20.10.2022. ·
8 min

Održan vebinar: Kako razvijati IT karijeru u Srbiji?

Održan vebinar: Kako razvijati IT karijeru u Srbiji?

U okviru Regionalnog sajma poslova održan je vebinar na temu „Kako razvijati IT karijeru u Srbiji?“ u organizacija sajta HelloWorld, na kome su govorili Iva Vlastelica, IT Recruiter, CreateQ, Boban Đorđević, Software Engineer & Software Development Lead, NETCONOMY i Predrag Milutinović, Senior development manager, Hyperoptic. Moderatorka vebinara bila je Bojana Ćirić sa sajta HelloWorld.

Neke od tema koje su kandidati mogli da čuju su:

-Kako samostalno graditi portfolio uz primere, čak iako nemate praksu ili posao,
-da li se kod početnika više gleda stručno znanje ili potencijal za napredak i unapređenje znanja,
-šta očekivati na razgovoru za posao, koje tehnologije odabrati,
-da li učiti više tehnologija po malo ili se fokusirati na nekoliko i savladati ih što bolje,
-na šta sve obratiti pažnju na razgovoru za posao,
-formalno obrazovanje – obavezno ili ne?
Ovo su bila ključna pitanja kojim su se bavili eksperti na vebinaru, a na kraju je publika imala priliku da im postavi razna pitanja na datu temu.

Formalno obrazovanje ili iskustvo?

Večita dilema koja se javlja prilikom traženja posla, šta regruteri više cene i koliko je moguće da se zaposli neko u IT industriji ko je zavrišio kurs. Boban je objasnio da kada se on zapošljavao mnogo više se tražilo obrazovanje. S obzirom da je završio Fakultet organizacionih nauka koji je tada bio manje usmeren i brojao dosta različitih predmeta, on se trudio da odabere predemte koji će ga na tržištu rada staviti ispred ostalih kandidata.

Iva je objasnila iz ugla regrutera i iznela činjenicu da će ljudi sa formalnim obrazovanjem možda pre proći selekciju. Takođe je dodala da kursevi mogu često biti naporni ukoliko su obimni i da bi trebalo svako da sledi neki svoj tempo i ne uzima da uči previše gradiva odjednom.

- Meni je formalno obrazovanje znak da je neko bio posvećen nečemu 4 godine. Kada završite kurs potrebno je da se više istaknete, recimo neki projekat na kome ste učestvovali i od toga da stvorite priču. Recimo kako ste povezali dva različita zanimanja. Jednom prilikom mi se desilo da sam intervjuisala devojku koja je povezala slikarstvo sa IT-jem i to je ukazalo na njenu kreativnosti. Takođe je potreno da istaknete da ste spremni da učite dalje i da se usavršavate – objašnjava Iva.

Predrag je istakao da ljudi sa formalnim obrazovanjem imaju neki standardni set znanja. Međutim na konkurs se prijavljuju i ljudi ne samo sa završenim kursevima, već i ljudi sa neformalnim znanjem koji su sami učili. Jedan od kurseva koji se preporučuju za sve koji su zainteresovani za QA, možete pogledati na sledećem linku.

- Kod ljudi koji nemaju formalno obrazovanje, postoji dosta drugih kvaliteta koje izvlačimo. Recimo imali smo slučaj jednog pravnika koji je samostalno učio Javu i koji je počeo da radi kod nas u firmi. Formalno znanje jeste veliki plus, ali ako ima neko volju, želju za učenjem i pozitivan stav može veoma dobro da prođe na intervjuu i da doprinese firmi – kaže Predrag.

Kako treba da izgleda portfolio?

Boban je objasnio da danas postoji velika dostupnost i dosta mogućnosti za IT-jevce da grade svoj portfolio putem interneta, kao što je „GitHub

- Problem nastaje kada ljudi pošalju link ka sajtu gde postoji mnogo projekata koji nisu završeni i to šalje dosta lošu sliku o kandidatu – kaže Boban.

Iva se složila sa njim i dodala da nije neophodno uvek sve slati, da kandidat može da napiše nekoliko korisnih projekata za određenu poziciju i njima se posveti.

- Najbolje bi bilo slati stvari na koje ste posebno ponosni. Takođe prednost toga ako studirate je to što ste povezani sa dosta ljudi i što dolazite na taj način do više informacija – dodaje Iva.

Predrag je istakao da na fakultetima danas postoje projekti koji su dostupi studentima i koji su opcioni i da upravo putem njih mogu da steknu razna znanja i iskustva koja će ih istaći ispred ostalih kandidata.

Kako izgleda kvalitetna prijava

Kada je u pitanju prijava za određenu poziciju Iva savetuje da kandidati dobro pogledaju šta se traži od njih i da tome prilagode CV i motivaciono pismo. Pored toga korisno je da nekome iz bližeg okruženja date da to pogleda i kaže vam svoje mišljenje.

- Nemojte se zaletati kao juniori i ako šaljete neki program da on bude previše natrpan, već se trudite da to bude jednostavno – savetuje Iva.

Boban je istakao da je ponekad „less is more“.

- Jedna do dve strane u CV-u su dovoljne. Bitno je da vidimo da je neko pored fakulteta radio još nešto. Da li neki projekat ili je bio deo neke organizacije. Ne mora nužno biti povezano sa IT-jem – kaže Boban.

Predrag je objasnio da je za firmu u kojoj on radi veoma važno iskustvo i rad na projektima gde su korišćenje tehnologije koje firma traži.

Koji programski jezik usavršavati?

- Bitno je da ljudi vide sa sobom gde žele da se grade kao stručnjaci. Sve je danas fleksibilno, ali ako imate određeno interesovanje to će vas usmeriti na određenu tehnologiju. Bolje je uzeti nešto što je stabilno i što će biti još dugo vremena aktuelno pa na to nadograditi još nešto – savetuje Boban.

Predrag se složio sa Bobanom i dodao da je danas „Java sigurica“ i da je to nešto što se najčešće koristi u IT svetu.

- Kada pogledate statistiku tu vidite tehnologije i framework-ove koji su najpopularniji i šta raste, a šta opada. Gledajte široko i učite svašta, a vremenom ćete se fokusirati na nešto što vas zanima – kaže Predrag.

Iva se složila da je Java danas najpopularnija, a pored toga i Python prema statistici. Ali savetuje da uvek treba da gledamo ono što je nama najzanimljivije.

- Nisam sigurna da bih dala savet da učite svašta, bolje je možda naučiti jedan jezik i naučite da njime baratate baš dobro. Leko ćete posle nadograditi i dopuniti još neki jezik – ističe Iva.

Gde je granica između početnika i juniora?

Sagovornici su se složili da je junior neko ko ima godinu ili dve radnog isustva. Međutim kada je u pitanju početak karijere dali su različite odgovore.

Iva i Boban su istakli kako je iskustvo kod njih u firmi mnogo bolje prolazilo sa zapošljavanjem praktikanata koji su radili kod njih u firmi, nego zapošljavanje ljudi sa tržišta.

- Najbolje je krenuti od prakse i tako napredovati, jer tada u firmi nisu prestrogi prema vama jer su svesni da vas uče poslu. Pored toga lakše je raditi sa praktikantima i uključiti ih u firmu, jer ih od početka prilagođavate na radno okruženje – kaže Iva.

- Imamo dobar program prakse od 3 meseca. Nama su se bolje pokazali ljudi sa prakse nego sa tržišta rada. Dešavalo se da sa tržišta donesu različita iskustva od kojih neka nisu pozitivna, a u slučaju praktikanta mi ih negujemo i razvijamo i time bolje pripremimo za posao – objašnjava Boban.

Kada su u pitanju godine i zapošljivost, sagovornici su se složili da godine ne predstavljaju prepreku i da ukoliko postoji dobra volja i želja za radom i usavršavanjem posao je gotovo siguran i u kasnijim godinama.

- Ponekad se desi da početnici imaju i preko 30 godina zbog prekvalifikacije – kaže Boban.

- Ako osoba ima odgovrajući mindset i može da doprinese firmi, godine nisu važne – dodaje Predrag.

- Statistika pokazuje da je nekad potrebno poslati 75 prijava da bismo došli do prvog posla. Počnite sa tim prijavama, šaljite, ne odustajte i volite to što radite – savetuje Iva.

Kako se pripremiti za razgovor za posao i kako tražiti feedback?

Sagovornici su se složili da je teško poslati svakom kandidatu feedback i da ukoliko se kandidati sami jave za njega, da će ga dobiti od poslodavca.

Kada je u pitanju prirpema za intervju Iva savetuje da je potrebno da kandidati pripreme nešto o kompaniji, da razmisle zašto bi im odgovarao rad u kompaniji i šta bi doprineli u njoj.

- Razmišljajte o konkretnim primerima koje možete dati i koji mogu biti korisni. Budite koncizni i setite se određenih situacija i njihovih rezlutata. Probajte da stvorite priču u vezi sa svojim projektima. Nikako se nemojte folirati da nešto znate, već budite iskreni, možda ćete upravo tada naučiti nešto novo – objašnjava Iva.

Iva je uz to posavetovala sve kandidate da ne treba da se plaše intervjua i zadataka koje dobijaju na njima.

- Ukoliko negde zapnete objasnite kako ste radili i gde ste zapeli. To će vam biti i super vežba za učenje, jer ćete dobiti neki feedback od poslodavca, a to predstavlja neki proces učenja – ohrabruje Iva.

Predrag se složio i dodao da se vežbom dolazi do savršenstva.

- Pronađite pitanja koja su uobičajena za neku poziciju i provežbajte i razmišljajte o tome. Pogledajte svoj CV. Mi uvek gledamo da izvučemo iz kandidata ono što on najbolje zna – kaže Predrag.

Boban ističe da je najbolji način za vežbu upravo odlazak na intervju i da je to deo iskustva i dodao da je retko gde dostupno da se radi kodiranje kao test uživo dok neko stoji iznad kandidata i da to baš i nije najpreporučljivija praksa.

- Bićete bolji stručnjak posle intervjua. Kada pripremate intervju, pripremite i pitanja za kompaniju, jer i vi nju treba da promatrate kako i ona vas. Ipak ćete vi raditi u njoj na kraju tako da i vi nju birate – objašnjava Boban.

Na vebinaru je bilo moguće da kandidati postavljaju pitanja. Publika je pokazala veliku zainteresovanost za temu, tako da se sve vreme kroz razgovor obraćala pažnja i na pitanja kandidata koji su učestvovali aktivno u vebinaru kroz opciju ćaskanja.

Pogledaj video:

Oceni tekst

5
10 glasova
Marko Vučetić Marko Vučetić

Saradnik za odnose sa javnošću na sajtu HelloWorld.rs Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Nišu, gde je pisao naučne radove iz oblasti energetike, a sada piše PR tekstove i išao bi na TV gostovanja 24/7. Najveći lokal patriota u timu koji obožava svoju Kuršumliju i kaže da "Mladi menjaju sve(t)", što poslednjih godina kao aktivista u praksi stvarno i primenjuje.

0 komentara

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga