Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.
Mi pratimo trendove, na tebi je da se zavališ u fotelju i čitaš :)

Blog Windows
Tag: Windows (52 rezultata)
23.01.2024. ·
2 min

Linux Mint 21.3 je ovde – i bolji je nego ikada

Linux Mint zajednica ponovo je objavila vrhunski Linux desktop pod nazivom Linux Mint 21.3 Virginia Jedan do glavnih razloga zbog kojih bi trebalo obratiti pažnju na ovu distribuciju jesu Mint Ubuntu 22.04 dugoročna podrška i Linux kernel 5.15 osnova. Zahvaljujući ovim stvarima, Virginia je stabilan i pouzdan operativni sistem za nove, ali i one iskusnije korisnike. S obzirom na to da je u pitanju i Mint LTS, Virginia dolazi sa dugoročnom podrškom zahvaljujući kojoj se može koristiti bez ikvakivh briga do aprila 2027. godine. Kao i sve Linux distribucije, Virginia nije samo desktop operativni sistem. Tu je sav softver koji vam je potreban, Libre Office 7.3.7 za kancelarijsku produktivnost, Thunderbird 115.16.0 za mejl klijenta i kalendar, GIMP 2.10.30 za grafičku obradu i Firefox 121.0.1 za surfovanje internetom. U slučaju da niste fan fabrički instaliranih aplikacija, instaliranje novih programa ne predstavlja nikakav problem kada je Linux u pitanju. Baš kao što to činite na telefonu, posetite prodavnicu softvera – Software Manager – pronađite program koji želite, i instalirajte ga. Primera radi, ako više volite Chrome, sve što je potrebno da uradite jeste da ukucate „Web browser“ u pretragu i pred vama će se naći na desetine pregledača koje možete da instalirate. Pored Chrome-a, tu su i Microsoft Edge, Brave, Opera i Mosaic. S obzirom da smo iskoristili izraz „prodavnica“ softvera, sav softver je zapravo besplatan, a tu su i recenzije kako biste lakše doneli informisanu odluku u vezi softvera koji želite da instalirate. Software Manager omogućava i instalaciju Flatpak aplikacija koje mogu raditi na bilo kojoj Linux distribuciji. Sa druge strane, Mint ne podržava Snap upakovane aplikacije, ali je dodavanje Snap podrške prilično lako. Pregršt memorije kojom raspolažu današnji kompjuteri stara se da gotovo nikada nećete ostati bez potrebnog prostora, plus, Linux aplikacije su znatno lakše od onih koje se rade za Windows i macOS. Linux Mint dolazi i sa svojim „native“ aplikacijama od kojih se izdvajaju Hypnotix, IPTV tjuner i risiver, Warpinator, prost alan za deljenje fajlova u lokalnoj mreži i Bulky, aplikacija za lako preimenovanje većeg broja fajlova i direktorijuma odjednom. I dok Linux Mint podržava brojna Linux radna okruženja kao što su MATE i Xfce, njegova difoltna sredina je Cinnamon koja se izdvaja prostim i čistim izgledom i lakoćom korišćenja. Cinnamon interfejs je izuzetno brz i responsivan i, za razliku od Windows nadogradnji koje često donose sporije performanse, svaki korak napred sa Linux Mintom praktično ubrzava kompjuter. Zapravo, Linux Mint će raditi na gotovo svakom kompjuteru, čak iako ima 2GB radne memorije i 100GB interne, bilo koju grafičku kartu i monitor sa podrškom za 1024x768 rezoluciju. Ukoliko želite Mint i Windows na istoj mašini, pod uslovom da se ne koriste u isto vreme, Mint 21.3 je ovo dodatno olakšao. Nova Mint verzija poseduje punu podršku za Secure Boot, kao i veću kompatibilnost sa BIOS i Efi implementacijama. Uprkos tome što postoje stotine Linux desktop verzija, bilo da ste novi Linux korinsik ili veteran, najnovija Mint nadogradnja donosi sve ono što vam je potrebno od desktopa za svakodnevnu upotrebu.

HelloWorld
1
14.12.2023. ·
1 min

Windows 11 bi uskoro mogao da dobije napredna podešavanja za developere

Microsoft je proteklih godina predstavio brojne nove opcije za Windows 11, ali to ne znači da i dalje ne razmišlja o novim načinima kako da unapredi svoj operativni sistem. Čuvena softverska kompanija otkrila je da trenutno radi na „Naprednim Windows Podešavanjima“ koja bi korisnicima pružila veću kontrolu nad operativnim sistemom. Šta donose nova podešavanja? Microsoft je na svojoj GitHub stranici prikazao određene slike sa detaljima u vezi sa novim opcijama, a kako kompanija navodi, one neće zameniti postojeća Windows podešavanja, već su dizajnirane kako bi naprednim korisnicima dale veću kontrolu nad načinom na koji Windows operativni sistem radi. Uz slike, Microsoft je objavio i listu ciljeva koje sa novim panelom želi da postigne: Pružanje veće kontrole nad sistemskim podešavanjma i naprednim korišćenjima Windowsa Pomaganje developerima da otkriju moćna podešavanja koja će im olakšati svakodnevni rad i unaprediti performanse mašine Kreiranje uniformnog UI iskustva za podešavanje novih iskustava na Windows platformi i kreiranje novih funkcija i opcija za prilagođavanje Rad sa developer zajednicom kako bi se identifikovala dodatna podešavanja koja bi bila od koristi Kreiranje podešavanja koja bi lako mogla da se primene na novim i postojećim mašinama Svi ovi napori tehnološkog giganta iz Redmonda jasno ukazuju na to da želi da nove opcije postanu zaista korisne developerima, pa je samim tim njihovo mišljenje kompaniji veoma bitno u ovoj inicijalnoj fazi. Ukoliko vam se učini da i vi možete da doprinesete ovoj inicijativi, Microsoft vas ohrabruje da ostavite komentara na GitHub threadu i pomognete u kreiranju novih promena. Ukoliko novi meni zaista bude implementiran, postoji velika šansa da će stići na Windows 11, pa je samim tim važno napomenuti da bi sada bio pravi trenutak da apgrejdujete svoj sistem na najnoviju verziju.  

04.12.2023. ·
4 min

Da li je JavaScript zaista nastao za samo 10 dana?

JavaScript je programski, skriptni jezik koji ne može samostalno da se koristi, već je za njegovo izvršavanje potrebno posebno okruženje, tzv. runtime environment. Najčešće, takvo okruženje je web browser u koji je ugrađen JavaScript kompajler, a sve to zajedno omogućava programerima da dinamički menjaju web sadržaj, bez pozivanja servera, već se sva „magija“ dešava na lokalnom računaru. Postoji i serverska JavaScript platforma Node.js, ali o tome neki drugi put. U 2023. godini, JavaScript  gotovo da nema konkurenciju, jer ga koristi čak 98,6% web sajtova (W3Techs.com). StackOverflow je 2022. godine sproveo anketu među programerima i ispostavilo se da JavaScript koristi više nego bilo koji drugi programski jezik, čak 67,9%  profesionalnih developera. Kada je nešto toliko popularno i uspešno, normalno je da krenu neke glasine i priče od kojih mogu da nastanu i legende, a legenda u ovom slučaju kaže : „JavaScript je nastao za 10 dana!“ Da bismo proverili istinitost ove tvrdnje, moramo da se vratimo u 1995. godinu, april mesec i trenutak kada Netscape angažuje Brendana Ajka i pred njega zaista postavlja rok od 10 dana, kako bi napravio prototip programskog jezika koji se izvršava u Netscape pretraživaču. Važno je napomenuti da su u tom trenutku suštinski postojala samo dva pretraživača - Netscape Navigator i Internet Explorer - koji su se borili za dominaciju na vebu. Svaki od njih je uvodio različite funkcije u pokušaju da pomeri tržišni udeo u svoju korist, te je Ajk predstavljao neku