Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.
Mi pratimo trendove, na tebi je da se zavališ u fotelju i čitaš :)

Blog Linux
Tag: Linux (45 rezultata)
23.01.2024. ·
2 min

Linux Mint 21.3 je ovde – i bolji je nego ikada

Linux Mint zajednica ponovo je objavila vrhunski Linux desktop pod nazivom Linux Mint 21.3 Virginia Jedan do glavnih razloga zbog kojih bi trebalo obratiti pažnju na ovu distribuciju jesu Mint Ubuntu 22.04 dugoročna podrška i Linux kernel 5.15 osnova. Zahvaljujući ovim stvarima, Virginia je stabilan i pouzdan operativni sistem za nove, ali i one iskusnije korisnike. S obzirom na to da je u pitanju i Mint LTS, Virginia dolazi sa dugoročnom podrškom zahvaljujući kojoj se može koristiti bez ikvakivh briga do aprila 2027. godine. Kao i sve Linux distribucije, Virginia nije samo desktop operativni sistem. Tu je sav softver koji vam je potreban, Libre Office 7.3.7 za kancelarijsku produktivnost, Thunderbird 115.16.0 za mejl klijenta i kalendar, GIMP 2.10.30 za grafičku obradu i Firefox 121.0.1 za surfovanje internetom. U slučaju da niste fan fabrički instaliranih aplikacija, instaliranje novih programa ne predstavlja nikakav problem kada je Linux u pitanju. Baš kao što to činite na telefonu, posetite prodavnicu softvera – Software Manager – pronađite program koji želite, i instalirajte ga. Primera radi, ako više volite Chrome, sve što je potrebno da uradite jeste da ukucate „Web browser“ u pretragu i pred vama će se naći na desetine pregledača koje možete da instalirate. Pored Chrome-a, tu su i Microsoft Edge, Brave, Opera i Mosaic. S obzirom da smo iskoristili izraz „prodavnica“ softvera, sav softver je zapravo besplatan, a tu su i recenzije kako biste lakše doneli informisanu odluku u vezi softvera koji želite da instalirate. Software Manager omogućava i instalaciju Flatpak aplikacija koje mogu raditi na bilo kojoj Linux distribuciji. Sa druge strane, Mint ne podržava Snap upakovane aplikacije, ali je dodavanje Snap podrške prilično lako. Pregršt memorije kojom raspolažu današnji kompjuteri stara se da gotovo nikada nećete ostati bez potrebnog prostora, plus, Linux aplikacije su znatno lakše od onih koje se rade za Windows i macOS. Linux Mint dolazi i sa svojim „native“ aplikacijama od kojih se izdvajaju Hypnotix, IPTV tjuner i risiver, Warpinator, prost alan za deljenje fajlova u lokalnoj mreži i Bulky, aplikacija za lako preimenovanje većeg broja fajlova i direktorijuma odjednom. I dok Linux Mint podržava brojna Linux radna okruženja kao što su MATE i Xfce, njegova difoltna sredina je Cinnamon koja se izdvaja prostim i čistim izgledom i lakoćom korišćenja. Cinnamon interfejs je izuzetno brz i responsivan i, za razliku od Windows nadogradnji koje često donose sporije performanse, svaki korak napred sa Linux Mintom praktično ubrzava kompjuter. Zapravo, Linux Mint će raditi na gotovo svakom kompjuteru, čak iako ima 2GB radne memorije i 100GB interne, bilo koju grafičku kartu i monitor sa podrškom za 1024x768 rezoluciju. Ukoliko želite Mint i Windows na istoj mašini, pod uslovom da se ne koriste u isto vreme, Mint 21.3 je ovo dodatno olakšao. Nova Mint verzija poseduje punu podršku za Secure Boot, kao i veću kompatibilnost sa BIOS i Efi implementacijama. Uprkos tome što postoje stotine Linux desktop verzija, bilo da ste novi Linux korinsik ili veteran, najnovija Mint nadogradnja donosi sve ono što vam je potrebno od desktopa za svakodnevnu upotrebu.

