04.12.2023. ·
4 min

Da li je JavaScript zaista nastao za samo 10 dana?

HelloWorld
3
Da li je JavaScript zaista nastao za samo 10 dana?

JavaScript je programski, skriptni jezik koji ne može samostalno da se koristi, već je za njegovo izvršavanje potrebno posebno okruženje, tzv. runtime environment. Najčešće, takvo okruženje je web browser u koji je ugrađen JavaScript kompajler, a sve to zajedno omogućava programerima da dinamički menjaju web sadržaj, bez pozivanja servera, već se sva „magija“ dešava na lokalnom računaru. Postoji i serverska JavaScript platforma Node.js, ali o tome neki drugi put.

U 2023. godini, JavaScript  gotovo da nema konkurenciju, jer ga koristi čak 98,6% web sajtova (W3Techs.com). StackOverflow je 2022. godine sproveo anketu među programerima i ispostavilo se da JavaScript koristi više nego bilo koji drugi programski jezik, čak 67,9%  profesionalnih developera.

Kada je nešto toliko popularno i uspešno, normalno je da krenu neke glasine i priče od kojih mogu da nastanu i legende, a legenda u ovom slučaju kaže : „JavaScript je nastao za 10 dana!“

Da bismo proverili istinitost ove tvrdnje, moramo da se vratimo u 1995. godinu, april mesec i trenutak kada Netscape angažuje Brendana Ajka i pred njega zaista postavlja rok od 10 dana, kako bi napravio prototip programskog jezika koji se izvršava u Netscape pretraživaču. Važno je napomenuti da su u tom trenutku suštinski postojala samo dva pretraživača - Netscape Navigator i Internet Explorer - koji su se borili za dominaciju na vebu. Svaki od njih je uvodio različite funkcije u pokušaju da pomeri tržišni udeo u svoju korist, te je Ajk predstavljao neku vrstu „tajnog oružja“ u ovom digitalnom ratu. Netscape je, u najvećoj meri, privukao pažnju Microsofta, jer je Netscape smatrao da su web pretraživač i server nova forma operativnog sistema, a ne samo jedna aplikacija. Odgovor Majkrosofta ogledao se u vidu iznenadne promene fokusa na internet, u okviru izdanja OS Windows 95.

Rok od famoznih 10 dana

I dok su „ljudi u odelima“ smišljali strategiju i naredne korake, kako bi svoje kompanije što bolje pozicionirali pred „internet bum“ koji je očekivao planetu, Ajk je stvarao novi jezik. Iako je imao samo 24 godine, iza sebe je već imao bogato iskustvo u kreiranju novih programskih jezika, jer je još kao student Univerziteta u Ilionisu osmislio jedan „samo za sebe“, kako bi eksperimentisao sa sintaksama. Takođe, kod prethodnog poslodavca, Silicon Graphics, osmislio je programski jezik koji je služio za kreiranje ekstenzija za alatke za nadgledanje mrežnog saobraćaja.

Dakle, sam programski jezik za Ajka nije bio nikakav problem, njemu je najveći izazov predstavljao drugi deo zadatka, a to je da novonastali programski jezik „treba da liči na Javu, ali ne sme da joj predstavlja konkurenciju, treba da bude jednostavniji i da mogu da ga koriste i programeri amateri“, nešto slično kao Microsoft Visual Basic. Naravno, najvažnija stvar je bila da može lako da se „ugnezdi“ u Netscape browser.

Rok od famoznih 10 dana je, u stvari, bio povezan sa planiranim objavljivanjem verzije Netscape 2.0 Beta. Ono što je Ajk zamislio bilo je to da „ugradi“ napredne funkcije u JavaScript, a da pritom ne koristi jezičku sintaksu, kako bi jezik na prvi pogled izgledao jednostavno i lagano, ali bi iskusni programeri mogli iskoristiti njegovu stvarnu moć. Osnovnu sintaksu je uzeo iz C programskog jezika.

Čitav proces se dešavao u periodu od 6. do 15. maja 1995. godine, kada je „svetlost dana“ ugledao, programski jezik, prvobitno nazvan Mocha. Do septembra, naziv jezika promenjen je u LiveScript, da bi konačno u decembru Netscape i Sun Microsystems (njihova je Java) u zajedničkom saopštenju objavili nov naziv koji i danas poznajemo - JavaScript.

E, sad, da li je tačna tvrdnja da je JavaScript nastao za 10 dana? Odgovor je i da i ne. Ono što je bila verzija Mocha i ovo što danas imamo, nema veze jedno sa drugim. JavaScript koji danas poznajemo je nastajao godinama, menjao se i prilagođavao vremenu. I sam Ajk je jednom izjavio da je inicijalna Mocha bila daleko od savršenog programskog jezika. U početku je „imala posla“ sa veoma jednostavnim web aplikacijama i to je razvojnom timu i samom Ajku dalo dosta vremena, da, praktično, u hodu i „iza kulisa“ doteruju ovaj projekat i ispravljaju nedostatke.

JavaScript kao veliki pobednik u „ratovima pretraživača“

Ovu „bitku“ web browsera iz 1995.godine  Netscape je lagano dobio, ponajviše zahvaljujući Ajku, međutim, Microsoft se nije predavao tako lako. Stvorili su klon i nazvali ga „JScript“, što je dalje navelo Netscape da podnese zahtev da se JavaScript standarizuje u okviru ECMA (European Computer Manufacturers Association). Posle ovog događaja postalo je jasno da je JavaScript veliki pobednik u „ratovima pretraživača“. 

Što se Ajka tiče, on je dalje nastavio svoj fantastični karijerni put tako što je 1998. godine, kao jedan od osnivača, osnovao Mozilu, čiji se Firefox pretraživač, praktično, smatra za naslednika Netscape-a. Mozilu je napustio 2014. godine, a nagradno pitanje za kraj bi moglo da bude, šta mislite, koja osoba stoji iza besplatnog i privatnosti korisnika okrenutog pretraživača Brave, koji je u ponudi od 2015. godine?

Oceni tekst

5
25 glasova

3 komentara

 06.12.2023.
2
0

Korisno treba ga naučiti ...

Klaudija culjakovski Klaudija culjakovski 03.01.2024.
1
0

Super ste

Aleksandar V. Petrovic Aleksandar V. Petrovic 21.01.2024.
1
0

Odličan članak o istorijatu razvoja JavaScript-a...

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga

Slični poslovi

Povezane kompanije po tagovima