vrstu „tajnog oružja“ u ovom digitalnom ratu. Netscape je, u najvećoj meri, privukao pažnju Microsofta, jer je Netscape smatrao da su web pretraživač i server nova forma operativnog sistema, a ne samo jedna aplikacija. Odgovor Majkrosofta ogledao se u vidu iznenadne promene fokusa na internet, u okviru izdanja OS Windows 95. Rok od famoznih 10 dana I dok su „ljudi u odelima“ smišljali strategiju i naredne korake, kako bi svoje kompanije što bolje pozicionirali pred „internet bum“ koji je očekivao planetu, Ajk je stvarao novi jezik. Iako je imao samo 24 godine, iza sebe je već imao bogato iskustvo u kreiranju novih programskih jezika, jer je još kao student Univerziteta u Ilionisu osmislio jedan „samo za sebe“, kako bi eksperimentisao sa sintaksama. Takođe, kod prethodnog poslodavca, Silicon Graphics, osmislio je programski jezik koji je služio za kreiranje ekstenzija za alatke za nadgledanje mrežnog saobraćaja. Dakle, sam programski jezik za Ajka nije bio nikakav problem, njemu je najveći izazov predstavljao drugi deo zadatka, a to je da novonastali programski jezik „treba da liči na Javu, ali ne sme da joj predstavlja konkurenciju, treba da bude jednostavniji i da mogu da ga koriste i programeri amateri“, nešto slično kao Microsoft Visual Basic. Naravno, najvažnija stvar je bila da može lako da se „ugnezdi“ u Netscape browser. Rok od famoznih 10 dana je, u stvari, bio povezan sa planiranim objavljivanjem verzije Netscape 2.0 Beta. Ono što je Ajk zamislio bilo je to da „ugradi“ napredne funkcije u JavaScript, a da pritom ne koristi jezičku sintaksu, kako bi jezik na prvi pogled izgledao jednostavno i lagano, ali bi iskusni programeri mogli iskoristiti njegovu stvarnu moć. Osnovnu sintaksu je uzeo iz C programskog jezika. Čitav proces se dešavao u periodu od 6. do 15. maja 1995. godine, kada je „svetlost dana“ ugledao, programski jezik, prvobitno nazvan Mocha. Do septembra, naziv jezika promenjen je u LiveScript, da bi konačno u decembru Netscape i Sun Microsystems (njihova je Java) u zajedničkom saopštenju objavili nov naziv koji i danas poznajemo - JavaScript. E, sad, da li je tačna tvrdnja da je JavaScript nastao za 10 dana? Odgovor je i da i ne. Ono što je bila verzija Mocha i ovo što danas imamo, nema veze jedno sa drugim. JavaScript koji danas poznajemo je nastajao godinama, menjao se i prilagođavao vremenu. I sam Ajk je jednom izjavio da je inicijalna Mocha bila daleko od savršenog programskog jezika. U početku je „imala posla“ sa veoma jednostavnim web aplikacijama i to je razvojnom timu i samom Ajku dalo dosta vremena, da, praktično, u hodu i „iza kulisa“ doteruju ovaj projekat i ispravljaju nedostatke. JavaScript kao veliki pobednik u „ratovima pretraživača“ Ovu „bitku“ web browsera iz 1995.godine  Netscape je lagano dobio, ponajviše zahvaljujući Ajku, međutim, Microsoft se nije predavao tako lako. Stvorili su klon i nazvali ga „JScript“, što je dalje navelo Netscape da podnese zahtev da se JavaScript standarizuje u okviru ECMA (European Computer Manufacturers Association). Posle ovog događaja postalo je jasno da je JavaScript veliki pobednik u „ratovima pretraživača“.  Što se Ajka tiče, on je dalje nastavio svoj fantastični karijerni put tako što je 1998. godine, kao jedan od osnivača, osnovao Mozilu, čiji se Firefox pretraživač, praktično, smatra za naslednika Netscape-a. Mozilu je napustio 2014. godine, a nagradno pitanje za kraj bi moglo da bude, šta mislite, koja osoba stoji iza besplatnog i privatnosti korisnika okrenutog pretraživača Brave, koji je u ponudi od 2015. godine?

