IT Vesti

Prošlo je gotovo godinu dana od kada je Ilon Mask preuzeo Twitter i promenio mu ime u X, ali to nije jedina intrigantna stvar koju je poznati milijarder u ovom periodu uradio. Iako je promena imena Twitera dobrano uzburkala javnost, njen fokus se polako okreće ka njegovom najnovijem projektu – AI asistentu pod nazivom Grok. Maskova želja da Twitter pretvori u super aplikaciju nije prevelika tajna, a Grok je veliki korak u tom pravcu. U pitanju je AI model razvijen po uzoru na čuvenu knjigu “Autostoperski vodič kroz galaksiju”, sa ciljem da korisnicima pruži odgovor na gotovo svako pitanje, ali im i predloži pitanja koja bi mogli da mu postave. U svojoj osnovi, Grok je AI četbot koji podseća na ChatGPT i Google Bard. U stanju je da odgovori i generiše kreativne tekstualne formate poput pesama, scenarija i pisama, a dizajniran je i kako bi pružio odgovore na “problematičnija” pitanja koja njegovi rivali vešto izbegavaju. I dok sam naziv AI asistenta mnogima može zazvučati čudno, sudeći po Kembridž rečniku, Grok ima svoje značenje – “razumeti nešto”. A čini se da je to i cilj koji Mask ima, jer želi da Grok upije što je više informacija moguće i ljudima ponudi najsmislenije, a sasvim verovatno, i najzabavnije odgovore u poređenju sa konkurencijom. Kako se Grok razlikuje od drugih AI projekata? Mask je svoj projekat opisao kao “najboljeg AI asistenta po pojedinim aspektima koji je trenutno dostupan”, a prvi utisci ljudi koji su imali priliku da ga koriste su da je AI dizajniran da pruža odgovore sa dozom humora. Takođe, čini se da Grok dosta koristi i sarkazam, koji mu po mnogima daje specifičnu ličnost – što je nešto što je nedostajalo dosadašnjim četbotovima. Grok vs. ChatGPT Jedna od značajnijih prednosti koju Grok ima u poređenju sa besplatnom ChatGPT verzijom jeste pristup informacijama u realnom vremenu, pošto tipičan ChatGPT pokriva informacije koje su bile dostupne do januara 2022. godine. Ovo ujedno znači i da ChatGPT uopšte nije svestan da Grok postoji. Grok vs. Google Bard U ovom slučaju, oba asistenta poseduju pristup informacijama u realnom vremenu. Međutim, Bard se nalazi u maloj prednosti zahvaljujući pristupu ogromnoj bazi podataka i znanja koju Google poseduje. Sa druge strane, i Grok ima svoju prednost, koja bi na kraju mogla da se ispostavi i kao mana, jer ima pristup podacima sa X društvene mreže. Grok – dobre i loše stvari Iako je prilično teško u ovom trenutku duboko uroniti u sve ono što Grok može i nudi, oni koji su imali prilike da ga testiraju izdvojili su neke od kljčnih prednosti i mana. Dobre stvari Konstantan pristup moru informacija u realnom vremenu – kao što smo spomenuli, pristup celokupnom Twitteru mogao bi da učini Grok asistentom koji će promeniti igru. Zahvaljujući ovom pristupu Grok će biti u stanju da procesuira vesti i komentare u vezi sa svim događajima u realnom vremenu. Učeći o aktuelnostima iz više uglova, Grok će biti u prednosti naspram konkurencije. Fun Mode – Ova mogućnost će Groku dozvoliti da smišlja šale, pruža duhovite i tačne odgovore i korisnicima pruža šaljive konverzacije. Ovo bi takođe mogla da bude velika prednost jer su drugi modeli isuviše politički korektni, a njihovi odgovori samiim tim manje organski i spontani. Izvorni pristup internetu – jedna od bitnih razlika naspram konkurencije jeste Grokova mogućnost da pristupi internetu bez plug-ina ili drugog modula. I dok sve mogućnosti njegovog surfovanja internetom nisu u potpunosti razjašnjene, sama ideja je prilično uzbudljiva. Svakako bi bilo lepo zamisliti asistenta koji je u stanju da poveća preciznost podataka prostim upoređivanjem podataka sa interneta u realnom vremenu. Ako tome dodamo i pristup Twitteru, Grok ne bi samo pružao podatke koji su utrenirani u njega, već bi mogao da ih nadopunjuje i proverava. Multitasking – Grok je navodno sposoban za multitasking, pa bi samim tim korisnici mogli da sa njim vode nekoliko konverzacija. Maskov AI navodno je u stanju i da se razgranava unutar konverzacija, dozvoljavajući