Kako veštačka inteligencija unapređuje SEO optimizaciju?

Alati koji olakšavaju (i ubrzavaju) rad na optimizaciji sajta i čine da sadržaj bude bolje, preciznije i kvalitetnije označen imaju sve veći značaj. Takvi alati i servisi najčešće su zasnovani na veštačkoj inteligenciji, a ovom prilikom istražujemo na koje sve načine mogu da utiču na SEO optimizaciju.

S obzirom na to da je Gugl i dalje najpopularniji pretraživač na svetu, stručnjaci za SEO najčešće se rukovode najnovijim rešenjima i izmenama koje dolaze upravo iz te kompanije.

Veštačka inteligencija (artificial intelligence, AI) koju ovaj tehnološki gigant koristi verovatno prevazilazi i naše najoptimističnije zamisli. I mada Gugl nikad do kraja ne otkriva kako algoritam funkcioniše, nešto nam ipak jeste poznato. Znamo, recimo, da takozvani Google RankBrain koristi mašinsko učenje sa ciljem da svaki sledeći put korisnicima prezentuje što relevantnije i kvalitetnije rezultate pretrage.

Znamo i da je Gugl najavio mnogo veći značaj vizuelnog sadržaja u pretrazi, posebno slika i video snimaka, kao i prelaz sa prostih davanja odgovora na praćenje tzv. putanje pretraživanja (search journey), to jest puta koji korisnici prelaze, recimo, od inicijalnog interesovanja za određeni poizvod do njegovog naručivanja ili onlajn kupovine.

Predstavljamo vam nekoliko značajnih načina upotrebe AI koji unapređuju oblast SEO optimizacije.

Pa, da počnemo.

Validacija koda

S obzirom na to da se nevalidiran kod na sajtu smatra jednom od SEO grešaka do kojih dolazi prilikom izrade sajta, jasno je da o validaciji izvornog koda treba voditi računa. Neki od alata za kontrolu i ispravku HTML koda bazirani su na algoritmima koji se danas graniče sa AI kada je reč o analizi HTML oznaka.

Ti alati ukazuju na to da li je stranica validna, odnosno da li je u skladu sa standardima organizacije World Wide Wed Consortium (W3C) i upozoravaju na greške. Kao posledica, naravno, dobija se generisanje mnogo čistijeg i kvalitetnijeg koda.

Zašto je to važno za SEO?

Ako želite da Gugl i drugi pretraživači uspešno indeksiraju sadržaj na vašem sajtu, važno je da za svaku stranicu sajta uradite validaciju koda. U suprotnom, možete izgubiti kredibilitet kod Gugla usled loše prakse kodiranja, a to lako može dovesti do pada u pozicijama prilikom rangiranja u pretrazi.

Autoritet domena 2.0

Različliti parametri se svakodnevno koriste u oblasti optimizacije sajtova. Nekoliko kompanija koje se smatraju liderima u SEO branši, a među kojima prednjače Moz, Ahrefs i Majestic, decenijama unazad razvijaju i konstantno unapređuju svoje algoritme za preračunavanje autoriteta domena, autoriteta pojedinačnih stranica, pokazatelja o verovatnoći rangiranja domena u pretrazi i mnogih drugih.

Autoritet domena (Domain Authority, DA) jedna je od najpoznatijih i najpopularnijih metrika koje ukazuju na procenu kvaliteta jednog domena i verovatnoće da će sajt biti bolje rangiran u pretrazi u odnosu na druge, prvenstveno na konkurenciju. Razvila ga je kompanija Moz, računa se algoritamski i izražava se u vrednosti od 0 do 100, pri čemu viša cifra pokazuje kvalitetniji domen.

Nedavno je algoritam unapređen i sada u njegovoj primeni još više dolaze do izražaja veštačka inteligencija i mašinsko učenje.

Autoritet domena 2.0 (Domain Authority 2.0), kako su ga zvanično nazvali u kompaniji Moz, ima zadatak da se obračuna sa domenima kojima se manipuliše na prodajnim licitacijama, kao i onima koji se evidentno bave prodajom i kupovinom povratnih linkova ili primenjuju neke od nepreporučljivih (black hat) SEO tehnika.

