Blog

Mnogi softverski projekti se pojavljuju zato što je – negde tamo – programer morao da reši neki svoj lični problem.  To je manje-više ono što se dogodilo Grejdonu Houru. Davne 2006. godine, Hour je bio 29-godišnji programer koji je radio za Mozilu. Vraćajući se kući s posla otkrio je da lift u njegovoj zgradi nije u funkciji; softver je prestao da radi i to nije bio prvi put.  Hour je živeo na 21. spratu i dok se penjao uz stepenice, pomislio je kako to nema smisla. “Kako to da programeri ne mogu da naprave softver za lift koji se neće kvariti”, prolazilo mu je kroz misli. Hour je znao da su mnogi takvi kvarovi posledica problema sa načinom na koji određeni program koristi memoriju.   Napisao program da bi rešio sebi problem   Softver u, ovom slučaju, liftovima često je napisan na jezicima poput C++ ili C, koji su poznati po tome što omogućavaju programerima da pišu kod koji radi veoma brzo i prilično je kompaktan. Problem je u tome što su ti jezici takođe skloni memorijskim greškama koje mogu da sruše ceo program.   Većina nas, kada bismo bili u situaciji da moramo da se penjemo do 21. sprata, jednostavno bismo se razbesneli i to bi ostalo na tome. Ali Hour je odlučio da uradi nešto po tom pitanju. Otvorio je svoj laptop i počeo da dizajnira novi kompjuterski jezik, za koji će nadao da će omogućiti pisanje manjeg, brzog koda bez memorijskih grešaka. Taj jezik je nazvao Rust, po grupi izuzetno izdržljivih gljiva koje su, kako sam kaže, “dizajnirane za preživljavanje”.  Kako biste shvatili zašto je Rust toliko koristan, vredi zaviriti ispod haube u to kako se programski jezici bave računarskom memorijom.  Možete, vrlo grubo, zamisliti dinamičku memoriju u računaru kao školsku tablu. Kako deo softvera radi, on stalno upisuje male delove podataka na tablu, prati koji se gde nalazi i briše ih kada više nisu potrebni. Međutim, različiti računarski jezici to rade na različite načine. Stariji jezici kao što su C ili C++ su dizajnirani da programeru pruže kontrolu nad tim kada i kako softver koristi tablu. Ta moć je korisna: sa tom kontrolom nad dinamičkom memorijom, programer može pokrenuti softver veoma brzo.   Zbog toga se C i C++ često koriste za pisanje koda koji je u direktnoj interakciji sa hardverom. Mašine koje nemaju operativni sistem kao što su Windows ili Linux, od mašina za dijalizu do kasa u prodavnicama, rade na takvom kodu.  Ali, koliko god da su brzi, jezici kao što su C i C++ zahtevaju kompromis. Programeri moraju pažljivo da prate u šta se memorija upisuje i kada softver treba da je izbriše. Šta ako slučajno zaboravite da izbrišete nešto? Pa, možete izazvati pad: softver kasnije može pokušati da iskoristi prostor u memoriji za koji misli da je prazan kada tamo zapravo nečega ima. Ili biste digitalnom uljezu dali ulaz u vaš sistem. Haker bi mogao da primeti da program ne čisti svoju memoriju kako treba - informacije koje je trebalo da budu obrisane (lozinke, finansijske informacije) su se možda zadržale i haker bi mogao da ih ukrade. Kako deo C ili C++ koda postaje sve veći i veći, moguće je da čak i najpažljiviji programer napravi mnogo grešaka u memoriji.  Tokom 90-ih, novi jezici kao što su Java, JavaScript i Python postali su popularni. Kako bi rešili probleme programera, oni su automatski upravljali memorijom koristeći “sakupljače smeća”, komponente koje bi povremeno čistile memoriju kako delovi softvera budu pokretani.   Eto, mogli ste da pišete kod koji nije imao memorijske greške. Ali, loša strana je bila gubitak one moći koju su C i C++ pružali. Programi su takođe radili sporije (jer su sakupljači smeća oduzimali ključno vreme obrade). Pritom, softver napisan na ovim jezicima koristi mnogo više memorije.   Programski jezik između “dva plemena”  Tada se svet programiranja podelio, otprilike, na dva plemena. Ako je softver trebalo da radi brzo ili na malom čipu u uređaju, veća je verovatnoća da je bio napisan u C ili C++ jeziku. Ako vam je bila potrebna veb aplikacija ili aplikacija za mobilni telefon, onda biste koristili noviji jezik koji sam sakuplja smeće.  Sa programskim jezikom Rust, Hour je imao za cilj da stvori jezik koji će biti savršeno izbalansiran između ova dva plemena. Nije zahtevao od programera da ručno određuju gde će u memoriji stavljati podatke, to bi Rust činio umesto njih. Ali nametnuo je mnoga stroga pravila o tome kako se podaci mogu koristiti ili kopirati unutar programa.   Morali ste da naučite sva ta pravila, koja su bila teža od onih u Python-u ili JavaScript-u. Bilo bi teže napisati kod u Rust-u, ali bi bio “memorijski bezbedan” - nije bilo straha da ćete slučajno ubaciti kobne memorijske greške.  Najvažnije, Rust je ponudio “sigurnost istovremenosti”. Savremeni programi rade više stvari odjednom - drugim rečima, istovremeno - i ponekad te različite niti koda pokušavaju da modifikuju isto deo memorije u skoro isto vreme. Memorijski sistem koji ima Rust je to sprečavao.  Sedamnaest godina kasnije, Rust je postao jedan od najpopularnijih jezika na planeti. Postoji 2,8 miliona programera koji koriste Rust, a kompanije kao što su Microsoft ili Amazon smatraju Rust ključem za svoju budućnost. Discord je koristio Rust da ubrza svoje sisteme, Dropbox ga koristi za sinhronizaciju datoteka sa vašim računarom, a Cloudflare ga koristi za obradu više od 20% celokupnog internet saobraćaja.  Kada Stack Overflow sprovede svoje godišnje ankete o programskim jezicima Rust je uvek na vrhu među omiljenima. Zapravo, Rust je već sedam godina za redom ocenjen kao najomiljeniji programski jezik. Rust, kao i drugi uspešni open source projekti sada ima stotine saradnika, a mnogi od njih su volonteri i na njemu rade jer jednostavno vole ovaj jezik. Hour se povukao iz projekta 2013. godine i srećan je što ga je predao drugim programerima. 

Ubisoft u Beogradu je sve, samo ne tipičan studio za video igre. Svaki mladi gejmer koji provodi sate igrajući igrice, bar jednom je maštao kako pravi vlastitu igru koja će postati planetarno poznata. Za zaposlene u Ubisoft studiju u Beogradu, ova fantazija postala je realnost. O samom studiju, njihovom razvoju i načinu na koji rade i sarađuju sa timom i globalnom mrežom, razgovarali smo sa Srđanom Obrenovićem (Communications & CSR Specialist) i Lazarom Ivanovićem (HR Business Partner). Po njihovim rečima osim što prave igre koje se izdvajaju kvalitetom i popularnošću, Ubisoft studio u Beogradu deo je globalne Ubisoft mreže koja nudi mnoge prilike za karijerni rast, rad u naprednoj tehnologiji, koju su članovi tima kreirali za sopstvene potrebe, a  i istovremeno je jedinstveno, neformalno i inspirativno mesto za rad. Od 10 programera do 150 zaposlenih za samo 7 godina Ubisoft Belgrade deo je globalnog tima sa preko 20.000 članova koji rade u više od 30 zemalja širom sveta. Od malog tima od 10 programera koji su osnovali beogradski ogranak 2016. godine, Ubisoft Belgrade se za samo sedam godina razvio u studio sa više od 150 zaposlenih i jedini AAA studio u našoj zemlji. - Za ovo vreme, dali smo doprinos razvoju mnogih velikih igara u AAA kategoriji, uključujući Ghost Recon Wildlands, Ghost Recon Breakpoint, Crew 2, Steep i Rainbow 6 Extraction. Ove igrice imaju izuzetno visok kvalitet grafike, zvuka i razrađene scenarije uz budžete koji mogu da pariraju budžetu potrebnom za produkciju filmskih blokbastera - pojašnjava Srđan Obrenović. Dodaje da trenutno rade na osam projekata, a posebno su ponosni što su postali i deo Assassin's Creed franšize čime je tim u Beogradu uspeo da pokaže visok nivo ekspertize i kreativnosti, i da se pozicionira kao važan igrač na svetskoj sceni video igara. Radna kultura koja podstiče kreativnost, inovativnost i saradnju Srđan Obrenović ističe da rad u Ubisoftu nudi jedinstveno iskustvo gledano sa različitih aspekata. Naš studio čine ljudi koji nisu samo strastveni prema igrama, već i u pomeranju granica mogućeg u razvoju igara. Igre na kojima radimo su tehnički napredne i zasnovane na inovativnim sistemima, a mnogi njihovi naslovi su deo legendarnih franšiza poput Tom Clancy's Ghost Recon - kaže Srđan. Globalna saradnja Budući da Ubisoft funkcioniše na globalnom nivou, Srđan Obrenović objašnjava da uprkos ogromnoj organizaciji sa skoro 20.000 zaposlenih i preko 40 studija i zaposleni u Srbiji uživaju u svim pogodnostima kao i ostale kolege širom sveta: Imamo priliku da radimo sa stručnjacima koji imaju  decenijska iskustva u razvoju igara, od koih smo udaljeni samo jednim mejlom ili pozivom. Kolege mogu da putuju do drugih Ubosoft studija i upoznaju kolege iz drugih kultura. A mogućnosti za napredovanje i prekvalifikaciju su zaista velike, zaključuje Srđan. Osim igara, programeri u Ubisoftu rade i na razvoju novih tehnologija I Srđan i Lazar sa ponosom ističu da se Ubisoft Beograd stalno razvija. Dok naši  programeri pretežno koriste C++ jezik, naš  tim u Beogradu pri kreiranju igrica  koristi svoje posebne alate, poput engina Snowdrop i Anvil, koji su interno razvijeni. Za svakog novog člana tima uvek postoji period obuke tokom kojeg je predviđeno da nauči kako da radi u ovom jedinstvenom tehnološkom okruženju, dok kasnije većina njih ujedno ima i priliku da radi na unapređenju engina za rad - navodi Lazar Ivanović. Oni kreiraju igre u kojima će svi uživati - i sami radeći u vrlo prijatnoj atmosferi Ono što obojica kažu i što se nije promenilo od samog osnivanja studija u Beogradu jeste neformalna i opuštena radna atmosfera. - Uvek možete videti kolege na terasama studija koji uživaju u razgovoru ili u opuštenom sastanku, u gaming corneru u svako doba dana pojedini članovi tima igraju omiljene igre ili testiraju neku od najnovijih verzija iz našeg studija. Još jedan vid predaha koji je omiljen među naših zaposlenima je stoni tenis - kaže Srđan Obrenović. Da li je Ubisoft rezervisan isključivo sa “gejmere” i seniore? Nasuprot uvreženom mišljenju, ovaj gejming studio u svom timu ima i ljude koji nisu gejmeri te prethodno “gejming” iskustvo ovde nije presudno u započinjanju karijere. - Pored programera, u našem timu rade i artisti, dizajneri, dev testeri, producenti i projektni koordinatori. U pitanju je skup ljudi različitih ekspertiza i iskustava - pojašnjava Lazar Ivanović. Takođe, iako su seniori traženiji i imaju prednost pri zapošljavanju, Ubisoft studio u Beogradu često daje šansu i juniorima, a mnogim trenutnim zaposlenima je Ubisoft ujedno i prvi poslodavac. Našu zajednicu čine različiti profili u oblasti razvoja igara i uvek se fokusiramo na znanje, veštine i iskustvo, a ne na diplome ili interesovanja - kaže Lazar. Želite li da postanete deo jedne od najuspešnijih game development kompanija u svetu? Preporučujemo vam da pratite oglase za posao Ubisoft studija u Beogradu i da potražite šansu za karijeru o kojoj ste oduvek sanjali.

Sajber bezbednost, kodiranje i upravljanje podacima su veštine koje kompanije vrednuju poput zlata, a potražnja za njim će u 2023. samo nastaviti da raste. Potražnja za digitalnim veštinama znatno se ubrzala u 2022. godini zahvaljujući sve većem broju kompanija koje su počele da se oslanjaju na tehnologiju kako bi inovirale svoje proizvode i spremile svoje poslovanje za budućnost. Sa druge strane, dostupnost zaposlenih sa ovim veštinama nastavlja da se smanjuje. Uprkos tome što će rizik od recesije pojedine kompanije sprečiti da dalje šire svoje timove kako bi optimizovale svoje poslovanje, efekat tih odluka na zapošljavanje tehnološkog kadra biće relativno mali. Čak i u ekonomski nestabilnim vremenima, tehnologija nastavlja da bude prilično bezbedno mesto. Jedan od sektora koji prosto vape za talentovanim radnicima jeste sajber bezbednost. Broj otvorenih pozicija u ovom sektoru između 2013. i 2022. godine porastao je za 350 odsto, sa jednog miliona na 3.5 miliona. Organizacije koje ne obraćaju pažnju na sajber bezbenost stavljaju sebe u prilično ranjivu poziciju kada su u pitanju sajber napadi i rizikuju gubitak profita i reputacije u očima korisnika. Sa druge strane, vrlo lako je okružiti zaposlene najnovijim firewall tehnologijama i anti-virus softverom, ali tek kada ih kompanije nauče da štite svoje onlajn identitete, mogu da kultivišu jaku kulturu sajber bezbednosti. Davno su prošli dani kada su zaposleni mogli da koriste ime svog ljubimca kao lozinku, uz nekoliko brojeva i karaktera na kraju. Ni najboljli bezbednosni softver ne može da uradi puno ako zaposleni nisu dovoljno edukovani. Velika potražnja za programerima Kodiranje i dalje nastavlja da bude jedna od najtraženijih profesija. Broj oglasa za pozicije data inženjera je u poslednje tri godine porastao za 116%, dok za kompjuterske analitičare taj broj iznosi 72 odsto, uz prilično stabilnu potražnju za developerima koji poseduju C#, C++, Angular, Node, Java, Google Cloud i Azure znanje. Sudeći po podacima koje je objavio hackajob, Java programeri obezbedili su sebi najbolju proporciju ponuda za posao i čine 15.8% svih zaposlenih između 2021. i 2022. godine. Odmah iza su C# developeri (15.3%), DevOps profesionalci (10.8%) i JavaScript programeri (10.6%). U poslednje vreme pojavljuje se i sve veći broj developera koji navode Golang u svojim CV-jevima, ne kao komercijalnu veštinu, već kao nešto što su savladali u svoje slobodno vreme. To može dovesti do određenih promena koje bi Golang mogle da, sa prostog interesovanja, pretvore u ključnu veštinu. Usled velike potražnje, visoke plate, bonusi i deonice su samo neke od stvari koje developeri očekuju pre dolaska u neku kompaniju, a vrlo često se može desiti i da ih odbiju ako im cifre nisu baš po volji usled velike potražnje. Posebno se izdvaja DevOps pozicija zbog centralne uloge koju ima u ubrzavanju puta kompanija do softverske vrednosti, menadžerskih sposobnosti i razumevanja operacija. Savladavanjem modernih procesa isporuke softvera, developeri mogu da pokažu da pružaju dodatnu vrednost i sposobnost da se suoče sa svim poslovnim izazovima koje kompanija može da ima. Novi tip softverskog developera? Kako se razvoj softvera ubrzava, uz sve veći uticaj AI tehnologije na programiranje, uloga softverskog developera se menja. AI menja svet programiranja na isti način na koji su digitron i kompjuter to uradili. Tehnološki napredak polako na sebe preuzima neke od najzamornijih poslova na koje su developeri trošili svoje vreme. Oni sada mogu da posvete više vremena većoj slici i rešavanju kritičnih problema. Brzi rast novih tehnologija neće samo promeniti način na koji ljudi rade, već i veštine potrebne da se napreduje u digitalnoj ekonomiji. Potreba za ljudima koji poseduju ove veštine se širi kroz sektore znatno brže u poređenju sa onima koji poseduju prosečne veštine. Ljudske osobine koje nas odvajaju od mašina, poput empatije i kreativnosti, i dalje ostaju ključne stvari prilikom zapošljavanja, i to je nešto što bi trebalo da se nađe u samom vrhu prioriteta, na samo zaposlenih, već i kompanija koje ih zapošljavaju. Izazovi za vodeće pozicije Ljudi na vodećim pozicijama će takođe imati veoma veliku ulogu u pružanju stabilnosti i rasta kompanije jer izazovi koji se odnose na angažovanje, zadržavanje i edukaciju talenta i dalje nastavljaju da predstavljaju problem za mnoge. Investiranje vremena i resursa u menadžerske veštine predstavlja najvažniju stvar kojoj bi kompanije i zaspoleni trebalo da se posvete. Vođe će biti zadužene za pružanje strukture i resursa za razvijanje novih veština unutar timova i njihovo dalje širenje unutar cele kompanije. Osobe na vodećim pozicijama će sada biti odgovorne za interakciju i osnaženje timova, koji svoj posao sada vrlo često obavljaju na daljinu. Sredine sa visokim nivoom produktivnosti sada pokreće visoka psihološka sigurnost unutar timova, i to će u budućnosti predstavljati jedan od najvećih izazova za sve lidere. Pogotovo jer mnogi od zaposlenih više nisu unutar same kompanije, već na udaljenim pozicijama, a vrlo često i u drugim zemljama i kontinentima. Situacija u Srbiji vs. Situacija na zapadu Zahvaljujući sve većem broju kompanija koje započinju svoje poslovanje, situacija u Srbiji donekle je povoljnija za sve tipove IT stručnjaka, prvenstveno zbog velike potražnje i manje ponude. Ovo možda najbolje oslikavaju i same ponude za posao. Posmatrajući ponude na sajtu HelloWorld, u Srbiji su trenutno najtraženije sledeće pozicije, koje proporcionalno zauzimaju i najveći broj oglasa u ponudi: Software Developer / Programer / Inženjer – 719 otvorenih oglasa (6.7% udeo u ukupnom broju oglasa) Frontend developer – 342 otvorene pozicije (3.20% udeo u ukupnom broju oglasa) IT Help Desk / Support – 341 otvorena pozicija (3.19% udeo u ukupnom broju oglasa) JavaScript Developer – 325 otvorenih pozicija (3% udeo u ukupnom broju oglasa). Sam broj ponuđenih pozicija jasno pokazuje da se IT stručnjaci nalaze u znatno boljoj situaciji nego njihove kolege u drugim zemljama. Ovo se posebno odnosi na medior i senior pozicije, jer se čini da su stručnjaci sa potrebnim znanjem izuzetno deficitarni. Ovakva situacija povoljna je i za sve na juniorskim pozicijama jer se pred njima otvara prilično jasan put i kompanije u nedostatku iskusnih radnika svoju pažnju moraju da znatno više poklanjaju početnicima ne bi li uspeli da ih za nekoliko godina pretvore u kadar koji im je trenutno izuzetno potreban, a sve su šanse da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti. Izuzetno mala ponuda stručnjaka koji razmišljaju o promeni posla dodatno podiže cene na tržištu, što se opet, povoljno odražava na zaposlene na svim pozicijama koji razmišljaju o daljem napretku.

Sandra, Daria i Mariana podelile su svoja iskustva rada u Luxoftu, i ispričale nam kako je tekao njihov karijerni put i usavršavanje u globalnoj IT kompaniji, koja ovog meseca obeležava godišnjicu poslovanja u Srbiji.

Tržište informacionih tehnologija u Srbiji, nastavilo je da raste i 2022. godine, nedvosmileno pokazuju podaci sajta HelloWorld.rs, najveće domaće platforme za zapošljavanje IT kandidata. Analiza našeg sajta pokazala je da kriza, zbog sukoba Rusije i Ukrajine, koja je obeležila  2022. godinu,  nije imala  uticaj na rast srpskog IT tržišta. To se najbolje vidi na primeru broja oglasa koji su objavljeni na sajtu HelloWorld.rs. Tako je prethodne godine bilo objavljeno čak 23.000 oglasa za posao, što  je rast  od 27%  u odnosu na 2021. Primetan je i rast izvoza IKT usluga, koji je iznosio čak 2,38 milijardi evra u prvih 11 meseci 2022 prema podacima NBS-a, u odnosu na 1,71 milijardi u celoj 2021 godini. Međutim, krajem godine zabeležen je  pad od 17% oglasa u četvrtom kvartalu u odnosu na treći, a ovaj podatak ukazao je na opreznost poslodavaca pri zapošljavanju i uvod u očekivanu krizu zapošljavanja koja je vidljiva početkom 2023 godine. Kraj godine ukazivao na usporenje zapošljavanja i moguću krizu IT firme, zapošljavale su u drugom kvartalu 2022, daleko više radnika u odnosu na isti period  2021, pa su zabeleženi u pojedinim mesecima i rekordni rezultati.  