Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.
Mi pratimo trendove, na tebi je da se zavališ u fotelju i čitaš :)

Tag: QA (89 rezultata)
27.03.2024. ·
6 min

Od polaznika do profesionalca: Kursevi za IT prekvalifikaciju

U Srbiji se sve više ljudi odlučuje da se prekvalifikuje u IT sektor, tražeći tako nove prilike za profesionalni razvoj i bolje zaposlenje. Obrazovne institucije i drugi centri za edukaciju nude raznovrsne programe obuke, od programiranja do testiranja softvera, otvarajući vrata zainteresovanima za ulazak u dinamičan svet IT industrije. Škole i kursevi za prekvalifikaciju Kada je reč o izboru pravog kursa ili škole za prekvalifikaciju, potrebno je razmotriti različite aspekte – od programa koji se nude do metoda nastave i ishoda zaposlenja. Među kursevima koji su se pokazali kao bolji u ovom procesu su IT Bootcamp, Code by Comtrade, Quantox Academy, Cubes i SmartInIt. Ove obrazovne institucije nude širok spektar kurseva, prilagođenih kako početnicima tako i onima koji već imaju određeno predznanje. IT Bootcamp IT Bootcamp je poznat po svojim intenzivnim programima koji pokrivaju ključne oblasti IT-a. Polaznici imaju priliku da se upuste u testiranje softvera, gde uče o različitim metodologijama testiranja, korišćenju alata i automatizaciji procesa. Za one zainteresovane za programiranje, IT Bootcamp nudi kurs osnova programiranja uz korišćenje Jave, pružajući čvrstu osnovu za dalji razvoj u ovom programskom jeziku. Program razvoja veb stranica nudi obuku u JavaScriptu, PHP-u i WordPress-u, dok kurs o osnovama veb programiranja sa Pythonom polaznicima omogućava da zakorače u svet programiranja kroz jedan od najtraženijih jezika danas. Kurs agilnog projektnog menadžmenta u IT-u je dizajniran da učesnike upozna sa agilnim metodologijama rada koje su sve prisutnije u savremenim IT kompanijama. Code by Comtrade Code by Comtrade je usmeren na razvoj specifičnih tehničkih veština i nudi širok spektar programa. Od Java i AI Developmenta, preko Front-End i Python Developmenta, do PHP Developmenta i Testinga & QA. Kurs Web Designa omogućava polaznicima da se upoznaju sa osnovama dizajniranja modernih i funkcionalnih veb sajtova. Blockchain Development kurs otvara vrata svetu kriptovaluta i distribuirane tehnologije, dok Android i iOS Development programi polaznicima pružaju znanje potrebno za kreiranje aplikacija za dve najpopularnije mobilne platforme. Pored toga, škola nudi i Microsoft obuke, usmerene na specifične tehnologije i alate koje nudi Microsoft. Quantox Academy Quantox Academy se fokusira na praktičnu primenu znanja i veština. Polaznici mogu izabrati između kurseva koji pokrivaju osnove Front-End programiranja, React, PHP, Java, i Python tehnologije, kao i razvoj za Android i iOS platforme. Programi o WordPressu i UX/UI dizajnu omogućavaju polaznicima da se specijalizuju za kreiranje sadržajnih i estetski privlačnih veb sajtova i aplikacija. Kurs o projektnom menadžmentu i automatskom testiranju pruža uvid u organizaciju projekata i efikasno upravljanje kvalitetom softvera. Cubes Cubes nudi programe koji su usmereni na konkretne tehnologije i platforme. Kursevi pokrivaju JAVA - Spring & Hibernate, Frontend & WordPress, osnove Java programiranja, kao i specijalizovane kurseve za razvoj Android aplikacija i QA. Dodatno, Cubes nudi kurseve PHP - Laravel, JavaScript & React.js, kao i besplatne kurseve osnova HTML-a i CSS-a za one koji tek ulaze u svet veb programiranja. Kroz ove programe, polaznici stiču ne samo teoretsko znanje već i praktične veštine potrebne za rad u IT industriji. SmartInIt SmartInIt svojim polaznicima nudi temeljnu obuku u programiranju i razvoju softvera, sa posebnim naglaskom na praktične veštine. Njihovi programi pokrivaju širok spektar tema – od osnova programiranja, preko naprednijih kurseva u web frontend i backend razvoju, do specijalizovanih programa za manuelno i automatsko testiranje softvera. Kroz interaktivne časove i projekte, polaznici imaju priliku da nauče kako da primene stečeno znanje u stvarnim radnim situacijama, čime se povećava njihova konkurentnost na tržištu rada. Iskustva i uvidi polaznika U svetu IT-ja, priče o prelasku iz jedne karijere u drugu često su inspirativne i puno govore o fleksibilnosti i mogućnostima koje industrija nudi. Takav je slučaj i sa Igorom Dumitraškovićem QA testerom u kompaniji 4Create i Slađanom Stojićem, diplomiranim politikologom, čije iskustvo u učenju i prelasku na IT tržište ilustruje raznolikost puteva koje pojedinci mogu odabrati na svojem profesionalnom putovanju. Igorova odluka da upiše Cubes kako bi postao QA tester bila je inspirisana preporukom njegove sestre, koja je već bila deo IT sektora. "Školu mi je preporučila sestra koja je već imala iskustva u IT-ju i čula je da imaju dobar obrazovni program za QA testere", objašnjava Igor. Ovaj savet je poslušao i prošao i šestomesečni obrazovni program sa četiri časa nedeljno, koji je bio prilagođen osobama bez IT predznanja. "Na početku je bilo mnogo novih informacija za mene, ali s obzirom da je kurs osmišljen za polaznike koji nemaju nikakvo IT predznanje, nije mi bilo teško da pratim nastavu od samog početka", ističe Igor, naglašavajući pristupačnost programa početnicima. Najveći izazov u njegovom školovanju bilo je savladavanje automatskog testiranja, posebno Seleniuma. "Najteže mi je bilo kada smo učili automatsko testiranje, odnosno Selenium, pa sam pored domaćeg koje nam je davao predavač, dodatno gledao tutorijale na YouTube-u i Udemy-u", kaže Igor, ukazujući na značaj samostalnog učenja i dodatnih resursa u savladavanju složenih tema. Nakon završetka škole, Igoru je trebalo oko mesec dana da nađe zaposlenje, a škola mu je, po njegovim rečima, znatno pomogla u postavljanju osnova za dalji profesionalni razvoj. Sa druge strane, Slađanov put bio je nešto drugačiji. Kao diplomirani politikolog, on se odlučio za IT sektor nakon što je, kroz razgovore sa prijateljima, shvatio da IT industrija pruža "dobru atmosferu, dobre prilike i konstantnu mogućnost za unapređenje". Tada je odlučio da upiše Code by Comtrade školu kako bi postao Java programer. Prvi koraci ka novoj karijeri nisu bili laki. Pokušaj samostalnog učenja brzo je naišao na prepreke. "Mislio sam da mogu sam da se nosim sa svime, ali ubrzo sam shvatio da mi nedostaje disciplina. Nisam imao ni dovoljno znanja ni strukture", priznaje Slađan. Ovaj uvid doveo ga je do odluke da se upiše na kurs prekvalifikacije. Početak kursa za Slađana nije bio ništa manje izazovan. S novim informacijama koje su neprestano pristizale, osećao se preplavljeno. "Prva tri meseca bila su najteža. Svaki dan su me ‘bombardovali’ novim informacijama, i bilo je trenutaka kada sam mislio da neću uspeti da sve to povežem", kaže on. Ali, strast prema IT-ju i vizija budućnosti u kojoj je deo te industrije držali su ga motivisanim. "Postoje trenuci kada jednostavno morate da verujete u proces. Iako su informacije na početku izgledale kao ogroman zid, vremenom sam naučio kako da ih složim u koherentnu celinu", dodaje. Nakon što su "kockice počele da se slažu", Slađan je počeo da oseća sve veću sigurnost u svoje znanje i veštine. "Kada sam konačno shvatio kako sve funkcioniše, počeo sam da uživam u učenju. Sada, kada šaljem svoj CV, zaista verujem u to što nudim", ističe on. Slađan gleda na svoje iskustvo kao na ključni korak u svojoj profesionalnoj transformaciji. "Važna stvar koju sam naučio je kako da budem disciplinovan i kako bolje da se nosim sa izazovima. IT prekvalifikacija nije samo promenila moju karijeru, već i mene kao osobu”. Igorov i Slađanov pristup obrazovanju i profesionalnom razvoju u IT sektoru ilustruje važnost fleksibilnosti, samostalnog učenja i mreže podrške. Igorovo iskustvo naglašava značaj specijalizovanih obrazovnih programa i dodatnih resursa za savladavanje tehničkih veština, dok Slađanova priča ukazuje na vrednost promene karijere i upornosti u učenju. Oba puta pokazuju da, bez obzira na početni background, strast prema učenju i prilagodljivost mogu dovesti do uspešne karijere u dinamičnom IT sektoru.