Mnogi (pogrešno) misle da je autoritet domena jedan od faktora koji utiču na rezultate pretrage u Guglu. Nije. Ali, kako su u Mozu nedavno objasnili, DA u velikom procentu tačno predviđa potencijal jednog sajta za rangiranje. Unapređena verzija sada to čini još i preciznije.

Kako to utiče na SEO?

Novi DA je zasnovan na pametnom neuronskom mehanizmu koji prepoznaje kada sajt na neki način manipuliše linkovima ili koristi nepoželjne SEO tehnike i samim tim ga kažnjava nižim autoritetom.

Zbog pokretanja novog DA u februaru 2019. godine, skoro svi sajtovi imali su pad u autoritetu. Regularni sajtovi, kako su istakli u Mozu, doživeli su pad od 6% u proseku, dok su oni koji manipulišu linkovima, preprodaju domene na aukcijama i bave se nepreporučenim radnjama suočeni sa padom DA koji dostiže čak 98% odsto.

Veštačka inteligencija u ovom slučaju doprinosi mnogo pravednijem internetu, ali i mnogo kvalitetnijim rezultatima pretrage koji se predstavljaju korisnicima.

Sa druge strane, SEO stručnjaci sada imaju mnogo preciznije podatke o tome kojim domenima se istinski može verovati, što u velikoj meri može da poboljša kvalitet kampanja za izgradnju mreže linkova.

Takođe, postalo je više nego očigledno da bi svako ko želi da ojača domen ili zadrži postojeći autoritet, trebalo da razvije SEO strategiju za on-page i off-page optimizaciju i njenom izvršavanju posveti dodatnu pažnju.

Unapređeni rezultati pretrage slika

S obzirom na to da je Gugl najavio veći značaj vizuelnog sadržaja u pretrazi, ali i nov način rangiranja fotografija i videa u pretrazi, ovaj pretraživač sada koristi AI za inteligentnu konstrukciju AMP priča, i to u sklopu biblioteke otvorenog koda koju svako može koristiti za stvaranje sopstvenog sadržaja.

Kako objašnjava Keti Edvards (Cathy Edwards), direktor sektora za inženjerstvo u Guglu, upravo to je ono što će se mnogo bolje pozicionirati u pretrazi. Ona je krajem 2018. godine najavila i nekoliko novih funkcija koje će pomoći korisnicima da lakše pronađu vizuelne informacije i uspešno izvrše pretragu u kojoj je važno imati vizuelnu referencu.

Osim toga, sajtovi koji sadrže veliki broj fotografija i drugog vizuelnog sadržaja, najčeće koriste AI alate koji vrše automatsko prepoznavanje sadržaja i označavanje.

Kako veštačka inteligencija zna da se na slici nalazi, recimo, drvo? Tako što analizira oblike i ivice, upoređuje konture sa već postojećim slikama drveća u svojoj bazi, zatim dolazi do proračuna u kom procentu se na konkretnoj slici konture i boje podudaraju sa onim što ima u bazi.

Šta to znači u praksi?

Ako se ispostavi da postoji, na primer, verovatnoća od 60% da je reč o drvetu, na osnovu toga se procenjuje da li je to zaista drvo ili nije, u skladu sa zadatim parametrima na određenom sajtu.

Drugim rečima, ukoliko je zadato da se potvrdi ono što se detektuje sa sigurnošću većom od 80%, u ovom konkretnom slučaju drvo ne bi bilo istaknuto kao jedan od elemenata na slici (jer je verovatnoća 60%).

Na istom principu funkcioniše veštačka inteligencija i prilikom analize video snimaka, s tim što se kod videa taj postupak ponovi 25 puta u sekundi.

Zašto je to važno za SEO?

Optimizacija slika i video sadržaja oduvek je bila veoma značajna za SEO optimizaciju. Danas, međutim, upotreba AI u alatima za označavanje slika olakšava posao stručnjaka do te mere da uskoro možda i neće biti potrebna ljudska ruka za takvu radnju.

To ubrzava posao, ali trebalo bi ipak voditi računa i naknadno kontrolisati svaki rezultat koji donese AI, budući da mogu da se potkradu greške. Paradoksalno, to najčešće budu greške koje čovek inače ne bi napravio.

Neuronsko podudaranje sinonima

Gugl odavno može da razume o čemu je na jednoj stranici reč povezujući sadržaj, kontekst i analizu ključnih reči i njihovih sinonima. Na taj način korisnicima donosi najrelevantnije rezultate za njihovu pretragu, a ne samo one u kojima se eksplicitno pominje pojam unet u polje za pretragu.

Ovaj deo je posebno značajan za sajtove koji se pretežno baziraju na tekstualnom sadržaju.

Kada je reč o sinonimima, najznačajniji je metod latentnog semantičkog indeksiranja (latent semantic indexing, LSI). To je metod kreiran sa ciljem poboljšavanja preciznosti, tačnosti i relevantnosti informacija koje pretraživač vrati nakon upita.

Gugl je, međutim, počeo da koristi i tehniku neuronskog podudaranja (neural matching) za bolje razumevanje sinonima. Ta AI metoda pomaže u povezivanju reči sa konceptima. Kako je zvanično objasnio Deni Salivan (Danny Sullivan), savetnik za pretragu u kompaniji Gugl, neuronsko podudaranje utiče na 30% upita za pretragu.

O toj tehnici je bilo reči i na događajima povodom 20. godišnjice Gugla, kada je istaknuto i da veštačke neuronske mreže pomažu da se reči pretvore u reprezentaciju osnovnih koncepata, a zatim se upoređuju sa konceptima u upitu i konceptima u rezultatima.

Šta to znači za SEO?

To znači da ključne reči same po sebi nemaju više toliki značaj prilikom optimizacije. Mnogo više bi trebalo obratiti pažnju na celokupan kontekst sadržaja, koncept na kojem je sadržaj zasnovan i upotrebu što većeg broja sanonima koji će pomoći pretraživačima da odrede relevantnost za određeni upit.

Na taj način, mnogo je veća verovatnoća i da će se baš vaš sajt naći u izdvojenom rezultatu (featured snippet) u Guglovoj pretrazi, a to je jedan od najefikasnijh načina da povećate organsku posetu sajtu.

Zaključak

Kompanija Gugl već dugi niz godina oslanja se na upotrebu veštačke inteligencije sa ciljem poboljšanja korisničkog iskustva u onlajn pretrazi. To je dovelo i do razvoja sve većeg broja alata koji se primenjuju u SEO optimizaciji i zaslužni su za preciznije označavanje sadržaja na sajtu, kvalitetniju optimizaciju slika i video snimaka, ali i validaciju koda.

Sve to u velikoj meri doprinosi kvalitetnoj analizi i optimizaciji sajta, pa samim tim i do viših pozicija prilikom rangiranja rezultata u pretrazi za tražene ključne pojmove. U tome je suština SEO optimizacije i, kao što smo videli, u tome veštačka inteligencija ima sve veći udeo.

Sa druge strane, ne možemo a da ne primetimo jedan paradoks. Naime, činjenica je da alati i servisi zasnovani na AI simuliraju čoveka, pa samim tim i dovode do sve slabijeg angažovanja ljudi. To se, međutim, graniči sa lošim SEO praksama i tehnikama manipulacije optimizaicjom. Jer, upravo je Gugl taj koji ne voli veštački generisan sadržaj i više vrednuje ono što neko lično napiše ili ručno obeleži.

Na kraju, postavlja se pitanje: ko kvalitenije radi SEO – profesionalni SEO specijalista ili mašina potpomognuta veštačkom inteligencijom?

Mislite o tome.

(7 osoba je glasalo, prosečna ocena: 5)

O autorima

Nađa Božović je copywriter u digitalnoj agenciji PopArt Studio, sa dugogodišnjim iskustvom u pisanju o veb dizajnu, programiranju i digitalnom marketingu. Uvek je spremna da zavrne rukave i prione na istraživanje za dobru priču.

2 komentara

  1. Snežana Marić
    Snežana Marić april 18, 2019 u 08:04 · Odgovori

    Odličan članak!

    • Nadja Bozovic
      Nadja Bozovic jul 08, 2019 u 14:20 · Odgovori

      Hvala, Snežana :)

Ostavi komentar

O kojim temama bi voleo/la da čitaš u našoj IT kolumni?


Copyright © 2019 :: Sva Prava Zadržana :: HelloWorld.rs. ::
Made with in Subotica.
Uspešno
Neuspešno urađena operacija