Dosta prašine u javnosti podigla je informacija da britanski medijski gigant BBC planira da blokira pristup svom sadržaju popularnom AI alatu - ChatGPT-ju.
Za one koji su “prespavali” poslednjih godinu dana, čisto da napomenemo da je prva verzija ChatGPT-ja objavljena 30. novembra 2022. godine i da se od tog datuma svet koji poznajemo znatno promenio.
ChatGPT je deo nove generacije veštačke inteligencije (Gen AI- generativni AI), koji može sam da stvara tekst, poeziju, muziku, slike, video. Početno oduševljenje javnosti najnovijim mogućnostima veštačke inteligencije vrlo brzo se izjednačilo sa zabrinutošću.
Ljudi su postali svesni opasnosti koje ovakva veštačka inteligencija nosi sa sobom, te se pored pitanja o radnim mestima, povela polemika i o “kraju ljudske umetnosti”.
Ovaj potez BBC-ja, koji, u stvari, nije izolovan slučaj, već BBC na ovaj način staje uz rame organizacijama kao što su Reuters, Getty Images i druge, zapravo je pokušaj da se veštačka inteligencija na vreme postavi u nekakav okvir i to je nešto što svakako treba pozdraviti.
Potencijal i problemi
Rodri Talafan Dejvis, jedan od direktora u BBC-ju, izjavio je da je preuzeo na sebe odgovornost za okupljanje timova širom BBC-ja, kako bi oblikovali odgovor na novi tehnološki izazov - generativnu veštačku inteligenciju.
Iako je naveo da vidi potencijal da generativna veštačka inteligencija “pomogne” njegovoj medijskoj kući da pređe na “viši nivo” i da postane efikasnija, on se fokusirao na rizike koji nastaju kada se ovi alati ne koriste na ispravan način, a što uključuje etičke, pravne i probleme vezane za autorska prava. Poseban akcenat stavio je na dezinformacije i pristrasno izveštavanje.
Izneo je tri principa kojih će se BBC pridržavati u pristupu radu sa generativnom veštačkom inteligencijom:
- Uvek ćemo delovati u najboljem interesu javnosti
- Uvek ćemo prioritet dati talentu i kreativnosti
- Bićemo otvoreni i transparentni u vezi sa veštačkom inteligencijom u našem sadržaju
Nakon ovih objava, BBC je preduzeo i konkretne korake, tako što je blokirao skrejpovanje (engl. scraping, automatsko prikupljanje sadržaja sa interneta uz pomoć veštačke inteligencije) njihovog sadržaja za web crawler-e, poput onih koje koriste Open AI i Common Crawl.
Kao što smo na to već navikli, kad su neki bitni događaji u pitanju i u ovom slučaju mišljenje javnosti je podeljeno. Neki smatraju da je to dobar korak, kako bi se zaštitili autorski sadržaji i sprečila moguća zloupotreba AI tehnologija, dok drugi ističu da blokiranje pristupa AI aplikacijama može dovesti do njihovog preusmeravanja na druge izvore informacija koji možda nisu tako pouzdani ili lako proverljivi.
Takođe se raspravlja i o tome da li su zakoni i regulative bolji način zaštite sadržaja na internetu od samih tehnoloških “blokada”. Neki stručnjaci smatraju da bi zakoni trebalo da regulišu ovu oblast, dok drugi ukazuju na izazove u sprovođenju takvih zakona.
Ovo je jedna veoma složena tema, koja se tiče i svih nas. Ne treba očekivati da će prvi potezi ili zakoni doneti neko savršeno i trajno rešenje, ali se treba nadati da će kvalitetna rešenja problema koje generativna veštačka inteligencija potencijalno može da stvori, dolaziti brže nego sto će se ona razvijati, jer je to, praktično, jedini način da izbegnemo štetu.
Kada se generativna veštačka inteligencija stavi pod neku vrstu kontrole, tek onda možemo da pričamo o benefitima koje će nam doneti.
0 komentara