HelloWorld
0
27.02.2024. ·
6 min

Nedostatak kadra u srpskom IT-ju: Video igre prave teolozi i pravnici, a filolozi i istoričari programiraju 

Mada je u gejming industriji taj problem još izraženiji, i celokupno domaće IT tržište “boluje” od nedostatka zaposlenih. Sudeći po oglasima za poslove, u obe ove visokotehnološke sfere nedostaje stručni kadar, pre svega obučen za visoke pozicije, poput seniora programera, menadžera, inženjera…   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u ovoj u industriji radi više od 100.000 zaposlenih. Takođe, prema podacima Vojvođanskog ICT klastera, danas je 20 odsto svih studenata u Srbiji u nekoj oblasti IT, ali  to nije dovoljno za potrebe tržišta čiji je rast oko 10 odsto godišnje.   Trenutno domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. U njega uplovljavaju najčešće diplomci sa beogradskih fakulteta - FON, ETF i matematičkog, novosadskih - FTN i matematičkog, kragujevačkih - FIN i FTN i niških - elektronskog i mašinskog. Tu su još i RAF, Singidunum i Metropoliten.   Kako obrazovni sistem ne može da isprati vrtoglave promene u svetu visoke tehnologije, kadar u gejmingu i IT industriji sve češće se uvozi iz drugih i neočekivanih oblasti. Kako nam je nedavno rekla Svetlana Mikić, menadžerka za brend i komunikacije u beogradskom Studiju Playstudios Europe, u njihovoj kompaniji video igre prave i glumci, arhitekte, slikari, kuvari, teolozi. Slično, i IT firme sve češće zapošljavaju programere koji su nekada bili filolozi, hemičari, nastavnici, advokati…  Prema rečima Milana Šolaje, direkora Vojvođanskog IKT klastera koji već deceniju organizuje prekvalifikacije iz drugih profesija u IT, ovo tržište ima veliki potencijal i rastuću “žeđ” za talentima.  - Što se tiče radne snage, kako godine prolaze sve je više izražen nedostatak menadžerskih kadrova u IT kompanijama, dakle ljudi koji su specijalizovani za razne oblasti ali sa primenom u IT industriji. Jednostavno, ne postoji mnogo obrazovnih institucija koje školuju takav kadar, niti dovoljan broj takvih studenata (menadžment u IT, marketing u IT, HR u IT i slično) - kaže za Helloworld Šolaja.   - Kada je reč o prekvalifikacijama, mnogo je važnije sa kakvim se odnosom i navikama dolazi, nego sa kojim prethodnim obrazovanjem. Ako kandidat želi da uči i zna da uči, neće imati problem da savlada znanja i veštine koje će mu biti potrebne na radnom mestu u IT-ju. Kada je reč o developerima, programerima, uvek su dobrodošla znanja i veštine vezani za logiku i matematiku, ali to je samo osnova. Spremnost na stalno učenje i usavršavanje je u ovoj branši neophodno i konstantno.  Zamenila školsku katedru za IT kompaniju  Marija Savić, bivši nastavnik engleskog jezika, prevodilac, master filolog-anglista, do pre dve godine radila je u prosveti, a danas je programer. Kao početnik, junior u timu zarađuje više nego posle 15 godina nastavničkog iskustva u školi.   - Drug mi je poslao link za državnu prekvalifikaciju, prijavila sam se, položila testove, i odabrala kurs za full-stack Javu, nemajući pojma ni šta je Java ni šta me čeka. U početku me nije zanimalo da se bavim programiranjem, a odabrala sam taj kurs samo da bih videla da li je tačna tvrdnja da svako može da nauči programiranje. Verovala sam da nemam sklonosti ka tome, divila sam se ljudima koji imaju mozak za tehničke nauke, ali mi je programiranje kao profesija delovalo previše apstraktno i nerazumljivo. Kasnije sam odslušala kurs za full-steck PHP, tako da imam oko dve godine formalno-neformalnog obrazovanja za IT - navodi Marija za HelloWorld.  Zabluda da posao i ogromna plata čekaju nove IT-jevce  Uprkos podatku da tržište vapi za stručnjacima, do prvog Marijinog zaposlenja u IT sektoru, prošli su meseci i čak 147 prijava za posao.  - Mnogi razmatraju programiranje kao profesiju gde ih odmah čekaju sigurno zaposlenje i visoke plate. A za to nema garancije. Zavisi od vaših sposobnosti, znanja, truda, energije, ali i od uslova na tržištu. Najteži deo prelaska u IT bio je pronaći posao, poslodavca koji će zaposliti početnika bez iskustva. Tražila sam ugovor, platu, regulisan staž i osiguranje. Nisam htela da volontiram, niti praksu. Prijavljivala sam se na sve oglase iz čijih sam opisa zadovoljavala bar deo uslova. Od tih 147 prijava, samo je jedna bila uspešna, i to je firma u kojoj i danas radim - priča naša sagovornica.   Prema njenim rečima, upornost, istrajnost, i ogromna psihička snaga, suočavanje s odbijanjem neophodni su da bi se istrajalo.   - Važna je i volja da se uči novo, bez obzira na životno doba. Imam kolegu kom nedostaje nekoliko godina do penzije, a on je odlučio da se prekvalifikuje i oproba u IT-ju i sada radi kao junior sa mnom u timu. Neophodno je pratiti promene i stalno učiti. Trebalo bi da se snalazite na internetu, razlikujete korisne informacije od beskorisnih, da radije sat vremena provedete slušajući neki kurs nego listajući tuđe objave po društvenim mrežama.  Od ranije sam svakako imala sklonosti ka računarima i tehnologiji, znam engleski jezik, komunikacija sa strancima nije mi problem, kao ni pisanje prijava, pisama, mejlova. Čini mi se da prekvalifikacija u IT nije za nekoga ko nema apsolutno nikakvih sklonosti ka radu sa računarima.   Obuka jeste opcija za sticanje znanja, ali nije zamena za fakultet. Postoji razlog zašto se softversko inženjerstvo na fakultetu izučava četiri godine.   Sa diplomom istorije uplovio u svet IT  Istoričar Miloš Subašić, je preko Foruma mladih sa invaliditetom programa UNDP prošao besplatan bootcamp za posao Front end development, gde je učio HTML, CSS, JavaScript i React.js. Zbog nepristupačnosti školskih zgrada osobama sa invaliditetom nije radio kao nastavnik, već sticajem okolnosti bio je duže od decenije zaposlen u kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta i u kojoj je uglavnom posao obavljao  online, od kuće. Kada je tokom pandemije iznenada ostao bez posla, na predlog brata počeo je da uči programiranje.  - Neočekivano sam se snašаo, jer sam verovao da je programiranje najteža stvar na svetu, ali bilo mi je vrlo zanimljivo, brzo sam učio. Već tokom jedne od obuka, nakon devet meseci u potpuno novom svetu, dobio sam prvi posao. Počeo sam na poziciji Junior Front end developer, na projektu koji se radio u Gatsby-u (to je faktički React...). Sada već dve godine radim za klijenta koji ima svoj custom CMS, Python-a, tako da sam zbog te situacije prekomandovan u QA departman. Svideo mi se proizvod na kome radim, aplikacija koja pomaže ljudima koji imaju problem sa spavanjem. Naš projektni tim kvalitetno radi, a i klijent je sjajan prema nama. Zaradom sam više nego zadovoljan.  Uverio sam se da je u IT mnogo veća cena radnog sata nego u drugim industrijama - ističe Miloš.  Preko UNDP Programa prekvalifikacije za IT, koji finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za šest godina je realizovano pet ciklusa prekvalifikacija za IT, u okviru kojih je obučeno oko 2.600 ljudi. Svega dva odsto prijavljenih je odustalo, a gotovo polovina je pronašla posao u IT-ju nakon ove škole. Analiza onlajn IT oglasa koju periodično sprovodi UNDP u saradnji sa Infostudom, pokazuje da se pored seniorskih, mediorskih i juniorskih pozicija, sve češće traže i takozvane prateće IT pozicije kao što su QA testeri, biznis analitičari, analitičari podataka, dizajneri.   Prosečne plate junior sistem administratora je oko 740 evra, za junior projektnog menadžera je oko 850 evra, dok je za poziciju junior mobile developer prosečna plata 980 evra.       

