23.04.2021. ·
5 min

Kako da izbegneš burnout i preživiš release petkom, a da ne osediš prerano?

Kako da izbegneš burnout i preživiš release petkom, a da ne osediš prerano?

Kažu da je životni vek programera 10 godina. Nakon toga, obično se prelazi na poziciju software arhitekte, middle management, CTO pozicije i tako dalje. Ovo se dešava jer fokus polako počinje da opada, stres uzima svoje, nemaš više volje da učiš gomilu novih tehnologija u srž i imaš dovoljno znanja da vodiš ljude. Ali šta ako ne želiš da nakon 10 godina radiš sa ljudima, jer coding is life?

Naš posao sa sobom nosi stresne situacije (kao i svaki drugi posao) ali je činjenica da brze promene u tehnologijama koje treba ispratiti, release-ovi petkom, pogrešan query nad live bazom, klijenti koji ne znaju šta hoće pa stalno menjaju zahteve kad si već skoro završio feature, ponavljanje istih ili sličnih dosadnih zadataka uzimaju svoje. Sve je to stres koji organizam upija. Kako da umanjimo ovaj stres?

Rad po scrum-u, pravilno primenjen je inicijalno rešenje koje može da ti sačuva živce od klijenata koji se penju po njima. Zašto?

Sprint planning je tu da zaštiti programera od prevelikog workload-a, prati se progres i redovno se menja obim posla u zavisnosti od kapaciteta tima, i ukoliko je pravilno primenjen - tačno znaš šta te čeka u svakom tasku, na šta si se obavezao da završiš, nema puno trenutnih izmena, i stres koji se stvori je samo tvoj. Scrum master je tu da brani tim, pravda zašto neke stvari nisu završene, vodi računa o vremenu izrade i sve ostalo. Kada je pravilno primenjen scrum, tvoje je samo da pokupiš ticket, u kome je već jasno definisano šta tačno treba da uradiš i kada možeš da kažeš da si završio (da, svaki ticket bi trebalo da ima definition of done), radiš svoj posao, kreiraš pull request i cepaš na sledeći. Zvuči kao softverska utopija, zar ne?

Druga genijalna stvar koju toplo preporučujem je primena pomodoro tehnike

Kao što je rekao naš dragi Filozof, umni rad je fizički neizdrživ. Nakon određenog vremena ponovljene akcije, naš mozak se smori i hoće nešto drugo da radi, pa krene da se igra kao malo dete i da pravi greške i greškice.

Pomodoro tehnika je tu da mu da nešto novo, zabavno, da ga razgali kako bi fokus bio na kodu. Cela ideja je da u toku radnog vremena na određene vremenske periode uzmeš pauzu, u jednakom trajanju, kada nećeš da gledaš u ekran, skrolaš po instagramu, razmišljaš o kodu, nego prošetaš, popiješ kafu, slažeš lego, štagod što će da ti opusti nerve i osveži mozak, kako bi nastavio da neometano radiš. A pritom, mnogo je dobra fora za debugging, jer te izmesti iz onog vrzinog kola u koje si se upetljao, i obično nakon pauzice dođeš mnogo brže do rešenja. Konkretno, ja primenjujem pomodoro na 45/15 principu - 45 minuta rada je dovoljno da “zaokružiš” rešenje, a 15 minuta je više nego dovoljno da odmoriš i da se recentriraš.

 Pogotovo od kako radim od kuće bilo mi je potrebno da naučim ovu jednu jako bitnu lekciju: to što možeš da radiš van radnog vremena, ne znači da treba da radiš van radnog vremena! Znam, znam, zavozaš se u pokušaju da nađeš rešenje, zanimljivo ti je, još samo ova linija koda i samo ovaj test i eto ga, devet je uveče, radiš već 12 sati, čupav si, podočnjaci su ti do kolena, itd. Nemoj. Gledaj da svakog dana krećeš da radiš u isto vreme, bez obzira što imaš mogućnost kliznog radnog vremena i čim kreneš da radiš, navij alarm 8- 8.5 sati kasnije da zvrnda. Navij 5 alarma ako treba. Zakazuj aktivnosti (kafe, treninge, štagod) tačno posle posla, kako bi se sprečio pokušaju da radiš duže. Sve može da sačeka sutra i firma neće da propadne ako ti ne rešiš taj bug večeras. Ali… sa takvim režimom rada, ti možda hoćeš. Pa nisi robot, čovek si. A da ne pričam o posledicama koje ovakav stav kod ljudi ima po druge ljude- ti kidaš, jer radiš 10-12 sati dnevno, ali se očekuje i od tvojih kolega da isto kidaju, i onda smo u sosu. Sami sebi kopamo rupu. Nemoj.

