Iako se mislilo da će kriza usporiti zapošljavanje u IT sektoru, desilo se potpuno suprotno. Tražnja za IT kadrovima u Srbiji nikada nije bila veća. Prosečna plata je 1.600 evra, najveća je 8.000 evra, ali tu nije kraj. Srbiji sada možda nedostaje i do 50.000 IT kadrova, a plata će nastaviti da raste sve dok raste tražnja, poručeno je sa "Blic Biznis" panela na temu "Kriza na tržištu IT kadrova - Šta nam je činiti".
Velike promene se dešavaju na tržištu programera - ne samo u pogledu zarada, tražnje i ponude, već i u načinu u odabiru zaposlenih. Do sada su posao dobijali isključivo diplomci državnih fakulteta, a danas podjednake šanse imaju i ljudi koji su se putem kurseva ili "boot camp-ova" prekvalifikovali u zvanje programera.
Marko Vučetić ističe da se u sektoru očekivalo da će tržište proći kroz "opipljive" promene.
- Situacija sa Rusijom i Ukrajinom nam je donela mnogo IT stručnjaka i mnogo kompanija u Srbiju. Analizirali smo prvih šest meseci 2022. godine i uporedili sa 2021. godinom koja je takođe bila rekordna. Očekivalo se da će biti manje ponude, ali imamo 25 odsto više oglasa na našem sajtu. Govori se o nekoj tranziciji i da će tržište usporiti, ail podaci ne pokazuju da je tako, Prosečna plata je 1.600 evra, očekivanja su da će ići na 1.800, a najveća plata ide i do 8.000 evra - kaže Vučetić, dodajući da je najveća potražnja u IT sektoru u Srbiji za softver inženjerima.
- Najviše se traže senior stručnjaci, odnosno mediori, dok su juniori imali najmanje ponude da konkurišu i da se zaposle. Taj odnos je 60:30:10, seniori, mediori, juniori, ističe Vučetić.
- IT sektor ne čine samo programeri. Sve je aktuelnija priča o "non-tech" pozicijama koje su takođe u deficitu. Vidimo da nam nedostaju te pozicije i da se ljudi ne odlučuju tako lako da uđu u IT sektor. Sada smo došli do priče o platama i beneficijama, i kada svi čuju da su plate mnogo visoke, da su benefiti visoki, sada vidimo da svi odjednom žele da uđu u IT sektor, postaje aktuelna priča i o prekvalifikaciji, objašnjava Vučetić.
Da se stvari na tržištu IT kadrova menjaju, i to prvenstveno u obrazovanju, istakla je Chief Operation and People Officer u "MaxBet"-u, Zorica Todorović navodeći da dok su u toj kompaniji ranije isključili tražili kadrove sa Ekonomskog, Elektrotehničkog i Prirodno-matematičkog fakulteta, sada prihvataju i druge.
- Sada postoje kursevi i za mnogo kraće vreme se stiže do određenog znanja, a ono što mi tražimo je znanje. Druga razlika je kako ćemo doći do kadrova. Ranije je dominantno bilo oglašavanje, sada ih tražimo drugačije. Mi smo se opredelili na neki način za preporuku, i mislim da time uspevamo da dođemo do senior kadra, zato što se bavimo ljudima iznutra, kaže Todorović.
- Mi imamo Max Solutions, našu kompaniju koja se bavi isključivo IT rešenjima i Max bet kao nešto potpuno drugačije. U Max Betu idemo strateški na juniore i popunjavamo mesta upravo onim mladima koji su neiskusni i dajemo im šansu, dajemo im karijerni put. Oni mogu da pređu u Max Solutions kada dostignu određeni nivo, i na taj način popunjavamo kadar, kaže Todorović.
- Važno nam je da kada neko uđe kod nas u kompaniju da dobije sve što je potrebno. Spremni smo i na edukacije naših zaposlenih, šaljemo ih, ne samo u Srbiji već i u svetu kako bi učili i doneli znanje, i dajemo im šansu da to što su videli i implementiraju. Dovodimo zaposlenima nekog ko ima iskustvo u IT industriji i u IT svetu, konsultanta. Priuštimo ga našim zaposlenima, da od njega mogu da nauče i implementiraju i idu dalje. I na taj način ih u suštini zadržavamo, kaže Todorović.