HelloWorld
3
19.10.2023. ·
5 min

Da li se isplati preći na Windows 11?

Windows 11 je popularan operativni sistem koji je dizajniran za širok spektar korisnika, uključujući tu i programere, naravno. Novi Microsoftov operativni sistem nudi nekoliko funkcija koje značajno mogu da unaprede iskustvo programiranja, kao što su bolje performanse, bezbednost i apdejtovani alati za development. Jedna od ključnih stvari koje Windows 11 donosi programerima jeste kompatibilnost sa velikim brojem programskih jezika i frameworkova. Bilo da koristite C++, Python, Javu ili neki drugi jezik, Windows će vam pružiti stabilnu sredinu za razvoj. Kada su performanse u pitanju, Windows 11 optimizovan je kako bi pružio brzinu i efikasnost sa kraćim vremenom butovanja, bržim lansiranjem aplikacija i poboljšanom stabilnošću sistema. Ovo može biti od velike pomoći programerima koji moraju da budu brzi i efikasni jer se smanjuje rizik od nailaženja na probleme koji mogu usporiti razvoj. Windows 11 donosi i unapređene bezbednosne funkcije kao što su poboljšani firewall i automatski apdejti kako bi dodatno zaštitio programsku sredinu od svih pretnji. Ovo će svakako značiti programerima koji rade sa osetljivim podacima i kritičnim sistemima. Pored ovoga, Windows 11 uključuje i poboljšane development alate kao što je Windows Sybsystem for Linux (WSL) koji dozvoljava programerima da koriste Linux bazirane alate direktno iz Windowsa. Sve ovo ukazuje na to da je Windows 11 solidan izbor za većinu programera kojima je potrebna pouzdana i efikasna platforma za razvoj, a kompatibilnost sa širokim spektrom jezika i frameworkova, poboljšane performanse i bezbednost čine ga efikasnom opcijom za sve vrste developera. Nikako ne bi trebalol zaboraviti ni novitete kao što je Dev Home koji bi trebalo da znatno olakšaju posao developerima. Dev Home je potpuno nova aplikacija koja se može preuzeti u Microsoft prodavnici aplikacija. Svrha Dev Home aplikacije jeste olakšani proces postavljanja nove mašine kao development sredine. Developeri mogu da se povežu sa GitHubom, kofigurišu i pokrenu WinGet kofiguracioni fajl kako bi preuzeli developer alate i programe automatski, kao i da postave poseban Dev Drive koji nudi više performansi i bezbednosti. Dev Drive kreiran je posebno za developere koji rade na projektima koji sadrže hiljade fajlove. U pitanju je posebna particija na postojećem drajvu koji je formatiran kao ReFS (Resilient File System) i koji nudi bolje performanse i bezbednost. Da li bi trebalo da pređete na Windows 11 ako ste programer? Pored svega što smo gore naveli, Windows 11 donosi i native podršku za Android aplikacije, proširujući softverske opcije za developere. Međutim, važno je u obzir uzeti i eventualne probleme sa kompatibilnošću kako biste bili sigurni da su svi alati i softver koji su vam potrebni kompatibilni sa novim operativnim sistemom. Jedan od problema bi mogli da budu prilično strogi sistemski zahtevi koji bi mogli da predstavljaju problem za sve sa starijim hardverom. Da li je Windows 11 bolja opcija od Linuxa? Oba operativna sistema imaju svoje mane i prednosti. Windows je poznat po prijateljskom okruženju i interfejsu, a tu je i znatno šira kompatibilnost, dok Linux više vole programeri koji traže veću otvorenost sistema, fleksibilnost i opcije za dodatna podešavanja. Na kraju dana, izbor između ova dva operativna sistema svodi se na potrebe i želje programera. Ako cenite bolji korisnički interfejs i softversku kompatibilnost, Windows je bolji izbor. Ukoliko vam je na listi prioriteta open-source softver, fleksibilnost i mogućnost dodatnog prilagođavanja, onda je Linux bolja opcija. Iako je najveća prednost Linuxa to što je besplatan, ali uz njega nećete dobiti korisničku podršku, već ćete sva rešenja morati sami da tražite onlajn. Sa druge strane, svaki Windows problem može biti rešen uz pomoć tehničke podrške. Najveći problem Windowsa 11 Ako bismo morali da izdvojimo najveću manu, onda bi to svakako bila kompatibilnost sa starijim hardverom. Brojni korisnici naišli su na probleme jer stariji hardver nije radio kako treba, ili jednostavno nisu mobli da instaliraju Windows 11 na svoje sisteme. Najčešći problemi koji su prijavljivani: TPM 2.0: Windows 11 zahteva trusted Platform Module 2.0 čip koji nije prisutan na mnogim starijim matičnim pločama. Ovo može dovesti do problema sa kompatilnošću. CPU kompatibilnost: Windows 11 ima minimalni zahtev za Intel i3 ili AMD Ryzen 1 procesor. Mnogi stariji sistemi ne mogu da izađu u susret ovom zahtevu. Windows 11 zahteva barem 16GB slobodnog prostora za instalaciju, što može biti problem za korisnike sa manjim kapacitetom interne memorije. Problemi sa drajverima: Pojedini korisnici prijavili su probleme sa drajverima na starijem hardveru koji su dovodili do slabijih performansi. Najveće mane Iako smo jasno naveli sve prednosti, Windows 11 ipak nije bez mana: Problemi sa kompatibilnošću kada je u pitanu stariji hardver ili softver Ograničene opcije modifikovanja i prilagođavanja sistema korisniku Problemi sa privatnošću usled Microsoftove politike prikupljanja podataka Potencijalni problemi sa performansama usled slabijeg hardvera Ograničena podrška za određene formate dokumenata i protokole Ograničene opcije za promenu fabričkog brauzera i mejl klijenta Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pojedinih gejming periferala i dodatne opreme Ograničene mogućnosti onesposobljavanja pojedinih funkcija kao što su Cortana i OneDrive Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pri upotrebi anti-virus softvera trećih strana Ograničene opcije za promenu endžina za pretragu unutar Microsoft prodavnice Na kraju dana, Windows 11 je više nego solidan izbor za programere i nudi nekoliko funkcija koje će im svakako biti od koristi. Nova Microsoft prodavnica sadrži aplikacije za programiranje kako biste lakše pronašli i koristili alate koji su vam potrebni. Poboljšani Windows Sunsystem for Linux omogućava lakšu integraciju sredina za development baziranih na Linuxu, a novi alati komandne linije dodatno olakšavaju rad. Drugim rečima, sve što smo naveli ukazuje na to da je Windows 11 zbog svoje efikanosti, performansi i bezbednosti svakako operativni sistem o kom bi programeri trebalo da razmisle.

