IT Vesti

Da li ste se pitali šta programeri zapravo žele i kako menadžment IT kompanija vidi njihove potrebe? U periodu od juna do jula 2023. godine, sprovedeno je opsežno istraživanje koje je ispitalo mišljenja zaposlenih i kompanija različitih veličina i oblasti poslovanja. Inače, ovo je najveće istraživanje benefita i wellbeing podrške zaposlenih u Srbiji, a njegovi rezultati predstavljeni su sredinom septembra. Sada ćemo se fokusirati na poseban izveštaj, deo tog istraživanja, koji nam otkriva šta programeri tačno žele. Pročitajte tekst i saznajte! O istraživanju u nekoliko reči Istraživanje, simbolično nazvano "Šta to radi programere," po drugi put su sproveli timovi kompanija Osiguranik, Infostud, HelloWorld, Tim centar i Rezilient. Tokom juna i jula 2023. godine, prikupljeni su odgovori od ključnih donosilaca odluka iz čak 120 IT kompanija, uključujući HR menadžere, više menadžere i vlasnike, zajedno s odgovorima od 232 zaposlena iz preko 170 IT kompanija koje posluju u našoj zemlji. Ovaj izveštaj je usredsređen isključivo na IT sektor, a deo je većeg istraživanja koje je uključilo 407 kompanija iz različitih industrija i 2500 zaposlenih. Glavne teme obrađene u IT izveštaju uključuju: Beneficije Remote work Wellbeing podršku zaposlenih Trendove u ljudskim resursima Istraživanje je takođe istražilo generacijske razlike među zaposlenima, ispitujući kako se ponašaju baby boomersi, milenijalci i generacija Z u radnom okruženju, kao i koje pozicije obično zauzimaju. Zahvaljujući prošlogodišnjem istraživanju, možemo uporediti rezultate i bolje razumeti promene u odnosu na 2022. Da li IT sektor zaista nudi toliko beneficija? Da li programeri zaista uživaju u mnoštvu beneficija i koje su najtraženije od njih? Prema rezultatima, trenutno najzastupljenija beneficija koju IT kompanije pružaju svojim zaposlenima je mogućnost rada od kuće, dostupna za oko 89% programera. To je manje za 6% u odnosu na prethodnu godinu, kada je čak 95% zaposlenih u IT sektoru radilo od kuće. Druga važna beneficija je dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je omogućeno za 71% zaposlenih. Sledi fleksibilno radno vreme sa 66% zaposlenih koji imaju mogućnost fleksibilnih radnih sati, što je manje nego prošle godine, kada je 72% programera imalo tu mogućnost. U samom izveštaju istraživanja ćete pronaći čak još 11 beneficija koje imaju zaposleni u IT-u i ujedno ih uporediti sa prošlom godinom. Pored toga, zaposleni su izneli svoje mišljenje o zadovoljstvu benefitima, naglašavajući najvažniju beneficiju za njih i koliko kompanija izdvaja za njih. Rad od kuće omogućen je skoro celom IT sektoru Istraživanje je pokazalo da impresivnih 89% programera ima mogućnost rada od kuće. Od tog broja, 45% bira rad od kuće bez ikakvih ograničenja, 10% radi isključivo od kuće, dok 34% ima tu opciju u određenoj meri. Analiza odgovora zaposlenih i kompanija ukazuje da čak 58% poslova u srpskoj IT industriji podrazumeva rad na daljinu, pri čemu se u većim kompanijama češće primenjuje ovakav oblik rada. Hibridni model rada - najbolji izbor? Poređenjem efikasnosti rada od kuće i u kancelariji, prema ključnim indikatorima poput angažovanosti, ravnoteže između privatnog i poslovnog života, međusobnog povezivanja i beneficija, izdvaja se hibridni model. Interesantno je da je međusobna povezanost zaposlenih jednaka kako za one koji rade od kuće, tako i za one koji rade iz kancelarije, a prema ovim parametrima, najbolje se pokazao hibridni model. Da li je programerima potrebna wellbeing podrška? Čak 39% zaposlenih u IT kompanijama nema pristup nijednom wellbeing programu podrške. Od onih koji imaju, najveći broj njih (32%) uživa u fitness aktivnostima poput joge, teretane i drugih rekreacija. U rezultatima istraživanja pronaći ćete i druge programe koje IT kompanije obezbeđuju svojim zaposlenima, kao i njihovo mišljenje o psihološkom savetovanju i da li kompanije zaista zadovoljavaju njihove potrebe. HR trendovi i odgovor na pitanje “šta je new normal” Na samom kraju, izveštaj pruža uvid u najnovije trendove u ljudskim resursima, očekivanja za 2024. godinu i koncept "novog