korisnicima da zađu dublje u specifičnu temu, a da pritom ne remete glavnu diskusiju uz vizuelni vodič kroz sve te nove grane za lakšu navigaciju kroz teme. Još jedna korisna stvar jeste i mogućnost preuzimanja i modifikovanja odgovora za kasniju upotrebu. Minimalna cenzura – Ilonova vizija je bila jasna – AI koji se ne srami da kaže šta misli. I dok svi veliki AI četbotovi poseduju bezbednosne mehanizme kako ne bi naneli štetu ili širili dezinformacije, ovo ponekada može biti izuzetno oganičavajuće. Zato bi Grok trebalo da ima veću slobodu kako bi ponudio autentičnije konverzacije sa što manje ogranićenja.   Loše stvari Cena inovacije - Potrebno je da budete premijum X korisnik kako biste koristili Grok, a to će vas koštati 16 dolara mesečno. Ako se ne izvede kako treba, integracija sa Twitterom mogla bi da postane noćna mora, pogotovo ako u obzir uzmemo podatak da je Mask značajno smanjio broj moderatora na ovoj platformi. Ukoliko se to ne promeni, podaci kojima bi Grok bio treniran mogli bi da budu veoma kompromitovani. Užurban razvoj i ograničeno treniranje – Grok je i dalje u ranoj beta fazi sa svega 2 meseca treniranja. Poređenja radi, OpenAI proveo je 6 meseci trenirajući ChatGPT- Ne pomaže ni činjenica da Mask i dalje ne otkriva previše detalja u vezi sa hardverom koji se u celoj priči koristi. Parametri – Parametri u ovoj instance predstavljaju količinu informacija koje neki model može da poseduje. Oni efektivno određuju moždani kapacitet koji AI ima. Sa 33 milijarde parametara, Grok bi na prvi pogled mogao da izgleda impresivno. Međutim, on je samo još jedan od mnoštva igrača na tržištu. Zapravo, njegovi parametri bi mogli da zakažu kada su u pitanju delikatne korporativne potrebe i viokokvalitetni odgovori koje trenutno nude ChatGPT, Claude i Bard. Još jedna važna stavka jeste i upravljanje kontekstom – koliko informacija AI može da razume u jednom unosu. Grok ovde nije impresivan jer je u stanju da razume 8.192 tokena. Poređenja radi, ChatGPT može da razume 32.000, a Claude čak 100.000. Izlazak na kraj sa pogrešnim informacijama – U nedostatku rigoroznih mehanizama kontrole i standard, razlikovanje realnosti od izmišljenih stvari može se pokazati kao mamutski izazov. Nedavna istorija nudi nam nekoliko ovakvih primera kao što je Tay, Microsoft-ov četbot koji je vršio interakciju sa Twitterom i za jako kratko vreme počeo da iskazuje govor mržnje. Nedostatak inovacija – U svetu prepunom AI modela, Grokova mogućnost da radi samo sa tekstom čini se kao kao davno prevaziđen kontekst. I dok se od korisnika očekuje da plaćaju za njegove usluge, mnogi od njih će se zapitati da li se to isplati, pogotovo ako u obzir uzmemo podatak da ChatGPT-4 već polako ulazi u sferu govora, sluha i vida.   Baš kao i svaki drugi Maskov poduhvat, Grok je skrenuo pažnju mnogih na sebe. Ipak, pored velikog uzbuđenja, postoji i nemali broj onih koji izražavaju sumnju u njegov uspeh. Osnovne mogućnosti sa kojma dolazi pružaju opciju brze nadogradnje na osnovu povratnih informacija, ali konkurencija koja je već sada daleko ispred mogla bi te inovacije da učini zastarelimm. Da bi Grok uspeo, potrebne su mu revolucionarne funkcije koje neće biti tu samo da nas zapanje, nego i da nam budu od dublje koristi.  

Gotovo polovina kompanija koje su u potrazi za talentovanim programerima tvrde da kandidatima nedostaju ključne tehničke veštine kada su u pitanju nisko rangirane pozicije, uprkos tome što poseduju adekvatne diplome. Pored upadljivog nedostatka tehničkih veština, još jedna vrlo bitna stvar koju gotovo četvrtina kandidata ne poseduje - jesu meke veštine. Godišnji izveštaj „Diversity in tech“ otkrio je da 42% kompanija smatra da na tržištu rada ne postoji dovoljno kandidata sa adekvatnim formalnim kvalifikacijama koji bi popunili pozicije u tehnološkoj industriji. Ovi rezultati mogu da objasne i poteškoće sa kojima veliki broj pripadnika takozvane Generacije Z dolazi do zaposlenja. Izveštaj je otkrio i da je 54% Gen Z profesionalaca zaposlenje tražilo 4 do 9 