HelloWorld
8
01.02.2024. ·
1 min

HelloWorld o stanju na tržištu rada u okviru projekta „PreobuQA“: Uprkos izazovnoj godini, IT industrija u fazi stabilizacije

Na drugoj radionica pod nazivom “Stanje na tržištu rada u IT sektoru”  u sklopu projekta “PreobuQA” Marko Vučetić, PR sajta Helloworld.rs analizirao je promene koja su se desile u IT industriji u poslednjih nekoliko godina. Da podsetimo projekat je fokusiran na prekvalifikaciju mladih između 18 i 30 godina u QA testere u okviru IT industrije kako bi se unapredio njihov položaj na tržištu rada širom Srbije. Deo je BOLD programa podržanog od strane Ambasade SAD, a realizovan je u saradnji sa Institutom za razvoj i inovacije i Asocijacijom za afirmaciju kulture – ASK. Marko je predstavio učesnicima projekta aktuelne informacije o trenutnom stanju na IT  tržištu rada, a fokus je bio na ponudi poslova za   inženjere, za koje u ovom trenutku postoji 69 oglasa za posao na sajtu HelloWorld.rs. "Krajem 2022. počelo je da se menja tržište. Na globalnom nivou smo imali veliki broj otkaza, što je direktno uticalo na stavove poslodavaca u Srbiji, u smislu da su bili daleko oprezniji u zapošljavanju nego godinama ranije", rekao je Vučetić i objasnio: Tržište je trenutno u fazi stabilizacije. Prethodne godine na sajtu Helloword.rs zabeleženo je 50% manje oglasa i očekujemo da će se u narednom periodu situacija znatno poboljšati. Oko 15% od ovih oglasa namenjeno je junior kandidatima. Takođe, mogli smo da primetimo i pad broja konkursa za remote pozicije, gde je u 2022 godini njihov udeo bio 31%, dok je u 2023. pao na 21%. Na tržištu smo primetili da kompanije iz različitih industrija lakše privlače visokokvalifikovane IT stručnjake, iako se ne radi o kompanijama kojima je IT primarna delatnost.

29.01.2024. ·
1 min

HelloWorld.rs na radionici u okviru projekta „PreobuQA“: Kako do prvog posla u IT-ju?

„Kako do prvog posla u IT-ju?“ bila je tema radionice koju je u okviru projekta „PreobuQA“ održao Marko Vučetič, PR menadžer sajta Helloworld.rs. Projekat je usmeren na prekvalifikaciju mladih između 18 i 30 godina u QA testere u okviru IT industrije kako bi se unapredio njihov položaj na tržištu rada širom Srbije. Deo je BOLD programa koji podržava Ambasada SAD, a realizovan je u saradnji Instituta za razvoj i inovacije i Asocijacije za afirmaciju kulture – ASK. Marko je učesnicima projekta preneo osnovne informacije o ponudi poslova za QA inženjere na IT tržištu rada u poslednjih nekoliko godina. Zatim je predstavljen sajt HelloWorld.rs na kome mogu da pronađu svoj prvi posao u ovoj industriji i tako zakorače u svet IT-ja. Učesnicima je prikazan i sistem pretraživanja plata, iskustva zaposlenih kao i blog na sajtu Helloworld.rs gde mogu da se informišu, pročitaju interesantne priče i podatke sa IT tržišta. Bilo je reči o tome zašto je proaktivnost važna prilikom traženja posla, koliki je značaj rada na projektima koji mladima donose neophodno iskustvo, ali i referencu prilikom zapošljavanja Projektom „PreobuQA“ predviđena je još jedna radionica koja će biti realizovana u saradnji sa sajtom Helloword.rs, u sredu 31.1 i to na na temu „Stanje na IT tržištu rada“. Organizatori projekta očekuju da će rezultat projekta biti  50 obučenih mladih koji imaju veću mogućnost da pronađu dobro plaćen posao. Od ovog broja 10 mladih će se samozaposliti, dok će se preostalih 15 zaposliti kod poslodavaca do kraja projekta kažu iz Instituta za inovacije.  

25.12.2023. ·
2 min

IT tržište Srbije u prvih devet meseci: Pad potražnje za kandidatima i skok konkurisanja

Broj oglasa za IT pozicije u prvih devet meseci 2023. godine je manji za čak 52% u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su najnoviji podaci sajta HelloWorld.rs. Najplaćeniji posao i ove godine u IT sektoru bila je Software inženjer, sa prosečnom platom između 1.807 i 1.985 evra. Istraživanje našeg sajta takođe pokazuje i sve veću potražnju za juniorima kojima je namenjeno čak 15% oglasa za posao, dok je potraga za seniorima konstantna i taj udeo oglasa je 22%. Pad broja oglasa primećen krajem 2022. godine Analizirajući podatke od januara do septembra 2023, uočen je značajan pad od 52% u broju IT oglasa u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend primećen je u poslednjem kvartalu prethodne godine kada se desio i pad broja oglasa na sajtu. I pored toga, zabeležen je rekordan broj konkurisanja kandidata - u 2023. godini veće je za 55% u odnosu na 2022. Ovaj trend nastavlja se i u trećem kvartalu ove godine. Za Software inženjere nema krize U poslednjih nekoliko godina, IT sektor beleži sve veću potražnju za stručnjacima iz različitih oblasti. Dok se Software inženjeri i dalje nalaze  na ključnoj radnoj poziciji, postoje i drugi visoko traženi poslovi u IT-ju. Na listi najtraženijih su: Software Inženjer IT Help Desk / Support System Administrator / Inženjer Frontend Developer Data Warehouse / Business Intelligence Developer HelloWorld je radio na unapređenju platforme za prikaz informacija o platama, kako bi te podatke učinio preciznijim i relevantnijim za korisnike. Ovaj korak ima za cilj veću sigurnost korisnika sajta u to da prikupljeni podaci odražavaju što realniju sliku o platama u IT sektoru u Srbiji. U saradnji sa Data Science timom smo razradili metodologiju koja će nam omogućiti ovakav pristup. Najplaćeniji su i ove godine Software inženjeri, pored njih se visoko kotiraju i Project menadžeri. Ovako izgledaju prosečni opsezi plata po pozicijama: Software Inženjeri: Prosečna plata se kreće od 1.807 do 1.985 evra. QA Specijalisti: Zarade variraju od 1.047 do 1.245 evra. IT Help Desk: Prosečna plata je između 700 i 790 evra. Test Engineer: Zarade se kreću od 1.106 do 1.365 evra. Project Manager: Prosečna plata iznosi od 1.414 do 1.765 evra. Kada govorimo o najtraženijim tehnologijama u septembru 2023. godine to su: SQL, JavaScript, Cloud, Git i Java. Konstantna potražnja za seniorima i pad broja oglasa za rad od kuće U poređenju sa 2022. godinom, beležimo značajne promene u potražnji kadrova po senioritetu. Konkretno, potražnja za juniorima beleži skok sa 9% na 15%, dok je kod mediora uočen pad sa 68% na 63%. Seniori imaju stabilan udeo oglasa od 22%. U 2023. godini, udeo remote pozicija u ukupnom broju oglasa smanjen je sa 32% na 22%. Ova promena sugeriše prilagođavanje poslovnih modela kompanija, koje sve više naglašavaju potrebu za angažovanjem kadrova koji su fizički prisutni na radnom mestu.  