HelloWorld
1
05.12.2023. ·
2 min

Šta se to, zaboga, događa sa najpopularnijim Game Engine-om na svetu

Unity Technologies, kompanija koja stoji iza istoimenog engine-a, u poslednjih nekoliko godina je donela zaista vrlo upitne poslovne poteze, od svojih akvizicijskih “avantura” - kada su kupili ironSource koji je (bio) vrlo ozloglašen ad provajder kao i akvizicija  kompanije Wet Digital, čija tehnologija dosta podseća na Unreal-ov MetaHuman (razvijen od strane novosadskog 3Laterala), do donošenja vrlo kontroverznog  poslovnog modela koji bi od developera tražio nekoliko centi po instalaciji (deo odluke, su, ruku na srce, brzo povukli), o čemu smo već i pisali ranije. Po mom mišljenju, postoji nekoliko razloga za ovakve poteze. Prvi, i najbitniji, jeste da se ovim akvizicijama donesu veći prihodi samoj firmi. Činjenica je da je Unity Technologies već više od 3 godine na berzi, i da u te 3 godine nijednu godinu nisu završili u plusu (naravno da se C-level ljudima morao isplatiti višemilionski bonus i povrh toga). Akvizicijom ironSource-a, Unity je želeo da postane lider u medijaciji reklama, gde je trenutno firma AppLovin i dalje neprikosnoveni lider. Unity želi da im postane ozbiljan konkurent time što će installation fee spomenut gore, drastično smanjiti, ili potpuno ukinuti, pod uslovom da koriste Unity-jev sistem za medijaciju reklama, što mogu reći da je pomalo nekonkurentski potez, ali samo vreme će pokazati da li je ovo dovoljno da Unity-u donese dugoočekivanu profitabilnost. Drugi razlog leži u tome da Unity želi da se takmiči sa Unreal Engine-om u polju u kom, po mom mišljenju, Unity apsolutno nema šta da traži. To je kao da se porodični SUV takmiči sa nekim trkačkim autom. Jer ti taj svoj porodični SUV možeš da “budžiš” i unapređuješ koliko god želiš, ali nikad neće biti brz i okretan kao auto koji je od starta napravljen da bude brz i okretan. Pored toga, ekipa iz Unity-ja jako voli da izbacuje polugotove funkcionalnosti i da ih predstavlja kao gotove proizvode, dok sa druge strane, stara funkcionalnost koja stoji tu godinama, i dalje ima ogromnog prostora za napredak. (Rendering pipelines, UI…). Jedino svetlo na kraju ovog tunela vidim u imenovanju novog direktora, koji je ranije bio CEO RedHat-a, popularne linux distribucije koja je uglavnom namenjena enterprise korisnicima. Iako je Linux sam po sebi besplatan i otvorenog je koda, RedHat košta. Ja čvrsto verujem da će u narednih godinu ili dve, uz pomoć znanja i iskustva ovog CEO-a,ekipa iz Unity-ja uspeti da otvori svoj izvorni kod (i C++ i C# deo) za javnost i da će cela Unity zajednica uspeti da pomogne svom game engine-u da bude stabilan i prosperitetan, i da će sama kompanija napokon postati profitabilna.  

19.10.2023. ·
5 min

Da li se isplati preći na Windows 11?

