Blog

GitHub je upravo najavio da je Copilot Chat sada dostupan svim developerima i tako započeo novu eru AI softverskog razvoja. Copilot Chat do sada je bio dostupan samo poslovnim korisnicima i njegova ključna prednost jeste mogućnost pružanja pomoći developerima u njihovom izabranom jeziku sa ciljem da se izbegnu zamorni repetativni taskovi. Developeri sada mogu da koriste AI asistenta kako bi istraživali nove jezike, tražili i rešavali bagove i dobijali odogovore na pitanja u vezi sa kodiranjem – i to dok su unutar svog IDE softvera. Ovo smanjenje potrebe za promenom konteksta svakako će ubrzati razvoj i dozvoliti developerima da zadrže fokus, a samim tim i produktivnost. Jedna od bitnih stvari koje donosi Copilot Chat jeste pomoć u realnom vremenu. GitHub sada može da nudi predloge, najbolje prakse, savete i rešenja kreirana za specifičan programerski izazov kako bi programeri znatno većom brzinom naučili novi jezik ili unapredili postojeće veštine. Nikako ne treba zanemariti ni bezbednosni aspekt prilikom korišćenja AI alata. Iz tog razloga, Copilot Chat gleda da je unapredi predlažući rešenja za određene probleme. Za sve koji se svakodnevno hvataju u koštac sa debuggingom, GitHub Copilot Chat je u stanju da identifikuje probleme i ponudi predloge, objašnjenja i alternativne pristupe kako bi se celokupan proces dodatno ubrzao. Jedna od najvažnijih stvari koje bi GitHub Copilot Chat mogao da promeni, jeste demokratizacija razvoja softvera. Novi alat osnažuje developere i pruža im lak način da uče i stvaraju u određenom jeziku koji im najviše leži. Bez obzira na lokaciju i senioritet, GitHub Copilot Chat poseduje potencijal da premosti edukativni jaz i dozvoli svima da učestvuju u razvoju softvera. Kako iz GitHuba tvrde, za njih je budućnost mesto gde prirodan jezik postaje univerzalni alat za programiranje, a izlazak Copilot Chata svakako bi mogao da bude veliki korak u ostvarivanju te misije.

Brojni profesionalci u određenom trenutku u karijeri dobiju ambiciju da se nađu u konferencijskoj sali u ulozi nekog od članova borda direktora. Ovo je veliko dostignuće koje otvara put novim obavezama, ali i odgovornostima. Prelazak sa neke od seniorskih pozicija u samu srž akcije i srce poslovne strategije donosi veliku odgovornost, promene, ali i nagrade. Međutim, za profesionalce u IT industriji, dolazak na čelo stola u konferencijskoj sali nije nešto što će se desiti samo od sebe. Zapravo, pojedina istraživanja ukazuju da dve trećine seniora na CIO poziciji uspe da ostvari ovu ambiciju. Bilo da ste CIO, CTO ili CDO, senior ili na počektu karijere gradite velike planove, važno je da maksimalno iskoristite sve prilike koje se pred vama nađu. Budite spremni na preseljenje U retkim slučajevima se može desiti da na nekoj seniorskoj poziciji uspete da toliko impresionirate da vam se ponudi neka bord pozicija. Vrlo češći scenario jeste pridruživanje drugoj kompaniji unutar koje je CIO pozicija deo borda direktora. U pitanju može biti manje poznata ili velika kompanija, možda određeni startap ili neki drugi digitalni biznis. Ovo takođe znači da ćete morati da se upustite u nepoznato, ali isto važi i za tu kompaniju. Samim tim, moraćete da pokažete svoju vrednost i sposobnost da izlazite na kraj sa svim kompleksnostima strateškog donošenja odluka. Dokažite da ste strateg, a ne samo tehnolog Članovi borda moraju da budu vođe i stratezi, a ne samo lideri individualnih sektora. Morate da pokažete da ste u stanju da razmišljate strateški i da razumete ulogu koju tehnologija ima u poslovanju kompanije i njenim ambicijama. Zato je važno da razumete kompletnu sliku poslovanja, i da ste u stanju da na to putovanje povedete druge kolege kako biste zajedno postigli sve zadate ciljeve. Budite svoji Iako je u mislima mnogih uvrežene stav da ozbiljno napredovanje ne može da se desi bez ozbiljnog ulizivanja i laskanja, održavanje dobrih odnosa i hemija sa članovima borda jeste bitna, ali je podjednako važno i da budete sopstvena ličnost sa stavovima i mišljenjima. Budite spremni na izazov, svoje stavove podržite dokazima i podacima, i fokusirajte se na isporučivanje traženih i potrebnih rezultata. Za vođe je ovo znatno bitnije od osobe koja će im uvek reći da su u pravu. Razvijajte se Veoma je važno da se razvijate i napredujete tokom svoje karijere, da učite i tražite nova iskustva i prilike koje će vam dati dodatnu vrednost. Na ovaj način razvijaćete svoje poslovno razmišljanje, ali i kontakte sa drugim ljudima iz industrije koji vam mogu pomoći. Vremensko ulaganje u dodatne projekte i usavršavanje biće znatno manje od rezultate koje može da donese. Razmislite o svojoj reputaciji Kako vas posmatraju ljudi van vaše kompanije? Na šta će naići ukoliko ukucaju vaše ime u pretraživač? Fokus svakako treba da vam bude na dobrom obavljanju posla, ali usavršavanje reputacije van radnog mesta takođe može biti podjednako bitno. Ako vas ljudi posmatraju kao vođu ili eksperta u određenom polju, to može imati veliku težinu koja će se pozitivno odraziti na vašu buduću karijeru. Pisanje blogova, radova, stručni komentari u medijima, predavanja, konstantno prisustvo na društvenim mrežama – sve ove stvari vam mogu pomoći u razvoju karijere. Postoje brojni faktori koji su zaslužni za uspeh na samom vrhu. Jedan od njih je i sreća – ponekada se jednostavno možete naći na pravom mestu u pravo vreme i prilika će vam se sama ukazati. Drugi je manje uslovljen srećom, i odnosi se na naporan rad i posvećenost – što je ujedno i najsigurniji način da ostvarite odlične rezultate i budete primećeni. Tu je i strpljenje. Možda će trebati vremena ali, ukoliko se posvetite svom cilju, nema sumnje da će rezultati doći. Na samom kraju, možda najvažnija stvar jeste da sami utvrdite šta tačno želite od svoje karijere i uživate na putu ispunjavanja tih ciljeva, po pravilima koja ste sami postavili.  

U okviru People-Centric HR dana koji se održava 21. novembra, Jelena Zelenović ispred sajta HelloWorld.rs će učestvovati na panelu "Non-Stop Recruitment", Ovaj događaj će se realizovati putem već dobro poznate HR Week virtuelne platforme i omogućiće nam da se svi učesnici zajedno povežu i razmene dragocene informacije iz oblasti regrutacije. Panel diskusiju će voditi Ana Đokić, Marketing Menadžer u BPS Tech-u, a fokus će biti usmeren na jednu od najvažnijih oblasti u svetu ljudskih resursa - regrutaciju. Na ovom panelu biće priče o raznim temama u ovoj oblasti. Fokus će biti na trendovima i promenama na IT tržištu, zatim o strategijama zapošljavanja van IT industrije, trendovima u razvoju karijera ali i izazovima sa kojima se regruteri susreću prilikom zapošljavanja. Panelisti su stručnjaci iz IT i HR industrije, sa bogatim iskustvom i dubokim razumevanjem dinamike regrutacije: Nikola Ilijin - predstavnik IT kompanije Devtech. Jelena Zelenović - predstavnica platforme HelloWorld, koja je posvećena IT zajednici. Nevena Bajić - predstavnica BPO industrije ispred kompanije Mplus. Božica Vujošević - predstavnica kompanije Loop, digitalne platforme koja nudi raznovrsne poslovne prilike. Panelisti će podeliti svoje znanje i iskustvo, istražujući najnovije trendove u regrutaciji, izazove sa kojima se suočavaju u svojim industrijama i ponuditi vredne uvide za sve prisutne. Ne propustite priliku da se pridružite panel diskusiji na People-Centric HR Danu. Danu.