HelloWorld
0
19.06.2023. ·
10 min

Kako je Clockify promenio igru: Intervju sa Ljubomirom Siminom

Kompanija CAKE.com, najpoznatija po svom proizvodu - Clockify, izvanredan je primer kako treba da izgleda uspešno razvijanje sopstvenog proizvoda. Osnovana sa jasnom vizijom da postane product-based kompanija, CAKE je utabao put transformacije od konsultantske firme do lidera u industriji alata za praćenje vremena. Ovaj proces nije bio lak; zahtevao je inovativnost, upornost i stalno prilagođavanje. Ipak, ono što ovu priču čini posebno inspirativnom jeste potvrda činjenice da razvijanje sopstvenog proizvoda donosi ogromne vrednosti - ne samo kompaniji, već i njenim klijentima, zaposlenima i industriji kao celini. Ljubomir Simin, VP of Engineering za Clockify, otkriva kako je tim prešao put od male konsultantske firme do globalnog lidera u svom domenu. U razgovoru za HelloWorld.rs, Ljubomir otkriva kako su se izborili sa izazovima, kako su inovacijama prevazilazili prepreke, i kako su, kroz stalnu interakciju sa korisnicima, izgradili proizvod koji zadovoljava stvarne potrebe na tržištu. Ova priča je odličan primer kako strast za razvojem sopstvenih proizvoda može da rezultira u stvaranju nečega što daleko nadmašuje prvobitne ideje i motivacije. U najmanju ruku potvrđuje da je Clockify mnogo više od alata za praćenje vremena - to je proizvod vizije i posvećenosti.  Ova priča svakako treba da bude inspiracija za one koji žele da se bave razvojem proizvoda, bilo da su već deo takvih kompanija ili teže da postanu deo njih. Intervju vam prenosimo u celosti. Šta je Clockify? Kako je izgledao početak razvoja Clockify-a? Koje su bile prvobitne ideje i motivacije? Ljubomir: Clockify je trenutno najpoznatiji alat za praćenje vremena. Mi smo oduvek hteli da budemo product-based kompanija, i rado smo razvijali naše proizvode dok smo se istovremeno bavili konsaltingom. Kao konsultantska firma, koristili smo razne alate koji su nam olakšavali rad sa klijentima, između ostalih i time tracking alat. I ranije, jedan od naših kolega je došao na ideju da mi razvijemo naš alat za praćenje vremena, međutim, tada nismo videli potrebu za tim. Sve dok u jednom trenutku nije stigao mejl od kompanije čiji smo alat za praćenje vremena koristili, u kojem navode da će povećati cene korišćenja softvera, što nas je podstaklo da razvijemo naš proizvod — time tracking softver. Koje su bile ključne faze u razvoju Clockify-a? Možete li nam opisati neke od najznačajnijih prekretnica tokom tog procesa? Ljubomir: U toku razvoja Clockify-a desilo se više značajnih prekretnica.  Prva značajna faza koja se desila je atrakcija. Ubrzo nakon lansiranja našeg proizvoda ljudi su počeli da koriste Clockify. Druga značajna faza se desila kad smo počeli da zapošljavamo non-dev ljude. S obzirom na to da je Clockify od samog starta privukao veliki broj korisnika, bili su nam potrebni ljudi koji će pružati podršku korisnicima (customer support agents), kao i ljudi koji će voditi računa o veb-sajtu i njegovom sadržaju (SEO specijalisti, marketari i pisci).  Treća ključna faza po meni možda i najbitnija, bila je kad smo dobili Fortune 500 klijenta. Ona je bila važna, jer smo dobili veći priliv novca odjednom, što nam je dalo energiju i fokus da nastavimo marljivo da radimo na Clockify-u. Takođe, uverili su nas da imamo proizvod koji je neophodan tržištu, čim tako velika kompanija želi da koristi naše usluge.  Potom, jedna od značajnih prekretnica je bila uvođenje standardnih plaćenih pretplata, koje su bile najjeftinije na tržištu, pa smo samim tim imali prednost nad našom konkurencijom. Koliko su bile važne inovacije tokom razvoja Clockify-a? Koje su neke od najzanimljivijih funkcionalnosti koje su dodate tokom vremena? Ljubomir: Prema mom mišljenju, inovacije su važne i u procesu organizacije rada, i u tehničkom smislu. Bilo je puno zanimljivih tehničkih izazova koji se tiču podrške svih funkcionalnosti Clockify-a, pogotovo kad smo dobili veliki broj korisnika koji se nalazio u različitim vremenskim zonama. Tada je bilo potrebno da se na inovativan način reši funkcionisanje našeg proizvoda, tako da može da podrži sve te ključne faktore.   Kada su u pitanju karakteristike softvera, primarno smo gledali koje funkcionalnosti imaju drugi alati za praćenje vremena, koliko koštaju njihove mesečne pretplate i šta je uključeno u te planove. Mi smo ponudili najbitnije funkcije u besplatnom planu, dok su naši konkurenti nudili te iste karakteristike, samo u plaćenim planovima. Najzanimljivija funkcija po meni je scheduling. Scheduling, tj. zakazivanje, jeste način da se raspodele ljudi na projekte, da se odredi do kad određena osoba treba da radi na tom projektu, kojima danima, koliko sati, itd. I onda se sve te raspodele mogu videti kroz projekat ili kroz osobu. Samim tim se može na vremenskoj liniji videti kako teče razvoj proizvoda, koliko košta, koliko ljudi i koje tačno osobe će raditi na određenom projektu. Ova funkcionalnost se može koristiti za planiranje razvoja projekta, s obzirom na to da daje uvid u raspoloživost ljudi i to kako oni troše svoje vreme na poslu.  Razvoj softvera često može biti izazovan. Koje su bile najveće prepreke ili teškoće s kojima se tim susreo tokom razvoja Clockify-a? Ljubomir: Na prepreke i izazove treba posmatrati sa dva aspekta: tehnički izazovi i organizacioni. Tehnički izazovi su počeli da se javljaju kad je veliki broj ljudi počeo da koristi naš proizvod. Kako je rastao broj korisnika, tako je rasla količina podataka, koja je zahtevala regulaciju tehničkih procesa.  Na početku su nam prepreke bile kako poboljšati softver za klijente koji prave hiljade projekata, a sada kako automatizovati funkcionisanje softvera za klijente koji prave na desetine hiljada projekata. Stalni razvoj proizvoda diktira konstantno praćenje i evaluiranje tehničkih procesa. S druge strane, neophodno je i neprestano pratiti procese koji se tiču organizacije rada u timu. Buduću da smo počeli kao start-up sa malim brojem zaposlenih, a sad smo već kompanija sa preko 300 zaposlenih, susreli smo se i sa organizacionim izazovima.  