Windows 11 je popularan operativni sistem koji je dizajniran za širok spektar korisnika, uključujući tu i programere, naravno. Novi Microsoftov operativni sistem nudi nekoliko funkcija koje značajno mogu da unaprede iskustvo programiranja, kao što su bolje performanse, bezbednost i apdejtovani alati za development. Jedna od ključnih stvari koje Windows 11 donosi programerima jeste kompatibilnost sa velikim brojem programskih jezika i frameworkova. Bilo da koristite C++, Python, Javu ili neki drugi jezik, Windows će vam pružiti stabilnu sredinu za razvoj. Kada su performanse u pitanju, Windows 11 optimizovan je kako bi pružio brzinu i efikasnost sa kraćim vremenom butovanja, bržim lansiranjem aplikacija i poboljšanom stabilnošću sistema. Ovo može biti od velike pomoći programerima koji moraju da budu brzi i efikasni jer se smanjuje rizik od nailaženja na probleme koji mogu usporiti razvoj. Windows 11 donosi i unapređene bezbednosne funkcije kao što su poboljšani firewall i automatski apdejti kako bi dodatno zaštitio programsku sredinu od svih pretnji. Ovo će svakako značiti programerima koji rade sa osetljivim podacima i kritičnim sistemima. Pored ovoga, Windows 11 uključuje i poboljšane development alate kao što je Windows Sybsystem for Linux (WSL) koji dozvoljava programerima da koriste Linux bazirane alate direktno iz Windowsa. Sve ovo ukazuje na to da je Windows 11 solidan izbor za većinu programera kojima je potrebna pouzdana i efikasna platforma za razvoj, a kompatibilnost sa širokim spektrom jezika i frameworkova, poboljšane performanse i bezbednost čine ga efikasnom opcijom za sve vrste developera. Nikako ne bi trebalol zaboraviti ni novitete kao što je Dev Home koji bi trebalo da znatno olakšaju posao developerima. Dev Home je potpuno nova aplikacija koja se može preuzeti u Microsoft prodavnici aplikacija. Svrha Dev Home aplikacije jeste olakšani proces postavljanja nove mašine kao development sredine. Developeri mogu da se povežu sa GitHubom, kofigurišu i pokrenu WinGet kofiguracioni fajl kako bi preuzeli developer alate i programe automatski, kao i da postave poseban Dev Drive koji nudi više performansi i bezbednosti. Dev Drive kreiran je posebno za developere koji rade na projektima koji sadrže hiljade fajlove. U pitanju je posebna particija na postojećem drajvu koji je formatiran kao ReFS (Resilient File System) i koji nudi bolje performanse i bezbednost. Da li bi trebalo da pređete na Windows 11 ako ste programer? Pored svega što smo gore naveli, Windows 11 donosi i native podršku za Android aplikacije, proširujući softverske opcije za developere. Međutim, važno je u obzir uzeti i eventualne probleme sa kompatibilnošću kako biste bili sigurni da su svi alati i softver koji su vam potrebni kompatibilni sa novim operativnim sistemom. Jedan od problema bi mogli da budu prilično strogi sistemski zahtevi koji bi mogli da predstavljaju problem za sve sa starijim hardverom. Da li je Windows 11 bolja opcija od Linuxa? Oba operativna sistema imaju svoje mane i prednosti. Windows je poznat po prijateljskom okruženju i interfejsu, a tu je i znatno šira kompatibilnost, dok Linux više vole programeri koji traže veću otvorenost sistema, fleksibilnost i opcije za dodatna podešavanja. Na kraju dana, izbor između ova dva operativna sistema svodi se na potrebe i želje programera. Ako cenite bolji korisnički interfejs i softversku kompatibilnost, Windows je bolji izbor. Ukoliko vam je na listi prioriteta open-source softver, fleksibilnost i mogućnost dodatnog prilagođavanja, onda je Linux bolja opcija. Iako je najveća prednost Linuxa to što je besplatan, ali uz njega nećete dobiti korisničku podršku, već ćete sva rešenja morati sami da tražite onlajn. Sa druge strane, svaki Windows problem može biti rešen uz pomoć tehničke podrške. Najveći problem Windowsa 11 Ako bismo morali da izdvojimo najveću manu, onda bi to svakako bila kompatibilnost sa starijim hardverom. Brojni korisnici naišli su na probleme jer stariji hardver nije radio kako treba, ili jednostavno nisu mobli da instaliraju Windows 11 na svoje sisteme. Najčešći problemi koji su prijavljivani: TPM 2.0: Windows 11 zahteva trusted Platform Module 2.0 čip koji nije prisutan na mnogim starijim matičnim pločama. Ovo može dovesti do problema sa kompatilnošću. CPU kompatibilnost: Windows 11 ima minimalni zahtev za Intel i3 ili AMD Ryzen 1 procesor. Mnogi stariji sistemi ne mogu da izađu u susret ovom zahtevu. Windows 11 zahteva barem 16GB slobodnog prostora za instalaciju, što može biti problem za korisnike sa manjim kapacitetom interne memorije. Problemi sa drajverima: Pojedini korisnici prijavili su probleme sa drajverima na starijem hardveru koji su dovodili do slabijih performansi. Najveće mane Iako smo jasno naveli sve prednosti, Windows 11 ipak nije bez mana: Problemi sa kompatibilnošću kada je u pitanu stariji hardver ili softver Ograničene opcije modifikovanja i prilagođavanja sistema korisniku Problemi sa privatnošću usled Microsoftove politike prikupljanja podataka Potencijalni problemi sa performansama usled slabijeg hardvera Ograničena podrška za određene formate dokumenata i protokole Ograničene opcije za promenu fabričkog brauzera i mejl klijenta Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pojedinih gejming periferala i dodatne opreme Ograničene mogućnosti onesposobljavanja pojedinih funkcija kao što su Cortana i OneDrive Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pri upotrebi anti-virus softvera trećih strana Ograničene opcije za promenu endžina za pretragu unutar Microsoft prodavnice Na kraju dana, Windows 11 je više nego solidan izbor za programere i nudi nekoliko funkcija koje će im svakako biti od koristi. Nova Microsoft prodavnica sadrži aplikacije za programiranje kako biste lakše pronašli i koristili alate koji su vam potrebni. Poboljšani Windows Sunsystem for Linux omogućava lakšu integraciju sredina za development baziranih na Linuxu, a novi alati komandne linije dodatno olakšavaju rad. Drugim rečima, sve što smo naveli ukazuje na to da je Windows 11 zbog svoje efikanosti, performansi i bezbednosti svakako operativni sistem o kom bi programeri trebalo da razmisle.