Spremite se da započnete tech putovanje uz naš DevFest događaj zagrevanja! Pridružite nam se na danu deljenja znanja i saradnje dok postavljamo pozornicu za DevFest Beograd '23. Ovaj pred-događaj je osmišljen da rasplamsa vašu strast za tehnologijom i inovacijama. Datum: 24.11.2023. Vreme: 18 časova Lokacija: Online  https://gdg.community.dev/e/mnepgt/ Šta da očekujete? Dve zanimljive sesije: podstaknite radoznalost i zagrejte se za DevFest Beograd '23 Umrežavanje: Postavljajte pitanja i povežite se sa kolegama tehnološkim entuzijastima Najave: Osetite šta će DevFest Belgrade '23 ponuditi uživo 2. decembra Bez obzira da li ste iskusan programer ili tek počinjete svoje tehnološko putovanje, ovaj događaj zagrevanja je savršena prilika da zaronite u živahnu tehnološku zajednicu, pokrenete nove ideje i dobijete energiju za glavni događaj! Ne propustite priliku da zagrejete svoj tehnološki duh – rezervišite svoje mesto sada i budite deo DevFest-a! Za warm up online događaj prijave na: https://gdg.community.dev/events/details/google-gdg-beograd-presents-devfest-belgrade-23-warm-up-ignite-the-tech-spark/ Za DevFest live dogadjaj prijave na: https://gdg.community.dev/events/details/google-gdg-beograd-presents-devfest-amp-hackathon/

Igre, kao i svaki drugi softver, imaju bagove. Ti bagovi mogu biti razni, od sitnih bagova u korisničkom interfejsu, poznatijih kao UI bagovi, do velikih bagova koji u potpunosti mogu uništiti korisničko iskustvo. Ali, u nekim slučajevima, igrači mogu da umisle da nešto sa igrom nije u redu. Ovde ćemo navesti neke od najpoznatijih placebo efekata i na koji način su domišljati developeri uspeli da “reše” bagove (koji nisu ni postojali). Wolfenstein Enemy Territory U ovoj igri iz 2003. godine, igrači su se žalili da je čuvena Thompson puška bila daleko jača u odnosu na pušku suparničkog tima - MP40. Developeri su ostali u čudu iz razloga što su obe puške delile identične karakteristike (broj metaka, brzina reload-a, fire rate, itd). Jedine dve razlike koje su bile su 3D modeli i zvučni efekti koji su se puštali u trenutku kada se metak ispaljuje. Developeri su primetili da je zvuk Thompson-a bio glasniji od zvuka MP40. To je samim tim dovelo do toga da igrači podsvesno igraju agresivnije sa tom puškom, ostvarujući tako daleko bolji rezultat u odnosu na suparnički tim. I naravno, kada su developeri smanjili jačinu zvuka Thompson-a, za igrače je bag bio rešen. Counter Strike U starijim verzijama Counter Strike-a, igrači su počeli masovno da se žale na to da im je igračko iskustvo daleko lošije jer im se činilo da im je ping bili gori nego ikad ranije. Iako su ih developeri ubeđivali da ništa vezano za mrežnu arhitekturu i način na koji sama srž igre radi nije promenjen, igrači nisu odustajali. Jednom od developera Counter Strike-a pala je radikalna ideja na pamet. Da prikaz samog pinga na leaderboard-u smanji za 50 (Tako da ako ste u stvarnosti imali ping 60, igra bi prikazivala kao da imate 10). Igrači su naravno bili presrećni i oduševljeni, iako se doslovno ništa sem samo tog broja nije promenilo. Don’t Starve U jednom eksperimentu tokom razvoja igre Don’t Starve, igračima je rečeno da će igrati dve verzije jedne mape. Prva mapa će biti “obična”, a druga mapa će biti kontrolisana “adaptivnom veštačkom inteligencijom” koja može promeniti mapu na osnovu nivoa veštine igrača. Međutim, obe verzije igre bile su identično nasumične i doslovno se ništa u te dve mape nije razlikovalo. Kada su igrači mislili da igraju na mapi za koju im je bilo rečeno da je kontrolisana veštačkom inteligencijom, ocenili su je kao zanimljiviju i zabavniju. Placebo efekti u video igrama su fascinantna manifestacija ljudske psihologije i njenog uticaja na percepciju tehnološkog iskustva. Ovi primeri demonstriraju kako naše očekivanje može oblikovati doživljaj igara, čak i kada objektivne promene nisu prisutne. U slučaju igara Wolfenstein Enemy Territory, Counter Strike i Don’t Starve, igrači su reagovali na ono što su mislili da se dešava, a ne na stvarne karakteristike igara. Ovo ukazuje na važnost psiholoških faktora u dizajnu igara, gde čak i najmanje promene u prezentaciji mogu imati snažan uticaj na iskustvo korisnika. U svetlu ovih saznanja, developeri igara mogu da koriste ovakve efekte u svoju korist, prilagođavajući softverska rešenja tako da pojačaju pozitivne aspekte igračkog iskustva, čak i bez značajnih tehničkih izmena.