meseci, kao i da je gotovo 65% njih ocenilo da su dobijene pozicije znatno teže u poređenju sa onim šta su očekivali. „Naše istraživanje naglasilo je jasnu vezu koja postoji između univerzitetskog obrazovanja i radnog mesta, a to je razlika u posedovanju ključnih veština koje je potrebno nadomestiti dodatnim treningom. Brojne kompanije veruju da kandidati ne poseduju adekvatne veštine koje bi im pomogle da pravo sa univerziteta napreduju na poslu“, izjavila je Becs Roycorft, potpredsednica kompanije Wiley Edge, koja je izvršila ispitivanje. U prošlosti, studenti tehničkih univerziteta nalazili su se među onima sa najmanje zaposlenja nakon završetka studiranja, a u prilog tome ide i mišljenje brojnih organizacija koje smatraju da u tom trenutku jednostavno ne poseduju potrebne veštine za glatko popunjavanje određene tehničke pozicije. Sa druge strane, kod poslodavaca je prisutna određena doza pristrasnosti koje onemogućava da kandidati sa pravim veštinama dođu do posla jer imaju neadekvatne reference. Razlog za to je veliki broj kompanija koje isključivo regrutuju zaposlene sa elitnih univerziteta i zahtevaju da kandidati poseduju visoku stručnu spremu, čak iako je njihovo znanje a nižem nivou u poređenju sa kandidatima koji ne poseduju diplome elitnih univerziteta. Doduše, postoje i kompanije koje ne pridaju toliko važnosti univerzitetskom obrazovanju, pa je tako 48% njih izjavilo da je dilpoma „ponekada“ potrebna, dok 3% njih nikada ne angažuje kandidate sa diplomom. Uprkos tome što je danas lako doći do tehničkih veština potrebnih za posao u tehonloškoj industriji i bez diplome, određene kompanije i dalje biraju tradicionalne rute zapošljavanja, i to na duže staze može predstavljati određeni problem, pogotovo ako se u ceo miks ubaci i praktično znanje koje bi kandidat trebalo da poseduje. Uprkos tome što „školovani“ kadar ima veće šanse za dobijanje posla, posedovanje diplome ne neutralizuje nedostatak ključnih veština, i samim tim se ova praksa može pokazati izuzetno problematičnom kada je integracija novih radnika u tim i rad sa klijentom u pitanju.

GitHub je upravo najavio da je Copilot Chat sada dostupan svim developerima i tako započeo novu eru AI softverskog razvoja. Copilot Chat do sada je bio dostupan samo poslovnim korisnicima i njegova ključna prednost jeste mogućnost pružanja pomoći developerima u njihovom izabranom jeziku sa ciljem da se izbegnu zamorni repetativni taskovi. Developeri sada mogu da koriste AI asistenta kako bi istraživali nove jezike, tražili i rešavali bagove i dobijali odogovore na pitanja u vezi sa kodiranjem – i to dok su unutar svog IDE softvera. Ovo smanjenje potrebe za promenom konteksta svakako će ubrzati razvoj i dozvoliti developerima da zadrže fokus, a samim tim i produktivnost. Jedna od bitnih stvari koje donosi Copilot Chat jeste pomoć u realnom vremenu. GitHub sada može da nudi predloge, najbolje prakse, savete i rešenja kreirana za specifičan programerski izazov kako bi programeri znatno većom brzinom naučili novi jezik ili unapredili postojeće veštine. Nikako ne treba zanemariti ni bezbednosni aspekt prilikom korišćenja AI alata. Iz tog razloga, Copilot Chat gleda da je unapredi predlažući rešenja za određene probleme. Za sve koji se svakodnevno hvataju u koštac sa debuggingom, GitHub Copilot Chat je u stanju da identifikuje probleme i ponudi predloge, objašnjenja i alternativne pristupe kako bi se celokupan proces dodatno ubrzao. Jedna od najvažnijih stvari koje bi GitHub Copilot Chat mogao da promeni, jeste demokratizacija razvoja softvera. Novi alat osnažuje developere i pruža im lak način da uče i stvaraju u određenom jeziku koji im najviše leži. Bez obzira na lokaciju i senioritet, GitHub Copilot Chat poseduje potencijal da premosti edukativni jaz i dozvoli svima da učestvuju u razvoju softvera. Kako iz GitHuba tvrde, za njih je budućnost mesto gde prirodan jezik postaje univerzalni alat za programiranje, a izlazak Copilot Chata svakako bi mogao da bude veliki korak u ostvarivanju te misije.

