Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.
Mi pratimo trendove, na tebi je da se zavališ u fotelju i čitaš :)

Blog SCRUM
Tag: SCRUM (79 rezultata)
02.07.2024. ·
6 min

Ne čekajmo 275 godina - Kako žene grade uspešne karijere u IT sektoru

Statistike su jasne: muškarci u IT-ju u proseku i dalje zarađuju više od žena. Iako se radi na tome da se eliminiše taj jaz u prihodima, napredak ne stiže dovoljno brzo — trenutnim tempom, biće nam potrebno 275 godina da bismo postigli jednakost! Ipak, postoji veliki broj primera talentovanih i motivisanih žena koje savladavaju prepreke i postižu uspeh. Luxoft Serbia je nedavno organizovao panel diskusiju u kojoj je učestvovalo nekoliko žena koje iza sebe imaju impresivne karijere u IT-ju. Ovaj članak se nadovezuje na razgovor sa njima. Pročitajte tekst da saznate šta naše panelistkinje misle o pitanjima poput: Koji su ključni faktori uspešne karijere u tech sferi za žene? Zašto još nismo eliminisali nejednakost? Koji su najefikasniji načini da pružimo podršku ženama? U panel diskusiji su učestvovale: Ana Mijatović, Recruitment Director, Luxoft Serbia Julija Merkureva, Head of Expert Resource Service, Luxoft Serbia Sandra Vitas, Project Manager, Luxoft Serbia i specijalna gošća Dragana Radošević, Project Manager, AFA Moderatoka panel diskusije bila je Katarina Šonjić, koja vodi strategiju brenda poslodavca za Kat on Coffee, a pored toga je osnivačica Empple. Problem i dalje postoji: globalne i lokalne statistike Svet se menja, pa sve veći broj žena gradi karijere u oblastima koje su obeležene kao “muške”. Ipak, nejednakost ostaje stvarni problem. Kao što je istakla Dragana Radošević, “u Srbiji, udeo žena u IT sektoru je oko 23%. U EU, prosek je 19%.” U SAD, situacija je bolja; prema LinkedIn podacima, ženama pripada 31% radnih mesta u STEM-u i skoro 51% u oblastima van STEM-a. Prema Nacionalnoj fondaciji za nauku, brojke su veće — krajem 2023. žene su činile 35% radnika na STEM pozicijama. Moglo je i gore, ali ni ove brojke nisu sjajne. Analitičari predviđaju da će se broj STEM pozicija povećati za 14,2% do 2060, što znači duplo veći rast u odnosu na radna mesta koja nisu vezana za STEM. U međuvremenu, jaz u zaradama ostaje značajan. U Srbiji čini 14,4%, u poređenju sa EU prosekom od 12,7% i SAD prosekom od 17%. Dragana Radošević takođe navodi, da samo 50% žena u Srbiji zarađuje preko 2.000 evra mesečno. Ako  jaz u zaradama nastavi da se smanjuje trenutnom brzinom, biće potrebno čak 275 godina da se problem reši. Prema istraživanju iz 2023, naslovljenom Global Gender Gap Report, devet zemalja u kojima je rodni jaz najmanji su Norveška, Finska, Novi Zeland, Švedska, Nemačka, Nikaragva, Namibija i Litvanija. Ali postoje i zemlje u kojima se situacija pogoršava umesto da se popravlja. Bliski Istok i Severna Afrika ostaju regioni sa najvećim stepenom rodne nejednakosti, gde je procenat nejednakosti 62,6%, za 0,9% manji u odnosu na prethodnu godinu. (To znači da žene u tim regionima u proseku imaju 62,6% manje prilika i prava u odnosu na muškarce.) Posle pandemije i u razvijenim zemljama i u onima u razvoju zabeležen je pad. Primera radi, sveukupna jednakost se smanjila za 0,2% u Kanadi i za 2,1% u Sjedinjenim Američkim Državama. Nedovoljno žena u STEM-u u celini U Srbiji, devojke čine samo trećinu studenata na fakultetima vezanim za STEM oblasti. U SAD, devojke čine 21% studenata računarstva, 22% studenata inženjerstva i 35% studenata ekonomije. U Velikoj Britaniji, među diplomiranim studentima koji su izabrali STEM predmete kao specijalizaciju, u 2023. godini bilo je svega 31% žena. Tehnička zanimanja se i dalje doživljavaju kao “muška” i uvreženo je mišljenje da su teška za devojke. Luxoft je fokusiran na to da prevaziđe ovu predstavu i pokaže da postoji veliki broj uspešnih žena koje su izgradile karijere u tehničkim oblastima. Jedan od načina da se savladaju stereotipi jeste da se radi sa devojkama školskog uzrasta. Dragana Radošević kaže da AFA organizuje “pokretne prezentacije” u školama koje učenicama pružaju priliku da upoznaju uspešne žene iz IT sektora i inženjerskih kompanija, koje pričaju o svojim karijerama i upućuju devojke kako da savladaju prepreke. Programi mentorstva, takmičenja i hakatoni takođe pomažu da STEM pozicije postanu popularnije među devojkama. Žene na STEM pozicijama u svetu  Procenat diplomiranih studentkinja STEM specijalnosti koje dođu do zaposlenja povećava se u svakoj generaciji, ali indikatori koji pokazuju koliko dugo žena ostaje na tržištu rada u STEM-u su loši: čak godinu dana nakon prvog zaposlenja, postoji značajan pad koji se odnosi na žene. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2023, " žene trenutno čine 29,4% radnika na početnim STEM pozicijama, ali na rukovodećim pozicijama ima svega između 12,4% i 17,8% žena." Veštine i kompetencije za uspeh u IT-ju Profesionalni razvoj je proces koji nema kraj. Kako biste ostali traženi, morate da razvijate svoje veštine, bez obzira na pol. Važnost tehničkih veština se u velikoj meri povećava, i to ne samo za ljude koji rade u IT-ju. Među najvažnijih 10 veština koje je Svetski ekonomski forum prepoznao kao ključne u 2023. godini, tehnička pismenost bila je na šestom mestu. Istovremeno, među veštinama koje dobijaju na značaju tehnička pismenost je na trećem mestu, dok su AI i big data na sedmom.     Eksperti koji su učestvovali u Luxoft-ovoj panel diskusiji ističu adaptibilnost, fleksibilnost i komunikaciju kao “meke” veštine koje su važne za karijeru u IT-ju. Poslodavci cene aktivne i motivisane kandidate koji znaju da rade u timu i svesni su kulturnih razlika. IT tržište je veoma dinamično. Prema Statista podacima, u 2023. godini veštine koje su regruteri najviše tražili bile su vezane za web development, dok je među jezicima programiranja prednjačio JavaScript, a najveći nedostatak veština je zabeležen u domenu sajber bezbednosti.   Tržište rada: kako ući u IT Ana Mijatović je primetila da se Luxoft-u javlja 25-35% ženskih i 65-75% muških kandidata. Rekla je da je za žene veća verovatnoća da će raditi na pomoćnim pozicijama, kao što su one u HR-u, nego na tehničkim funkcijama. Interesantno je da 56% žena odlazi iz privatnih razloga, dok je za muškarce taj procenat 44%. Žene češće odlaze iz kompanije da bi se više posvetile porodici. Konkurencija u IT-ju je prilično velika. Ana Mijatović je istakla nekoliko faktora koji povećavaju verovatnoću dobijanja posla na junior poziciji: dobre ocene na fakultetu, sposobnost da se izdvoji iz ostalih kandidata i visoka motivacija. Bez obzira da li imate ili nemate relevantno iskustvo, vaš CV mora da bude informativan i da regruterima pokaže vaše jače strane. Za one koji traže srednje ili visoke pozicije, Ana ističe da je važna povezanost sa zajednicom i stalno usavršavanje kroz praćenje trendova u industriji, savladavanje novih tehnologija i sertifikaciju. Umesto zaključka Polako ali sigurno ženama se isplaćuju napori uloženi u poboljšanje svoje pozicije u IT sektoru. Sandra Vitas ističe da su pre samo deset godina rukovodeće pozicije uglavnom pripadale samo muškarcima, ali “trenutno ne vidim da je to još uvek tako. Poznajem veliki broj žena menadžera, program menadžera, pa čak i direktorki i imam zaista sjajne koleginice. Tako da mislim da to više nije situacija, pogotovo ne u Luxoft-u. I mislim da je to odlično!" Luxoft ima odličan sistem mentorstva s redovnim obukama, programima stručne prakse i okupljanjima u manjim grupama gde zaposleni mogu da podele svoje probleme i da dobiju podršku od iskusnijih kolega. Veliku ulogu u tome igra akcenat koji kompanija stavlja na negovanje zajednice. Sandra Vitas dodaje: “Počela sam da radim u Luxoft-u kao Scrum master, a sada sam project manager. Zajednica projektnih menadžera mi je pomogla da razvijem svoju karijeru. Luxoft neguje jake zajednice u svakom domenu interesovanja." I pored prepreka s kojima su žene suočene u svetu tech poslova, važno je da budemo svesni njihovog napretka i dostignuća. Korporativna kultura u kojoj se neguje podrška, ali i programi mentorstva i otvorenih razgovora o izazovima su važni koraci koji vodi ka jednakim mogućnostima za sve. Posetite sajt Luxoft-a kako biste saznali više o prilikama za razvoj i uspeh u dinamičnom IT svetu koje su dostupne našim zaposlenim.  