21.09.2023. ·
2 min

Microsoft integriše Python u Excel: Novi korak u naprednoj analizi podataka

Microsoft je najavio integrisanje Pythona, jednog od najpopularnijih programskih jezika, direktno u svoju Excel platformu. Javna probna verzija ove funkcionalnosti dostupna je već neko vreme, omogućavajući korisnicima da manipulišu i analiziraju podatke iz Pythona direktno unutar Excela. Stefan Kinestrand, generalni menadžer za moderni rad u Microsoftu, objašnjava: "Možete manipulisati i istraživati podatke u Excelu koristeći Pythonove grafikone i biblioteke, a zatim da koristite Excelove formule, grafikone i PivotTabele za dalje detaljisanje vaših saznanja. Sada možete da obavljate naprednu analizu podataka u poznatom Excelovom okruženju putem direktne interakcije s Pythonom iz Excelove trake sa alatkama." Jedna od prednosti ovog unapređenja je što korisnici neće morati da instaliraju dodatni softver ili da konfigurišu dodatke kako bi pristupili ovoj funkcionalnosti. Pythonova integracija biće deo ugrađenih konektora Excela i Power Query-ja. Uz to, Microsoft uvodi i novu PY funkciju koja omogućava da se Pythonovi podaci prikažu unutar mreže Excelove tabele. Kroz partnerstvo sa Anacondom, Pythonovom repozitorijumu, popularne Python biblioteke kao što su pandas, statsmodels i Matplotlib biće dostupne unutar Excela. Izračunavanja u Pythonu izvodiće se u Microsoftovom oblaku, a rezultati će biti vraćeni u Excelovu tabelu. "Uzbudjen sam što ova izvanredna, čvrsta integracija Pythona i Excela sada vidi svetlost dana. Očekujem da će obe zajednice otkriti zanimljive nove primene u ovoj saradnji, što će povećati sposobnosti svakog partnera”, rekao je Gvido van Rosum, tvorac Pythona i sada istaknuti inženjer u Microsoftu, piše The Verge. Nova funkcionalnost Python u Excelu počinje danas da se uvodi kao javna probna verzija za Microsoft 365 Insajdere u Beta kanalu. Inicijalno će biti ograničena na Windows platformu, dok će za druge platforme biti dostupna "u kasnijem periodu". Microsoft napominje da će Python u Excelu biti uključen u Microsoft 365 pretplatu tokom probnog perioda, ali da će "neke funkcionalnosti biti ograničene bez plaćene licence" nakon što probni period istekne.