normalnog". Pronaći ćete informacije o tome koliki procenat zaposlenih planira da promeni posao u narednim godinama, razlozima za tu odluku i koliko njih je reklo da nikada ne bi razmotrilo takav korak. Ovi odgovori su segmentirani po generacijama, pružajući značajan uvid koji može pomoći HR menadžerima da bolje razumeju potrebe svojih zaposlenih. Pitanje koje je definitivno zainteresovalo mnoge i na koje sada imamo odgovor direktno sa terena tiče se plata u IT industriji. Čak 53 % kompanija reklo je da će biti povećanja za do 10 %, 28 % njih odgovorilo je da će biti povećanja i preko 10 %, a svega 3 % kompanija planira rast plata preko 20 %. Mišljenja zaposlenih dosta su podeljenja, dok najveći procenat njih smatra da će dobiti povišicu za do 10 %. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocen uvid u želje i potrebe programera i stavove menadžera iz IT sektora. Možete preuzeti kompletne rezultate istraživanja za IT industriju putem ovog linka na sajtu Osiguranik.com, gde ćete takođe pronaći rezultate šireg istraživanja koje obuhvata brojne druge industrije. Na ovaj način možete biti u potpunosti pripremljeni za ulazak u 2024. godinu, sa boljim razumevanjem potreba zaposlenih u IT industriji.

Iako su mnogi mediji preneli vest o zatvaranju Instituta za društvene nauke Luhan, koji je bio deo Alibaba grupe, kao iznenađujuću, ovakav razvoj događaja ipak je mogao da se nasluti iz nekih prethodnih događaja, pa i pisma akcionarima, koje je u julu 2023. godine potpisao tadašnji predsednik odbora i izvršni direktor Alibabe, Danijel Ženg. U opširnom pismu, on je, između ostalog, naveo da će 2023. godina imati sudbonosni značaj za Alibabu, jer će kompanija posle 24 godine poslovanja kao jedna kompanija, preći na novi model upravljanja poznat kao “1+6+N” u kojem glavne poslovne grupe i različite kompanije imaju nezavisno poslovanje. Broj “1” predstavlja holding kompaniju Alibaba, broj “6” predstavlja šest glavnih poslovnih grupa (Cloud Intelligence Group, Taobao Tmall Commerce Group, Local Services Group, Cainiao Smart Logistics, Cainiao Smart Logistics, Global Digital Commerce Group, Digital Media and Entertainment Group), dok “N” predstavlja poslovne kompanije(Ali Health, Fliggy, Pingtouge (semiconductors), Sun Art Retail, Intime Commercial, Hema, Quark, itd.) Korisnik na prvom mestu i veštačka inteligencija Već u septembru 2023, za novog izvršnog direktora Alibabe postavljen je Edi Vu Jongming, malo poznati programer, koji je zaposlenima poručio “da će kompanija tražiti novi način za rast, usled promenljivog internet okruženja, sa fokusom na dve stvari: korisnik na prvom mestu i veštačka inteligencija.” Jasno je da ovakvo restrukturiranje stavlja profit na prvo mesto, sa detaljnijim uvidom u potencijal i doprinos svake grupe, odnosno kompanije. Upravo to je bila glavna zamerka Institutu za društvene nauke, jer, kako kažu, “više je funkcionisao kao akademski institut, nego kao profitabilno poslovno preduzeće”. Vizija koja je trebalo da traje 300 godina Institut Luhan, sa sedištem u Hangdžou, 2018. godine osnovao je čuveni Džek Ma (inače i jedan od osnivača Alibaba grupe), kao odgovor kompanije Alibaba na pitanja koja se tiču “uticaja tehnologije na društvo”. On je tada izjavio da “očekuje da će Institut nadživeti Alibabu i da će postojati 300 godina”. Međutim, nedugo nakon ove optimistične izjave, najavio je i povlačenje sa čela Alibabe, što se konačno i desilo 2020. godine, kada je zvanično napustio bord direktora. Pošto ga neko vreme nije bilo u medijima, počele su da kruže glasine da se njegova vizija budućnosti, zapravo, nije poklopila sa vizijom koju ima kineska Vlada, međutim, on je to demantovao i kao razlog naveo svoju želju da se posveti “filantropskom radu, putem svojih fondova”. Nije baš da su mu svi poverovali, ali to je bilo njegovo zvanično objašnjenje. Što se tiče samog Instituta Luhan, treba napomenuti da je njegovo osnivanje bilo podržano od strane vodećih kineskih stručnjaka iz različitih oblasti, kao što su sociologija, ekonomija, psihologija itd. Prema informacijama iz Alibabe, akademski odbor se sastojao od petnaest članova, od kojih su čak šest bili dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju. Bio je poznat po sponzorstvu istraživanja o temama, kao što su “Privatnost i upravljanje podacima”, “Nova ekonomija i buduće finansije”. Na godišnjoj konferenciji o digitalnoj ekonomiji u junu 2023. okupili su naučnike i ekonomiste iz Amerike, Evrope i Kine. Iz svega navedenog, da se zaključiti da odluka o zatvaranju Instituta nije bila motivisana isključivo nedostatkom profita, već da je društveno-politički uticaj, ipak, bio dominantan faktor.