Na primer,  u maju prošle godine,  na našem sajtu je broj oglašenih pozicija u IKT sektoru iznosio 2.150, što je čak 53% oglasa više u odnosu na isti mesec godinu dana ranije. Ovaj trend se nastavio i tokom trećeg kvartala, što je ukazivalo da sukob u Ukrajini nema značajnije efekte na domaće tržište rada. Ipak, kako se povećavala neizvesnost na tom polju, tako je broj oglasa na sajtu HelloWorld.rs usporio trend rasta, te je krajem godine bilo i manje zapošljavanja u IT sektoru. Broj oglasa se pred kraj 2022. spustio na 1.400 objavljenih pozicija što je pad od 13% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Takođe, treba pomenuti i pojačanu aktivnost kandidata krajem 2022. što  se lepo oslikava u rastu broja konkurisanja u novembru od čak 27% u odnosu na 2021 godinu. Za Javascript programere nema krize Godinama unazad na vrhu liste najtraženijih pozicija nalaze se programeri sa poznavanjem Javascripta-a. Pored toga, najatraktivnije tehnologije su još i Java, Python, C# i C++, kao i .NET i PHP. Poslodavci su u 2022 godini najviše bili u potrazi za ovim IT stručnjacima: 1.       Frontend developer 2.       IT Help Desk / Support 3.       System Administrator / Engineer 4.       Java Developer 5.       .NET Developer Često se može  čuti da seniora na IT tržištu Srbije nema ni za lek, a tu informaciju upotpunjuje podatak da se poslodavci u 2/3 oglasa okreću u potrazi za mediorima, odnosno kandidatima koji imaju između 2 i 5 godina relevantnog iskustva. Najmanje poslodavci traže juniore pa je samo 12% oglasa bilo namenjeno  IT kandidatima početnicima ili sa malo iskustva. Za razliku od njih, seniori su traženi u čak 24% oglasa na sajtu. Domaći poslodavci uglavnom dobro ocenjeni, ali ima i negativnih komentara HelloWorld.rs je platforma na kojoj svi zainteresovani mogu da se informišu o poslodavcima u IT industriji i pročitaju iskustva kandidata o radu u kompanijama, i njihov doživljaj sa razgovora za posao. Prilikom pisanja komentara, bivši i sadašnji zaposleni ocenjuju opšti utisak o kompaniji, mogućnost napredovanja, beneficije koje poslodavac pruža i definišu pozitivne i negativne strane rada. Kandidati u IT-ju su uglavnom zadovoljni svojim poslodavcima, međutim ima i negativnih komentara. Najčešće zamerke koje IT stručnjaci navode su : Zastarela tehnologija Nezadovoljstvo projektima zbog njihove neatraktivnosti i nedovoljne kompleksnosti Mogućnost napredovanja Loša timska atmosfera Plate - juniori se žale da nisu adekvatne  

Prvi LoGeek Night online meetup ove godine posvećen je trenutno aktuelnim C/C++ temama: Test-Driven Development (TDD) pristupu u razvoju softvera, sa posebnim akcentom na moderni C/C++ development, kao i održivom kodu.

Microsoft je odredio datum početka .NET Conf 2022, što znači da nam se release .NET 7-ice veoma približio. Kako tvrde, sedmica će biti još brža i lakša⚡no prethodne verzije, a i generisaće značajno veći FOMO nama koji se možda i nećemo tako skoro na nju upgrade-ovati 😅.

Istraživanje „Puls Srpske IT zajednice“ sproveo je najveći sajt za zapošljavanje IT stručnjaka HelloWorld.rs i međunarodna istraživačka agencija Masmi na uzorku od 1328 profesionalaca i početnika u oblasti IT industrije. Ovo istraživanje pokazuje da su plate nastavile rast, te da sada prosečna iznosi čak 1600 evra, dok 10% kandidata zarađuje iznose preko 3000 evra, što je 5 puta više od prosečne plate u Srbiji. Pored visokih plata, sve više možemo primetiti kandidate koje u IT industriju ulaze sa srednjim obrazovanjem što pokazuje podatak da je svaki četvrti stručnjak u IT oblasti završio samo srednju školu.

Prijave traju do 30. septembra. Zaposlenje za nabolje polaznike