Bez releasova, eksperimentisanja, zeznutih query-ja petkom, moliću lepo. Ovo je možda momenat gde dodajemo najviše stresa - nešto pukne, nešto pogrešiš i onda se ceo vikend, umesto da odmaraš, odeš na pivo s drugarima k'o čovek, gledaš u tačku na kraju krajeva i kuliraš - ti samog sebe zezneš i onda razmišljaš o problemu koji je nastao, jedeš se, smišljaš rešenja ILI NE DAJ BOŽE RADIŠ. Ne radi to sebi. Ni drugima, jer obično ovakav momenat ne rešava jedna osoba, već ceo tim. Dakle, ako je ikako moguće - petkom igraj na siguricu. Ponedeljkom pravi frke, taman da imate posla tokom cele nedelje.

Poštedi me Bože drugara koji raspravljaju kod i tehnologije van posla. Ok je da  se povremeno popriča o potencijalnim rešenjima problema uz kafu ili pivo, ako ima problema i ako je potrebno rešenje. Ili da se posavetuje o novoj tehnologiji za učenje, ako drugar stvarno hoće povišicu. Ali ljudi, izašli ste na pivo. I ne mora svako pivo ili kafa da postane mikro tehnički intervju. Ostavite posao u kancelariji. Ili kući, ako radite remote. Hvala.

Ponoviću, burnout nije šala. I može da ti loše utiče ne samo na karijeru, nego i odnose sa ljudima i privatan život. I treba da se priča o ovome. I da se manje glorifikuje hustle. Mentalno zdravlje je ipak nešto što je teško vratiti u normalu nakon što krene da propada - a nije ni jeftino, što u vremenu što u finansijama.

Imate li vi neku foricu/tehniku koju primenjujete da umanjite stres, i koju? 

Oceni tekst

104 osobe su glasale, prosečna ocena: 5
Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević

Sad sam senior developer, a nekada davno sam bila atraktivna plavuša koja se bavi marketingom :). I dalje se tešim da bar nisam oćelavela od čupanja kose od koda :) U slobodno vreme volim da čitam, pijem pivo, osvajam kafane i sanjam da ću kad porastem biti venture capitalist.

16 komentara

groink groink 23.04.2021.
0

dok mi ne radimo više od 8 sati dnevno, ne glorifikujemo hustle, pijemo pivo sa drugarima i zakazujemo treninge i kafe odmah posle posla - dalekoistočni kinez, vijetnamac a uskoro i bangladešanac i uganđanin radi po minimum 12h dnevno, živi u firmi, radi 7 dana nedeljno a kući odlazi samo na 2 nedelje u februaru za kinesku novu godinu i polako smanjuje jaz između sebe i najrazvijenijih ekonomija sveta... ovako radi globalizacija i nemojmo se zavaravati - onaj ko više i bolje radi - taj će in the long run bolje proći...

Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević 23.04.2021.
0

Ja ne zelim da budem kinez koji radi 84h/nedeljno, i koji zivi u takvom sistemu da je stopa suicida skoro pa najveca na svetu, bas zbog tih silnih pritisaka. Ako bih se ugledala na nekog, to su npr. Grci, Svedjani, Holandjani - oni gledaju da poboljsaju kvalitet zivota, smanje stres i zive ko ljudi. Baci pogled npr. na: https://www.washingtonpost.com/wp-srv/world/suiciderate.html

Janja Janja 23.04.2021.
0

Ništa pametno od tebe, iznova i iznova.

Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević 23.04.2021.
0

Cao Janjo, a sta bi ti volela da pametno procitas? :) Super bi bilo da dobijem jos ideja za clanke :D

Darko Darko 23.04.2021.
0

Janja, cemu takav toksicni stav? Tekst je sasvim u redu i moze da se primeni na stosta pored programiranja. Nekad treba priznati sebi da su neki intelektualni izazovi preveliki za tebe (i.e., nemas pojma, logika ti je nikakva, lose si koncipirao od samog starta...) tako da u tom slucaju, najbolj savet je - promeniti profesiju. Ovo je odlicno resenje za nekog ko rutinski radi posao i znam iz licnog iskustva da sto duze gledam u neki problem, sto se duze fokusiram, on postaje sve veci i nerazumniji, dok sutradan ceskam sebe po glavi i pitam se "pa jel moguce da sam bio ovako retardiran i nisam odma' video u cemu je problem?" Da, umeo sam po celu noc da provedem nad necim sto sam sutradan resio u dva poteza i podrzavam napisano.

Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević 24.04.2021.
0

Cao Darko, hvala za komplimente. Meni se desava da budem u fazonu: "dal je moguce da sam ovoliko tupava?" samo 15tak minuta kasnije.

Lamza Lamza 27.04.2021.
0

Oduvek sam zezao kolege nepušače kako smo mi pušači u ovom poslu u prednosti. Izađemo na svež vazduh na par minuta, protegnemo se, duboko dišemo (dok udišemo dim cigarete) - kad eto rešenja!

Bojan Bojan 24.04.2021.
0

Bukvalno skroz ok tekst, ne znam u cemu je problem.

Miroslav Miroslav 23.04.2021.
0

Odlican tekst i prilicno realan. Radim oko 15 godina kao developer i znam kako je. Nije lose imati i ovo u vidu: prosecan Amerikanac efektivno radi oko 3 sata dnevno: https://www.inc.com/melanie-curtin/in-an-8-hour-day-the-average-worker-is-productive-for-this-many-hours.html. Inace, koristim Workrave aplikaciju i dosta mi pomaze da imam uvid koliko sam radio na dnevnom nivou i kad treba da napravim pauzu.

Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević 24.04.2021.
0

Miroslave - hvala za kompliment, ali jos vise hvala za clanak!

Nemanja Nemanja 24.04.2021.
0

Mene burnout ubi vec dve godine i ne znam sta da radim s njim. Treniram redovno, setam, ugl radim do 8h dnevno, trudim se da spavam dovoljno ali i dalje hocu da eksplodiram. Jel imate neke trikove, vezbe, savete, bilo sta? :)

Sanja Sanja 26.04.2021.
0

Zvuči interesantno, ali, nažalost, ne razumem jezik na kom je članak napisan.

Miki Miki 26.04.2021.
0

Pozdrav, Šta misliš o skraćenju broja radnih dana/sati za IT poslove koje se eksperimentalno uvode u nekim zamljama i uklapanjem toga u sprint planning? U smislu, meni je npr. sprint dan od radnih 8 sati sveden na 5 sati, ostatak vremena je za ad hoc taskove. Ako bi sad skratili radno vreme na, recimo, 6 sati, da li bi ostalo realno dovoljno vremena za sprint taskove a da se ne poremeti ni ad hoc rezerva? Jasno je da je ovo čisto hipotetičko pitanje, ali me baš zanima kako bi neko predložio sprint planning sa kraćim radnim vremenom

Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević 26.04.2021.
0

Cao, hvala za pitanje. Prosto je - koliko sati zapravo radis (kodiras) dnevno? Ja sam u fokusu maksimalno 5 sati, nakon toga mi produktivnost opada za 50-60%. Mislim da dobra organizacija vremena, pametno organizovano vreme sastanaka (na pocetku/ kraju radnog vremena/posle pauze, tako da ti ne prekidaju tok misli i resavanja problema), i znanje da nakon tog 6tog sata si slobodan (sto je dodatna motivacija) dali iste, ako ne i bolje performanse. Ovo je samo licno misljenje.

Lamza Lamza 27.04.2021.
0

Dozvolite da pokušam da doprinesem... Bavim se ovim već skoro 15 godina. Godine iskustva su jedno, al' zato imam osećaj kao da je 30. Zašto? Pa baš zbog tog izgaranja i prekovremenog rada. A zašto sam to sve radio? Ne, ne baš zato što sam morao, zato što mi je "šef" rekao, itd. Zato što sam sam tako izabrao. Niko me, realno, nije tukao po ušima, pa da moram. Radio sam to iz sopstvenih moralnih principa i želje da uradim posao kako valja. Da ne spominjem poštovanje koje uvek imam prema svojim "saborcima", kolegama. Nikad nikog nisam ostavio na cedilu. Da li se kajem zbog svega toga? Nimalo! Dok god su razlozi zbog kojih to radite "ispravni" i dok god imate "viši cilj", radite tako! Dajte sve od sebe! Pogotovo kad ste mladi. Ako ništa drugo, imaćete iskustvo koje je mnogo vrednije od tih kalendarskih godina. Ali, znajte kad da povučete ručnu i da ne ispadnete naivne budale. Ne može to svako... P.S. - Ako imate decu i porodicu, ako ste novopečeni roditelji, obavezno povucite ručnu!

Jovana Milosavljević Jovana Milosavljević 27.04.2021.
0

Bravo, i hvala!

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga