Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.
Mi pratimo trendove, na tebi je da se zavališ u fotelju i čitaš :)

Blog Android
Tag: Android (57 rezultata)
12.02.2024. ·
1 min

Google preimenovao Bard četbota u Google Gemini, stiže i pretplata

Google je nedavno najavio promenu imena svoje AI četbot platforme Bard u Google Gemini. Ova promena je deo šireg rebrendiranja i usklađivanja Google-ovih AI modela i usluga. Sada kada je Bard postao Gemini, korisnicima će biti dostupan preko nove aplikacije za Android. Razlog za promenu imena leži u želji kompanije da bolje odrazi napredne tehnologije koje stoje iza njenih AI modela. Gemini je ime koje je Google već koristio za svoju najnoviju generaciju AI modela, uključujući Gemini Nano za obradu podataka na uređajima, Gemini Pro koji je bio namenjen za Bard, i Gemini Ultra koji će biti dostupan u okviru Bard Advanced kasnije ove godine​​. Gemini predstavlja Google-ovu najnapredniju “porodicu” modela, što je bio ključni razlog za promenu imena Barda u Gemini​​. Pored promene imena, Google uvodi i naprednu Gemini verziju, Gemini Advanced, koja će biti dostupna sa modelom Ultra 1.0 kao deo nove pretplate Google One AI Premium​​. Ova promena označava Google-ovu odlučnost da se uhvati u koštac sa AI trkom, nakon iznenadnog lansiranja OpenAI-jevog ChatGPT-ja krajem 2022. godine. Gemini će takođe biti integrisan sa Google-ovim aplikacijama kao što su Gmail, Maps i YouTube, čineći ga lako dostupnim i korisnim na mobilnim uređajima​​.

HelloWorld
0
30.01.2024. ·
7 min

Trendovi u IT industriji - pogledajte najvažnije poruke sa 9inspiration konferencije (deo 1)