HelloWorld
1
14.06.2024. ·
4 min

Niste slab programer ako ne pokazujete uvek svoju tehničku izvrsnost

Programeri, posebno oni koji teže perfekciji, vrlo često mogu da upadnu u zamku u kojoj će im tehnička izvrsnost predstavljati veće zadovoljstvo i na listi prioriteta biti više pozicionirana, nego sam korisnik, tačnije, isporuka „vrednosti“ korisniku. Zamislite situaciju u kojoj programer radi na optimizaciji performansi koda, umesto da rešava probleme koji bi direktno koristili korisnicima. Ovo može biti loše, jer je programer previše fokusiran na tehničke detalje i lično zadovoljstvo, koje oseća kada je rezultat njegovog rada tehnički savršen, umesto na praktičnu primenu i korist za krajnjeg korisnika. Kako biste ovakve situacije sveli na minimum ili još bolje, potpuno sprečili, bitno je da uvek na umu imate korisnika, kao nekoga zbog koga se čitav proces i dešava, pa je važno da ga, nipošto, ne ostavljate „u mraku“, a opet, na vama je da pronađete pravo vreme za „doterivanje“ vašeg koda npr. Tu na scenu stupa tok vrednosti i sebi najviše možete da pomognete produbljivanjem razumevanja o tome kako usmeravanje fokusa na tok vrednosti može poboljšati proces razvoja softvera i isporuku vrednosti korisnicima. Usmeravanje na tok vrednosti se može primeniti na različite faze razvoja softvera, poput planiranja, razvoja, testiranja i isporuke. Posebno naglašavamo važnost čestih iteracija i povratnih informacija od korisnika kako bi se brzo identifikovali i ispravili nedostaci! Naravno, uvek treba voditi računa o balansu između brzine isporuke i kvaliteta, jer brza isporuka može dovesti do tehničkog duga ili kvalitativno slabijeg koda, što dugoročno može otežati održavanje i/ili skaliranje sistema, a to nikako ne želimo, jer bismo tada otišli u potpuno drugu krajnost. Nekada i radikalna promena u procesu razvoja može da ima izuzetno pozitivan uticaj na vaš projekat. Uzmimo za pretpostavku da kompanija koja razvija softver, sa tradicionalne odluči da pređe na agilnu metodologiju razvoja. U tradicionalnom procesu razvoja, tim je radio na dugoročnim planovima i često je čekao da kompletna funkcija bude završena pre nego što bi je predstavili korisniku. To dovodi do dugih ciklusa isporuke i ograničene mogućnosti za povratne informacije, ali nakon uvođenja agilne metodologije, tim počinje da radi u kratkim sprintovima, gde se funkcije razvijaju i isporučuju korisniku na kraju svakog sprinta. Samim tim, korisnik ranije vidi napredak i daje povratne informacije, što opet, za tim znači da može brže da reaguje na promene i zahteve korisnika. Dalje, uvođenje kontinuirane integracije i isporuke (CI/CD) omogućilo je timu automatsko testiranje i isporuku novih funkcija u produkciju sa minimalnim rizikom. Svaki put kada razvijeni kod prođe kroz testove, automatski se implementira u produkciju, čime se smanjuje vreme potrebno za ručno testiranje i isporuku. Kroz ove promene u procesu razvoja, tim je uspeo da ubrza isporuku softvera, smanji cikluse razvoja i poveća zadovoljstvo korisnika, jer su mogli brže da reaguju i daju povratne informacije koje su odmah uticale na dalji razvoj softvera. Za efikasno upravljanje radnim tokovima i prvo definisanje, pa onda i eliminisanje „prepreka“ , možete koristiti popularne alate, Scrum board ili Kanban (koristi japanski koncept). Oni se baziraju na vizualizaciji kao ključnom elementu u praćenju celokupnog procesa i jasno ćete videti gde je npr. nastao „zastoj“ u procesu razvoja. Ne postoji tačna formula koja će vam reći da li izabrati neki od njih, to je na timovima da odluče u zavisnosti od raznih faktora. Odluka je veoma individualna. Mi vam možemo reći da je glavna razlika između Kanban i Scrum table je u tome što je Kanban tabla fleksibilnija i omogućava kontinuirani tok rada, dok je Scrum tabla dizajnirana za korišćenje tokom sprinta. Kanban tabla se često koristi u kontekstu kontinuirane integracije i isporuke (CI/CD), dok se Scrum tabla koristi u okviru Scrum metodologije za upravljanje sprintovima. Možemo da uzmemo još jedan primer u kome bi naš tim učestvovao u procesu dizajniranja korisničkog interfejsa. U ovom slučaju bi ključna stvar trebalo da bude usmeravanje na korisnika. Umesto da se fokusiramo samo na estetiku ili na tehničke detalje, fokusiraćemo se na to da što bolje razumemo potrebe i želje korisnika, kako bismo kreirali intuitivan i na oko prijatan interfejs. U ovom primeru bi nam verovatno bilo potrebno istraživanje korisničkog iskustva, pa onda testiranje prototipa sa stvarnim korisnicima i na kraju isporuka iteracija za poboljšanje, a na osnovu povratnih informacija. U svakom slučaju, najbitnije je da se shvati da je tok vrednosti  veoma važna stvar! Kada to razumemo, razumećemo i da isporuka vrednosti za korisnika ne sme da trpi zbog ličnog zadovoljstva tehničkom izvrsnošću, koje će svakako doći pre ili kasnije. Malo discipline je neophodno kako biste pružili brže i češće isporuke, kako biste što je moguće više vremena potrošili odgovarajući na zahteve korisnika, a što manje vremena na razvoj i implementaciju. Sve to na račun obima, pa čak i kvaliteta, ukoliko je potrebno.  