Generalni sekretar UBS, Vladimir Vasić kaže da se i banke sada prilagođavaju tim promenama.
- Svako ima potrebu za IT kadrovima i sada je pitanje kako motivistati zaposlene tako da imate dobrog i stalnog čoveka. Ako imate nekog u koga ulažete, morate ga nekako i motivisati, a u ovom svetu promena to nije tako lako. Jedan od načina jeste da dobar deo tih funkcija je da se neko time bavi ali da imamo ugovor koji podrazumeva prava i obaveze i to je jedna od strategija, kaže Vasić.
On dodaje da malo toga sada banke same razvijaju, i da su to uglavnom rešenja koja postoje na tržištu, zato što za razliku od banaka IT kompanije nisu brze i agilne.
- Ne zato što mi ne želimo da se menjamo, nego prosto oblast zakonodavstva koja tretira same banke bilo gde u svetu su vrlo stroge, tako da to traje, kaže on.
Komentarišući izazove na koje je naišao "Luxoft" i koliko je bilo teško naći stručnjake u IT sektoru u proteklom periodu, Mihajlo Poštić generalni direktor te kompanije kaže da je kompanija imala specifičnu situaciju.
- Naš biznis sa stotinak zaposlenih se proširio se na 1.000 ljudi koliko imamo sada u Srbiji. Mi smo raspisali veliki broj oglasa, odnosno, otvorili veliki broj pozicija u Srbiji. To se sada kreće izmeću 200 i 400. Naš izazov je da nadjemo kadrove, uglavnom su to softver developer pozicije i da zaposlimo te ljude kod nas. Radimo mnogo na emplojer brendingu, brend awarenes-u, uspevamo ali nismo toliko uspešni koliki su nam planovi, kaže Poštić.
Za planirana zaposlenja Poštić kaže da će ih više biti iz inostranstva.
- Procene su tri četvrtine iz inostranstva, pošto nam je taj kanal otvoren i praktično mi uvozimo radnu snagu, a 25 odsto odavde. Prirodno je da smo okrenuti ka Istoku, ali to može biti i Open Balkan, Istok, Indija, Turska, kaže on i dodaje da su zarade za zaposlene iz inostranstva i iz Srbije približne ako ne i iste - kaže on.
Osvrćući se na rast plata, tj. na prestanak tog rasta, Poštić ističe da: "dok je potražnje neće sigurno".
- Mislimo samo da će plate u tom sektoru rasti. U kom procentu će zarade rasti to će tržište pokazati. Veliki je raspon zarada, jer u IT možete da radite i za 500 evra i za 10.000 evra u Srbiji u ovom trenutku, tako da zavisi koji se segment gleda, zaključuje Poštić.
Na konstataciju da Srbiji u ovom monetu nedostaje 5.000 IT kadrova Predrag Nikolić iz Centra za Digitalnu Transformaciju PKS kaže da bi toj brojci dodao još jednu nulu - dakle 50.000.
On ističe i da je jedno od rešenja za takvu situaciju na tržištu intenzivnija komunikacija IT i zajednice, kako bi ohrabrili IT kadar da započne svoju "priču", i svoja rešenja i usluge.
- Svakako je značajno da imamo programiranje u osnovnim školama, to će deci postati prirodno okruženje, i biće im lakše da se kasnije, ako odaberu, prekvalifikuju ili dokvalifikuju, kaže Nikolić.
- Mislim i da je jedan od delova te jednačine naše visoko školstvo. Treba konkretizovati da bude mnogo praktičnije školstvo u tom smislu. Naravno da se što više spoji i taj edukativni deo sa praktični delom, koji privrednici mogu da ponude, da se intenziviraju prakse kao što je slučaj na Zapadu u određenim kompanijama, kaže on.
- Cena naših stručnjaka raste, i ona je sada dostigla cenu tržišta koja su konkurentna tako da se i tu smanjuje konkurentnost. Može se reći da je naš IT stručnjak dostigao već cenu IT- vca u Londonu. Mi prateće znanje imamo, tako da na tih vaših 5.000 ja bih dodao još jednu nulu kada je u pitanju potražnja, ali dešavaju se situacije koje ne možemo da predvidimo, zaključuje Nikolić.
Izvor: Blic
0 komentara