Nikad nije kasno

Kao prvo, nisam mlad, ili bar ne onoliko koliko je mlado 99% početnika u programiranju. Imam 48 god. Počeo sam da učim programiranje sa 46. Mada sam se sa programiranjem prvi put “sučio” sa 13 godina, kad sam kupio časopis „Računari u Vašoj kući“, i iz dodatka u sredini naučio BASIC. Bez računara. Kasnije sam kupio ZX Spectrum, pravio razne basic programčiće, ali se sve uglavnom svodilo na igranje na računaru. I posle toga pauza. Radio sam neke druge stvari, koristio računare na poslu i kući, ali nisam se bavio programiranjem.

Novi početak

Radim kao tehničar u jednoj beogradskoj medijskoj kući. 2015. godine sam shvatio da moram da uradim nešto sa svojim životom i sa svojim poslom. Iz više razloga. Posao nije više „siguran“, plata više nije kao što je bila, prilično sam siguran da će većina zaposlenih uskoro da postane tehnološki višak... A deca rastu, i kredit neće da postane „tehnološki višak“. Ako ne računam te „sitnice“, tu je i lični stav – nije više interesantno, posao je postao monoton, više nema mesta za kreativnost.
Vreme je za promene. Ali šta, kako, gde, zašto, s kim? Na jednom dečjem rođendanu prijatelj koji radi u IT firmi, pomenu da je njegov kolega upisao kurs programiranja za android telefone, jer u njihovoj firmi trenutno traže, i kasnije će tražiti još junior android programera. Pošto zna moju situaciju, reče mi : “A što ti ne pokušaš?“

Učenje

Nisam dugo razmišljao, jer bih sigurno odustao. Kurs dosta košta, treba ponovo da se uči, mogu li ja to... Mogu, hoću, moram! Upisao sam jednogodišnji kurs android programiranja, online, jer samo tako sam mogao i da radim i da učim i da budem sa porodicom.
Nije bilo lako, naročito u početku. Nekoliko puta sam hteo da bacim računar kroz prozor. Na sreću, vrlo brzo sam shvatio da je programiranje jako zanimljiva stvar. A i prepoznao sam neke stvari koje sam naučio pre 33 godine. Porodica je davala podršku 100% . Supruga je stalno pominjala Maldive a deca su smislila koje sve igrice i aplikacije moram da im napravim. Šalu na stranu, supruga je rekla „uči i ne brini“, a deci sam rekao da ćemo kad promenim posao, neću više morati da radim vikendom, pa su me pustili da učim.

Praksa

Na kursu sam naučio šta sam naučio, ali je pravo učenje tek počinjalo. Počeo sam da pravim svoju prvu „pravu“ android aplikaciju. Ništa specijalno, ali sam jako puno naučio dok sam je pisao. Objavio sam je na Google Play prvenstveno zbog CV-ja. Kasnije sam napravio i jednu aplikaciju za potrebe firme u kojoj radim. Koristi se za slanje nedeljnog rasporeda zaposlenima. I dalje se koristi.
U jednom trenutku sam na sajtu škole koju sam “pohađao" video ponudu za praksu, takođe online. Nisu oni držali praksu, već su CV prosleđivali zainteresovanim firmama, mada ja to tad nisam znao. I u jednom trenutku mi je stigao mail sa sledećim sadržajem:"Razmotrili smo vašu prijavu.... Ovim putem vas pozivamo da nam se javite ukoliko ste zainteresovani za praksu kod nas."
Praksa je online (kako drugačije) i trajala je 3 meseca. Tačnije dok ovo pišem na samom je kraju. Prvo sam radio (u timu sa kolegom) i uspešno završio projekat za android. Već tu smo “primećeni”. Mentor mi je par puta vrlo jasno rekao da imam lepu budućnost kao progamer. Sledeći zadatak je je bio da uradimo projekat sa meni totalno nepoznatom tehnologijom: Cordova, što podrazumeva javascript (koji mi je tad izgledao kao "španska sela"). Međutim, snašli smo se vrlo brzo, i sad je i ta aplikacija na Google Play!
To nam je definitivno otvorilo vrata za pravi posao! Vlasnik firme je zadovoljan onim što je video, pa nam je ponudio (meni i kolegi) da radimo za njegovu firmu, za početak honorarno. Par dana pre nego što sam ovo napisao poćeo sam da radim kao honorarni programer.