HelloWorld
1
06.06.2024. ·
3 min

Nikola osmislio društvenu igru „Agilist“ koja nas uči kako se primenjuju različite poslovne strategije

U savremenom poslovnom okruženju, gde je svakodnevno sticanje novih i usavršavanje postojećih veština neophodno, pronalaženje različitih modela učenja postaje ključni zadatak za HR i ostale menadžere. Prilikom izbora edukacija za zaposlene, potrebno je ispuniti mnogobrojne zahteve: da ne budu dosadne ili suvoparne, da ne oduzimaju previše radnog vremena i da nisu preskupe. Dodatni izazov predstavlja činjenica da odrasli najbolje uče kroz sopstvenu aktivnost. Dvostruki sistem tabli, pioni i kockice Vođen tim problemom, a suočen sa neophodnim veštinama koje jedan tim u njegovom poslu treba da ima, dr Nikola Vojtek, Engineering manager u IT industriji i konsultant, osmislio je edukativnu društvenu igru “Agilist”! Ona na dinamičan način kombinuje elemente Kanbana i Scrum-a kako bi najrealnije moguće simulirala složenost razvoja proizvoda, upravljanja timova i poslovnih operacija.  “U ovoj igri može da učestvuje do četiri igrača, od kojih svaki preuzima ulogu poslovnog lidera koji se suočava sa izazovima transformacije proizvoda, od koncepta do lansiranja, i postizanja uspeha na tržištu. Centralni deo igre je dvostruki sistem tabli koji omogućava igračima da efikasno vizualizuju i upravljaju svojim timovima i procesima razvoja proizvoda”, objašnjava Nikola Vojtek za HelloWorld. “Veoma bitan aspekt u svakom poslovanju su finansije, a neretko je ova oblast zapostavljena kako na treninzima tako i kod konkretnog obavljanja posla. „Agilist“ poseban akcenat stavlja upravo na upravljanju finansijama, dok vodi igrače kroz brojne korake razvoja proizvoda”, dodaje kreator ove igre. Igra je osmišljena kao klasična društvena igra sa tablom, po kojoj se igrači kreću koristeći piune i kockice. Svaki igrač ima ispred sebe dva papira: jedan za vođenje finansija i drugi koji predstavlja Kanban tablu za vizualizaciju razvoja proizvoda. U realno predstavljenim poslovnim okolnostima, igrači tokom svakog kruga okupljaju svoj tim (kroz kartice), kreiraju i isporučuju proizvod. Cilj igre je da učesnici kroz igru nauče i primene različite poslovne strategije. Igra vas „tera“ da razmišljate kao preduzetnik Stefan Vujović, Projekt Menadžer u IT industriji, jedan je od prvih menadžera koji se oprobao u ovoj igri i - izgubio od saigrača. On za HelloWorld kaže da vas ova igra “tera da učite i preduzetničke veštine”. “Nedavno sam igrao ovu igru i još uvek sam pod utiskom. Kompleksnost igre vas uvlači i drži u želji da igrate još. Igra je usredsređena na agilnu metodologiju, a čak možete kupovati proizvode unutar igre. Da biste pobedili, morate osmisliti najbolju moguću strategiju, uzimajući u obzir svaki aspekt poput zapošljavanja, produktivnosti i troškova. Izaziva vas  da razmišljate kao preduzetnik. Bilo je trenutaka kada sam se osećao kao da vodim sopstvenu startup kompaniju”, ističe Vujović. Namenjena odraslima, ali je dobar alat i za srednjoškolce Igra “Agilist” namenjena je svima - od individualaca koji žele da unaprede svoje veštine, preko trenera koji mogu da je koriste kao alat, do organizacija koje ulažu u svoje zaposlene i edukaciju. “Igra moze poslužiti i kao veoma edukativan alat i za mlađe generacije, odnosno decu u srednjoj školi kako bi im se objasnili osnovni koncepti razvoja proizvoda”, navodi Nikola Vojtek. Bojan Smuđa, Agilni kouč i trener u automobilskoj industriji navodi da je njegova praksa do sada pokazala da se najviše znanja usvaja kroz uključenost u procese koji se uče. “Upravo to je prednost ove igre jer svako ko je igra uključen je u kompletan postupak stvaranja proizvoda.”  

HelloWorld
0
27.05.2024. ·
6 min

Žene u IT sektoru: Srbija ispred Hrvatske, iza S. Makedonije

Svaki peti IKT stručnjak u Srbiji je žena, a od svojih muških kolega u proseku zarađuju 9,1 odsto manju platu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako ovaj podatak deluje obeshrabrujuće, ipak smo bolji od Evropske unije, jer je u 27 država članica prosečno 17,2 procenata zaposlenih u ovom sektoru ženskog pola. Na  Zapadu su i rodne razlike u zaradi takođe (uglavnom) veće, a Evropa po svim važnijim merilima rodne ravnopravnosti kaska za SAD i Kanadom. Možda je kontraintuitivno, ali broj žena u STEM (science, technology, engineering, mathematics) širom Evrope ili stagnira ili opada iz godine u godinu - dok u Srbiji ili stagnira ili sporo raste. Bolji smo po tom pitanju od dela regiona, koji je po svojim parametrima takođe blizak proseku EU. Poređenja radi, Hrvatska je po ovom merilu na 18. mestu u Evropi i po broju žena u IKT ima neznatno lošiji udeo u odnosu na Srbiju, a razlika u platama između polova je još veća. U susednoj Bosni i Hercegovini, međutim, situacija je bolja - u tamošnjem IT sektoru 23% radne snage je ženskog pola, što je za dva procentna poena bolje nego u Srbiji. Severna Makedonija, izgleda, prednjači u ovoj oblasti - u IT sektoru jaz između polova gotovo da ne postoji, navodi Metamorphosis Foundation. Severna Makedonija se zapravo sa udelom od 36 odsto žena u sektoru nalazi negde između Rumunije i Bugarske, koje imaju jedan od najboljih "skorova" na kontinentu. Naravno, kao i u mnogim drugim oblastima, Nordijske zemlje su ubedljivo najbolje po ovom merilu, a tamo ni rodna razlika u zaradama praktično ne postoji. Srbija se po zastupljenosti žena osnivača startapa sa 19 odsto nalazi iznad globalnog proseka (15 odsto), ali  one čine samo trećinu menadžmenta ovih inovativnih preduzeća (ako su osnivači muškarci). Takođe, udeo osnivačica koje su stekle obrazovanje u IT oblasti procentualno je 2,5 puta manji od udela muških osnivača. Na globalnom nivou, žene su na samo 16 odsto vodećih (menadžerskih) pozicija u industriji. Za Srbiju, uglavnom zato što statistika ne razdvaja IKT od, na primer, rada u medijima, nemamo precizne podatke. Obrazovanje je (i u ovom slučaju) osnova Iako devojke odavno "razbijaju" što se fakultetskog obrazovanja tiče (prošle akademske godine 41,4% novoupisanih studenata bili su muškarci, preostalu većinu čine devojke, slična situacija je i sa brojem izdatih diploma), ova situacija nije preslikana kada posmatramo IT ili srodne fakultete. Studije IKT je 2022. godine (poslednji objavljeni podaci) upisalo oko 25.200 studenata. Manje od trećine su činile žene, što je u skladu sa prosekom EU. Slična situacija je i u polju obrazovanja "Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo", u kojoj je u prošloj akademskoj godini preko 40% odsto novoupisanih bilo ženskog pola. U smerovima koji pokrivaju "Poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i veterinu" jedino postoji ravnopravnost polova, a na svim ostalim fakultetima i smerovima devojke su većina. Razlika među polovima što se tiče tehničkog obrazovanja se dakole smanjuje, ali veoma sporo. Primera radi, sada već daleke 2015. godine, od 19.285 brucoša na IKT smerovima, 25 odsto bile su žene. Ukupno, među diplomcima IKT u Srbiji, 28,6 procenata čine žene, što je ponovo iznad proseka EU, gde je ova brojka tek neznatno iznad petine. Jedna naša sagovornica, koja se sa diplomom EKOF-a zaposlila u domaćem startapu kao Customer Support (pa se u međuvremenu prekvalifikovala za QA), ocenjuje da je i neformalno obrazovanje način da se rodne uloge "razdrmaju". "Žena ima više u QA, to im je i lakše za ulaz u sektor, u