuzima primat nad sadržajem.
Jasna komunikacija donosi bolje odluke
Autori istraživanja ne zagovaraju potpuno odbacivanje stručne terminologije. Naprotiv, ističu da je ona često neophodna u specijalizovanim oblastima. Međutim, upozoravaju da jasnoća komunikacije mora imati prednost kada se donose važne poslovne odluke.
Za lidere to znači da bi ideje trebalo da budu potkrepljene konkretnim planovima, merljivim ciljevima i dokazima, dok bi organizacije trebalo da podstiču zaposlene da traže dodatna objašnjenja kada naiđu na nejasne formulacije. Upravo takav pristup, prema autorima studije, smanjuje rizik od loših odluka, pogrešno usmerenih investicija i skupih poslovnih grešaka.
0 komentara