IT konferencija 9Inspiration, koju kompanija Levi9 organizuje po drugi put, već je prepoznata kao odlična prilika da se od priznatih eksperata sazna šta je najnovije i najvažnije u njihovom poslu.  U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su se zbog toga i okupili krajem septembra prošle godine, svi zainteresovani da isprate predavanja  domaćih i stranih stručnjaka, u oblasti IT-ja. Ova konferencija polako postaje tradicionalna platforma za razmenu znanja, iskustava i povezivanje IT -jevaca koji žele da prate svetske trendove.  Ako biste pitali zaposlene u Levi9 rekli bi vam da su učenje i umrežavanje ključni faktori za postizanje ličnog i profesionalnog uspeha. Zato je cilj konferencije 9inspiration da pored IT profesionalaca, pre svih developera, DevOps inženjera, IT i Product menadžera, i šira IT zajednica dobije priliku da obogati svoje znanje, usavrši veštine i uspostavi vredne konekcije u zajednici.  Eksperti prenose iskustvo  A kako je to tačno izgledalo? Serijal predavanja sa agende, gde su govornici delili svoje iskustvo iz prakse, pratio je i niz prilika za networking i zabavu. A učesnici 9inspiration konferencije mogli su da koriste i mobilnu aplikaciju specijalno pripremljenu za ovu priliku, uz koju je umrežavanje dobilo novi tvist.  Jedan od zaslužnih za izradu iOS & Android mobilnih aplikacija u Levi9 timu je i Mirko Tomić, Mobile developer. Do sada je u Levi9 radio na jednom od najpopularnijih servisa u Holandiji za slušanje radio stanica, podkasta, audio knjiga i muzike. Sa Mirkom smo porazgovarali o 9inspiration konferenciji i on je za vas izdvojio uvide sa svakog od predavanja.   Među ključnim porukama ovaj Najner izdvaja one koje je imao Kevlin Henney. Kao keynote govornik, on je i otvorio 9inspiration konferenciju i to predavanjem: “Software is details”.  - Pretpostavljate da je glavni fokus izlaganja bio na detaljima, koje, po mišljenju ovog predavača nikako ne smeju da se previde. To je često slučaj kada nas “zavede“ velika slika toga šta sve softver može da uradi za nas. Kevlin je naveo slučaj ogromne gužve na britanskom aerodromu, prošlog leta, kada softver za National Air Traffic Service nije bio dostupan. Hiljade letova je otkazano, stotine hiljada ljudi su izgubili konekcije, a gužva je trajala narednih nekoliko dana. Uzrok problema? Jedan pogrešan podatak koji je neimenovana avio-kompanija unela u plan letenja. Kada je pisan softver vladalo je uverenje da su uneti podaci uvek tačni. To je bila pretpostavka i nije implementirana provera unosa - ispričao je prisutnima Kevlin i dodao:  - Pretpostavke su kao lego kockice, na podu, u mraku - našalio se Henney. - Ako nikada do sada niste bosi nagazili na njih, pa, probajte.   Lepa je i paralela i koju je povukao sa korišćenjem ChatGPT-ja, CoPilota, na konto stvaranja legacy code-a.  - Kako je rekao, često na svojim radionicama pita učesnike šta je za njih legacy code. Iako je čuo mnoge definicije, najviše mu se sviđa ova: „Legacy code je kod koji je napisao neko drugi“ kako god se taj neko drugi zvao - prenosi Mirko utiske sa ovog keynote predavanja koje možete u celini da pogledate ovde.   Konferencija 9Inspiration, kako napominje naš sagovornik, približila je publici i nova saznanja kako najbolje organizovati timove. Njihova efikasnost bila je tema predavanja Jelene Pavlović, osnivača Koučing centra i vanredne profesorke psihologije rada na Univerzitetu u Beogradu.   Efikasan tim je sinergija zajedničkog rada  Jelena je najpre objasnila da se, sa razvojem poslovnog okruženja, fokus sa individualnog pristupa organizaciji preselio na timski. Uz slikovitu analogiju sa sportskom ekipom, ukazala je na to da efikasni timovi nisu skup pojedinaca sa odličnim veštinama, već sinergija zajedničkog rada.   - Lepo je imati zaposlenog koji je superstar, ali organizacije ne bi trebalo da promovišu tim lidove bazirano isključivo na individualnom radu odnosno postignućima - slikovito je predstavila Jelena Pavlović.  Ona je ukazala na to da zajednička odgovornost deluje kao „lepak“koji drži tim.  - Svaki član treba da razume zajedničke ciljeve tima i da se oslanja na druge da bi se ti ciljevi ostvarili - pojasnila je ona.   - U dobrom fudbalskom timu igrač doda loptu onom saigraču koji ima bolju poziciju za šut, i tako se odrekne ličnog interesa zarad timskog uspeha. Ali da li je to u biznis okruženju uvek tako?  Kompanijska kultura veoma utiče na to koliko će određeni lider doprineti efektivnosti tima. Zato je važno proučiti kulturu organizacije pre izbora samog lidera.  - Raniji zaključci su sugerisali da je ekstrovertni tip odličan izbor tim lida. Empirijski podaci su pokazivali da je to tip lidera koji najviše doprinosi efikasnosti. Međutim, u timovima koji su „flat“ mnogo će se bolje snaći lider koji je uvek spreman za saradnju, empatičan, prijateljski nastrojen - kaže Jelena Pavlović.  Perspektiva iz ugla Najnera  Mirko navodi da se u firmi Levi9  vode time da je, bez obzira na senioritet, u svim fazama karijere učenje veoma važno, kao i deljenje znanja. To je jedan od glavnih benefita koji zaposleni u Levi9 prepoznaju. Kompanija organizuje tradicionalne događaje kao što su Secure9, Hack9 i 9Inspiration konferencija - kaže Mirko i ističe ih kao sjajne primere za podršku deljenju znanja.  Kako kaže, znanje se umnožava i kroz rad na projektima, ali i na konferencijama, pa mu je drago da su i Najneri mogli da podele svoju perspektivu i na ovoj konferenciji.   Marina Zvicer i Jovana Milanović su sa publikom razmenile svoje iskustvo u kompaniji Levi9, gde su gradile karijere Test Developera. Sa pozicije Test Lead, odnosno Test Consultant, skrenule su pažnju na važnost postavljanja pitanja, zajedničkog razumevanja, pisanja detaljnih izveštaja i dokumentacije.   Na osnovu primera iz karijere, kako ističe Mirko Tomić, pokazale su kako se u svakom delu razvoja softvera može insistirati na kvalitetu. Upravo to doprinosi efikasnosti i razvoju najboljih softvera. Svojom prezentacijom prenele su poruku da je kvalitet odgovornost celog tima, a klikom na link možete da pogledate predavanje u celosti.  Nije više teško utvrditi koji timovi su uspešni  Šta nam sve donosi razvoj tehnologije, pokušao je da predvidi Radovan Baćović, Staff Data Engineer u GitLab-u.  - DevOps i DevSecOps su kao timski sportovi u svetu izrade softvera. Umesto da svako radi za sebe, svi rade zajedno, brže se prilagođavaju promenama i više se fokusiraju na inovacije nego kod starog načina rada - ovako je Radovan Baćović počeo svoje predavanje „When nimble is not fast enough: Will AI and Data leverage your DevSecOps journey“.  On je pojasnio da nije više tako teško precizno utvrditi koji su timovi uspešniji od drugih. Tome služe DORA metrike.   - Frekvencija uspešnog postavljanja nove verzije, vreme potrebno za izmenu, vreme za oporavak servisa i stopa neuspeha postavljanja nove verzije su standardizovani pokazatelji efikasnosti i performansi DevOps timova. I upravo će DORA pokazati razliku između uspešnih i neuspešnih timova - rekao je Radovan i naglasio:  - Na osnovu seta podataka i veštačke inteligencije ćemo u budućnosti dobijati metrike koje će nam pomoći da još agilnije pristupamo i dobijemo još bolju sliku našeg procesa. Stvari će se tek menjati, a Radovan podvlači i to da je veomo uzbudljivo što smo baš sada deo tech scene i što ćemo moći da učestvujemo u progresu - sumira Mirko Tomić njegovu poruku.  Gde će nas dovesti razvoj veštačke inteligencije? Pitanje od milion dolara  Mnoga pitanja “vrzmala” su u networking pauzama.   Na kafe i pauzi za ručak između predavanja moglo se čuti da posetioci vole ovu konferenciju i zato što uvek imaju šansu da nekoga novog stručnjaka upoznaju i pitaju za savet, dobiju konkretan uvid, i izađu sa konferencije “pametniji, nego što su bili”. Podrška NURDOR-u, organizaciji kojoj je doniran novac od ulaznica, takođe je velika motivacija za sve učesnike. Zajedničkim trudom i ove godine je prikupljeno više od 1.200.000 dinara, koji će biti uloženi u Roditeljsku kuću za porodice sa decom obolelom od raka koje u Beogradu traže izlečenje.  Drago nam je da u saradnji sa Levi9 možemo da vam ponudimo snimke nekih od predavanja, pa ako ste propustili priliku da direktno ispratite konferenciju, eto šanse da početkom godine uradite osvrt na najvažnije zaključke. Uskoro vas očekuje i drugi deo izveštaja sa 9inspiration konferencije u u kome ćete pronaći najbitnije uvide sa drugih predavanja, kao i linkove koji do njih vode.