U organizaciji Zrenjaninskog IKT klastera, 30. novembra i 01. decembra od 10h do 17h održaće se dvodnevna konferencija "Futurologija" u Kulturnom centru Zrenjanina. Ovaj događaj je usmeren na veštačku inteligenciju, doneće  korisne informacije o primeni novih tehnologija u različitim oblastima. Na konferenciji će učestvovati i Davor Odobašić, šef razvoja HelloWorld.rs, koji će ovom prilikom podeliti svoje znanje o uticaju veštačke inteligencije na tržište radne snage, stanju na tržištu rada u IT industriji, razvojnim šansama, ali i krizi koja je zadesila IT industriju. Pored njega na panelu pod nazivom „Ugrožava li naše radno mesto AI?“ govoriće i Vladimir Đukanović, berzanski stručnjak i Bogdan Stešević, menadžer Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju. Osim Davora, na konferenciji će govoriti i drugi stručnjaci iz oblasti IT-ja na preko 13 predavanja, 2 panela i praktične radionice koje će pokriti različite aspekte veštačke inteligencije. Neki od učesnika konferencije su Milan Milićev, veb dizajner, Miroslav Grbić, koji će govoriti o značaju učenja u karijeri, braća Zamurović o uticaju veštačke inteligencije na zapošljavanje kao i mnogi drugi. Konferencija će takođe imati panel diskusiju pod nazivom "Nove tehnologije i vrednosti", gde će se analizirati kako nove tehnologije oblikuju tradicionalne lične i korporativne vrednosti. Moderator diskusije biće Goran Kovačević, predsednik Zrenjaninskog poslovnog kruga, a učesnici diskusije biće predstavnici vodećih kompanija poput IBM-a, Share fondacije i Inicijative "Digitalna Srbija". Detalji o programu i cenama ulaznica dostupni su na zvaničnom sajtu konferencije futurologija.rs.