Brojni profesionalci u određenom trenutku u karijeri dobiju ambiciju da se nađu u konferencijskoj sali u ulozi nekog od članova borda direktora. Ovo je veliko dostignuće koje otvara put novim obavezama, ali i odgovornostima. Prelazak sa neke od seniorskih pozicija u samu srž akcije i srce poslovne strategije donosi veliku odgovornost, promene, ali i nagrade. Međutim, za profesionalce u IT industriji, dolazak na čelo stola u konferencijskoj sali nije nešto što će se desiti samo od sebe. Zapravo, pojedina istraživanja ukazuju da dve trećine seniora na CIO poziciji uspe da ostvari ovu ambiciju. Bilo da ste CIO, CTO ili CDO, senior ili na počektu karijere gradite velike planove, važno je da maksimalno iskoristite sve prilike koje se pred vama nađu. Budite spremni na preseljenje U retkim slučajevima se može desiti da na nekoj seniorskoj poziciji uspete da toliko impresionirate da vam se ponudi neka bord pozicija. Vrlo češći scenario jeste pridruživanje drugoj kompaniji unutar koje je CIO pozicija deo borda direktora. U pitanju može biti manje poznata ili velika kompanija, možda određeni startap ili neki drugi digitalni biznis. Ovo takođe znači da ćete morati da se upustite u nepoznato, ali isto važi i za tu kompaniju. Samim tim, moraćete da pokažete svoju vrednost i sposobnost da izlazite na kraj sa svim kompleksnostima strateškog donošenja odluka. Dokažite da ste strateg, a ne samo tehnolog Članovi borda moraju da budu vođe i stratezi, a ne samo lideri individualnih sektora. Morate da pokažete da ste u stanju da razmišljate strateški i da razumete ulogu koju tehnologija ima u poslovanju kompanije i njenim ambicijama. Zato je važno da razumete kompletnu sliku poslovanja, i da ste u stanju da na to putovanje povedete druge kolege kako biste zajedno postigli sve zadate ciljeve. Budite svoji Iako je u mislima mnogih uvrežene stav da ozbiljno napredovanje ne može da se desi bez ozbiljnog ulizivanja i laskanja, održavanje dobrih odnosa i hemija sa članovima borda jeste bitna, ali je podjednako važno i da budete sopstvena ličnost sa stavovima i mišljenjima. Budite spremni na izazov, svoje stavove podržite dokazima i podacima, i fokusirajte se na isporučivanje traženih i potrebnih rezultata. Za vođe je ovo znatno bitnije od osobe koja će im uvek reći da su u pravu. Razvijajte se Veoma je važno da se razvijate i napredujete tokom svoje karijere, da učite i tražite nova iskustva i prilike koje će vam dati dodatnu vrednost. Na ovaj način razvijaćete svoje poslovno razmišljanje, ali i kontakte sa drugim ljudima iz industrije koji vam mogu pomoći. Vremensko ulaganje u dodatne projekte i usavršavanje biće znatno manje od rezultate koje može da donese. Razmislite o svojoj reputaciji Kako vas posmatraju ljudi van vaše kompanije? Na šta će naići ukoliko ukucaju vaše ime u pretraživač? Fokus svakako treba da vam bude na dobrom obavljanju posla, ali usavršavanje reputacije van radnog mesta takođe može biti podjednako bitno. Ako vas ljudi posmatraju kao vođu ili eksperta u određenom polju, to može imati veliku težinu koja će se pozitivno odraziti na vašu buduću karijeru. Pisanje blogova, radova, stručni komentari u medijima, predavanja, konstantno prisustvo na društvenim mrežama – sve ove stvari vam mogu pomoći u razvoju karijere. Postoje brojni faktori koji su zaslužni za uspeh na samom vrhu. Jedan od njih je i sreća – ponekada se jednostavno možete naći na pravom mestu u pravo vreme i prilika će vam se sama ukazati. Drugi je manje uslovljen srećom, i odnosi se na naporan rad i posvećenost – što je ujedno i najsigurniji način da ostvarite odlične rezultate i budete primećeni. Tu je i strpljenje. Možda će trebati vremena ali, ukoliko se posvetite svom cilju, nema sumnje da će rezultati doći. Na samom kraju, možda najvažnija stvar jeste da sami utvrdite šta tačno želite od svoje karijere i uživate na putu ispunjavanja tih ciljeva, po pravilima koja ste sami postavili.  

Igre, kao i svaki drugi softver, imaju bagove. Ti bagovi mogu biti razni, od sitnih bagova u korisničkom interfejsu, poznatijih kao UI bagovi, do velikih bagova koji u potpunosti mogu uništiti korisničko iskustvo. Ali, u nekim slučajevima, igrači mogu da umisle da nešto sa igrom nije u redu. Ovde ćemo navesti neke od najpoznatijih placebo efekata i na koji način su domišljati developeri uspeli da “reše” bagove (koji nisu ni postojali). Wolfenstein Enemy Territory U ovoj igri iz 2003. godine, igrači su se žalili da je čuvena Thompson puška bila daleko jača u odnosu na pušku suparničkog tima - MP40. Developeri su ostali u čudu iz razloga što su obe puške delile identične karakteristike (broj metaka, brzina reload-a, fire rate, itd). Jedine dve razlike koje su bile su 3D modeli i zvučni efekti koji su se puštali u trenutku kada se metak ispaljuje. Developeri su primetili da je zvuk Thompson-a bio glasniji od zvuka MP40. To je samim tim dovelo do toga da igrači podsvesno igraju agresivnije sa tom puškom, ostvarujući tako daleko bolji rezultat u odnosu na suparnički tim. I naravno, kada su developeri smanjili jačinu zvuka Thompson-a, za igrače je bag bio rešen. Counter Strike U starijim verzijama Counter Strike-a, igrači su počeli masovno da se žale na to da im je igračko iskustvo daleko lošije jer im se činilo da