HelloWorld
0
14.09.2023. ·
3 min

Šta AI integracija u Windows donosi korisnicima

Umesto da kreiranje aplikacija bude lakše zahvaljujući automatizaciji brojnih manuelnih taskova, celokupan proces zahtevao je znatno više manuelnog rada usled loše komunikacije između ova dva sektora. IT odeljenje vrlo često je donosilo odluke u vakumu koji je njihov posao činio lakšim, ali to je stvaralo velike probleme korisnicima jer nisu imali gotovo nikakve veze sa procesom kreiranja određene aplikacije. Međutim, sada se čini da bi AI mogao da promeni stvari jer je počeo postepeno da korisnike pretvara u programere, a Microsoft se nalazi na čelu ove promene naporima da integriše napredne AI funkcije unutar svojih aplikacija kao što su Windows, Office i Microsoft store. Ovo su samo neki od načina na koje će AI promeniti saradnju u korisničkom iskusvu: Loš vic developera Post koji je objavio Facebook glasio je: „Davanjem mogućnosti korisnicima da rade sa veštačkom inteligencijom na kodiranju pružiće im mogućnost da izraze ono šta žele, tako da su poslovi programera bezbedni“. Činjenica je da korisnici često ne znaju šta žele, a davanje mogućnosti da direktno kreiraju nešto uz pomoć AI tehnologije završiće se loše. Međutim, postoji još jedna bitna stvar, a to je da programeri i korisnici nemaju baš najbolju istoriju međusobne saradnje. Deo problema leži u tome da programere previše ne zanimaju poslovne operacije, a zaposleni u ovoj sferi nemaj upreviše interesovanja za kodiranje. S obzirom na to da nijedna strana ne želi da nauči nešto više o drugoj, to može dovesti do nezadovoljnih korisnika i veoma frustriranih programera. AI poseduje mogućnost da reši ovaj problem. Kako tehnologija bude napredovala, prirodom stvari će početi da uči više o korisniku i isporučiće proizvod koji on želi. Brojni programeri prilikom kreiranja aplikacije shvate da korisnik nije baš najbolje promislio stvari i ono šta zaista želi. Sa druge strane, AI nema ličnost, i ne može da se naljuti ili postane frustriran prilikom rada. AI uči kroz nove verzije i u stanju je da pravi beskonačan broj rešenja kako bi ispunio potrebe korisnika. Naravno, i programeri i korisnici će morati da uče o ovom alatu. U suprotnom, postaće frustrirani velikim brojem rešenja jer nisu u stanju da kompletno objasne šta žele, ali i šta ne žele u novoj aplikaciji. Windows 11 Stavljanjem AI mogućnosti u Windows, Microsoft kreira trend koji od korisnika zahteva da nauče kako da rade sa veštačkm inteligencijom kako bi dobili bolje rezultate. Korisnici moraju da nauče da u potpunosti artikulišu svoje potrebe kako bi smanjili broj ponuđenih verzija koje AI mora da isporuči kako bi shvatio njihove potrebe. Velika prednost koju donosi AI jeste njegova mogućnost da nauči šta određenog korisnika čini jedinstvenim i potom pokuša da premosti jaz koji postoji između njegovog znanja i iskustva. Ai vremenom počinje da evoluira tako da postaje znatno personalizovaniji interfejs za korisnika kako bi smanjio potrebu da korisnik poseduje jedinstven set AI komunikacionih veština. Korisnici koji ulože trud da nauče kako da rade bolje sa veštačkom inteligencijom imaće prednost. S obzirom na to da će AI biti u operativnom sistemu, dobiće mnoštvo prilika da vežbaju. Naravno, najveći deo težeg posla i dalje će obavljati AI, a ne korisnik. Microsoft uklapa AI u Windows 11 platformu kako bi olakšao njegovo korišćenje, pronalaženje aplikacija i olakšao developerima predstavljanje tih aplikacija kroz Windows Store. Budućnost? Agresivno spajanje AI sa svim sferama Windowsa vremenom će dramatično promeniti korisničko iskustvo. Svaki dodatni korak ove integracije trebalo bi da olakša produktivnost, smanji frustraciju i približi proces razvijanja aplikacija koje su tu da im pomognu. Nalazimo se na samom početku evolucije ove tehnologije, pa tako možemo očekivati i određene probleme u njenom sazrevanju. Ipak, ovo je početak značajnog udaljavanja od tradicionalnog pristupa tehnologiji koji je od korisnika tražio da razvijaju određene veštine kako bi ubirali određene plodove. Sada razvijamo Ai sisteme koji će učiti kako da rade sa korisnicima – što značajno menja postojeću dinamiku. Iako postoje brojne brige u vezi sa novom tehnologijom, potezi koje Microsoft pravi nisu rizični i obećavaju značajna unapređenja koja će povećati produktivnost i zadovoljstvo korisnika.

HelloWorld
1
07.09.2023. ·
2 min

IT tržište Srbije: Nastupa faza stabilizacije broja oglasa

Tržište rada IT industrije u Srbiji polako ulazi u fazu stabilizacije broja oglasa za posao. Prema istraživanju koje je sproveo najposećeniji sajt za zapošljavanje IT kandidata HelloWorld.rs, pad potražnje za IT kadrovima se zaustavlja i broj oglasa postepeno počinje da raste. Blagi trend rasta broja IT oglasa od aprila 2023. Kada poredimo trend potražnje za IT kadrovima za period januar – jun prošle godine i prvu polovinu ove godine, zabeležen je pad broja IT oglasa u prvih šest meseci 2023. za 49%. Što se tiče prva dva kvartala ove godine i tu se desio blagi pad broja oglasa u drugom kvartalu u odnosu za prvi za 9%. Posle aprila 2023. ukupni broj oglas raste te je u junu mesecu u odnosu na maj zabeležen rast broja oglasa od 27%. Takođe, manja potražnja, naročito inostranih kompanija koje su nudile mogućnost za rad od kuće, doveli su do pada broja oglasa za remote pozicije u prvoj polovini 2023. godine  za 11 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Od oktobra 2022., beleži se rast jedinstvenog broja kandidata koji konkurišu na IT oglase. Kada se uzme u obzir da se u tom istom periodu smanjuje broj oglasa na tržištu, veća aktivnost IT kandidata na tržištu se javlja kao posledica nesigurnosti koja se oseća kod njih. Veća potražnja za junior kandidatima Potražnja za IT kandidatima je u odnosu na prošlu godinu sveukupno je manja, ali je došlo do procentualnih promena potražnje kandidata po senioritetu. Tako je potražnja za junior kandidatima veća za 7% u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Takvoj slici je nesumnjivo doprineo ukupan pad potražnje za seniorskim i mediorskim pozicijama u odnosu na 2022. za čak 57%. Takođe, u prvoj polovini 2023. godine kandidati su se češće prijavljivali na juniorske i seniorske pozicije, dok su se u 2022. godini procentualno manje prijavljivali na te dve kategorije. Procenat istih kandidata koji su istovremeno konkurisali na juniorske i mediorske poziciji veći je za 3%, a 5% više kandidata konkuriše istovremeno na seniorske i mediorske pozicije u prvih šest meseci 2023. u odnosu na 2022. Pozicija Software Developer i dalje najtraženija na tržištu U prvoj polovini ove godine, baš kao i prošle godine, Software Developer i IT Help desk/Support ostaju na vrhu liste najtraženijih pozicija na IT tržištu rada.  Pored ove dve navedene, ostale pozicije koje se izdvajaju kao najtraženije za period januar-jun 2023. su: System administrator/Engineer, ERP/SAP/ABAP Consultant, Fronted Devoloper Kompanije najviše vrednuju poznavanje SQL-a i JavaScripta-a, ali takođe su u potrazi za stučnjacima koji se dobro snalaze u tehnologijama kao što su GIT, Linux, Cloud, Agile, Python, Java, Windows i CSS.

12.06.2023. ·
5 min

Kako je Rust od “projekta sa strane” postao jedan od najvoljenijih programskih jezika na svetu

Mnogi softverski projekti se pojavljuju zato što je – negde tamo – programer morao da reši neki svoj lični problem.  To je manje-više ono što se dogodilo Grejdonu Houru. Davne 2006. godine, Hour je bio 29-godišnji programer koji je radio za Mozilu. Vraćajući se kući s posla otkrio je da lift u njegovoj zgradi nije u funkciji; softver je prestao da radi i to nije bio prvi put.  Hour je živeo na 21. spratu i dok se penjao uz stepenice, pomislio je kako to nema smisla. “Kako to da programeri ne mogu da naprave softver za lift koji se neće kvariti”, prolazilo mu je kroz misli. Hour je znao da su mnogi takvi kvarovi posledica problema sa načinom na koji određeni program koristi memoriju.   Napisao program da bi rešio sebi problem   Softver u, ovom slučaju, liftovima često je napisan na jezicima poput C++ ili C, koji su poznati po tome što omogućavaju programerima da pišu kod koji radi veoma brzo i prilično je kompaktan. Problem je u tome što su ti jezici takođe skloni memorijskim greškama koje mogu da sruše ceo program.   Većina nas, kada bismo bili u situaciji da moramo da se penjemo do 21. sprata, jednostavno bismo se razbesneli i to bi ostalo na tome. Ali Hour je odlučio da uradi nešto po tom pitanju. Otvorio je svoj laptop i počeo da dizajnira novi kompjuterski jezik, za koji će nadao da će omogućiti pisanje manjeg, brzog koda bez memorijskih grešaka. Taj jezik je nazvao Rust, po grupi izuzetno izdržljivih gljiva koje su, kako sam kaže, “dizajnirane za preživljavanje”.  Kako biste shvatili zašto je Rust toliko koristan, vredi zaviriti ispod haube u to kako se programski jezici bave računarskom memorijom.  Možete, vrlo grubo, zamisliti dinamičku memoriju u računaru kao školsku tablu. Kako deo softvera radi, on stalno upisuje male delove podataka na tablu, prati koji se gde nalazi i briše ih kada više nisu potrebni. Međutim, različiti računarski jezici to rade na različite načine. Stariji jezici kao što su C ili C++ su dizajnirani da programeru pruže kontrolu nad tim kada i kako softver koristi tablu. Ta moć je korisna: sa tom kontrolom nad dinamičkom memorijom, programer može pokrenuti softver veoma brzo.   Zbog toga se C i C++ često koriste za pisanje koda koji je u direktnoj interakciji sa hardverom. Mašine koje nemaju operativni sistem kao što su Windows ili Linux, od mašina za dijalizu do kasa u prodavnicama, rade na takvom kodu.  Ali, koliko god da su brzi, jezici kao što su C i C++ zahtevaju kompromis. Programeri moraju pažljivo da prate u šta se memorija upisuje i kada softver treba da je izbriše. Šta ako slučajno zaboravite da izbrišete nešto? Pa, možete izazvati pad: softver kasnije može pokušati da iskoristi prostor u memoriji za koji misli da je prazan kada tamo zapravo nečega ima. Ili biste digitalnom uljezu dali ulaz u vaš sistem. Haker bi mogao da primeti da program ne čisti svoju memoriju kako treba - informacije koje je trebalo da budu obrisane (lozinke, finansijske informacije) su se možda zadržale i haker bi mogao da ih ukrade. Kako deo C ili C++ koda postaje sve veći i veći, moguće je da čak i najpažljiviji programer napravi mnogo grešaka u memoriji.  Tokom 90-ih, novi jezici kao što su Java, JavaScript i Python postali su popularni. Kako bi rešili probleme programera, oni su automatski upravljali memorijom koristeći “sakupljače smeća”, komponente koje bi povremeno čistile memoriju kako delovi softvera budu pokretani.   Eto, mogli ste da pišete kod koji nije imao memorijske greške. Ali, loša strana je bila gubitak one moći koju su C i C++ pružali. Programi su takođe radili sporije (jer su sakupljači smeća oduzimali ključno vreme obrade). Pritom, softver napisan na ovim jezicima koristi mnogo više memorije.   Programski jezik između “dva plemena”  Tada se svet programiranja podelio, otprilike, na dva plemena. Ako je softver trebalo da radi brzo ili na malom čipu u uređaju, veća je verovatnoća da je bio napisan u C ili C++ jeziku. Ako vam je bila potrebna veb aplikacija ili aplikacija za mobilni telefon, onda biste koristili noviji jezik koji sam sakuplja smeće.  Sa programskim jezikom Rust, Hour je imao za cilj da stvori jezik koji će biti savršeno izbalansiran između ova dva plemena. Nije zahtevao od programera da ručno određuju gde će u memoriji stavljati podatke, to bi Rust činio umesto njih. Ali nametnuo je mnoga stroga pravila o tome kako se podaci mogu koristiti ili kopirati unutar programa.   Morali ste da naučite sva ta pravila, koja su bila teža od onih u Python-u ili JavaScript-u. Bilo bi teže napisati kod u Rust-u, ali bi bio “memorijski bezbedan” - nije bilo straha da ćete slučajno ubaciti kobne memorijske greške.  Najvažnije, Rust je ponudio “sigurnost istovremenosti”. Savremeni programi rade više stvari odjednom - drugim rečima, istovremeno - i ponekad te različite niti koda pokušavaju da modifikuju isto deo memorije u skoro isto vreme. Memorijski sistem koji ima Rust je to sprečavao.  Sedamnaest godina kasnije, Rust je postao jedan od najpopularnijih jezika na planeti. Postoji 2,8 miliona programera koji koriste Rust, a kompanije kao što su Microsoft ili Amazon smatraju Rust ključem za svoju budućnost. Discord je koristio Rust da ubrza svoje sisteme, Dropbox ga koristi za sinhronizaciju datoteka sa vašim računarom, a Cloudflare ga koristi za obradu više od 20% celokupnog internet saobraćaja.  Kada Stack Overflow sprovede svoje godišnje ankete o programskim jezicima Rust je uvek na vrhu među omiljenima. Zapravo, Rust je već sedam godina za redom ocenjen kao najomiljeniji programski jezik. Rust, kao i drugi uspešni open source projekti sada ima stotine saradnika, a mnogi od njih su volonteri i na njemu rade jer jednostavno vole ovaj jezik. Hour se povukao iz projekta 2013. godine i srećan je što ga je predao drugim programerima. 