projektnom menadžmentu, često su Scrum Masteri, Product Owner-i, ali su Tech Lead-ovi uglavnom muškarci. Bootcampovi, radionice, sajmovi, paneli, prakse, su mesta gde bi mogle da provedu neko vreme, kako bi videle da to nije samo muški posao. Mnoge i dalje razmišljaju da će im 99% kolega u timu biti muškarci...Umesto toga, mogu da vide i buduće koleginice: 'Aha, pa ima 30 muškaraca i  sedam žena - što ja ne bih bila osma?'" Ona dodaje i da je disparitet između žena i muškaraca možda izraženiji u startapima, jer velike korporacije imaju posebne politike za postizanje rodne ravnopravnosti. U malim firmama, tech pozicije i dalje mahom popunjavaju muškarci - a finansije i operacije vode žene. A plata? Prosečna zaposlena žena u Srbiji prima 8,8 odsto manju platu od zaposlenog muškarca, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Naravno, ova jednakost je manje izražena "na vrhu" razlika između prosečne plate direktora i direktorke je oko pet procenata. S druge strane, razlika između primanja inžinjera i inžinjerke ide do čak 19,3 odsto. Zapravo, rodni jaz je u domenu plate porastao prema poslednjim podacima (koji porede 2016. sa 2018. godinom), a unutar IKT sektora je sada na 9,1 odsto. Ponovo, poređenja radi, razlika između plata muškaraca i žena u hrvatskom tech sektoru je trenutno na 13 odsto. Uprkos svemu navedenom, Srbija beleži najbrži godišnji rast broja IKT stručnjakinja na kontinentu, ali one nisu podjednako zastupljene u svim domenima IT sveta. Prema udelu žena, jedino se u obradi podataka, hostingu i radu na veb-portalima beleži balans, dok je u oblasti tehnologija (programiranje, IKT konsalting, upravljanje računarskom opremom) tek svaki treći zaposleni ženskog pola. Nije svejedno u kom ste delu sektora Najveći jaz između broja zaposlenih žena i muškaraca unutar IT sektora beleži se u oblasti sajberbezbednosti. Podaci Global Forum on Cyber Expertise (GFCE) ukazuju da je u ovoj grani tek svaki deseti zaposleni u Evropi - ženskog pola. Iako su globalne brojke bolje, i ovde se Srbija kreće u okvirima evropskog proseka, iako nam je tačna domaća statistika takođe nedostupna. Uzroci za disbalans su i ovde isti kao i drugim programerskim branšama. Sanja Kekić, predsednica fondacije Women4Cyber, u razgovoru za HelloWorld navodi da žene percipiraju  sajberbezbednost kao "mušku" oblast, pošto nemaju uzore na koje bi se mlađa populacija ugledala. "Druga stvar su socio-kulturne norme koje su kod nas zastupljene, da je IT muški posao. U porodicama u kojima nije bilo IT-jevaca, devojčice se uglavnom usmeravaju na medicinu i druge oblasti, bez obzira na to da li su talentovane, na primer, za matematiku... Za žene koje već rade u sektoru problem su i 'stakleni plafoni', one ne napreduju (unutar firme isto) kao muškarci, niti imaju istu platu, bez obzira na iskustvo i stručnu spremu", navela je Kekić. Da bi se smanjio rodni jaz u Srbiji je 2021. godine osnovan lokalni odeljak globalne organizacije Women4Cyber, koji se bavi podizanjem svesti među žena mada  i ova oblast IT-ja *jeste* za njih, recimo, kroz saradnju sa obrazovnim institucijama. "Kada se gledaju ukupno zaposleni u kompanijama, možemo reći da postoji balans, ali kad se pogleda po ulogama - opet tehničke pozicije zauzimaju muškarci. To se očitava i u statistikama novoupisanih na tehničke fakultete, i to sve potiče iz porodice. Tamo gde postoji žena-uzor, devojčice se lakše odlučuju na upisivanje IKT (smerova)", dodaje Kekić. Poredeći Srbiju sa svetom i regionom, ona navodi da po ovom pitanju idemo "u korak sa svetom". "Trudimo se da podignemo svest na isti način kao i ostatak sveta, možda u regionu u ovome i prednjačimo",  zaključila je naša sagovornica.