im je ping bili gori nego ikad ranije. Iako su ih developeri ubeđivali da ništa vezano za mrežnu arhitekturu i način na koji sama srž igre radi nije promenjen, igrači nisu odustajali. Jednom od developera Counter Strike-a pala je radikalna ideja na pamet. Da prikaz samog pinga na leaderboard-u smanji za 50 (Tako da ako ste u stvarnosti imali ping 60, igra bi prikazivala kao da imate 10). Igrači su naravno bili presrećni i oduševljeni, iako se doslovno ništa sem samo tog broja nije promenilo. Don’t Starve U jednom eksperimentu tokom razvoja igre Don’t Starve, igračima je rečeno da će igrati dve verzije jedne mape. Prva mapa će biti “obična”, a druga mapa će biti kontrolisana “adaptivnom veštačkom inteligencijom” koja može promeniti mapu na osnovu nivoa veštine igrača. Međutim, obe verzije igre bile su identično nasumične i doslovno se ništa u te dve mape nije razlikovalo. Kada su igrači mislili da igraju na mapi za koju im je bilo rečeno da je kontrolisana veštačkom inteligencijom, ocenili su je kao zanimljiviju i zabavniju. Placebo efekti u video igrama su fascinantna manifestacija ljudske psihologije i njenog uticaja na percepciju tehnološkog iskustva. Ovi primeri demonstriraju kako naše očekivanje može oblikovati doživljaj igara, čak i kada objektivne promene nisu prisutne. U slučaju igara Wolfenstein Enemy Territory, Counter Strike i Don’t Starve, igrači su reagovali na ono što su mislili da se dešava, a ne na stvarne karakteristike igara. Ovo ukazuje na važnost psiholoških faktora u dizajnu igara, gde čak i najmanje promene u prezentaciji mogu imati snažan uticaj na iskustvo korisnika. U svetlu ovih saznanja, developeri igara mogu da koriste ovakve efekte u svoju korist, prilagođavajući softverska rešenja tako da pojačaju pozitivne aspekte igračkog iskustva, čak i bez značajnih tehničkih izmena.

Dosta prašine u javnosti podigla je informacija da britanski medijski gigant BBC planira da blokira pristup svom sadržaju popularnom AI alatu - ChatGPT-ju. Za one koji su “prespavali” poslednjih godinu dana, čisto da napomenemo da je prva verzija ChatGPT-ja objavljena 30. novembra 2022. godine i da se od tog datuma svet koji poznajemo znatno promenio. ChatGPT je deo nove generacije veštačke inteligencije (Gen AI- generativni AI), koji može sam da stvara tekst, poeziju, muziku, slike, video. Početno oduševljenje javnosti najnovijim mogućnostima veštačke inteligencije vrlo brzo se izjednačilo sa zabrinutošću. Ljudi su postali svesni opasnosti koje ovakva veštačka inteligencija nosi sa sobom, te se pored pitanja o radnim mestima, povela polemika i o “kraju ljudske umetnosti”. Ovaj potez BBC-ja, koji, u stvari, nije izolovan slučaj, već BBC na ovaj način staje uz rame organizacijama kao što su Reuters, Getty Images i druge, zapravo je pokušaj da se veštačka inteligencija na vreme postavi u nekakav okvir i to je nešto što svakako treba pozdraviti. Potencijal i problemi Rodri Talafan Dejvis, jedan od direktora u BBC-ju, izjavio je da je preuzeo na sebe odgovornost za okupljanje timova širom BBC-ja, kako bi oblikovali odgovor na novi tehnološki izazov - generativnu veštačku inteligenciju. Iako je naveo da vidi potencijal da generativna veštačka inteligencija “pomogne” njegovoj medijskoj kući da pređe na “viši nivo” i da postane efikasnija, on se fokusirao na rizike koji nastaju kada se ovi alati ne koriste na ispravan način, a što uključuje etičke, pravne i probleme vezane za autorska prava. Poseban akcenat stavio je na dezinformacije i pristrasno izveštavanje. Izneo je tri principa kojih će se BBC pridržavati u pristupu radu sa generativnom veštačkom inteligencijom: Uvek ćemo delovati u najboljem interesu javnosti Uvek ćemo prioritet dati talentu i kreativnosti Bićemo otvoreni i transparentni u vezi sa veštačkom inteligencijom u našem sadržaju Nakon ovih objava, BBC je preduzeo i konkretne korake, tako što je blokirao skrejpovanje (engl. scraping, automatsko prikupljanje sadržaja sa interneta uz pomoć veštačke inteligencije) njihovog sadržaja za web crawler-e, poput onih koje koriste Open AI i Common Crawl. Kao što smo na to već navikli, kad su neki bitni događaji u pitanju i u ovom slučaju mišljenje javnosti je podeljeno. Neki smatraju da je to dobar korak, kako bi se zaštitili autorski sadržaji i sprečila moguća zloupotreba AI tehnologija, dok drugi ističu da blokiranje pristupa AI aplikacijama može dovesti do njihovog preusmeravanja na druge izvore informacija koji možda nisu tako pouzdani ili lako proverljivi. Takođe se raspravlja i o tome da li su zakoni i regulative bolji način zaštite sadržaja na internetu od samih tehnoloških “blokada”. Neki stručnjaci smatraju da bi zakoni trebalo da regulišu ovu oblast, dok drugi ukazuju na izazove u sprovođenju takvih zakona. Ovo je jedna veoma složena tema, koja se tiče i svih nas. Ne treba očekivati da će prvi potezi ili zakoni doneti neko savršeno i trajno rešenje, ali se treba nadati da će kvalitetna rešenja problema koje generativna veštačka inteligencija potencijalno može da stvori, dolaziti brže nego sto će se ona razvijati, jer je to, praktično, jedini način da izbegnemo štetu. Kada se generativna veštačka inteligencija stavi pod neku vrstu kontrole, tek onda možemo da pričamo o benefitima koje će nam doneti.