HelloWorld
0
17.01.2024. ·
5 min

Šta za HelloWorld.rs kažu žene u srpskom IT-ju: Nejednake šanse, isti ciljevi

Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi pregršt mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Uprkos brojnim i ozbiljnim izazovima, kojima su, videćemo, one izložene, neosporna je činjenica da su kroz istoriju dale neprocenjiv doprinos IT industriji. Diskriminacija - nejednake zarade i mogućnost napredovanja Rodne nejednakosti i dalje su prisutne širom sveta, naročito kada je reč o pozicijama koje sa sobom nose moć i veću zaradu. Tu se žene suočavaju sa kulturološkim i profesionalnim poteškoćama u napredovanju. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda. One su nedovoljno zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja. U Srbiji, zaposlene u ovom sektoru zarađuju oko 9% manje od muških kolega. Od honorarnih radnika na onlajn platformama, u Srbiji su 37,6% žene. Iako su obrazovanije od muškaraca, manje zarađuju. Za razliku od njih, koji uglavnom rade na poslovima razvoja softvera, one su većinom angažovane na administrativnim poslovima i prevođenju.  „Na projektu na kojem sam radila, nije bilo žena na višim pozicijama. Scrum master/Team manager bila je najdalja pozicija dokle je neka žena, u tom trenutku, dobacivala”, izjavila je za HelloWorld.rs Snežana Ristić, nekadašnji scrum master. Manjak ženske radne snage Dečaci se tokom obrazovanja, više od devojčica, usmeravaju ka STEM fakultetima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), navodi se u Nacionalnoj startegiji za rodnu ravnopravnost za period 2021. do 2030, a koju je pre tri godine usvojila Vlada Srbije. Negativan odabir u pogledu budućeg izbora zanimanja temelji se na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli poslovana muška i ženska. Ovaj trend prati i kretanja u svetu. Kada se sagledaju okolnosti u EU, žene u Srbiji u većoj meri upisuju i završavaju STEM fakultete (studentkinje čine 29% ukupnog broja IKT studenata, nasuprot 17% u EU tokom 2021. godine). U IKT sektoru dominantno je učešće muškaraca, sa udelom zaposlenih od oko dve trećine. U užoj oblasti informacionih tehnologija oni zauzimaju čak 70% radnih mesta, dok je učešće žena 30%. „Uzimajući u obzir odnos developera rekla bih da je odnos muškaraca i žena 70:30, kako u mojoj kompaniji tako i u ostalima, a što je znatno bolje u odnosu na period od pre par godina, te 2017. godine bila sam jedina android developerka. Žene bivaju sve zastupljenije, to je neminovno, ali su i dalje muškarci dominantniji. S obzirom da od početka svoje karijere pretežno radim u muškom kolektivu za mene to izgleda kao rad u bilo kom drugom timu. Ipak su najbitniji zdravo radno okruženje i dobra radna atmosfera. Što se procesa odabira kadra tiče, smatram da svi imaju jednake ulazne intervjue, iste ulazne zadatke, bez polne diskriminacije“, navodi Anđela Anđelić. Sindrom varalice i drugi problemi Izazovi žena u tehnologiji počinju sa nedovoljnom zastupljenošću, pri čemu samo mali deo njih nastavlja tehnološke karijere usled društvenih očekivanja i rodnih predrasuda. Širenje predrasuda utiče na njihovo samopouzdanje i radni elan. Postaju žrtve sindroma varalice - zaposlena u IT-ju počinje da sumnja u svoja dostignuća, jer oseća strah da će biti izložena podsmehu. KPGM istraživanje iz prošle godine, pokazalo je da je čak 75% žena na rukovodećim pozicijama u IT sferi, iskusilo ovo na svojoj koži. Na prethodni izazov nadovezuje se i manjak mentora, koji su uzor i izvor nadahnuća drugima. Manjak žena mentora utiče na slabljenje motivacije kod drugih koleginica kad je postizanje ciljeva u pitanju. Mentorstvo, u različitim oblicima ključni je faktor u podsticanju profesionalnog rasta. To se posebno odnosi na žene koje rade u tehnološkoj industriji, koje su iskusile velike koristi od dobijanja smernica i saveta kroz ovaj vid izgradnje odnosa. Balans između posla i porodice Baš kao i u drugim oblastima industrije, mnoge žene i u IT sferi rastrzane su između porodičnih obaveza i zahtevnih radnih zadataka. Ove okolnosti utiču na to da sve više bivaju žrtve izgaranja ili napuštanja radnog mesta. Prema izveštaju Girls Who Code, 50% žena u IT-ju napusti industriju do 35. godine. Ovo se može objasniti osećanjem usamljenosti u pretežno muškom svetu, zatim, majčinstvom, čestim bolovanjima radi nege deteta i nerazumevanjem poslodavaca u svim sferama industrije uopšte. „Konkretno na projektu na kome sam ja radila, žene koje su se vraćale sa porodiljskog ponovo su onboardovane na projekat, sa obezbeđenim mentorom i vremenom odvojenim za to. Procenat žena na tom projektu, koje su bile starije od 35 godina, bio je, recimo 2%“, navela je Snežana. Osvajanje sveta Žene čine više od polovine ukupnog stanovništva, njihova veća prisutnost u sferi IKT bila bi od koristi za samu industriju. Istovremeno, veći udeo žena uticao bi na to da usluge i proizvodi budu prilagođeni potrebama oba pola, što bi se afirmativno odrazilo na poverenje korisnika. Veći upliv žena u ovu oblast direktno bi uticao na njihovu ekonomsku nezavisnost.. Na pitanje da li nešto smatra prednošću toga što je žena u IT-ju, Snežana Ristić kaže: „Što se pozicije scrum mastera tiče, prednost bi bila neka ženska energija i mogućnost da se bolje razume druga osoba“. Utisci zaposlenih u IT-ju svedoče u prilog tome da se okolnosti koje idu u korist žena popravljaju. „S obzirom da se danas sve više ljudi opredeljuje za IT karijeru, premda vlada mišljenje kako je u IT-ju sve „med i mleko“, imala bih generalni savet da svako treba da se bavi onim što voli i što ga ispunjava, koliko god to zvuči kao kliše.. Ako je to IT, onda bih ženama savetovala da se ohrabre i da pokušaju. Rad u pretežno muškom kolektivu nije nimalo bauk, čak je ponekad sa njima lakše sarađivati nego sa koleginicama. IT svet sporo, ali ipak sve više osvajaju pripadnice nežnijeg pola“,  poručuje Anđela. “Na kraju, prvi programer bila je žena. Znanje i želja za usavršavanjem lako kompenzuju pripadnost ženskom polu“, navodi Snežana.