HelloWorld
0
17.01.2024. ·
5 min

Šta za HelloWorld.rs kažu žene u srpskom IT-ju: Nejednake šanse, isti ciljevi

Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi pregršt mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Uprkos brojnim i ozbiljnim izazovima, kojima su, videćemo, one izložene, neosporna je činjenica da su kroz istoriju dale neprocenjiv doprinos IT industriji. Diskriminacija - nejednake zarade i mogućnost napredovanja Rodne nejednakosti i dalje su prisutne širom sveta, naročito kada je reč o pozicijama koje sa sobom nose moć i veću zaradu. Tu se žene suočavaju sa kulturološkim i profesionalnim poteškoćama u napredovanju. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda. One su nedovoljno zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja. U Srbiji, zaposlene u ovom sektoru zarađuju oko 9% manje od muških kolega. Od honorarnih radnika na onlajn platformama, u Srbiji su 37,6% žene. Iako su obrazovanije od muškaraca, manje zarađuju. Za razliku od njih, koji uglavnom rade na poslovima razvoja softvera, one su većinom angažovane na administrativnim poslovima i prevođenju.  „Na projektu na kojem sam radila, nije bilo žena na višim pozicijama. Scrum master/Team manager bila je najdalja pozicija dokle je neka žena, u tom trenutku, dobacivala”, izjavila je za HelloWorld.rs Snežana Ristić, nekadašnji scrum master. Manjak ženske radne snage Dečaci se tokom obrazovanja, više od devojčica, usmeravaju ka STEM fakultetima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), navodi se u Nacionalnoj startegiji za rodnu ravnopravnost za period 2021. do 2030, a koju je pre tri godine usvojila Vlada Srbije. Negativan odabir u pogledu budućeg izbora zanimanja temelji se na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli poslovana muška i ženska. Ovaj trend prati i kretanja u svetu. Kada se sagledaju okolnosti u EU, žene u Srbiji u većoj meri upisuju i završavaju STEM fakultete (studentkinje čine 29% ukupnog broja IKT studenata, nasuprot 17% u EU tokom 2021. godine). U IKT sektoru dominantno je učešće muškaraca, sa udelom zaposlenih od oko dve trećine. U užoj oblasti informacionih tehnologija oni zauzimaju čak 70% radnih mesta, dok je učešće žena 30%. „Uzimajući u obzir odnos developera rekla bih da je odnos muškaraca i žena 70:30, kako u mojoj kompaniji tako i u ostalima, a što je znatno bolje u odnosu na period od pre par godina, te 2017. godine bila sam jedina android developerka. Žene bivaju sve zastupljenije, to je neminovno, ali su i dalje muškarci dominantniji. S obzirom da od početka svoje karijere pretežno radim u muškom kolektivu za mene to izgleda kao rad u bilo kom drugom timu. Ipak su najbitniji zdravo radno okruženje i dobra radna atmosfera. Što se procesa odabira kadra tiče, smatram da svi imaju jednake ulazne intervjue, iste ulazne zadatke, bez polne diskriminacije“, navodi Anđela Anđelić. Sindrom varalice i drugi problemi Izazovi žena u tehnologiji počinju sa nedovoljnom zastupljenošću, pri čemu samo mali deo njih nastavlja tehnološke karijere usled društvenih očekivanja i rodnih predrasuda. Širenje predrasuda utiče na njihovo samopouzdanje i radni elan. Postaju žrtve sindroma varalice - zaposlena u IT-ju počinje da sumnja u svoja dostignuća, jer oseća strah da će biti izložena podsmehu. KPGM istraživanje iz prošle godine, pokazalo je da je čak 75% žena na rukovodećim pozicijama u IT sferi, iskusilo ovo na svojoj koži. Na prethodni izazov nadovezuje se i manjak mentora, koji su uzor i izvor nadahnuća drugima. Manjak žena mentora utiče na slabljenje motivacije kod drugih koleginica kad je postizanje ciljeva u pitanju. Mentorstvo, u različitim oblicima ključni je faktor u podsticanju profesionalnog rasta. To se posebno odnosi na žene koje rade u tehnološkoj industriji, koje su iskusile velike koristi od dobijanja smernica i saveta kroz ovaj vid izgradnje odnosa. Balans između posla i porodice Baš kao i u drugim oblastima industrije, mnoge žene i u IT sferi rastrzane su između porodičnih obaveza i zahtevnih radnih zadataka. Ove okolnosti utiču na to da sve više bivaju žrtve izgaranja ili napuštanja radnog mesta. Prema izveštaju Girls Who Code, 50% žena u IT-ju napusti industriju do 35. godine. Ovo se može objasniti osećanjem usamljenosti u pretežno muškom svetu, zatim, majčinstvom, čestim bolovanjima radi nege deteta i nerazumevanjem poslodavaca u svim sferama industrije uopšte. „Konkretno na projektu na kome sam ja radila, žene koje su se vraćale sa porodiljskog ponovo su onboardovane na projekat, sa obezbeđenim mentorom i vremenom odvojenim za to. Procenat žena na tom projektu, koje su bile starije od 35 godina, bio je, recimo 2%“, navela je Snežana. Osvajanje sveta Žene čine više od polovine ukupnog stanovništva, njihova veća prisutnost u sferi IKT bila bi od koristi za samu industriju. Istovremeno, veći udeo žena uticao bi na to da usluge i proizvodi budu prilagođeni potrebama oba pola, što bi se afirmativno odrazilo na poverenje korisnika. Veći upliv žena u ovu oblast direktno bi uticao na njihovu ekonomsku nezavisnost.. Na pitanje da li nešto smatra prednošću toga što je žena u IT-ju, Snežana Ristić kaže: „Što se pozicije scrum mastera tiče, prednost bi bila neka ženska energija i mogućnost da se bolje razume druga osoba“. Utisci zaposlenih u IT-ju svedoče u prilog tome da se okolnosti koje idu u korist žena popravljaju. „S obzirom da se danas sve više ljudi opredeljuje za IT karijeru, premda vlada mišljenje kako je u IT-ju sve „med i mleko“, imala bih generalni savet da svako treba da se bavi onim što voli i što ga ispunjava, koliko god to zvuči kao kliše.. Ako je to IT, onda bih ženama savetovala da se ohrabre i da pokušaju. Rad u pretežno muškom kolektivu nije nimalo bauk, čak je ponekad sa njima lakše sarađivati nego sa koleginicama. IT svet sporo, ali ipak sve više osvajaju pripadnice nežnijeg pola“,  poručuje Anđela. “Na kraju, prvi programer bila je žena. Znanje i želja za usavršavanjem lako kompenzuju pripadnost ženskom polu“, navodi Snežana.