Ako želite da izvučete maksimalnu vrednost iz podataka, naučite zaposlene da koriste Python i Excel umesto specijalizovanih programskih jezika. Istraživanje koje je sprovela kompanija NewVantage Partners pokazalo je da je 93.9% ispitanih osoba na visokim funkcijama očekivalo da će povećati ulaganje u podatke u 2023. godini, dok svega 23.9% organizacija svoje poslovanje vodi na osnovu velikih podataka. Ovi rezultati doveli su do pitanja – gde će navedene investicije ići, ako ne na promenu načina na koji kompanije funkcionišu, i šta sprečava te menadžere da svoju viziju budućnosti vođene podacima nametnu kompaniji? Kratak odgovor je – ljudi. Od tih istih ispitanih menadžera, 79% tvrdi da su kulturološki problem najveća prepreka ulasku u budućnost vođenu podacima. Čini se da je lako reći da poslovanje kompanije vode ozbiljni podaci, ali je to mnogo teže sprovesti u delo i implementirati jer su na kraju dana ljudi ti koji udišu život u posao, a ne podaci. Ako ovo uzmemo u obzir, ključ je obezbediti podatke koji osnažuju ljude, ali ih ne zamenjuju. Python i prijatelji Pre više od jedne decenije, Svetlana Sikular, analitičarka kompanije Gartner, iznela je dve ključne istine o podacima koje vrlo često zaboravljamo: “Organizacije već imaju ljude koji poznaju svoje podatke bolje od mističnih data naučnika” i “učenje Hadoopa je lakše nego učenje kompanijskog posla”. Jedan od načina da se unapredi inteligentna upotreba podataka jeste spuštanje granice programske pismenosti. Ma koliko misteriozni data alati mogu biti, mnogo značajniji alat jeste način na koji zaposleni posmatra poslovanje kompanije jer stručniji zaposleni mogu da postavljaju inteligentnija pitanja i dolaze do dragocenijih zaključaka iz dostupnih podataka. Iz tog razloga, fokus svake kompanije bi trebalo da bude veća dostupnost data alata zaposlenima. Napori da se Microsoft Excel učini ključnom komponentom analize podataka je nešto što treba ohrabrivati s obzirom na to da postoji znatno veći broj ljudi stručnih u Excelu nego sa TensorFlow ili Hugging Face modelima. Isto važi i za Python. Iako R i drugi specijalizovani jezici nastavljaju da igraju značajnu ulogu, Python je jedan od najvećih pokretača AI produktivnosti za sve veći broj data analitičara. Ako planiramo da podatke stavimo u centar poslovanja svake kompanije, onda bi dominantan jezik trebalo da bude onaj koji je najpristupačniji najširem broju zaposlenih. A to je Python. Ali, i SQL. Nedavna analiza popularnosti programskih jezika pokazala je da se Python i SQL nalaze na prve dve pozicije. Python je definitivno na prvom mestu sa velikom prednošću - koja nastavlja da raste. Ova dva jezika zajedno predstavljaju dobru kombinaciju s obzirom na činjenicu da se uklapaju u veštine koje mnogi zaposleni već imaju i samim tim nema potrebe da se oni uče novim načinima za rad sa podacima. Generativni AI je još jedan način na koji zaposleni mogu da se ohrabre na rad sa podacima. Međutim, rezultati i odgovori koje AI može da pruži i dalje nisu dovoljno dobri po pitanju tehničke preciznosti, mada je prozaičnost tu. Na kraju dana, poenta nije tehnologija, već ljudi koji je koriste – i to je stvar u kojoj mnoge kompanije greše. Osnaživanje zaposlenih Kako NewVantage izveštaj navodi, svake godine, velika većina ispitanih izjavljuje da su ključni izazovi na putu ka data transformaciji organizacija ljudske prirode – kultura, ljudi, procesi i same organizacije – a ne tehnološke. Sa druge strane, veliki broj kompanija fokus stavlja na probleme u čijoj srži nisu ljudi poput data modernizacije, data proizvoda, veštačke inteligencije i različitih data arhitektura. Drugim rečima, polako shvatamo da postoji problem sa ljudima, ali pokušavamo da ga rešimo tehnologijom. Ključna stvar u svakoj kompaniji su ljudi koji interpretiraju dostupne podatke, ne sami podaci. Ti ljudi već rade svoj posao, a ključna stvar jeste shvatiti kako da se bolje iskoriste alati koje već poznaju ili lako mogu da se nauče.

Kako da postaneš Scrum master ne možeš da naučiš na fakultetu, a prosečna plata za ovo zanimanje je 2.000 evra kod nas, dok je u Sjedinjenim Američkim Država godišnja plata veća od 100.000 dolara. Trenutna recesija, otpuštanja i opšti pad zaposlenosti doveli su do straha da će potražnja za Scrum Masterima takođe opasti. Ali desilo se suprotno. Samo tokom 2022 izraz Scrum Master se pojavio 119.428 puta u oglasima za posao na različitim portalima. I očekuje se da će se taj broj povećavati u narednim godinama. Ali to nije sve. Studije pokazuju da oni koji biraju karijerni put Scrum Mastera mogu zarađivati pristojne plate do 104.492 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz ovih brojki jasno je da je potražnja za Scrum masterima samo u porastu. Možda se pitate zašto. Hajde da razgovaramo o razlozima zašto su Scrum Masteri traženi: Razvoj proizvoda je jedan od najvećih izazova IT i NE IT kompanija. Tu se pre svega misli na prilagođavanje trendovima, brzo prihvatanje povratnih informacija i menjanje proizvoda kako bi se osiguralo da ispunjavaju potrebe kupaca Baš tu nastupaju Scrum Masteri. Oni kreiraju okruženja u kojima timovi rade i istovremeno osiguravaju da se tim drži svojih ciljeva. Oni su posrednici, mentori i lideri koji primenjuju Scrum principe dosledno i neguju kulturu kontinuiranog unapređenja. Kao eksperti za agilnu implementaciju, njihov posao uključuje uklanjanje prepreka, poboljšanje vremena do tržišta i proces razvoja sa svakom iteracijom. Na sajtu HelloWorld.rs se može naći mnoštvo utisaka zajednice o poziciji Scrum Mastera. To je prilika da se dobije pristup autentičnim iskustvima i savetima koji mogu pomoći u razumevanju ove kompleksne i sve više tražene pozicije. S obzirom na to da kompanije prelaze na hibridni način rada, Scrum Masteri deluju kao posrednici između udaljenih i distribuiranih timova, osiguravajući glatki tok rada i brži tok isporuke. A to samo povećava njihovu važnost na radnom mestu. Gore navedene brojke ukazuju na snažnu potražnju za Scrum Masterima u organizacijama, što privlači kandidate širom sveta. Međutim, to nije sve. Mogućnosti za posao za one sa iskustvom u ulozi Scrum Mastera stalno se šire. Hajde da ih kratko razmotrimo: Scrum Masteri koji žele istražiti poslovnu stranu razvoja proizvoda mogu postati odlični Product Owneri. Oni su odgovorni za ishod projekta i nastoje da maksimiziraju lanac vrednosti prioritizacijom liste proizvoda. Prosečna plata Product ownera u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 106.603 dolara. A iskusni profesionalci čak mogu zarađivati više. Agilni treneri deluju kao lideri svom timu. Zato je i postati Agilni trener lukrativna prilika za njih. Vešt Agilni trener pomaže organizacijama da implementiraju Agilne principe u velikoj skali i eliminišu izazove za brzi tok rada. Oni promovišu poboljšanje kvaliteta, produktivnost i maksimizaciju lanca vrednosti kompanije prema kupcima. Agilni treneri imaju prosečnu platu od 131.797 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama. Scrum Masteri koji žele proširiti svoju ulogu mogu se odlučiti postati Agilni treneri. Glavni Scrum Master Profesionalni Scrum Masteri koji žele unaprediti svoju karijeru mogu preuzeti ulogu Glavnog Scrum Mastera. Ukoliko ste se zaintersovali za termine poput Agile i Scrum koji se pominju u ovom tekstu evo i sajta: https://edukacije.growitagile.com/ gde možete brzo preko video sadržaja da saznate više o ovome.

Da li ste se pitali šta programeri zapravo žele i kako menadžment IT kompanija vidi njihove potrebe? U periodu od juna do jula 2023. godine, sprovedeno je opsežno istraživanje koje je ispitalo mišljenja zaposlenih i kompanija različitih veličina i oblasti poslovanja. Inače, ovo je najveće istraživanje benefita i wellbeing podrške zaposlenih u Srbiji, a njegovi rezultati predstavljeni su sredinom septembra. Sada ćemo se fokusirati na poseban izveštaj, deo tog istraživanja, koji nam otkriva šta programeri tačno žele. Pročitajte tekst i saznajte! O istraživanju u nekoliko reči Istraživanje, simbolično nazvano "Šta to radi programere," po drugi put su sproveli timovi kompanija Osiguranik, Infostud, HelloWorld, Tim centar i Rezilient. Tokom juna i jula 2023. godine, prikupljeni su odgovori od ključnih donosilaca odluka iz čak 120 IT kompanija, uključujući HR menadžere, više menadžere i vlasnike, zajedno s odgovorima od 232 zaposlena iz preko 170 IT kompanija koje posluju u našoj zemlji. Ovaj izveštaj je usredsređen isključivo na IT sektor, a deo je većeg istraživanja koje je uključilo 407 kompanija iz različitih industrija i 2500 zaposlenih. Glavne teme obrađene u IT izveštaju uključuju: Beneficije Remote work Wellbeing podršku zaposlenih Trendove u ljudskim resursima Istraživanje je takođe istražilo generacijske razlike među zaposlenima, ispitujući kako se ponašaju baby boomersi, milenijalci i generacija Z u radnom okruženju, kao i koje pozicije obično zauzimaju. Zahvaljujući prošlogodišnjem istraživanju, možemo uporediti rezultate i bolje razumeti promene u odnosu na 2022. Da li IT sektor zaista nudi toliko beneficija? Da li programeri zaista uživaju u mnoštvu beneficija i koje su najtraženije od njih? Prema rezultatima, trenutno najzastupljenija beneficija koju IT kompanije pružaju svojim zaposlenima je mogućnost rada od kuće, dostupna za oko 89% programera. To je manje za 6% u odnosu na prethodnu godinu, kada je čak 95% zaposlenih u IT sektoru radilo od kuće. Druga važna beneficija je dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je omogućeno za 71% zaposlenih. Sledi fleksibilno radno vreme sa 66% zaposlenih koji imaju mogućnost fleksibilnih radnih sati, što je manje nego prošle godine, kada je 72% programera imalo tu mogućnost. U samom izveštaju istraživanja ćete pronaći čak još 11 beneficija koje imaju zaposleni u IT-u i ujedno ih uporediti sa prošlom godinom. Pored toga, zaposleni su izneli svoje mišljenje o zadovoljstvu benefitima, naglašavajući najvažniju beneficiju za njih i koliko kompanija izdvaja za njih. Rad od kuće omogućen je skoro celom IT sektoru Istraživanje je pokazalo da impresivnih 89% programera ima mogućnost rada od kuće. Od tog broja, 45% bira rad od kuće bez ikakvih ograničenja, 10% radi isključivo od kuće, dok 34% ima tu opciju u određenoj meri. Analiza odgovora zaposlenih i kompanija ukazuje da čak 58% poslova u srpskoj IT industriji podrazumeva rad na daljinu, pri čemu se u većim kompanijama češće primenjuje ovakav oblik rada. Hibridni model rada - najbolji izbor? Poređenjem efikasnosti rada od kuće i u kancelariji, prema ključnim indikatorima poput angažovanosti, ravnoteže između privatnog i poslovnog života, međusobnog povezivanja i beneficija, izdvaja se hibridni model. Interesantno je da je međusobna povezanost zaposlenih jednaka kako za one koji rade od kuće, tako i za one koji rade iz kancelarije, a prema ovim parametrima, najbolje se pokazao hibridni model. Da li je programerima potrebna wellbeing podrška? Čak 39% zaposlenih u IT kompanijama nema pristup nijednom wellbeing programu podrške. Od onih koji imaju, najveći broj njih (32%) uživa u fitness aktivnostima poput joge, teretane i drugih rekreacija. U rezultatima istraživanja pronaći ćete i druge programe koje IT kompanije obezbeđuju svojim zaposlenima, kao i njihovo mišljenje o psihološkom savetovanju i da li kompanije zaista zadovoljavaju njihove potrebe. HR trendovi i odgovor na pitanje “šta je new normal” Na samom kraju, izveštaj pruža uvid u najnovije trendove u ljudskim resursima, očekivanja za 2024. godinu i koncept "novog normalnog". Pronaći ćete informacije o tome koliki procenat zaposlenih planira da promeni posao u narednim godinama, razlozima za tu odluku i koliko njih je reklo da nikada ne bi razmotrilo takav korak. Ovi odgovori su segmentirani po generacijama, pružajući značajan uvid koji može pomoći HR menadžerima da bolje razumeju potrebe svojih zaposlenih. Pitanje koje je definitivno zainteresovalo mnoge i na koje sada imamo odgovor direktno sa terena tiče se plata u IT industriji. Čak 53 % kompanija reklo je da će biti povećanja za do 10 %, 28 % njih odgovorilo je da će biti povećanja i preko 10 %, a svega 3 % kompanija planira rast plata preko 20 %. Mišljenja zaposlenih dosta su podeljenja, dok najveći procenat njih smatra da će dobiti povišicu za do 10 %. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocen uvid u želje i potrebe programera i stavove menadžera iz IT sektora. Možete preuzeti kompletne rezultate istraživanja za IT industriju putem ovog linka na sajtu Osiguranik.com, gde ćete takođe pronaći rezultate šireg istraživanja koje obuhvata brojne druge industrije. Na ovaj način možete biti u potpunosti pripremljeni za ulazak u 2024. godinu, sa boljim razumevanjem potreba zaposlenih u IT industriji.