HelloWorld
1
21.03.2023. ·
1 min

2 Ključna Servisa Sada su Dostupna Svim Google One Članovima

Google One je najpopularniji pretplatnički servis ove kompanije jer pruža prednosti kao što su dodatni cloud prostor za skladištenje podataka koji vlasnicima Android uređaja dozvoljava da smeste fajlove, slike i video, a uskoro će postati još bolji.  Google je najavio da proširuje svoj VPN by Google One servis na sve pretplatnike, bez obzira na to koji paket koriste.  VPN servis prethodno je bio dostupan samo korisnicima premijum naloga, kao i vlasnicima Pixel 7 i Pixel 7 Pro uređaja potpuno besplatno.  VPN by Google One korisnicima pruža privatnu i bezbednu konekciju dok rade koristeći javni Wi-Fi. Sistem uspostavlja „enkriptovani tunel“ između uređaja i udaljenog VPN servera, a takođe i maskira IP adresu Android uređaja koji koristi servis kako bi njegov vlasnik bio zaštićen od hakera ili mrežnih operatora.  Servis je trenutno dostupan u 22 zemlje na Android, iOS, Windows i Mac uređajima.   Google je dozvolio i deljenje VPN konekcije sa pet drugih osoba, u zavisnosti od plana pretplate, što zaista može biti zgodno u određenim situacijama.  Ali ovo nije jedina lepa vest. Svi Google one korisnici u SAD mogu da proveravaju i skeniraju svoje lične podatke kako bi videli da li su oni izloženi bilo kakvom riziku. U slučaju da jesu, Google će obavestiti pogođene korisnike i pružiti im adekvatne savete koji im mogu pomoći da izađu na kraj sa problemom i dodatno se zaštite. 

Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.