HelloWorld
7
01.11.2023. ·
3 min

Scrum Master jedno od najpopularnijih zanimanja u 2023. godini  

Kako da postaneš Scrum master ne možeš da naučiš na fakultetu, a prosečna plata za ovo zanimanje je 2.000 evra kod nas, dok je u Sjedinjenim Američkim Država godišnja plata veća od 100.000 dolara. Trenutna recesija, otpuštanja i opšti pad zaposlenosti doveli su do straha da će potražnja za Scrum Masterima takođe opasti. Ali desilo se suprotno. Samo tokom 2022 izraz Scrum Master se pojavio 119.428 puta u oglasima za posao na različitim portalima. I očekuje se da će se taj broj povećavati u narednim godinama. Ali to nije sve. Studije pokazuju da oni koji biraju karijerni put Scrum Mastera mogu zarađivati pristojne plate do 104.492 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz ovih brojki jasno je da je potražnja za Scrum masterima samo u porastu. Možda se pitate zašto. Hajde da razgovaramo o razlozima zašto su Scrum Masteri traženi: Razvoj proizvoda je jedan od najvećih izazova IT i NE IT kompanija. Tu se pre svega misli na prilagođavanje trendovima, brzo prihvatanje povratnih informacija i menjanje proizvoda kako bi se osiguralo da ispunjavaju potrebe kupaca Baš tu nastupaju Scrum Masteri. Oni kreiraju okruženja u kojima timovi rade i istovremeno osiguravaju da se tim drži svojih ciljeva. Oni su posrednici, mentori i lideri koji primenjuju Scrum principe dosledno i neguju kulturu kontinuiranog unapređenja. Kao eksperti za agilnu implementaciju, njihov posao uključuje uklanjanje prepreka, poboljšanje vremena do tržišta i proces razvoja sa svakom iteracijom. Na sajtu HelloWorld.rs se može naći mnoštvo utisaka zajednice o poziciji Scrum Mastera. To je prilika da se dobije pristup autentičnim iskustvima i savetima koji mogu pomoći u razumevanju ove kompleksne i sve više tražene pozicije. S obzirom na to da kompanije prelaze na hibridni način rada, Scrum Masteri deluju kao posrednici između udaljenih i distribuiranih timova, osiguravajući glatki tok rada i brži tok isporuke. A to samo povećava njihovu važnost na radnom mestu. Gore navedene brojke ukazuju na snažnu potražnju za Scrum Masterima u organizacijama, što privlači kandidate širom sveta. Međutim, to nije sve. Mogućnosti za posao za one sa iskustvom u ulozi Scrum Mastera stalno se šire. Hajde da ih kratko razmotrimo: Scrum Masteri koji žele istražiti poslovnu stranu razvoja proizvoda mogu postati odlični Product Owneri. Oni su odgovorni za ishod projekta i nastoje da maksimiziraju lanac vrednosti prioritizacijom liste proizvoda. Prosečna plata Product ownera u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 106.603 dolara. A iskusni profesionalci čak mogu zarađivati više. Agilni treneri deluju kao lideri svom timu. Zato je i postati Agilni trener lukrativna prilika za njih. Vešt Agilni trener pomaže organizacijama da implementiraju Agilne principe u velikoj skali i eliminišu izazove za brzi tok rada. Oni promovišu poboljšanje kvaliteta, produktivnost i maksimizaciju lanca vrednosti kompanije prema kupcima. Agilni treneri imaju prosečnu platu od 131.797 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama. Scrum Masteri koji žele proširiti svoju ulogu mogu se odlučiti postati Agilni treneri. Glavni Scrum Master Profesionalni Scrum Masteri koji žele unaprediti svoju karijeru mogu preuzeti ulogu Glavnog Scrum Mastera. Ukoliko ste se zaintersovali za termine poput Agile i Scrum koji se pominju u ovom tekstu evo i sajta: https://edukacije.growitagile.com/ gde možete brzo preko video sadržaja da saznate više o ovome.

HelloWorld
0
08.03.2023. ·
5 min

Luxoft se nalazi na prestižnoj svetskoj listi najboljih kompanija za žene – a evo i zašto!

Sandra, Daria i Mariana podelile su svoja iskustva rada u Luxoftu, i ispričale nam kako je tekao njihov karijerni put i usavršavanje u globalnoj IT kompaniji, koja ovog meseca obeležava godišnjicu poslovanja u Srbiji.

HelloWorld
0
28.02.2023. ·
4 min

Od 4 do 34 minuta - idealno trajanje dnevnog sastanka

Svaki programer koji je zahvaćen “agilnim” načinom rada, a i svim njegovim derivatima koje srećemo u divljini, sigurno prisustvuje redovnim dnevnim sastancima. Takozvani “dejli” je uglavnom smešten negde u pre podne, i u zavisnosti od veštine “scrum mastera” ili neke odgovorne figure, ume različito da traje.

17.02.2023. ·
7 min

Tajne dobrih mentora

Kao što je za dete važno da ima roditelje, u poslovnom svetu važno je da imamo mentora. Osobu koja ima više iskustva od nas i koja je tu za sva naša pitanja, podršku i pomoć. Mentor nam je posebno značajan na početku karijere, kada imamo najviše pitanja i nismo sigurni da li radimo to što treba na pravi način.

HelloWorld
0
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.