Google je odlučio da se ozbiljnije uključi u trku sa Microsoftom i ChatGPT-jem kada je u pitanju generativna AI tehnologija. Google je odlučio da integriše svoj Bard četbot u neke od svojih najpopularnijih aplikacija kako bi korisnici dobili gotovo ljudske odgovore na svoja pitanja, sumirali Gmail poruke i pretraživali Google Docs i YouTube. Bard se trenutno nalazi u velikoj borbi za prevlast sa drugim sličnim AI tehnologijama koje uključuju OpenAI-jev ChatGPT, a ovaj potez bi mogao da mu pruži preko potrebnu prednost. Google i Microsoft su se odlučili da četbotove koriste interno kako bi poboljšali produktivnost svojih zaposlenih, ali vođstvo na ovom polju svakako će dobiti kompanija koja uspe da isporuči proizvod koji će prihvatiti i drugi korisnici i kompanije. “Postoji određena vrednost u činjenici da na raspolaganju imate asistenta koji može da vam odgovori na svako pitanje i zapiše svoje odgovore na adekvatan način. Ali kada sistemi mogu da sakupe specifične informacije koje su najčešće zakopane u back end sistemima i izvedu konkretne operacije, ta vrednost prelazi na potpuno nov nivo”, izjavio je Maks Bol, analitičar kompanije Forrester Research. Nova Bard ekstenzija u stanju je da traži podatke kroz sve Google aplikacije, a korisnici mogu da pretražuju Google Docs, sumiraju Gmail poruke, pa čak i planiraju svoja putovanja i proveravaju cene karata na Google Flights aplikaciji. Primera radi, ukoliko planirate put, od Barda možete da tražite da pronađe datume koji odgovaraju svima na Gmail threadu, potraži informacije o letovima i hotelima u realnom vremenu, iskoristi Google Mape za najbolju rutu ka aerodromu, i to sve u sklopu jednog razgovora. Još jedna zanimljiva opcija jeste mogućnost deljenja Bard razgovora preko linka sa drugom osobom koja potom može da nastavi započeti razgovor sopstvenim pitanjima. Iako Bard može biti korišćen na 40 jezika, ekstenzije će na samom početku dozvoljavati samo engleski. Ovo nije prvi upliv kompanije Google u vode AI asistenata. Prošlog meseca, najavljen je Duet AI i njegova dostupnost za Workspace aplikacije za produktivnost. Duet AI funkcije koštaće 30 dolara mesečno, i trebalo bi da bude konkurencija Microsoftovom Copilot asistentu. Ipak, analitičari veruju da je pred ovom tehnologijom i dalje veliki put ka tome da postane esencijalna, i da će na tom putu morati da budu implementirane brojne stvari kao što su: Bolja interakcija sa korisnicima kako bi AI razumeo šta žele ili šta im je tačno potrebno od informacija, Povezivanje sa sistemima u pozadini radi sakupljanja specifičnih podataka Odlučivanje o tome kada je potrebno uključiti živu osobu i prebacivanje svih relevantnih podataka toj osobi, Proaktivno uočavanje promena i obaveštavanje korisnika o njima kako bi utvrdio dalji tok akcije – ako određena pošiljka kasni, AI obaveštava korisnika o tome i nudi mu mogućnost da je preusmeri ka lokaciji na kojoj će u tom trenutku biti. Uprkos znatnom napretku u domenu veštačke inteligencije, Google-ova najnovija inicijativa sa Bard četbotom predstavlja korak napred, ali ne i krajnje rešenje. Dok Bard pruža gotovo ljudske odgovore i sposobnosti pretrage u sklopu Google-ovog ekosistema, analitičari napominju da je put do široke primene i priznanja kao esencijalne tehnologije još uvek dug. Pitanja o sigurnosti podataka, etičkim izazovima i konkurenciji sa sličnim platformama poput ChatGPT-ja ostaju neodgovorena. U svakom slučaju, borba za dominaciju u polju AI asistenata je u punom jeku, a kompanije kao što su Google i Microsoft su spremne da je podignu na potpuno novi nivo.

U sklopu Regionalnog sajma poslova, održan je vebinar na temu "Kako do uspešne IT karijere“ u organizaciji našeg sajta HelloWorld.rs. Kako bismo dobili što bolje odgovore na ovu temu moderator panela, Jelena Zelenović sa sajta HelloWorld.rs ugostila je HR stručnjake iz IT ko mpanija. Na panelu su učestvovali: Aleksandra Babić iz kompanije Cake.com, Jelena Stojiljković, CREATEQ i Branka Mijatović iz kompanije CCBill. CV je lična karta kandidata Na početku vebinara imali smo priliku da čujemo odgovore na pitanje kako se dolazi do prvog posla u IT-ju. Govornice su istakle važnosti radnih biografija kao i detalja koji mogu da budu glavni adut pri slanju prijava za posao. Aleksandra Babić iz kompanije Cake.com navela je da je biografija kao lična karta kandidata: Prilagođavanjem te lične karte možete sebi olakšati proces zapošljavanja. Branka Mijatović iz kompanije CCBill nadovezala se na priču o važnosti podataka u CV-ju i dodala: Tačnost podataka u CV-ju je od suštinske važnosti. On treba da bude jasan i bez suvišnih informacija. Ne morate navoditi adresu ni datum rođenja, ali je esencijalno da vaše poslednje radno iskustvo bude istaknuto na samom vrhu CV-ja. Po rečima Jelene Stojiljković iz kompanije CREATEQ  tehnologije su ključna stavka za svakog poslodavca: Važno je jasno navesti tehnologije sa kojima ste upoznati, kao i sve projekte na kojima ste radili. Ima razlike između CV-ja i portfolija Učesnice panela su istakle ključne razlike između CV-a i portfolija. Dok CV pruža pregled ličnih podataka i profesionalne istorije kandidata, portfolio je fokusiran na konkretne projekte na kojima su kandidati radili, i često sadrži linkove koji vode direktno do tih projekata. Inicijalni dokument koji se šalje prilikom prijave za posao jeste CV, ali u njemu se može naći i link koji vodi do portfolija. Za dizajnerske pozicije, portfolio je od suštinskog značaja. Međutim, za ostale pozicije smatramo da portfolio nije neophodan i da je CV sasvim dovoljan,  objašnjava Mijatović. Aleksandra je navela i kako ona vidi ulogu Github-a u procesu zapošljavanja: Github nije obavezan u našoj kompaniji. U Cake.com, kandidati brzo dobijaju zadatke koji realno pokazuju njihovo znanje i iskustvo, tako da jednostavno možemo da procenimo nivo na kom se oni nalaze. Plata je važan, ali ne i jedini faktor pri promeni posla Kada je reč o promeni posla, plata je često u fokusu, ali panelistkinje ističu da to nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir. Na pitanje koji su ključni kriterijumi pri promeni posla one odgovaraju: Mislim da je to individualno. Svako treba da zna šta mu je važno. Visina zarade, prilika za napredovanje, svakom je nešto drugo bitno. Ako zaposleni sve to nema na radnom mestu, onda je potrebno razmisliti o promeni posla, smatra Aleksandra. Branka je na panelu podelila i svoje iskustvo: Trudim se da imam bliže odnose sa kandidatima, posebno jer radimo dosta od kuće. Bitno je da se dosta priča sa zaposlenima i rešavaju izazovi. Nekad ne možete uticati na kolegu da ostane, ali plata kod nas uglavnom nije razlog za to i u takvim situacijama se lako dogovorimo. Ako ipak razmišljate o promeni posla, moj savet nije da se prijavite na 50 pozicija, već da izaberete nekoliko oglasa i fokusirate se na njih. Jelena naglašava da je potreba za promenom normalna i očekivana: Najčešća povratna informacija koju dobijam od kandidata je da ne postoji mogućnost za napredovanjem i da je to glavni razlog zašto žele da promene posao. Nakon što su podelile svoja iskustva, panelistkinje su odgovarale na brojna pitanja koja su posetioci postavili tokom vebinara. Za sve koji žele da detaljnije pogledaju vebinar i čuju šta su predstavnice kompanija imale da kažu na temu građenja karijere u IT-ju, snimak je dostupan na ovom linku.