07.09.2023. ·
2 min

IT tržište Srbije: Nastupa faza stabilizacije broja oglasa

Tržište rada IT industrije u Srbiji polako ulazi u fazu stabilizacije broja oglasa za posao. Prema istraživanju koje je sproveo najposećeniji sajt za zapošljavanje IT kandidata HelloWorld.rs, pad potražnje za IT kadrovima se zaustavlja i broj oglasa postepeno počinje da raste. Blagi trend rasta broja IT oglasa od aprila 2023. Kada poredimo trend potražnje za IT kadrovima za period januar – jun prošle godine i prvu polovinu ove godine, zabeležen je pad broja IT oglasa u prvih šest meseci 2023. za 49%. Što se tiče prva dva kvartala ove godine i tu se desio blagi pad broja oglasa u drugom kvartalu u odnosu za prvi za 9%. Posle aprila 2023. ukupni broj oglas raste te je u junu mesecu u odnosu na maj zabeležen rast broja oglasa od 27%. Takođe, manja potražnja, naročito inostranih kompanija koje su nudile mogućnost za rad od kuće, doveli su do pada broja oglasa za remote pozicije u prvoj polovini 2023. godine  za 11 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Od oktobra 2022., beleži se rast jedinstvenog broja kandidata koji konkurišu na IT oglase. Kada se uzme u obzir da se u tom istom periodu smanjuje broj oglasa na tržištu, veća aktivnost IT kandidata na tržištu se javlja kao posledica nesigurnosti koja se oseća kod njih. Veća potražnja za junior kandidatima Potražnja za IT kandidatima je u odnosu na prošlu godinu sveukupno je manja, ali je došlo do procentualnih promena potražnje kandidata po senioritetu. Tako je potražnja za junior kandidatima veća za 7% u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Takvoj slici je nesumnjivo doprineo ukupan pad potražnje za seniorskim i mediorskim pozicijama u odnosu na 2022. za čak 57%. Takođe, u prvoj polovini 2023. godine kandidati su se češće prijavljivali na juniorske i seniorske pozicije, dok su se u 2022. godini procentualno manje prijavljivali na te dve kategorije. Procenat istih kandidata koji su istovremeno konkurisali na juniorske i mediorske poziciji veći je za 3%, a 5% više kandidata konkuriše istovremeno na seniorske i mediorske pozicije u prvih šest meseci 2023. u odnosu na 2022. Pozicija Software Developer i dalje najtraženija na tržištu U prvoj polovini ove godine, baš kao i prošle godine, Software Developer i IT Help desk/Support ostaju na vrhu liste najtraženijih pozicija na IT tržištu rada.  Pored ove dve navedene, ostale pozicije koje se izdvajaju kao najtraženije za period januar-jun 2023. su: System administrator/Engineer, ERP/SAP/ABAP Consultant, Fronted Devoloper Kompanije najviše vrednuju poznavanje SQL-a i JavaScripta-a, ali takođe su u potrazi za stučnjacima koji se dobro snalaze u tehnologijama kao što su GIT, Linux, Cloud, Agile, Python, Java, Windows i CSS.