Na početku je na Clockify-u radilo svega par developera, a sad nas u timu ima preko 50. Svi mi moramo da radimo efikasno, što zahteva nove ideje i dogovore, uvođenje novih koraka, izbacivanje nekih starih, kao i optimizaciju procesa rada kako bismo održali incijalnu efikasnost. Kako ste testirali Clockify tokom razvojnog procesa? Koje su metode i strategije testiranja korišćene kako biste bili sigurni u kvalitet vašeg proizvoda? Ljubomir: Jedan od razloga zašto smo tako uspešni jeste i kvalitet našeg proizvoda. Važna karika u procesu razvoja Clockify-a su aktivnosti koje realizuje QA tim. Sastoji se od dva podtima, zaduženih za manuelno i automatsko testiranje, a pokrivaju veb, mobilne i desktop aplikacije. S druge strane, povratne informacije koje smo dobijali od naših korisnika su nas takođe uveravale u kvalitet Clockify-a. Pored pozitivnih komentara, dobijali smo i razne sugestije. Te informacije su postale vrlo bitan deo naše procedure, jer su nam ukazivale na razne šanse ali i propuste. Kako je Clockify izbačen na tržište? Koje su bile marketinške strategije i taktike koje su korišćene da privučete korisnike? Ljubomir: Jedna od prvih marketinških taktika koju smo primenili je plasiranje Clockify-a na sajtu Product Hunt. Za manje od 24 sata smo dobili preko 20.000 novih korisnika. Ovo je bio prvi veći porast broja korisnika, koji je potom povukao dalji razvoj naše marketinške strategije, koja se sastojala iz nekoliko etapa. Prvobitno smo ponudili potpuno besplatno korišćenje Clockify-a sa gotovo istim funkcionalnostima koje je konkurencija naplaćivala.  U sledećem koraku, razvojem dodatnih mogućnosti, uveli smo mesečne pretplate koje nisu bile visoke, a naši konkurenti nisu mogli da se takmiče sa našim cenama. Potom smo uveli i referalne programe koji su nam doneli znatan broj novih korisnika. Kako ste prikupili povratne informacije od korisnika Clockify-a? Koje metode su korišćene za prikupljanje mišljenja korisnika i kako su te povratne informacije uticale na dalji razvoj? Ljubomir: Povratne informacije od korisnika se prikupljaju kroz više različitih kanala, i to kroz korisničku podršku, prodajni tim i forum na našem sajtu. Korisnička podrška podržava komunikaciju putem četa, mejla i poziva, dostupna je 24/5 i 16/2. Njihovi odgovori su struktuirani prema određenim parametrima koji nam daju bitne uvide u dalji potencijalni razvoj proizvoda. Prodajni tim je na pulsu tržišta, kroz razgovore sa potencijalno novim korisnicima prikuplja podatke o tome kakve su dodatne funkcionalnosti tražene. Pored informacija o novim funkcijama, takođe dobijaju i komentare o unapređenju postojećih karakteristika. Nakon kategorizacije povratnih informacija, njihovom daljom analizom se bavi product tim. Product tim procesuira dobijene podatke i potom odlučuje koje će se funkcionalnosti razvijati i na koji način.  Ovaj vid prikupljanja povratnih informacija je od izuzetne važnosti, jer smo imali par situacija kad smo planirali da razvijamo jednu vrstu funkcionalnosti, dok nam je tržište sugerislo nešto drugačije.  Kakve su mogućnosti za profesionalni rast i razvoj u kompaniji Cake? Kako podstičete kreativnost i inovacije među zaposlenima? Ljubomir: Budući da sam zadužen za tehnički deo razvoja proizvoda Clockify, na podsticanje kreativnosti i inovacija gledam kao na esencijalan deo razvoja tima, a samim tim i proizvoda. Kako bi naši developeri rasli profesionalno, neophodno im je dati autonomiju u procesu rada. Što podrazumeva da tehnički tim ima apsolutnu slobodu da izabere tehnologije, framework i sve ostalo što mislimo da će najbolje rešiti neki problem. Time podstičemo ljude da istražuju i isprobavaju nove tehnologije u procesu rešavanja problema.  Koristimo mikroservisnu arhitekturu, što znači da je svaki deo sistema neki svoj servis. Taj servis, pošto je izolovan, može biti urađen na drugačiji način nego drugi servisi. Time podstičemo kreativnost kod naših developera. Što bi značilo da, kada pravimo novi servis, mi se kao tim dogovaramo šta može biti interesantan set tehnologija za njega, i razmatramo da li postoji nešto novo što bismo hteli da isprobamo.  Sve što uradimo je ograničeno na taj jedan servis. Samim tim, ako dobro izaberemo framework, možemo ga koristiti i za neke druge servise, a ako smo doneli lošu odluku, lako ćemo je ispraviti jer utiče na samo taj jedan deo sistema.  Ovakvim procesom organizacije rada omogućavamo dosta eksperimentisanja. Samim tim, naši developeri nikad ne stagniraju, jer se stalno  susreću sa novim tehnologijama. Takođe, redovno ažuriramo stare tehnologije. Sa Jave 8 smo prešli na 11, sa Jave 11 na 17, i tako dalje. A to podrazumeva ne samo da se zameni verzija, već i da se isprate te promene koje su urađene i da se prilagodi kod tim promenama. Koje su neke od vrednosti i principa koji su osnova za rad u kompaniji Cake? Kako se ovi principi odražavaju u procesu razvoja sopstvenog proizvoda? Ljubomir: Neke od osnovnih vrednosti za rad u CAKE.com su kultura inovativnosti, proaktivnosti i različitosti.  Naš multinacionalan tim se sastoji od ljudi koji potiču iz različitih okruženja, pa samim tim imamo raznolike perspektive koje nude hrpu inovativnih ideja. Podstičemo proaktivnost koja donosi efektivne rezultate, zbog kojih su naši proizvodi i tako uspešni. Kako biste opisali kulturu tima koji radi na razvoju Clockify-a? Kako timski rad i saradnja utiču na uspeh i napredak proizvoda? Ljubomir: Puno energije ulažemo da unapredimo naše procese rada i generalno funkcionisanje tima. Stalno analiziramo kako možemo na efektivan način da organizujemo radni dan, kako bismo  imali efikasnu komunikaciju, koja na kraju dana izuzetno utiče na uspeh i napredak proizvoda. Pored toga, trudimo se da nemamo puno mikromenadžmenta. Imam poverenja u svoje ljude, jer su oni to zaslužili svojim radom i investiranošću u projekat. S tim u vezi, developeri imaju jaku želju da taj proizvod bude uspešan, jer oni stoje iza njega. Svako će vrlo rado uskočiti da pomogne kolegi/koleginici kako bi se neki problem na što bolji način rešio. Naš tim je vrlo ponosan na svoj rad i internu saradnju, budući da proizvod koristi više od 5 miliona korisnika. Imaju taj osećaj zajedništva i pripadnosti koji veoma pozitivno utiče na dalji razvoj proizvoda i uspešno funkcionisanje softvera.

HelloWorld
0
15.05.2023. ·
4 min

3 principa na kojima je zasnovan uspešan softver

Što se duže bavite razvojem softvera, sve više shvatate da ne postoje čvrsta i sigurna pravila koja garantuju uspeh. Međutim, postoji tri principa koji mogu biti izuzetno korisni za izgradnju uspešnog softvera:  Dosadno je dobro Dizajnirajte tako da može da se testira  Ništa nije zauvek  Možda ćete primetiti da nećemo pisati o mikroservisima ili bilo kojoj određenoj tehnologiji uopšte. To je zato što su ovi principi dizajna sistema na fundamentalnijem nivou. Oni vode vaš izbor tehnologije, a ne obrnuto. Proći ćemo kroz svaki princip posebno.  Dosadno je dobro  Biti dosadan je fundamentalno za dobar softver. To znači oslanjati se na akumulirano znanje svih koji su tu bili pre vas. Velike su šanse da niste prva osoba koja je naišla na određeni problem.   Istražite uobičajene obrasce i drugi uspešan softver. Pogledajte kako su drugi ljudi pre vas rešili određeni problem. Pronađite izveštaje o greškama i pogledajte kako su ljudi redizajnirali svoje sisteme kao odgovor. Ukratko, koristite znanje koje su skupili drugi, ma koliko vam to delovalo dosadno.  Programeri često imaju tendenciju da obnove stare stvari koristeći najnovije tehnologije, samo zato što su zanimljive. Neki programeri čak biraju svoj tech stack samo da bi mogli da dodaju nešto novo i “kul” u svoj rezime. Izbegnite iskušenje.   Ukoliko nešto pravite, budite pažljivi kada usvajate nove tehnike i tehnologije.   Dizajnirajte tako da može da se testira  Kako da znate da li vaš softver ispunjava sve zahteve? Pa, testirate ga. Kada ste vremenski ograničeni, iskušenje je da uradite što manje testiranja. Stvar je u tome što se testiranje uvek dešava - samo je pitanja da li to rade QA testeri ili vaši korisnici. Korisnici su odlični u pronalaženju svih bagova koje niste ni tražili. Onda shvatite da niste uštedeli nikakvo vreme, već da ste samo otežali sebi posao - jer sada morate da sredite problem, a softver su ljudi već počeli da koriste.  Čak i ako želite da izbegnete da vaši korisnici prvi pronađu greške, ne možete zauvek da testirate svoj softver pre nego što ga objavite. Dakle, morate da pronađete način da dizajnirate softver koji se lako testira. Mnogi ljudi preporučuju korišćenje Test Driven Development-a, ili TDD-a, kako bi se osiguralo da se softver može testirati.   Bez obzira da li koristite TDD ili ne, potrebno je da pišete kod koji se može testirati.  Ništa nije zauvek  Blagoslov i prokletstvo softvera je to što se lako menja. Mostovi su dobra analogija za ovaj princip, jer su sušta suprotnost od softvera. Promena fizičke infrastrukture je spora, bolna i skupa. Kada se most izgradi, niko neće doći šest meseci kasnije i reći graditelju da ima nedelju dana da ga spoji na drugi put koji je desetak kilometara niz reku. Međutim, svaki programer ima svoju priču o tome kako je svoj softver prilagodio za rad sa neočekivanom komponentom u poslednjem mogućem trenutku. Jedini softverski sistemi koji nisu modifikovani su oni koje niko ne koristi.  Morate da dizajnirate svoj softver za promene, jer nije pitanje da li će, nego kada će se od vas tražiti da nešto ključno promenite ili prilagodite.   Drugi razlog da imate promene na umu je taj što ćete možda morati da se vratite par koraka unazad. Svaki programer je iskusio ovo u jednom trenutku: objavi se ažuriranje i softver samo prestane da radi. Kada se to dogodi, potrebno je da se vratite na stariju verziju dok ne shvatite šta je pošlo po zlu. Ako pravite softver koji nije sposoban za tako nešto, nabacićete sebi mnogo više posla.  Kako biste osigurali da je softver fleksibilan na taj način, podržite stare API-jeve uz nove. Ako imate bazu podataka, postarajte se da sve promene mogu da se vrate tako što nećete redefinisati ili uklanjati kolone ili tabele.  Postoji još jedna promena za koju morate da budete spremni: eventualna zamena vašeg sistema. Pisanje softvera je takvo da često niko nije siguran šta je apsolutno tačan odgovor kada se nešto pravi. Ako neko zameni vaš kod nemojte to shvatati kao uvredi, ako ste napravili softver koji traje pet godina to je impresivno.  Jednog dana, svaki deo koda koji ste napisali će biti isključen i deo vašeg posla u dizajniranju softvera je da taj proces bude što bezbolniji. Možda u tome uspete ako budete imali ove principe na umu. 

HelloWorld
0
18.04.2023. ·
3 min

Podrži IT Bootcamp i postani deo zajednice koja je iznedrila više od 860 IT juniora

Nakon četiri godine rada, 1,776 upisanih polaznika i 860 uspešno prekvalifikovanih pojedinaca, besplatna i neprofitna škola IT Bootcamp poziva kompanije, organizacije i pojedince da podrže projekat i tako postanu deo ove pozitivne društvene promene. Kada je 2018. godine nekoliko prijatelja u Njujorku došlo na ideju da kroz besplatno obrazovanje IT kadra doprinesu sektoru informacionih tehnologija u Srbiji, niko nije mogao da pretpostavi da će nekoliko godina kasnije polaznici IT Bootcampa činiti 1,8% ukupnog IT tržišta rada u Srbiji i biti zaposleni u skoro 300 IT kompanija. U strateškoj saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz pomoć nekolicine institucija, i individualnih donatora iz dijaspore, projekat je veoma brzo stao na noge i iz meseca u mesec rastao. Obuke su na početku bile dostupne samo u Beogradu, ali ubrzo su vrata otvorena i za polaznike iz Niša, zatim Novog Sada, Kosova i Metohije, da bi sada svi građani sa teritorije cele Srbije imali mogućnost prijave na jedan od sedam ponuđenih kurseva: Testiranje softvera (QA), Razvoj veb stranica (JavaScript), Osnove programiranja (Java), Razvoj veb stranica (PHP), Agilni projektni menadžment u IT-u, Osnove veb programiranja (Python) i Razvoj veb stranica (WordPress). Danas su IT Bootcamp kursevi prekvalifikacije prepoznati u celoj državi, a činjenica da preko 6,000 kandidata godišnje aplicira za ove programe dovoljno govori o potražnji ove edukacije, i značaju za pojedince koji nisu imali šansu da se obrazuju u IT sferi. Doprinos IT Bootcamp-a kao humanitarnog projekta ogleda se trostruko: ka kompanijama – u pripremi juniorskih kadrova različitih profila koji su deficitarni na srpskom IT tržištu; ka pojedincima - u ekonomskom osnaživaju osoba koje zahvaljujući našim kursevima stiču adekvatno tehničko znanje neophodno za pronalazak posla u IT sektoru; ka društvu u celini – u jačanju srpske privrede i rastu BDP-a koji je podstaknut brojem otvorenih radnih mesta. Menadžment škole procenjuje da je doprinos projekta na ekonomiju Srbije najmanje 7 miliona evra godišnje (uz pretpostavku da je mesečni doprinos zaposlenih kadrova oko 700 evra mesečno). Iako potpuno besplatan za polaznike, IT Bootcamp je do sada funkcionisao na osnovu finansijske podrške pružene od strane individualnih donatora, mahom iz dijaspore. Veliku podršku IT Bootcamp-u pružili su i Srpsko Filantropsko udruženje i NCR Fondacija, koje su prepoznale doprinos projekta i omogućili realizaciju kurseva svojim donacijama. Kako bismo na održiv način nastavili da funkcionišemo kao neprofitni projekat i da ostvarujemo našu misiju u pomaganju pojedincima i ekonomskom razvoju društva, potrebna nam je pomoć kompanija koje prepoznaju kvalitet i vrednost projekta i koje su spremne da nas podrže kroz finansijske donacije. Donacijom u vrednosti od 250 dolara obezbeđujete jednoj osobi da pohađa kurs, a da bi se odškolovala jedna grupa od 32 polaznika neophodno je izdvojiti 8,000 dolara. Na godišnjem nivou, škola posluje sa budžetom od oko 100,000 dolara. Ukoliko projekat postane samoodrživ kroz donacije kompanija, biće to veliki uspeh za IT zajednicu u Srbiji i dokaz da je ulaganje u znanje ključ za dalji, zajednički napredak. IT Bootcamp pruža mogućnost besplatne edukacije, ali pored toga dovodi do pozitivnih promena kako u nama samima tako i u društvu, o čemu najbolje svedoče izjave polaznika, ali i kompanija koje su im dale šansu. Pozivamo vas da svojom donacijom podržite projekat. Više o mogućnostima doniranja možete pronaći na vebsajtu itbootcamp.rs ili kontaktom putem email-a milena.djordjevic@divac.com