HelloWorld
7
19.10.2023. ·
5 min

Da li se isplati preći na Windows 11?

Windows 11 je popularan operativni sistem koji je dizajniran za širok spektar korisnika, uključujući tu i programere, naravno. Novi Microsoftov operativni sistem nudi nekoliko funkcija koje značajno mogu da unaprede iskustvo programiranja, kao što su bolje performanse, bezbednost i apdejtovani alati za development. Jedna od ključnih stvari koje Windows 11 donosi programerima jeste kompatibilnost sa velikim brojem programskih jezika i frameworkova. Bilo da koristite C++, Python, Javu ili neki drugi jezik, Windows će vam pružiti stabilnu sredinu za razvoj. Kada su performanse u pitanju, Windows 11 optimizovan je kako bi pružio brzinu i efikasnost sa kraćim vremenom butovanja, bržim lansiranjem aplikacija i poboljšanom stabilnošću sistema. Ovo može biti od velike pomoći programerima koji moraju da budu brzi i efikasni jer se smanjuje rizik od nailaženja na probleme koji mogu usporiti razvoj. Windows 11 donosi i unapređene bezbednosne funkcije kao što su poboljšani firewall i automatski apdejti kako bi dodatno zaštitio programsku sredinu od svih pretnji. Ovo će svakako značiti programerima koji rade sa osetljivim podacima i kritičnim sistemima. Pored ovoga, Windows 11 uključuje i poboljšane development alate kao što je Windows Sybsystem for Linux (WSL) koji dozvoljava programerima da koriste Linux bazirane alate direktno iz Windowsa. Sve ovo ukazuje na to da je Windows 11 solidan izbor za većinu programera kojima je potrebna pouzdana i efikasna platforma za razvoj, a kompatibilnost sa širokim spektrom jezika i frameworkova, poboljšane performanse i bezbednost čine ga efikasnom opcijom za sve vrste developera. Nikako ne bi trebalol zaboraviti ni novitete kao što je Dev Home koji bi trebalo da znatno olakšaju posao developerima. Dev Home je potpuno nova aplikacija koja se može preuzeti u Microsoft prodavnici aplikacija. Svrha Dev Home aplikacije jeste olakšani proces postavljanja nove mašine kao development sredine. Developeri mogu da se povežu sa GitHubom, kofigurišu i pokrenu WinGet kofiguracioni fajl kako bi preuzeli developer alate i programe automatski, kao i da postave poseban Dev Drive koji nudi više performansi i bezbednosti. Dev Drive kreiran je posebno za developere koji rade na projektima koji sadrže hiljade fajlove. U pitanju je posebna particija na postojećem drajvu koji je formatiran kao ReFS (Resilient File System) i koji nudi bolje performanse i bezbednost. Da li bi trebalo da pređete na Windows 11 ako ste programer? Pored svega što smo gore naveli, Windows 11 donosi i native podršku za Android aplikacije, proširujući softverske opcije za developere. Međutim, važno je u obzir uzeti i eventualne probleme sa kompatibilnošću kako biste bili sigurni da su svi alati i softver koji su vam potrebni kompatibilni sa novim operativnim sistemom. Jedan od problema bi mogli da budu prilično strogi sistemski zahtevi koji bi mogli da predstavljaju problem za sve sa starijim hardverom. Da li je Windows 11 bolja opcija od Linuxa? Oba operativna sistema imaju svoje mane i prednosti. Windows je poznat po prijateljskom okruženju i interfejsu, a tu je i znatno šira kompatibilnost, dok Linux više vole programeri koji traže veću otvorenost sistema, fleksibilnost i opcije za dodatna podešavanja. Na kraju dana, izbor između ova dva operativna sistema svodi se na potrebe i želje programera. Ako cenite bolji korisnički interfejs i softversku kompatibilnost, Windows je bolji izbor. Ukoliko vam je na listi prioriteta open-source softver, fleksibilnost i mogućnost dodatnog prilagođavanja, onda je Linux bolja opcija. Iako je najveća prednost Linuxa to što je besplatan, ali uz njega nećete dobiti korisničku podršku, već ćete sva rešenja morati sami da tražite onlajn. Sa druge strane, svaki Windows problem može biti rešen uz pomoć tehničke podrške. Najveći problem Windowsa 11 Ako bismo morali da izdvojimo najveću manu, onda bi to svakako bila kompatibilnost sa starijim hardverom. Brojni korisnici naišli su na probleme jer stariji hardver nije radio kako treba, ili jednostavno nisu mobli da instaliraju Windows 11 na svoje sisteme. Najčešći problemi koji su prijavljivani: TPM 2.0: Windows 11 zahteva trusted Platform Module 2.0 čip koji nije prisutan na mnogim starijim matičnim pločama. Ovo može dovesti do problema sa kompatilnošću. CPU kompatibilnost: Windows 11 ima minimalni zahtev za Intel i3 ili AMD Ryzen 1 procesor. Mnogi stariji sistemi ne mogu da izađu u susret ovom zahtevu. Windows 11 zahteva barem 16GB slobodnog prostora za instalaciju, što može biti problem za korisnike sa manjim kapacitetom interne memorije. Problemi sa drajverima: Pojedini korisnici prijavili su probleme sa drajverima na starijem hardveru koji su dovodili do slabijih performansi. Najveće mane Iako smo jasno naveli sve prednosti, Windows 11 ipak nije bez mana: Problemi sa kompatibilnošću kada je u pitanu stariji hardver ili softver Ograničene opcije modifikovanja i prilagođavanja sistema korisniku Problemi sa privatnošću usled Microsoftove politike prikupljanja podataka Potencijalni problemi sa performansama usled slabijeg hardvera Ograničena podrška za određene formate dokumenata i protokole Ograničene opcije za promenu fabričkog brauzera i mejl klijenta Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pojedinih gejming periferala i dodatne opreme Ograničene mogućnosti onesposobljavanja pojedinih funkcija kao što su Cortana i OneDrive Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pri upotrebi anti-virus softvera trećih strana Ograničene opcije za promenu endžina za pretragu unutar Microsoft prodavnice Na kraju dana, Windows 11 je više nego solidan izbor za programere i nudi nekoliko funkcija koje će im svakako biti od koristi. Nova Microsoft prodavnica sadrži aplikacije za programiranje kako biste lakše pronašli i koristili alate koji su vam potrebni. Poboljšani Windows Sunsystem for Linux omogućava lakšu integraciju sredina za development baziranih na Linuxu, a novi alati komandne linije dodatno olakšavaju rad. Drugim rečima, sve što smo naveli ukazuje na to da je Windows 11 zbog svoje efikanosti, performansi i bezbednosti svakako operativni sistem o kom bi programeri trebalo da razmisle.

18.09.2023. ·
5 min

10 najčešćih grešaka koje mladi programeri prave 

Iako se do pre svega nekoliko godina digitalizacija činila kao pust san, ona je danas postala realnost za milione kompanija širom sveta. Kako svaka od njih u delo sprovela svoje projekte, prisustvo developera je ključna stvar.  Međutim, nije svaka kompanija u prilici da priušti najbolje programere, pa se u zahtevnim ulogama vrlo često nalaze programeri koji nisu dovoljno duboko zagazili u mediorske i seniorske vode.  Iako se na njihovim to-do listama nalaze ozbiljni taskovi, jako je važno da svi developeri, bez obzira na poziciju nastave da se usavršavaju i unapređuju svoje znanje jer kao što mnogi znaju, prva greška može vrebati odmah iza ugla.  Kako bi izbegli neke od najčešćih grešaka koje mnogi programeri prave, prvo je potrebno da ih uočite, a ako već niste, možda čemo mi uspeti da vam u tome pomognemo.  U ovom tekstu ćemo proći kroz 10 najčešćih grešaka koje gotovo svi koji su skoro ušli u svet programiranja prave kako bi mogli da ih na vreme izbegnu i sebi postave solidne temelje za uspešnu karijeru u budućnosti.  Ne znate šta tačno želite da budete Ovo se vrlo često može sresti kod ambicioznih developera koji žele da nauče da koriste što više alata jer veruju da će im poznavanje svega omogućiti rad na boljim projektima. Međutim, veoma je važno da na samom početku odlučite šta želite da radite i kakve softverske proizvode želite da stvarate. Ono što je takođe veoma dobro jeste i sam izbor polja kojima možete da se posvetite – razvoj video igara, Android i iOS aplikacija, web development – i tako odaberete ono koje vam najviše odgovara. Nemate jasno definisan plan Prosto uletanje u sferu softver developmenta nije najbolja strategija ako želite da napredujete kao profesionalac. Kada nemate jasno određen plan, možete se osetiti dezorjentisano. Jednog dana posvetićete se Angularu, drugog Reactu, trećeg nečem drugom i na kraju nećete ovladati nijednom stvari. Najbolje je da na početku napravite plan i posvetite se učenju tehnologija i alata po specifičnoom redosledu. Ne skačite sa jedne tehnologije na drugu, a da prethodno niste ovladali onom koju ste prvu učili. Previše se rasplinjujete Ponekada želimo da pokrijemo što više sfera, što može dovesti do toga da nijednu nismo ovladali kako treba i postali stručni. Čak iako imate poveći spisak stvari koje vas zanimaju, ako želite da postanete stručnjak – odvojite dovoljno vremena da postanete stručnjak u jednoj, pa tek onda pređite na sledeću. Učite previše programskih jezika u isto vreme Mnogi stručnjaci smatraju da mladi programeri ne bi trebalo da počnu da uče novi alat, tehnologiju ili jezik pre nego što ovladaju onim što trenutno rade. Mnogi veruju da je moguće učiti programiranje i savladati nekoliko tehnolgoija i jezika u isto vreme, učeći sve u isto vreme, ali ovo nije tačno, niti je dobar pristup jer se vrlo lako možete zapetljati u različitim konceptima i načinima razmišljanja. Ovakvo razmišljanje zapravo je plod same industrije koja insistira da se sve radi brzo, ali u svetu programiranja, za sve je potrebno vreme i puno strpljenja. Smatrate da je jedan programski jezik bolji od drugog Svaki programski jezik radi, ispunjava svoje funkcije i nema potrebe da ih upoređujete i vrednujete. Tehnički, svi oni rade. Ono što ih možda može razdvajati jeste trenutna potražnja za određenim jezikom naspram drugih, i to je najčešće jezik koji u tom trenutku zaokuplja pažnju mnogih developera. Ali kao i sa mnogim drugim stvarima u životu, softverski predeli jako se brzo menjaju, i taj isti jezik za jako kratko vreme može svoje mesto ustupiti nekom drugom. Pokušavate da zapamtite sve Svaki alat ima odgovarajuću i prateću dokumentaciju koju u svakom trenutku možete konsultovati bez potrebe da pamtite svaki proces. Kako napredujete, uvidećete važnost memorije jer vam pomaže da unapredite programerske veštine i da se bolje povežete da određenim konceptima, ali ne morate znati baš sve napamet. Smatrate da je pretraga interneta beskorisna Mnogi programeri smatraju da je korišćenje pretraživača kao što je Google za iznalaženje rešenja slabost, ili da oni koji ga koriste kako bi se izborili sa određenim problemom nisu profesionalci. Međutim, čak i najbolji Google inženjeri svakoga dana gledaju dokumentaciju svih stvari koje koriste. Drugim rečima, sasvim je normalno tražiti informacije na internetu kako biste bili bolji u svom poslu. Ne vežbate dovoljno Vežba vodi savršenstvu. Samim tim, ključ dobrog programiranja leži u konstantom vežbanju. Izuzetni rezultati, kojima se mnogi nadaju, vrlo retko dolaze preko noći. Izuzetni rezultati su posledica brojnih časova rada i učenja. Tražite trenutne rezultate Danas je dobijanje trenutnih rezultata prisutno u svim životnim sferama, pa i u razvoju softvera. Ali to je jedna od velikih grešaka koje mnogi programeri prave. Stručnjakom se postaje tako što pravite korak po korak, učite jezik po jezik, savladavate prepreku po prepreku. Traženje instant rezultata može dovesti samo do frustracije, pogotovo ako su gore navedeni koraci takođe napravljeni ishitreno. Želite da brzo završavate velike projekte U profesionalnom svetu je sasvim normalno biti ambiciozan. Ta ambicija nas gura da učimo i usavršavamo se. Ali, velika je greška tražiti veliki projekat, prepun kompleksnosti, a da pritom ne znate kako da programirate ili verujete da programiranje možete da naučite za nekoliko dana.  Naravno, možete otići na neki kurs koji će vam pomoći da kreirate specifičnu aplikaciju koju želite, možete naučiti kako da programirate određenom tehnologijom i brojne druge stvari. I sa tim znanjem možete misliti da ste spremni za svaki projekat, ali to može biti velika greška jer na velikim projektima rade ljudi sa mnoštvom iskustva koje im pomaže da predvide probleme i iznađu nesvakidašnja rešenja – a to iskustvo se ne stiče brzim kursom.  Naravno, u svetu programiranja postoji bezbroj problema i grešaka koje možete da napravite, baš kao i što je slučaj sa rešenjima. Ipak, ukoliko se fokusirate na ove koje smo naveli, sebi možete znatno olakšati život i utabati stazu koja će vas odvesti tamo gde ste se uputili. 

23.08.2023. ·
3 min

Kotlin - Češki proizvod sa preporukom Gugla

Programski jezik „Kotlin“ osmišljen je tako da bude pristupačan i lagan za učenje, sa akcentom na izbegavanju nekih uobičajenih problema, koji su „nervirali“ Java programere, ali, sa druge strane, 100% je kompatibilan sa „Javom“, te se bez problema može kombinovati sa postojećim „Java“ projektima i, takođe, postojeći „Java“ kod se može pozvati iz „Kotlina“. Razvila ga je poznata softverska kompanija iz Češke, „JetBrains“, a posebno zanimljivo je to da je sam naziv „Kotlin“ nastao po istoimenom ostrvu u Finskom zalivu, koje se nalazi 20 km zapadno od Sankt Peterburga. Sa razvojem su počeli još 2010. godine, ali prva zvanična, stabilna verzija Kotlin 1.0 objavljena je tek 15. februara 2016. godine. Cilj je bio da se stvori savremen programski jezik, koji bi, kao što smo već napomenuli, bio kompatibilan sa postojećim Java kodom, ali sa unapređenom produktivnošću programera. Razvojni tim, na čelu sa Andrejom Breslavom, želeo je to da ostvari poboljšanim funkcijama i sintaksom, koji bi olakšali programiranje. Alternativa Javi Tako se desilo da je 2012. godine „Kotlin“  ponuđen kao open-source, što je svakako doprinelo njegovoj popularnosti, ali najznačajniji trenutak za „Kotlin“ dogodio se 2017., kada ga je „Gugl“ zvanično podržao i preporučio kao alternativni programski jezik za razvoj Android aplikacija. Naravno, alternativa Javi. Jedna od glavnih karakteristika „Kotlina“ je njegova konciznost. Ovo omogućava programerima da napišu manje linija koda, a da opet ostvare isti rezultat kao da koriste Javu. Kraći i čistiji kod postaje posebno koristan u razvoju naprednih aplikacija, jer omogućava lakše korišćenje funkcijskih i reaktivnih paradigmi. Kroz upotrebu Kotlin sintakse, poput „nullable“ tipova, „extension“ funkcija i „Smart Casts“, programeri mogu smanjiti broj grešaka i poboljšati produktivnost. Odlično se kombinuje sa velikim brojem alatki Važno je napomenuti da „Kotlin“ ima potpunu integraciju sa „Android Studiom“, glavnim razvojnim okruženjem za Android aplikacije. To znači da kad započnete sa razvojem aplikacije, „Android Studio“ će pružiti punu podršku za „inteligentno ispravljanje grešaka“ i „automatsko generisanje koda“. Za kreiranje naprednih aplikacija, „Kotlin“ se odlično kombinuje sa velikim brojem biblioteka i alatki. Među njima su „Dagger“ (dependency injection), „Retrofit“ (za rad sa REST API-ma), „Room“ (lokalna baza podataka), „RxJava“ (reaktivno programiranje) i drugi. „Kotlin“ je, takođe, savršen jezik za primenu savremenih arhitekturnih obrazaca, poput „Model-View-Viewmodel“(MVVM) ili „Clean“ arhitekture. MVVM je popularan zbog razdvajanja poslovne logike od korisničkog interfejsa, dok „Clean“ arhitektura olakšava testiranje i održavanje koda. Savršen izbor za Android developere Neke od naprednih funkcija koje imate na raspolaganju su: - Ekstenzije: Možete da definišete ekstenzije i tako proširite funkcije postojećih Android klasa, pa ćete, pored bolje organizacije, dobiti i znatno pojednostavljen kod. -„Inline“ funkcije: One služe da poboljšaju performanse i smanje opterećenje memorije, posebno u slučaju ponovljenih poziva funkcija. - „Lambda“ izrazi: Ovo je jedna od najboljih funkcija „Kotlina“, pošto lambde možete koristiti u skoro svakom aspektu jezika i lambda sintaksa vam daje mogućnost da kod pišete kao da koristite oblasno-specifičan jezik (DLS), a ne jezik opšte namene (GPL). - „Null Safety“: Bezbednost igra važnu ulogu u razvoju naprednih aplikacija, pa pored „neizmenjivih varijabli“ imate na raspolaganju i „Null Safety“. Ovaj mehanizam služi za rešavanje „NullPointerException“ grešaka, pa samim tim povećava pouzdanost aplikacije. Kao zaključak, mogli bi da kažemo da „Kotlin“ sa sobom donosi puno dobrih stvari: u pitanju je svestran i moćan programski jezik koji je idealan za razvoj naprednih Android aplikacija. Njegove karakteristike, velika fleksibilnost i podrška od strane „Gugla“ i razvojne zajednice, čine ga savršenim izborom za sve Android developere. U osnovi, to je „čistiji“ i kraći kod, ali sa dodatkom fantastičnih funkcija, koje će onima koji tačno znaju šta žele doneti bezbroj benefita.

HelloWorld
0
20.04.2023. ·
2 min

Google uvodi nova pravila za brisanje naloga u Android aplikacijama

Google je najavio nova pravila koja se tiču brisanja naloga korisnika unutar Android aplikacija.   Nova pravila bi trebalo da obezbede da aplikacije koje nude brisanje naloga to omoguće na lak način korisnicima.   Kompanija je izjavila da će nova pravila na snagu stupiti početkom 2024. godine.  Google se odlučio na ovaj potez nakon što je Apple sproveo slična pravila u junu 2022. godine za sve aplikacije unutar App Store-a.  U skladu sa tim, kompanija će od developera zatražiti da da odgovore na pitanja koja se tiču brisanja aplikacije unutar data Safety formulara do 7. decembra.   Odgovori developera biće deo Google-ove Play Data Safety sekcije, koja korisnicima pruža informacije u vezi sa praksom sakupljanja podataka aplikacija.  Uz nova pravila, Google će modifikovati i Data Safety sekciju unutar Play Store prodavnice aplikacija kako bi bolje oslikala kontrolu podataka.  Gigant za internet pretragu izjavio je i da će korisnici početkom naredne godine biti u prilici da vide posebne bedževe za brisanje podataka unutar Play Store-a na aplikacijama čiji kreatori su popunili formular i modifikovali svoj kod kako bi omogućili brisanje naloga.  Nova pravila zahtevaće da aplikacije pruže „opciju za brisanje naloga i podataka unutar aplikacije i online“, kao i da ta opcija bude jasno vidljiva. Plus, nova pravila od developera zahtevaju da obrišu sve podatke korisnika sa servera nakon što dođe do gašenja naloga.  Ukoliko pojedini developeri moraju da zadrže te podatke iz određenih razloga, to moraju jasno da navedu unutar aplikacije.  „Kako nova pravila nalažu, kada korisnik ispuni zahtev za brisanje naloga, developeri moraju da obrišu sve podatke koji su povezani sa tim nalogom. Nova opcija će takođe omogućiti korisnicima više izbora kao što je samo brisanje podataka tamo gde je to moguće, ali ne i potpuno gašenje naloga. Developeri koji moraju da zadrže određene podatke iz legitimnih razloga kao što su bezbednost ili sprečavanje prevara, to moraju jasno da iskomuniciraju korisnicima“, stoji u izjavi koju je objavio Google.   Kompanija će obezbediti i poseban produženi period do 31. maja 2024. godine za developere kojima je potrebno više vremena da implementiraju nova pravila – ali to će direktno morati da traže kroz Google Play konzolu. 