12.06.2023. ·
5 min

Kako je Rust od “projekta sa strane” postao jedan od najvoljenijih programskih jezika na svetu

Mnogi softverski projekti se pojavljuju zato što je – negde tamo – programer morao da reši neki svoj lični problem.  To je manje-više ono što se dogodilo Grejdonu Houru. Davne 2006. godine, Hour je bio 29-godišnji programer koji je radio za Mozilu. Vraćajući se kući s posla otkrio je da lift u njegovoj zgradi nije u funkciji; softver je prestao da radi i to nije bio prvi put.  Hour je živeo na 21. spratu i dok se penjao uz stepenice, pomislio je kako to nema smisla. “Kako to da programeri ne mogu da naprave softver za lift koji se neće kvariti”, prolazilo mu je kroz misli. Hour je znao da su mnogi takvi kvarovi posledica problema sa načinom na koji određeni program koristi memoriju.   Napisao program da bi rešio sebi problem   Softver u, ovom slučaju, liftovima često je napisan na jezicima poput C++ ili C, koji su poznati po tome što omogućavaju programerima da pišu kod koji radi veoma brzo i prilično je kompaktan. Problem je u tome što su ti jezici takođe skloni memorijskim greškama koje mogu da sruše ceo program.   Većina nas, kada bismo bili u situaciji da moramo da se penjemo do 21. sprata, jednostavno bismo se razbesneli i to bi ostalo na tome. Ali Hour je odlučio da uradi nešto po tom pitanju. Otvorio je svoj laptop i počeo da dizajnira novi kompjuterski jezik, za koji će nadao da će omogućiti pisanje manjeg, brzog koda bez memorijskih grešaka. Taj jezik je nazvao Rust, po grupi izuzetno izdržljivih gljiva koje su, kako sam kaže, “dizajnirane za preživljavanje”.  Kako biste shvatili zašto je Rust toliko koristan, vredi zaviriti ispod haube u to kako se programski jezici bave računarskom memorijom.  Možete, vrlo grubo, zamisliti dinamičku memoriju u računaru kao školsku tablu. Kako deo softvera radi, on stalno upisuje male delove podataka na tablu, prati koji se gde nalazi i briše ih kada više nisu potrebni. Međutim, različiti računarski jezici to rade na različite načine. Stariji jezici kao što su C ili C++ su dizajnirani da programeru pruže kontrolu nad tim kada i kako softver koristi tablu. Ta moć je korisna: sa tom kontrolom nad dinamičkom memorijom, programer može pokrenuti softver veoma brzo.   Zbog toga se C i C++ često koriste za pisanje koda koji je u direktnoj interakciji sa hardverom. Mašine koje nemaju operativni sistem kao što su Windows ili Linux, od mašina za dijalizu do kasa u prodavnicama, rade na takvom kodu.  Ali, koliko god da su brzi, jezici kao što su C i C++ zahtevaju kompromis. Programeri moraju pažljivo da prate u šta se memorija upisuje i kada softver treba da je izbriše. Šta ako slučajno zaboravite da izbrišete nešto? Pa, možete izazvati pad: softver kasnije može pokušati da iskoristi prostor u memoriji za koji misli da je prazan kada tamo zapravo nečega ima. Ili biste digitalnom uljezu dali ulaz u vaš sistem. Haker bi mogao da primeti da program ne čisti svoju memoriju kako treba - informacije koje je trebalo da budu obrisane (lozinke, finansijske informacije) su se možda zadržale i haker bi mogao da ih ukrade. Kako deo C ili C++ koda postaje sve veći i veći, moguće je da čak i najpažljiviji programer napravi mnogo grešaka u memoriji.  Tokom 90-ih, novi jezici kao što su Java, JavaScript i Python postali su popularni. Kako bi rešili probleme programera, oni su automatski upravljali memorijom koristeći “sakupljače smeća”, komponente koje bi povremeno čistile memoriju kako delovi softvera budu pokretani.   Eto, mogli ste da pišete kod koji nije imao memorijske greške. Ali, loša strana je bila gubitak one moći koju su C i C++ pružali. Programi su takođe radili sporije (jer su sakupljači smeća oduzimali ključno vreme obrade). Pritom, softver napisan na ovim jezicima koristi mnogo više memorije.   Programski jezik između “dva plemena”  Tada se svet programiranja podelio, otprilike, na dva plemena. Ako je softver trebalo da radi brzo ili na malom čipu u uređaju, veća je verovatnoća da je bio napisan u C ili C++ jeziku. Ako vam je bila potrebna veb aplikacija ili aplikacija za mobilni telefon, onda biste koristili noviji jezik koji sam sakuplja smeće.  Sa programskim jezikom Rust, Hour je imao za cilj da stvori jezik koji će biti savršeno izbalansiran između ova dva plemena. Nije zahtevao od programera da ručno određuju gde će u memoriji stavljati podatke, to bi Rust činio umesto njih. Ali nametnuo je mnoga stroga pravila o tome kako se podaci mogu koristiti ili kopirati unutar programa.   Morali ste da naučite sva ta pravila, koja su bila teža od onih u Python-u ili JavaScript-u. Bilo bi teže napisati kod u Rust-u, ali bi bio “memorijski bezbedan” - nije bilo straha da ćete slučajno ubaciti kobne memorijske greške.  Najvažnije, Rust je ponudio “sigurnost istovremenosti”. Savremeni programi rade više stvari odjednom - drugim rečima, istovremeno - i ponekad te različite niti koda pokušavaju da modifikuju isto deo memorije u skoro isto vreme. Memorijski sistem koji ima Rust je to sprečavao.  Sedamnaest godina kasnije, Rust je postao jedan od najpopularnijih jezika na planeti. Postoji 2,8 miliona programera koji koriste Rust, a kompanije kao što su Microsoft ili Amazon smatraju Rust ključem za svoju budućnost. Discord je koristio Rust da ubrza svoje sisteme, Dropbox ga koristi za sinhronizaciju datoteka sa vašim računarom, a Cloudflare ga koristi za obradu više od 20% celokupnog internet saobraćaja.  Kada Stack Overflow sprovede svoje godišnje ankete o programskim jezicima Rust je uvek na vrhu među omiljenima. Zapravo, Rust je već sedam godina za redom ocenjen kao najomiljeniji programski jezik. Rust, kao i drugi uspešni open source projekti sada ima stotine saradnika, a mnogi od njih su volonteri i na njemu rade jer jednostavno vole ovaj jezik. Hour se povukao iz projekta 2013. godine i srećan je što ga je predao drugim programerima. 