Windows 11 je popularan operativni sistem koji je dizajniran za širok spektar korisnika, uključujući tu i programere, naravno. Novi Microsoftov operativni sistem nudi nekoliko funkcija koje značajno mogu da unaprede iskustvo programiranja, kao što su bolje performanse, bezbednost i apdejtovani alati za development. Jedna od ključnih stvari koje Windows 11 donosi programerima jeste kompatibilnost sa velikim brojem programskih jezika i frameworkova. Bilo da koristite C++, Python, Javu ili neki drugi jezik, Windows će vam pružiti stabilnu sredinu za razvoj. Kada su performanse u pitanju, Windows 11 optimizovan je kako bi pružio brzinu i efikasnost sa kraćim vremenom butovanja, bržim lansiranjem aplikacija i poboljšanom stabilnošću sistema. Ovo može biti od velike pomoći programerima koji moraju da budu brzi i efikasni jer se smanjuje rizik od nailaženja na probleme koji mogu usporiti razvoj. Windows 11 donosi i unapređene bezbednosne funkcije kao što su poboljšani firewall i automatski apdejti kako bi dodatno zaštitio programsku sredinu od svih pretnji. Ovo će svakako značiti programerima koji rade sa osetljivim podacima i kritičnim sistemima. Pored ovoga, Windows 11 uključuje i poboljšane development alate kao što je Windows Sybsystem for Linux (WSL) koji dozvoljava programerima da koriste Linux bazirane alate direktno iz Windowsa. Sve ovo ukazuje na to da je Windows 11 solidan izbor za većinu programera kojima je potrebna pouzdana i efikasna platforma za razvoj, a kompatibilnost sa širokim spektrom jezika i frameworkova, poboljšane performanse i bezbednost čine ga efikasnom opcijom za sve vrste developera. Nikako ne bi trebalol zaboraviti ni novitete kao što je Dev Home koji bi trebalo da znatno olakšaju posao developerima. Dev Home je potpuno nova aplikacija koja se može preuzeti u Microsoft prodavnici aplikacija. Svrha Dev Home aplikacije jeste olakšani proces postavljanja nove mašine kao development sredine. Developeri mogu da se povežu sa GitHubom, kofigurišu i pokrenu WinGet kofiguracioni fajl kako bi preuzeli developer alate i programe automatski, kao i da postave poseban Dev Drive koji nudi više performansi i bezbednosti. Dev Drive kreiran je posebno za developere koji rade na projektima koji sadrže hiljade fajlove. U pitanju je posebna particija na postojećem drajvu koji je formatiran kao ReFS (Resilient File System) i koji nudi bolje performanse i bezbednost. Da li bi trebalo da pređete na Windows 11 ako ste programer? Pored svega što smo gore naveli, Windows 11 donosi i native podršku za Android aplikacije, proširujući softverske opcije za developere. Međutim, važno je u obzir uzeti i eventualne probleme sa kompatibilnošću kako biste bili sigurni da su svi alati i softver koji su vam potrebni kompatibilni sa novim operativnim sistemom. Jedan od problema bi mogli da budu prilično strogi sistemski zahtevi koji bi mogli da predstavljaju problem za sve sa starijim hardverom. Da li je Windows 11 bolja opcija od Linuxa? Oba operativna sistema imaju svoje mane i prednosti. Windows je poznat po prijateljskom okruženju i