Nikad nije kasno…

…da se uči i da se osvajaju nova znanja. Godine su relativna stvar. Samo je stvar da li želiš ili ne. Mora puno da se radi, treba biti uporan, do tvrdoglavosti, imati želju za dokazivanjem, za učenjem, želju da se savladaju nove tehnologije, pravilan pristup poslu. Imao sam i malo sreće, da sam obavljao praksu na mestu gde sam mogao da se pokažem i dokažem.
Nije bilo lako, naročito jer imam 48 godina. Ali uspeo sam. Počeo sam da radim u IT. Postao sam programer. Početnik, ali idemo dalje...
Kako će moja karijera teći, u ovom trenutku ne znam. Možda nađem posao u nekoj firmi, možda ostanem večiti honorarac. Ali u jednu stvar sam siguran: odvešću suprugu na Maldive!

(60 osoba je glasalo, prosečna ocena: 5)

O autoru

Ušao u svet programiranja sa Java - Android tehnologijom, ali ubrzo shvatio da programiranje nije samo znanje programskog jezika, već način razmišljanja. Ako znaš jedan jezik, lako ćeš da savladaš i drugi, jer "princip je isti, sve su ostalo nijanse" (Đ.Balašević).
Još uvek nije zaposlen kao programer ali radi na tome. Trenutno radi svoj prvi honorarni posao i pravi android aplikacije za Google Play Store.

16 komentara

  1. cvele
    cvele maj 05, 2017 u 00:07 · Odgovori

    bravo.......
    pročitavši tvoj blog mogu ti reći da sam "upravo" krenuo tvojim stopama......

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov maj 05, 2017 u 09:07 · Odgovori

      Drago mi je zbog pozitivnog efekta ove priče. Samo napred!

  2. Марко
    Марко maj 05, 2017 u 14:40 · Odgovori

    Само напред упорно и стрпљиво! Биће сигурно проблема на пројектима, изнервираних менаџера и муштерија (њима је то у опису посла), личних падова и разочарења (сваки програмер повремено мисли за себе - ја мора да сам глуп ко ноћ кад сам на такву ситницу изгубио неколико дана) и сл. али то је потпуно нормално и део процеса сазревања једног програмера. Само је битно сачувати мирноћу и упорно терати даље, и за неколико година, ето Малдива :)

  3. Марко А.
    Марко А. maj 05, 2017 u 15:29 · Odgovori

    Ево једне лепе приче на ту тему, колико је упорности, труда, побеђивања сумње у себе и стрљења потребно. Човек је од нуле почео, за годину дана постао запослени програмер у Силицијумској долини, али је конкурисао на 200 огласа да би добио једну понуду!

    https://medium.freecodecamp.com/how-i-learned-to-code-and-earned-a-job-in-silicon-valley-changing-my-life-along-the-way-a3af854855fa

  4. Milena
    Milena maj 09, 2017 u 19:07 · Odgovori

    WOW!!!! Oduševljena sam ovom pričom i želim sve najbolje! Ja takođe učim programiranje, imam 36 godina i svi su mi rekli da je kasno, mada, ja se na to ne obazirem. Hvala što ste objavili ovu priču, ulepšali ste mi dan!!!

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov maj 10, 2017 u 17:27 · Odgovori

      Draga Milena, bravo za neobaziranje... Veliko je pitanje jda li su u pitanju predrasude, neobaveštenost ili zlonamernost. Kako god, nastavi sa neobaziranjem.
      Ja nisam imao takvu "podršku". Mada Je bilo dosta onih koji su me malo čudno gledali...
      Samo napred! Srećno!

  5. Mirjana
    Mirjana maj 15, 2017 u 15:20 · Odgovori

    Bravo! Ne poznajem Vas, ni Vašu porodicu, ali sam zbog Vas i Vašeg uspeha čitajući ovaj tekst, osetila ponos zbog Vašeg stava, postupka i podrške koju ste imali u porodici. Još jednom, bravo!!

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov maj 19, 2017 u 15:09 · Odgovori

      Hvala!