29.03.2023. ·
5 min

Razlike u razvoju aplikacija za iOS i Android

Kada su u pitanju mobilni uređaji (telefoni i tableti), postoje dva operativna sistema vredna pomena – Android i iOS.   Android sa udelom na globalnom tržištu od 70,6%, i iOS koji je „zauzeo“ 27,6%, pokazuju neki izvori.   Prva komercijalna verzija Google Androida (1.0), pojavila se 23. septembra 2008. godine i tada nije baš moglo da se pretpostavi da će 15 godina kasnije, praktično, postojati samo dva OS-a, posebno jer je većini korisnika Symbian bio omiljeni OS. Apple je predstavio iOS godinu dana ranije, pod nazivom „iPhone OS“, a kada su u ponudu ubacili i iPad, naziv operativnog sistema promenjen je u „iOS“ i prvi koji se pojavio bio je iOS 4. Kasnije, sa predstavljanjem iOS 13, Apple je počeo da nudi poseban OS za iPad – iPadOS. Prekretnica je bila 2012. godina, jer su se tada zahuktali Android i iOS već nalazili na svakom četvrtom uređaju na svetskom tržištu, a do tada neprikosnoveni Symbian još uvek se dobro držao (bio je prisutan na svakom petom uređaju). Svoje mesto pod suncem imali su i sada već zaboravljeni BlackBerry OS, Nokia OS, Samsung OS…   Različiti programski jezik  Od tog trenutka, praktično, nestaju svi ostali i počinje „trka“ udvoje, a mi ćemo u daljem tekstu pokušati da vam predstavimo osnovne razlike u procesu razvoja aplikacija za Android i iOS i šta bi bilo to što bi, eventualno, moglo da vas opredeli za jednu od dve strane.  Najveća razlika svakako je tehničke prirode, jer ove dve platforme koriste, pre svega, različite programske jezike i različito razvojno okruženje. iOS koristi programski jezik Swift, dok se Android oslanja na Javu i u poslednje vreme, sve više na Kotlin. Iz ugla programera, programiranje u Swift-u je brže i lakše, međutim, većina njih se slaže da se to u budućnosti može promeniti, jer je Kotlin, moderan programski jezik koji ima ozbiljan potencijal.  Što se tiče razvojnog okruženja, iOS koristi XCode tool, Android programeri se oslanjaju na Android Studio. XCode nudi pristojan „editor“ i lako konfigurisanje. Android Studio, sa druge strane, veoma brzo generiše različite verzije aplikacije, za različite uređaje. Takođe, na raspolaganju vam je „Gradle“, napredni alat koji nudi automatizam i jednostavnije upravljanje procesom razvoja aplikacije. Teško je izdvojiti bolje okruženje, jer oba imaju prednosti i mane. Kod XCode je mana što kod velikih projekata integrisano radno okruženje(IDE) postaje komplikovano, a Android studio zna da „pojede“ previše memorije.  Kada je u pitanju dizajn sistema, iOS arhitektura nudi lakši i brži rad, uz manju mogućnost greške, pre svega, zahvaljujući „view controllerima“ koji mogu da kontrolišu ceo ekran ili samo neke delove ekrana. Takođe, Apple sam proizvodi uređaje na kojima će biti iOS i to dosta olakšava stvar, za razliku od Gugla, čiji će OS završiti na uređajima različitih proizvođača, sa različitim veličinama ekrana, različitim brzinama, rezolucijama… Android nudi „otvoren izvorni kod“, kod iOS-a je zatvoren i nije javno dostupan. Iako otvoren izvorni kod nudi veći nivo kreativnosti programerima, taj detalj više znači proizvođačima mobilnih uređaja, jer proizvođači mogu da „prilagode“ svoje uređaje. Samsung je, na primer, poznat po „ozbiljnim“ modifikacijama Androida na svojim uređajima i onda to pravi veliku glavobolju programerima. Upravo ta „šarenolikost“ Android uređaja jedan je od razloga zašto je razvoj i održavanje aplikacija za Android skuplje i zahteva više vremena.   Apple ima stroge regulative, Google tolerantniji na greške  Kad smo već kod cene, ona za nalog iOS programera iznosi 99$ godišnje, dok za nalog Android programera treba da izdvojite 25$ samo jednom. Ipak, treba napomenuti da iOS aplikacije mogu da se razvijaju samo na „Mac“ računarima i to bi moglo da predstavlja dodatni trošak u vašem budžetu. Android je fleksibilniji i aplikacije mogu da se razvijaju na svakom računaru.  Kada napravite aplikaciju, treba i da je objavite. Sa jedne strane je Google Play Store, a sa druge Apple App Store. Obe „prodavnice“ izgledaju slično iz ugla krajnjeg korisnika, ali, ipak, iz onog ugla koji nas trenutno interesuje postoji bitna razlika. Apple ima striktne i stroge regulative, pa postoji mogućnost da vaša aplikacija nikada i ne ugleda „svetlost dana“ ukoliko nije savršena. Google nema tako visoke standarde kada je u pitanju tolerancija na greške, tako da je mnogo jednostavnije pojaviti se na njihovom marketu. Zbog toga Google treba da poradi na Androidu kako bi se poboljšao. Ciljne grupe Google-a i Apple-a su različite i taj podatak bi trebalo da ima uticaja na vaš konačni izbor. Google će sa Androidom svakako pokušavati da osvoji još veći deo tržišta, a Apple će se, pre svega, truditi da zadrži svoje korisnike. Google je fokusiran na popularnost i dostupnost, a Apple na kvalitet koji umeju da naplate. Prema istraživanjima dostupnim na internetu, prosečan korisnik iOS-a je žena starija od 35 godina, koja ima fakultetsku diplomu, živi u gradskim oblastima i njeno domaćinstvo na mesečnom nivou prihoduje duplo više novca nego domaćinstvo prosečnog korisnika Androida. On je muškarac starosti 18-34 godine, ima završenu srednju školu i živi na selu ili periferiji grada.  Na kraju, treba pomenuti i to da postoji opcija da istovremeno razvijate softver za oba OS-a. Ovu opciju možete da ostvarite korišćenjem određenih alatki (cross-platform tools), od kojih su najpoznatiji React Native, Flutter, Cordova…Ipak, u ovom slučaju treba da budete spremni na kompromise. Ono što ćete dobiti su smanjeni troškovi, jer razvijate samo jednu aplikaciju, a ne dve. Samim tim, dobićete na brzini. Imaćete unificirani interfejs za obe platforme, višekratno iskoristiv kod i, naravno, vaša aplikacija će biti dostupna široj publici, nego da ste se opredelili samo za jednu platformu. Ono što gubite je fleksibilnost i „bogatstvo funkcija“, što će dovesti do smanjenog kvaliteta korisničkog iskustva krajnjeg korisnika. Kod će vam biti dosta kompleksniji, a pravi izazov će biti održavanje jedne takve aplikacije. 

HelloWorld
0
21.03.2023. ·
1 min

2 Ključna Servisa Sada su Dostupna Svim Google One Članovima

Google One je najpopularniji pretplatnički servis ove kompanije jer pruža prednosti kao što su dodatni cloud prostor za skladištenje podataka koji vlasnicima Android uređaja dozvoljava da smeste fajlove, slike i video, a uskoro će postati još bolji.  Google je najavio da proširuje svoj VPN by Google One servis na sve pretplatnike, bez obzira na to koji paket koriste.  VPN servis prethodno je bio dostupan samo korisnicima premijum naloga, kao i vlasnicima Pixel 7 i Pixel 7 Pro uređaja potpuno besplatno.  VPN by Google One korisnicima pruža privatnu i bezbednu konekciju dok rade koristeći javni Wi-Fi. Sistem uspostavlja „enkriptovani tunel“ između uređaja i udaljenog VPN servera, a takođe i maskira IP adresu Android uređaja koji koristi servis kako bi njegov vlasnik bio zaštićen od hakera ili mrežnih operatora.  Servis je trenutno dostupan u 22 zemlje na Android, iOS, Windows i Mac uređajima.   Google je dozvolio i deljenje VPN konekcije sa pet drugih osoba, u zavisnosti od plana pretplate, što zaista može biti zgodno u određenim situacijama.  Ali ovo nije jedina lepa vest. Svi Google one korisnici u SAD mogu da proveravaju i skeniraju svoje lične podatke kako bi videli da li su oni izloženi bilo kakvom riziku. U slučaju da jesu, Google će obavestiti pogođene korisnike i pružiti im adekvatne savete koji im mogu pomoći da izađu na kraj sa problemom i dodatno se zaštite. 

Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.