interfejsu, a tu je i znatno šira kompatibilnost, dok Linux više vole programeri koji traže veću otvorenost sistema, fleksibilnost i opcije za dodatna podešavanja. Na kraju dana, izbor između ova dva operativna sistema svodi se na potrebe i želje programera. Ako cenite bolji korisnički interfejs i softversku kompatibilnost, Windows je bolji izbor. Ukoliko vam je na listi prioriteta open-source softver, fleksibilnost i mogućnost dodatnog prilagođavanja, onda je Linux bolja opcija. Iako je najveća prednost Linuxa to što je besplatan, ali uz njega nećete dobiti korisničku podršku, već ćete sva rešenja morati sami da tražite onlajn. Sa druge strane, svaki Windows problem može biti rešen uz pomoć tehničke podrške. Najveći problem Windowsa 11 Ako bismo morali da izdvojimo najveću manu, onda bi to svakako bila kompatibilnost sa starijim hardverom. Brojni korisnici naišli su na probleme jer stariji hardver nije radio kako treba, ili jednostavno nisu mobli da instaliraju Windows 11 na svoje sisteme. Najčešći problemi koji su prijavljivani: TPM 2.0: Windows 11 zahteva trusted Platform Module 2.0 čip koji nije prisutan na mnogim starijim matičnim pločama. Ovo može dovesti do problema sa kompatilnošću. CPU kompatibilnost: Windows 11 ima minimalni zahtev za Intel i3 ili AMD Ryzen 1 procesor. Mnogi stariji sistemi ne mogu da izađu u susret ovom zahtevu. Windows 11 zahteva barem 16GB slobodnog prostora za instalaciju, što može biti problem za korisnike sa manjim kapacitetom interne memorije. Problemi sa drajverima: Pojedini korisnici prijavili su probleme sa drajverima na starijem hardveru koji su dovodili do slabijih performansi. Najveće mane Iako smo jasno naveli sve prednosti, Windows 11 ipak nije bez mana: Problemi sa kompatibilnošću kada je u pitanu stariji hardver ili softver Ograničene opcije modifikovanja i prilagođavanja sistema korisniku Problemi sa privatnošću usled Microsoftove politike prikupljanja podataka Potencijalni problemi sa performansama usled slabijeg hardvera Ograničena podrška za određene formate dokumenata i protokole Ograničene opcije za promenu fabričkog brauzera i mejl klijenta Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pojedinih gejming periferala i dodatne opreme Ograničene mogućnosti onesposobljavanja pojedinih funkcija kao što su Cortana i OneDrive Potencijalni problemi sa kompatibilnošću pri upotrebi anti-virus softvera trećih strana Ograničene opcije za promenu endžina za pretragu unutar Microsoft prodavnice Na kraju dana, Windows 11 je više nego solidan izbor za programere i nudi nekoliko funkcija koje će im svakako biti od koristi. Nova Microsoft prodavnica sadrži aplikacije za programiranje kako biste lakše pronašli i koristili alate koji su vam potrebni. Poboljšani Windows Sunsystem for Linux omogućava lakšu integraciju sredina za development baziranih na Linuxu, a novi alati komandne linije dodatno olakšavaju rad. Drugim rečima, sve što smo naveli ukazuje na to da je Windows 11 zbog svoje efikanosti, performansi i bezbednosti svakako operativni sistem o kom bi programeri trebalo da razmisle.