  6. Nina
    Nina maj 31, 2017 u 22:50 · Odgovori

    Svaka cast na upornosti, zelji za ucenjem i neobaziranju na predrasude da godine mogu biti problem kad je u pitanju promena karijere. Mislim da je najveci uspeh dokazati sebi da nesto mozes uprkos sumnjama drugih i raznim predrasudama koje nas okruzuju. Vi ste definitivno primer osobe koja je ne samo inteligentna vec i mentalno i psihicki jaka da istraje a to je nekad presudno za uspeh. Zelim vam uspesnu karijeru programera i da sto pre odvedete suprugu na Maldive

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov jun 04, 2017 u 15:40 · Odgovori

      Nina, hvala na lepim rečima i podršci, toga nikad dosta. Iskreno, nisam nikom ništa dokazivao, već sam samo uradio ono šta sam "morao" i želeo. Sad je bio pravi trenutak za to.

  7. Rade Šešlija
    Rade Šešlija jun 01, 2017 u 11:34 · Odgovori

    Poštovanje Dragane, svaka čast na odluci i upornosti!
    Ne znam da li pravila sajta dozvoljavaju, ali gde ste upisali taj jednogodišnji online program?
    Hvala unapred i sve najbolje.

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov jun 04, 2017 u 15:55 · Odgovori

      Hvala Rade. Ne želim da reklamiram kurs., ali ako malo googlate naćićete ih lako. Ako dobro vladate engleskim jezikom možete da nađete dosta besplatnih kurseva na netu.
      Bilo koji kurs da izaberete, na njemu ćete savladati samo osnovu, a sve ostalo je na Vama. Srećno!
      Ako ne uspete da se snađete, možete da mi se javite na: stod_bg@yahoo.com

  8. Mirko Lišanin
    Mirko Lišanin oktobar 02, 2017 u 12:21 · Odgovori

    Ovo je ohrabrujuce..
    Naime, ja imam samo* 30 godina (*samo u odnosu na 16 godina starijeg autora teksta), i promena karijere mi je bila neophodna, ali se s vremena na vreme javljao crv sumnje da li sam zakasnio.. Nakon ovog teksta, jedino brinem da li ce ti Maldivi izdrzati jos malo.. :)
    Odlican motivacioni tekst!

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov oktobar 09, 2017 u 00:10 · Odgovori

      Dok sam ovo pisao uopšte nisam bio svestan da pišem motivacioni tekst. Hteo sam samo da podelim moje iskustvo, pa mi je mnogo drago što ima takav efekat, naročito na osobe koje su mlađe od mene.
      Iskoristiću ovu priliku da se i dalje "hvalim"! Pre neki dan sam dobio "stalan" posao kao programer! Ne znam dokle će to "za stalno" da potraje ali nema veze, napravljen je još jedan korak napred. Sad sam se definitivno "prekvalifikovao". Idemo dalje!
      Što se crva tiče...Vlasnik firme gde sad radim mi je u razgovoru koji smo vodili oko zapslenja rekao: "OK, Vi imate malo iskustva u ovom poslu ali zato imate jako puno životnog iskustva".
      Toliko o tome!
      Jnaće autor teksta sad ima 48 g. i dosta meseci, a Maldivi neće nigde pre "mission accomplished"! Srećno!

  9. jelena zoric
    jelena zoric oktobar 20, 2017 u 20:22 · Odgovori

    Svaka čast Dragane.
    Zaista je za svaku pohvalu Vaš rad, borba, upornost.
    Pomalo se pronalazim u ovoj priči.

    Ja sam diplomirani inženjer elektrotehnike, elektronika i telekomunikacije, radim u struci u komunikacionoj mreži MUP-a. Jako lep posao.
    Ali plata mala, državna firma, a ja samohrana majka dvoje srednjoškolaca. I tako odlučih da upišem ITAcademy, PHP programiranje. Završila uspešno, a od nedavno sam i Zend Certified Enginner. Eto...a sada je vreme da se ide dalje, konkretni poslovi, dalje učenje.....tek počinjem, a nemam baš iskustva. Ali se mnooogo lepo osećam i verujem da mogu, iako mi je tek 44 :).

    Pozdrav i srećno!

    • Dragan Stojanov
      Dragan Stojanov oktobar 21, 2017 u 10:53 · Odgovori

      Draga Jelena!
      Sve je rečeno! Naravno da možete da ostvarite svoj cilj. Sve više shvatam da ljudi posle 30-e (naprimer) nisu nesposobni za nove stvari u život, već LENJI! :(
      Srećno!

Ostavi komentar

Copyright © 2017 :: Sva Prava Zadržana :: HelloWorld.rs.
Uspešno
Neuspešno urađena operacija