HelloWorld
1
04.05.2023. ·
4 min

Naš prvi Open Source projekat - IPS QR Code Generator

Biti "na klupi" nije najsrećnija stvar koja može da se desi jednom developeru, ali ako ćemo iskreno - to nije nešto što možemo da izbegnemo u ovom našem poslu. Meni je lično baš teško padalo “dangubljenje” tako da sam prihvatio predlog Java Division Lead-a u Ingu da tokom down-time perioda uradim nešto korisno i to ne samo za sebe ili za firmu, već i za širu IT zajednicu.   Složili smo se da krenem da radim na Open Source - kodu koji je dostupan svima onima koji žele da ga koriste, besplatno i slobodno, u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne. Za ilustraciju, najpoznatiji primeri Open Source sistema su npr. Mozzila Firefox, Wordpress i Linux OS koje koriste i svakodnevno unapređuju milioni ljudi širom sveta (čak sam negde pronašao podatak da 85% svih softvera na svetu koristi neku open source komponentu).  Činjenica je da ovaj naš posao ne bi bio moguć bez OSS projekata koje koristimo u svakodnevnom radu, pa je red bio da kao kompanija malo i vratimo zajednici.  Nakon kraćeg istraživanja, shvatili smo da želimo da napravimo IPS (Instant Payments Serbia) QR Code Generator - sigurno svi koristite mobilne bankarske aplikacije pa znate da je to ona crno bela kockica koja kad se skenira popuni celu uplatnicu umesto nas i omogućava nam da plaćanje završimo u dva klika. Ključna informacija ovde jeste da za Javu nije postojala dostupna biblioteka za generisanje QR kodova za Srbiju i upravo sam tu pronašao svoju motivaciju da počnem da radim na jednoj bibliotekici koja će moći da se koristi za aplikacije za plaćanje u Srbiji. Kao primer sam koristio jedan sličan projekat koji je takođe rađen za plaćanja u našoj zemlji ali u Java Script-u, dok je "naša" backend verzija namenjena Kotlin, Java i ostalim developerima iz Java ekosistema. Projekat može da služi kao biblioteka koja se uvozi kao dependency u bilo koji Java softver da bi uz pomoć određenih podataka generisala sliku QR koda, a druga mogućnost je da se aplikacija koristi preko bilo koje komandne linije da bi se dobio ovaj isti rezultat i.e. QR kod (mada je teško zamisliti da bi se neko odlučio za drugu opciju jer nije naročito user-friendly😉). Trebalo mi je par nedelja (sa prekidima), da završim ovaj projekat, uz stalne konsultacije sa već pomenutim Java Division Leadom Milošem Kostićem i primenu njegovih konstruktivnih saveta koji su se najviše odnosili na čitljivost samog koda kao i na kvalitetno dokumentovanje kako bi se olakšalo korišćenje koda. Kod je postavljen na GitLab jer i firma koristi ovu platformu, a može mu se pristupiti i preko centralnog repozitorijuma Maven-a (alat koji se koristi u Java ekosistemu za dobavljanje dependency-ja), tako da je dostupan u dva oblika (za čitanje i korišćenje). Ovo je prvi Ingov (i moj) Open Source projekat koji je zahtevao i jedno ozbiljno istraživanje, uključujući i pravne aspekte u smislu koju licencu odabrati, a mi smo se na kraju odlučili za Apache 2.0 koja omogućava i korišćenje i menjanje koda, uz obavezno navođenje svih izmena. Iako postoje neke sumnje u potencijalne njegove zloupotrebe, verujem da javno dostupnim kodom možemo da postignemo veću transparentnost kao i veću bezbednost jer velik broj developera može da pregleda kod i ispravi neku grešku, ili da javi kreatorima koda da to urade. Kada sam zamolio ChatGPT za neku duhovitu metaforu za opisivanje OSS-a, on mi je (veoma maštovito) rekao da zamislim Open Source kao jednu zajedničku baštu u kojoj ceo komšiluk doprinosi svojim radom i resursima da bi na kraju svi zajedno uživali u plodovima (not bad at all!).  U firmi smo jako ponosni na urađeno jer se nadamo se da ćemo ovim podstaći ostale kolege iz firme ali i iz šire programerske zajednice u Srbiji da se ubuduće više angažuje na ovakvim i sličnim projektima jer ih nema dovoljno.  Nadamo se i da ćemo uskoro da proširimo Ing-ov OSS portfolio i da je ovo samo prvi od mnogo predstojećih ovakvih projekata. Posle dobrog iskustva koje smo imali sa ovim projektom, plan Ing-ove Java Divizije je da se oproba i sa komplikovanijim projektima. Doduše, ja se neko vreme neću ovim baviti jer (konačno) nisam više na klupi 🙂 O autoru: Ilija je počeo da se bavi programiranjem pre pet godina, i kaže da mu se ljubav prema ovoj profesiji rodila kroz igranje video igara i “čeprkanje po kompjuterima” (krekovanja igrica, opravljanja bagova, a ponekad i sastavljanja računara). Živi u Nišu, a vreme nakon posla provodi sa verenicom i ljubimcima - mačkom, psom i hrčcima. Ilija voli da planinari, ali i da gleda Sci-fi serije i filmove.  Ingu se pridružio septembra prošle godine.

HelloWorld
0
24.04.2023. ·
2 min

Srpsko IT tržište: Broj oglasa u padu, sve više se traže mediori

Broj oglasa za IT pozicije u prvom kvartalu 2023. godine je manji za čak 50% u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su najnoviji podaci sajta HelloWorld.rs. Ovo je iznenadilo mnoge posmatrače tržišta, s obzirom da je prethodna godina bila obeležena visokom tražnjom za IT stručnjacima i brzim rastom industrije. Međutim, detaljnija analiza pokazuje da se u 2023. godini traži manji broj senior IT stručnjaka u odnosu na prošlu godinu, dok su mediori postali prioritet poslodavcima. Prema podacima sa sajta HelloWorld.rs, u prvom kvartalu 2023. godine, čak 64% svih oglasa upravo je namenjeno mediorima, 18% seniorima, dok su ponude za juniore činile 15% svih oglasa. U poređenju sa prošlom godinom, udeo oglasa za seniore se smanjio za 5%, dok se udeo oglasa za juniore povećao za 7%. Software developeri dominiraju domaćim IT tržištem: Visoko traženi i dobro plaćeni Što se tiče najtraženijih pozicija u 2023. godini, na prvom mestu se nalaze Software Developeri, što nije iznenađujuće s obzirom na njihovu važnost u razvoju softverskih rešenja. IT Help Desk/Support pozicija se takođe nalazi na visokom drugom mestu, dok su System Administrator/Engineer, Frontend Developer i DevOps System Administrator/Engineer na trećem, četvrtom i petom mestu. Kada se uzmu u obzir plate navedene na HelloWorld.rs, vidljivo je da su one ostale na istom nivou kao i prethodnih godina. Ipak, primećuje se da su Software developeri i u 2023. godini i dalje najplaćenija grupa IT stručnjaka. Kada je reč o tehnologijama, JavaScript je najtraženiji programski jezik u prvom tromesečju 2023. godine, dok su SQL, Git, Linux i Agile takođe visoko rangirani na listi najtraženijih tehnologija. Takođe, analiza sajta HelloWorld.rs pokazala je i da je značajan broj žena u potrazi za poslom u IT sektoru. Svaki četvrti kandidat koji traži posao na našem sajtu je žena. To samo potvrđuje da je sve veći broj njih zainteresovano da napravi karijeru u IT sektoru. Rast broja žena u IT-ju je izuzetno pozitivan trend i pokazatelj da se polako smanjuje rodna nejednakost u ovoj industriji.

13.03.2023. ·
2 min

Continental: Open-source u product-based razvoju

Naše napore za otvorenost inovacija i ubrzavanja razvoja mobilnosti smo dodatno pojačali – usvojili smo manifest koji se tiče naše posvećenosti zajedničkom radu sa besplatnim softverom otvorenog koda (FOSS). Softver otvorenog koda su programi čiji je izvorni kod otvoren i dostupan. Odgovarajući softver mogu koristiti, analizirati, modifikovati i distribuirati svi korisnici u skladu sa odgovarajućim licencama. Naravno, možemo se pitati – koji su benefiti za kompanije? Jednostavno rečeno - mnogi! Korišćenje softvera otvorenog koda može značajno da uštedi troškove razvoja i nudi sigurnost i transparentnost za sve korisnike, pošto se slabosti i bezbednosni nedostaci mogu brzo identifikovati i eliminisati kroz saradnju svih kompanija koji se na FOSS oslanjaju.

HelloWorld
0
13.01.2023. ·
5 min

4G i 5G umrežavanje vozila u automobilskim komunikacijama

Umrežavanje i automobili su dva pojma koja sve češće viđamo u istom kontekstu. Ako pogledamo trendove kojima se teži u automobilskoj industriji primetićemo povećavanje broja kontrolera koji se nalaze unutar vozila. Današnji moderni automobili su preplavljeni kontrolerima koji su međusobno umreženi, koji sarađuju, i na taj način ostvaruju „inteligentno“ ponašanje vozila kao celine. Još jedan trend je, pored umrežavanja kontrolera unutar vozila, povezivanje vozila sa ostatkom sveta, odnosno sa onim što ga okružuje. Kad to kažemo, mislimo na povezivanje vozila sa mobilnim telefonom, sa udaljenim serverima, sa call centrima, sa drugim vozilima, sa saobraćajnom infrastrukturom, i slično. Zato pojam umrežavanja vozila razlikujemo spram domena, odnosno prostora, u kojem uređaje umrežavamo:

HelloWorld
0
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.