Ovog decembra, u noći između 9. i 10. lokalna grupa Udruženja studenata tehnike Evrope, BEST Beograd organizuje intenzivno studentsko programersko takmičenje AIBG Belgrade (Artificial Intelligence BattleGround Belgrade). Po šesti put zaredom na jednom mestu će se okupiti 16 timova, koji će se takmičiti u izradi inteligentnog igrača (bot-a) za zadatu video igru. Svaki tim će imati na raspolaganju 20 sati, nakon čega će botovi odmeriti snage u dve faze – grupnoj i finalnoj borbi. Tri najbolje rangirana tima osvojiće vredne nagrade u iznosu od 100 000, 50 000 i 25 000 dinara. Kao i prethodnih godina, čast nam je, da je potencijal projekta prepoznala kompanija QCerris. Takmičenje će se održati na Univerzitetu Metropolitan kao i prethodne godine. Cilj ovog takmičenja jeste da studentima tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih fakulteta i viših škola obezbedi priliku da priđu korak bliže profesionalnom svetu kroz rad na samostalnom projektu. Na ovaj način moći će da primene već stečena ali i da prošire svoja znanja o veštačkoj inteligenciji i programiranju. Paralelno će moći da razvijaju takmičarski i timski duh. Pored centralnog takmičarskog događaja, pripremljen je i dodatni sadržaj – Make IT Learn MeetUp i WarmUp. Make IT Learn MeetUp za cilj ima informisanje svih zainteresovanih studenata o trendovima u veštačkoj inteligencijii i održaće se 20. novembra. WarmUp je niz uvodnih aktivnosti uoči samog takmičenja, namenjen je isključivo takmičarima i njegov cilj je da na adekvatan način uvede takmičare u vikend koji je pred njima. Udruženje studenata tehnike Evrope, BEST Beograd je međunarodna, neprofitna, apolitična studentska organizacija. Od svog osnivanja 2003. godine, lokalna grupa omogućava povezivanje, razmenu i saradnju sa studentima iz cele Evrope.Uloga BEST-a kao organizatora, ogleda se u tome, da se na jednom mestu povežu studenti, kompanije i Univerzitet.  Ukoliko si ambiciozan student i željan izazova – okupi ekipu od 3-4 člana, ili se prijavi individualno i isprobaj svoje programerske sposobnosti u ovom intezivnom hakatonu! Prijave će biti otvorene od 8. do 24. novembra na sajtu aibg.best.rs.

OpenAI nam je pre nekoliko dana predstavio pregršt novih funkcionalnosti, među kojima se nalazi i tema današnjeg teksta, a to su personalizovani GPT-jevi. Korisnici će napokon moći da naprave svoju personalizovanu verziju ChatGPT-ja bez potrebe o znanju programiranja. Ukoliko vi kao korisnik ne budete imali inspiraciju kakav personalizovani ChatGPT želite, imaćete na raspolaganju GPT Store, na kom će se nalaziti gomila personalizovanih GPT-jeva, koji će moći da se koriste u najrazličtije svrhe. A ukoliko ipak shvatite da biste vašu verziju GPT-ja želeli da pokažete svetu, to će vam se i isplatiti, zbog toga što ćete preko Store-a moći i da zaradite na vašem personalizovanom GPT-ju. Tačni detalji oko toga kako će zarada funkcionisati nije još objavljena. A pak, ukoliko ste progamer, GPT-jevi će moći da se povežu i na vaše API-jeve, preko kojih će direktno moći da vuku podatke iz najrazličitijih izvora, od baza podataka, do sentimenata koje će kasnije vaš personalizovani GPT koristiti za potpuno autonomnu komunikaciju sa ljudima kojima, recimo, treba pomoć oko nekog proizvoda ili usluge koji vi prodajete. Takođe, pogotovo posle ove prethodne rečenice, prirodno se nameće pitanje da li će veštačka inteligencija u godinama koje su pred nama, zaista u potpunosti zameniti čoveka i da će u doglednoj budućnosti jedini način da ljudi budu društveno korisni biti ogledan isključivo u fizičkom, ali ne i u umnom radu? Kratak odgovor na to, sa moje tačke gledišta, je veliko ne. Istina je da po internetu kruže priče i članci u kom su neke firme drastično smanjile broj zaposlenih zato što ih je AI zamenio, ali ovde treba staviti akcenat na smanjenje zaposlenih, a ne na potpuno gubljenje čitavih departmana u kompanijama. Pre 70 godina, u mojoj porodici smo imali osobu koja je bila zaposlena u banci i njen jedini posao je bio da broji pare, jer mašine za brojanje para, koje danas vidimo na svakom koraku, nisu bile dostupne. Ta osoba danas sigurno ne bi mogla tim poslom da se bavi. AI revoluciju treba posmatrati na isti način na koji sa današnje tačke gledišta gledamo industrijsku revoluciju, gde su kompanije samo optimizovale svoj proces proizvodnje i smanjili potrebu za fizičkom radnom snagom.

Microsoft je oko 2020. godine razmatrao prodaju svog pretraživača Bing kompaniji Apple, prema izvorima upućenim u tu stvar. Dogovor bi značio da bi Bing zamenio Google kao podrazumevani pretraživač na iPhone, iPad i Mac uređajima. Međutim, pregovori nisu otišli dalje od razgovora između izvršnih direktora obe kompanije, Satje Nadele i Tima Kuka. Zašto je Microsoft hteo da proda Bing? Jedan od razloga je bila želja kompanije Microsoft da se fokusira na svoje druge poslovne segmente, kao što su cloud computing, veštačka inteligencija i gejming. Bing je bio gubitak za Microsoft, koji je ulagao milijarde dolara u njegov razvoj i promociju, ali nije uspeo da ostvari značajan udeo na tržištu pretraživanja. Prema podacima kompanije StatCounter, Bing je imao samo 2,7% globalnog udela na tržištu pretraživanja u septembru 2023. godine, dok je Google imao 91,5%. Zašto je Apple odbio da kupi Bing? Jedan od ključnih razloga je bio novac koji je Apple zarađivao od Google-a za to što je njegov pretraživač podrazumevana opcija na Apple-ovim uređajima. Prema izveštaju Bloomberga, Google je Apple-u plaćao između 4 i 7 milijardi dolara godišnje za tu privilegiju. Ovaj dogovor je bio predmet antimonopolskog suđenja između Google-a i američkog Ministarstva pravde, koje je ukazivalo na Google-ovu dominaciju na Apple-ovim uređajima kao dokaz da Google ima monopol na pretraživanje. Drugi razlog je bio kvalitet i sposobnosti Binga u poređenju sa Google-om. Eddy Cue, viši potpredsednik Apple-a zadužen za usluge, koji je sklopio dogovor sa Google-om, nedavno je rekao na sudu da je smatrao "Da niko nije ni približno dobar kao Google u pretraživanju, ni tada, ni sada". On je dodao da Apple nije koristio druge pretraživače jer nije postojala "validna alternativa". Šta bi se desilo da je Apple kupio Bing? To je pitanje koje možemo samo nagađati, ali možemo zamisliti neke moguće scenarije. Prvo, Apple bi verovatno promenio ime i dizajn Binga da bi se uklopio u svoj brend i ekosistem. Možda bi ga nazvao Apple Search ili Siri Search, i dao mu minimalistički i elegantni izgled. Drugo, Apple bi verovatno integrisao Bing sa svojim drugim uslugama, kao što su Siri, iCloud, Apple Maps, Apple News i Apple Music. To bi značilo da bi korisnici mogli da dobiju personalizovane i relevantne rezultate pretraživanja na osnovu svojih podataka i preferencija. Treće, Apple bi verovatno uložio više resursa u poboljšanje Binga i njegovih funkcija. Možda bi koristio svoju ekspertizu u veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju da napravi Bing pametnijim i bržim. Možda bi takođe dodao nove funkcije kao što su glasovno pretraživanje, prevod teksta i slika, i prepoznavanje objekata i lica. Kako bi se to odrazilo na tržište pretraživanja? To je takođe teško predvideti, ali možemo pretpostaviti da bi to imalo značajan uticaj. Prvo, to bi značilo da bi Google izgubio veliki deo svog prihoda i saobraćaja koji je dobijao od Apple-ovih uređaja. To bi moglo da oslabi Google-ovu poziciju i motiviše ga da poboljša svoj pretraživač i ponudi bolje uslove drugim partnerima. Drugo, to bi značilo da bi Bing dobio veliki podsticaj u popularnosti i kredibilitetu, jer bi bio podrazumevani pretraživač na milionima Apple-ovih uređaja. To bi moglo da privuče više korisnika i oglašivača, i poveća Bing-ov udeo na tržištu. Treće, to bi značilo da bi tržište pretraživanja postalo konkurentnije i raznovrsnije, jer bi bilo više opcija za korisnike i oglašivače. To bi moglo da podstakne inovacije i kvalitet u industriji pretraživanja. Apple i Bing su bili blizu dogovora oko 2020. godine, ali su ga odbacili zbog novca i kvaliteta. Interesantno bi bilo sada videti rezultate ove saradnje, kada Bing uspeva da uzme sve veći procenat tržišta zahvaljujući integraciji sa GPT 4.