Meksička IT firma Global HITSS, podružnica vodećeg telekomunikacionog provajdera u Latinskoj Americi, neumorno radi na razvoju digitalnog društva. Osim fokusa na integraciji informacionih tehnologija s ostalim digitalnim servisima i komunikacijom, ključna misija kompanije jeste uspostavljanje kulture energetske efikasnosti. Međutim, put ka ovoj misiji bio je ispunjen brojnim tehničkim i praktičnim izazovima. Staromodni, neprecizni i neskalabilni sistemi za praćenje potrošnje energenata bili su glavna prepreka. Manje precizni ručni sistemi i dugi sistemi za obradu podataka otvarali su prostor za ljudske greške, koje su komplikovale analitičke procese. Digitalna revolucija u pristupu održivosti Kroz put digitalne transformacije, Global HITSS se fokusirao na razvoj rešenja za upravljanje energetskom efikasnošću. U ovom kontekstu, prioritet je bio precizno merenje i analiza potrošnje energije kako bi se smanjio ugljenični otisak kompanije. Global HITSS je prepoznao potrebu za jedinstvenom softverskom platformom koja će objediniti različite izvore podataka i omogućiti tačno merenje emisija i potrošnje, kao i efikasnost strategija za smanjenje troškova. U realizaciji ovog ambicioznog plana, kompanija se oslonila na ekspertizu SAP-a, lidera u oblasti ERP softvera. Upotreba SAP-ove Business Technology Platforme (BTP) omogućila je efikasno prikupljanje, obradu i analizu podataka, uključujući mesečne račune za potrošnju energije. Pionirska inicijativa sa globalnim uticajem Od uvođenja platforme u maju 2022. godine, zabeležene su značajne uštede: 14% u potrošnji električne energije, 9% u potrošnji vode i 5% u potrošnji prirodnog gasa. Pouzdani podaci sada omogućavaju zaposlenima da donose informisane odluke brže nego ikada. Takođe, period potreban za prikupljanje podataka i izveštavanje skraćen je deset puta. Za svoj inovativni doprinos, Global HITSS je nedavno bio finalist na SAP Innovation Awards 2023, što dodatno potvrđuje uticaj i značaj ovog revolucionarnog pristupa održivosti.

U borbi za suzbijanje jezičnih barijera i olakšanje globalne komunikacije, Meta je predstavila revolucionarni AI model, poznat kao SeamlessM4T, sposoban za prevođenje i transkripciju gotovo stotinu jezika. Model je plod višegodišnjeg rada i istraživanja, a dolazi sa setom podataka za prevođenje, nazvanim SeamlessAlign. Tehnološki preboj u oblasti jezika SeamlessM4T je zaista veliki korak napred u oblasti mašinskog prevođenja i analize govora. Tradicionalni modeli veštačke inteligencije često su bili ograničeni na prepoznavanje i prevođenje samo nekoliko desetina jezika, a često su zahtevali posebne modele za identifikaciju jezika. Međutim, SeamlessM4T je dizajniran da bude „univerzalan model“, sposoban za automatsko prepoznavanje izvornih jezika i instant prevođenje. SeamlessM4T nije jednostavno novi početak, već duhovni naslednik prethodnih Meta projekata kao što su "No Language Left Behind" i "Universal Speech Translator". Ovi projekti su već uradili značajan rad na unapređenju mašinskog prevođenja i razumevanju ređe korišćenih jezika, kao što je Hokkien. Konkurencija i izazovi Iako je ambicija Meta-e u ovoj oblasti zaista impresivna, konkurencija je oštra. Veliki tehnološki igrači kao što su Google, Amazon i Microsoft već rade na svojim verzijama univerzalnih modela prevođenja. Google, na primer, razvija Universal Speech Model kao deo većeg napora da se pokrije 1.000 najčešće korišćenih jezika na svetu. Međutim, ni SeamlessM4T nije bez mana. Model ima tendenciju da "preterano generalizuje prema muškim oblicima kada prevodi iz neutralnih termina", kako je otkriveno u belom papiru. U nekim jezicima, kao što su bengalski i kirgiski, model ima izazove u generisanju "toksičnih" prevoda. Ovo ukazuje na to da model i dalje ima svoje izazove koji će zahtevati dalje prilagođavanje i razvoj. SeamlessM4T je definitivno ambiciozan projekat koji ima potencijal da radikalno promeni način na koji komuniciramo na globalnom nivou. Iako nije savršen, ovaj model postavlja novi standard u oblasti veštačke inteligencije i jezične tehnologije, a njegova buduća primena može imati dubok uticaj na globalnu komunikaciju.  