HelloWorld
0
24.03.2023. ·
5 min

Održan događaj: Položaj žena u IT industriji

Juče je u sali Impact Hub-a održan događaj na temu „Položaj žena u IT sektoru“, na kome su govorile Anastasia Engelhardt, QA Automation Engineer, Lioneight, Tamara Viličić, Senior Software Engineering Manager, Microsoft, Mirjana Trobok, Delivery Director, Levi9. Moderatorka događaja bila je Jelena Zelenović sa sajta HelloWorld. Na samom početku naše sagovornice su otkrile kakav je bio njihov karijerni put i kako su se odlučile za IT industriju. Anastasia je otkrila da je pre posla u Lioneight-u radila kao fotoreporterka i prevodilac ruskog jezika. Međutim, kada je počela pandemija odlučila da se prekvalifikuje. - Bila sam multitasker, radila sam kao fotoreporter i prevodilac ruskog jezika. Zbog Korone sve je propalo i odlučila sam se da pređem u IT industriju, a ona se konstantno razvija i tu će uvek biti posla - podelila je sa publikom Anastasia. Tamara je ispričala kako se opredelila, od samog početka svoje karijere, za rad u ovoj industriji i kako je svoj prvi posao dobila u Microsoftu, gde i danas radi. - U mojoj porodici su svi inženjeri, pa je nekako bilo prirodno da i ja nastavim tim stopama. Kada je trebalo da upišem fakultet nije bilo dileme, znala sam da ću otići na Elektrotehnički fakultet - kaže Tamara. Mirjana je istakla kako ju je rad sa  ljudima i želja da stvara usmerila na IT industriju. - Svoju karijeru u IT industriji sam započela u momentu kada taj sektor još uvek nije bio razvijen kao danas. Počela sam kao junior u Levi9-u, a danas sam jedan od tri Delivery direktora u Beogradu. Uspela sam da napredujem nezavisno od svog pola, tako što sam se svakodnevno zalagala i trudila - objašnjava Mirjana. Da li su žene manje plaćene od muškaraca i da li postoji diskriminacija u IT industriji? Sagovornice su podelile svoje iskustvo u radu i složile su se da u IT industriji nisu osetile nikakav vid diskriminacije i da se na poslu isključivo prate rezultati, u skladu sa kojima se i nagrađuje njihov rad. - Iz onoga što sam ja osetila i iz razgovora sa prijateljicama mogu da zaključim da zarada ne zavisi od pola. Plata se vezuje za poziciju koju neko obavlja, a ne za pol. Trećina mog tima su žene, što je odlična brojka - napominje Tamara. Mirjana se složila sa Tamarom i rekla da isključivo pozicija sama po sebi utiče na visinu plate. - Kod nas u kompaniji se nikada nije razmišljalo o polu, samo o učinku. Što se tiče zastupljenosti žena u mojoj kompaniji, na tehničkim poslovima nas ima oko 30%, što je srazmerno broju prijavljenih žena za ove pozicije - dodaje Mirjana. Anastasia je rekla da od kada je došla u firmu nikada do sad nije osetila diskriminaciju i da su joj svi pomogli da se uklopi u Lioneight. - Na visinu zarade utiču dva faktora. Prvi je taj što su žene potcenjene i vlada mišljenje da neki poslovi nisu za njih. Drugi faktor je taj što žene same sebe potcenjuju, ograničavamo se i ne usuđujemo da tražimo veće plate - objašnjava Anastasia. Kada dođe do prezasićenja na poslu – odmorite, nemojte odustajati Tamara kaže da je važno održavati dinamiku u radu, jer joj to pomaže da zadrži i motivaciju. - U jednom trenutku je došlo do zasićenja dok sam radila na jednom projektu, odlučila sam da promenim poziciju i to mi je pomoglo da vratim motivaciju - podelila je sa publikom Tamara. Mirjana je istakla je joj je njen tim jedan od glavnih motivatora i da je veoma važno da nam na radnom mestu bude zanimljivo. - Tim mi je glavni izvor motivacije. Kako puno vremena provodimo na poslu, veoma je važno da radimo sa ljudima koji nam odgovaraju i da pomažemo jedni drugima. Ono što me pokreće jeste i to što uvek nešto novo radim i što mi je zanimljivo na poslu- objasnila je Mirjana. Anastasia je istakla da veoma bitno da znamo i kad treba da odmorimo ukoliko dođe do prezasićenja. - Kao QA tester za mene će uvek biti dosta posla, dokle god softveri imaju greške. Ključno je znati isplanirati svoje vreme, ali i uzeti odmor kad je on potreban. Jedino tako može da se zadrži motivacija na poslu - kaže je Anastasia. Koji su izazovi u IT industriji? Sagovornice su se složile da je rad sa timom najveći izazov, ali i da od tima najviše dobijamo. - Rad sa ljudima je zahtevan, ali može biti veoma koristan. Treba naći način da se problemi reše i da se ostvari dobra komunikacija, bez da to naruši odnose - objasnila je Tamara. - Rad u timu nosi mnogo izazova sa sobom, ali rešavanjem tih problema tim osnažuje, a to sa sobom nosi dosta prednosti - dodaje Anastasia. Postavljajte pitanja: ključ za sticanje raznih veština Tamara je istakla da je veoma važno postavljati pitanja i da će se na taj način mnogo brže i lakše rešiti svi problemi. - Što se tiče juniora, a pogotovo žena, bitno je da se oslobode i da postavljaju pitanja. Normalno je da neko ko tek započinje svoju karijeru neće znati baš sve. Na taj način učimo, razvijamo se, ali i brže rešavamo sve probleme - kaže Tamara. Mirjana je objasnila kako žene ne treba same sebe da ograničavaju - Ne limitirajte se, prijavljujte se na nove posle, jer samo tako možete da otvorite nove vidike i prilike. Svaka greška je mogućnost za napredak - poručuje Mirjana. Ne plašite se, već hrabro napredujte Na kraju događaja sagovornice su zaključile temu sa korisnim savetima za sve žene koje žele da se uđu u IT industriju. - Ne plašite se odbijanja, to je sastavni deo svakog posla - napominje Tamara. - Greške su normalne, od juniora se to i očekuje - ističe Anastasia. - Treba shvatati šta volite i šta znate da radite. Taj spoj je ključan za dobru karijeru i da uživamo na poslu. Važno je uvideti koje su to jake strane koje posedujete, a koje želite da razvijate- objasnila je Mirjana. Takođe je tokom samog događaja i publika imala prostora za svoja pitanja na koje su sagovornice rado odgovorile. Pored motivacije koje su pružile mladim ženama da kroče u IT svet, poslale su važnu poruku i starijima i podstakle ih da ne odustaju već da uporno tragaju za poslom i da uvek rade na sebi i svojim veštinama.

HelloWorld
0
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.