S obzirom na sve veći uticaj veštačke inteligencije (AI) u modernom svetu, bilo je neophodno osvetliti kako ova tehnologija menja IT industriju. U tu svrhu sajt HelloWorld.rs organizovao je panel pod nazivom "Veštačka Inteligencija i budućnost zapošljavanja" koji je održan 3. oktobra u Impact Hubu u Beogradu na kojem su govorili stručnjaci iz kompanije Microsoft. Uglješa Erić, Senior Product Manager u Microsoftu, govorio je o tome šta se dešava “iza kulisa” u sistemima veštačke inteligencije i sve većoj ulozi AI sistema na radnom mestu. Istakao je da AI nije samo alat koja može da pomogne kompanijama da unaprede određene procese, već predstavlja i revoluciju koja će doneti nove poslovne mogućnosti. Fokusirajući se na promene koje AI donosi, Erić je naglasio da će veštačka inteligencija u budućnosti postati deo svakodnevnog života, ne samo u poslovnom okruženju već i u obrazovanju i svakodnevnim aktivnostima. Tamara Stanković, koja se bavi primenjenom naukom u okviru Microsofta, dala je praktičan uvid u to kako AI utiče na njene svakodnevne radne zadatke. Iako priznaje da se osnovna struktura njenog posla nije drastično promenila s pojavom tehnologija poput ChatGPT-a, ona je naglasila brzu adaptaciju i potrebu za stalnim učenjem novih pristupa kako bi se AI tehnologija etički implementirala, uz puno poštovanje privatnosti korisnika. Nikola Dimitrijević, koji obavlja funkciju Senior Engineering Managera, podvukao je da veštačka inteligencija može imati značajan uticaj na produktivnost i efikasnost programerskog rada. On je istakao potencijal AI-a u analizi koda, optimizaciji radnih procesa i detektovanju potencijalnih problema u ranim fazama razvoja. Panel je uspešno moderisala Anamarija Petrović, koja je stručnjacima postavljala intrigantna pitanja, pokrivajući tako teme etičke dileme, viziju AI u narednim godinama, kao i potrebne veštine koje će IT stručnjaci morati da razvijaju kako bi bili u korak sa ovom dinamičnom tehnologijom. Zaključak ovog panela jeste da veštačka inteligencija donosi kako izazove, tako i prilike. Dok postoje etičke i tehničke prepreke koje treba prevazići, stručnjaci su optimistični u pogledu budućnosti i smatraju da će AI doneti revoluciju u načinu na koji radimo, učimo i komuniciramo.

Microsoft je najavio integrisanje Pythona, jednog od najpopularnijih programskih jezika, direktno u svoju Excel platformu. Javna probna verzija ove funkcionalnosti dostupna je već neko vreme, omogućavajući korisnicima da manipulišu i analiziraju podatke iz Pythona direktno unutar Excela. Stefan Kinestrand, generalni menadžer za moderni rad u Microsoftu, objašnjava: "Možete manipulisati i istraživati podatke u Excelu koristeći Pythonove grafikone i biblioteke, a zatim da koristite Excelove formule, grafikone i PivotTabele za dalje detaljisanje vaših saznanja. Sada možete da obavljate naprednu analizu podataka u poznatom Excelovom okruženju putem direktne interakcije s Pythonom iz Excelove trake sa alatkama." Jedna od prednosti ovog unapređenja je što korisnici neće morati da instaliraju dodatni softver ili da konfigurišu dodatke kako bi pristupili ovoj funkcionalnosti. Pythonova integracija biće deo ugrađenih konektora Excela i Power Query-ja. Uz to, Microsoft uvodi i novu PY funkciju koja omogućava da se Pythonovi podaci prikažu unutar mreže Excelove tabele. Kroz partnerstvo sa Anacondom, Pythonovom repozitorijumu, popularne Python biblioteke kao što su pandas, statsmodels i Matplotlib biće dostupne unutar Excela. Izračunavanja u Pythonu izvodiće se u Microsoftovom oblaku, a rezultati će biti vraćeni u Excelovu tabelu. "Uzbudjen sam što ova izvanredna, čvrsta integracija Pythona i Excela sada vidi svetlost dana. Očekujem da će obe zajednice otkriti zanimljive nove primene u ovoj saradnji, što će povećati sposobnosti svakog partnera”, rekao je Gvido van Rosum, tvorac Pythona i sada istaknuti inženjer u Microsoftu, piše The Verge. Nova funkcionalnost Python u Excelu počinje danas da se uvodi kao javna probna verzija za Microsoft 365 Insajdere u Beta kanalu. Inicijalno će biti ograničena na Windows platformu, dok će za druge platforme biti dostupna "u kasnijem periodu". Microsoft napominje da će Python u Excelu biti uključen u Microsoft 365 pretplatu tokom probnog perioda, ali da će "neke funkcionalnosti biti ograničene bez plaćene licence" nakon što probni period istekne.