Blog

Intel je u zvanično predstavio svoj Gaudi 3 procesor — namenjen ubrzanju radnih opterećenja generativne veštačke inteligencije (genAI) u preduzećima — na svojoj Vision 2024 konferenciji i otkrio niz proizvoda sledeće generacije i strateških saradnji sa ciljem da se poveća adoptacija genAI. Strategija čip-proizvođača obuhvatila je strategiju za hardver i cloud usluge za sve, od data centara do edge uređaja, uključujući AI PC-jeve. Izvršni direktor Intela Pat Gelsinger hvalio je eru AI, koja uključuje PC-jeve koji će koristiti novu porodicu Intel Core Ultra procesora. Kompanija očekuje da će isporučiti 40 miliona AI PC procesora u 2024. godini i 100 miliona sledeće godine. U decembru, Intel je prvobitno najavio nadolazeće izdanje svog Gaudi 3 procesora za radna opterećenja AI u data centrima, i predstavio je pregled svojih 14. generacijskih Core Ultra "Meteor Lake" procesora za data centre i 5. generacijskih Xeon Scalable CPU-ova. Novi Xeon 6 procesori će uključivati softversku podršku za MXFP4 format podataka, što smanjuje latenciju za naredni token do 6.5 puta u poređenju sa Xeon procesorima 4. generacije koji koriste FP16, uz mogućnost pokretanja Llama-2 velikih jezičkih modela sa 70 milijardi parametara. Intel je ponudio i nove detalje o Gaudi 3 arhitekturi, performansama i OEM-ovima koji su se obavezali da će je dovesti na tržište, i istakao rastući broj korisnika. Kompanija je navela više od desetak "partnera" koji koriste njene Gaudi 3 akceleratore, uključujući Naver Corp., Bosch, NielsenIQ i Seekr. Istorijski gledano, kompanija Nvidia je predvodila tržište AI hardvera sa svojim GPU-ovima (grafički procesorski uređaji) i TPU-ovima (tensor procesorski uređaji), kreiranim za napajanje i obuku velikih jezičkih modela i AI aplikacija. U skladu s tim, Intel je Gaudi 3 pozicionirao kao direktnog konkurenta Nvidia-inom H100 GPU-u. Gaudi 3 pruža u proseku 50% bolje zaključivanje treniranih AI modela i 40% bolju energetsku efikasnost u poređenju sa Nvidia-inim H100 - "za mnogo manje novca", rekao je Gelsinger. Prema Intelu, Gaudi 3 akceleratori mogu pružiti četiri puta više AI računanja za računarske memorijske sisteme koristeći BF16 floating point format i 1.5 puta veću propusnost memorije u poređenju sa Gaudi 2. Pored toga, takođe nudi dvostruko veću propusnost mreže u poređenju sa svojim prethodnikom. Intel je koristio TSMC-ov proces od 5 nm za izradu Gaudi 3 čipova, koji su sada dostupni originalnim proizvođačima opreme (OEM-ovima) uključujući Dell, HPE, Lenovo i Supermicro za tržište AI data centara. Čip je dizajniran da se poveže sa hiljadama drugih unutar data centara. Prošle godine, Nvidia je kontrolisala oko 83% tržišta čipova za data centre, dok je većim delom preostalih 17% dominirao Google-ovim prilagođenim tensor procesorskim jedinicama (TPUs). Tokom svoje Vision konferencije, Intel je takođe pružio nove informacije o svojim proizvodima i uslugama sledeće generacije u svim segmentima poslovne AI primene, uključujući i svoje nove Intel Xeon 6 procesore, koji mogu pokretati RAG procese.

Nakon više propalih termina za fudbal zbog otkazivanja igrača u poslednjem trenutku, Nikola Garabandić odlučio je da pronađe rešenje za ovaj problem sa kojim se rekreativni sportisti često suočavaju. Rezultat njegovog razmišljanja je aplikacija „Fali nam igrač“, koja omogućava timovima i pojedincima da se povežu i popune praznine u timu. Pored fudbala i košarke, aplikacija sada u ponudi ima i tenis, stoni tenis, padel, badmington i rukomet. Samo mesec dana nakon što je puštena u rad, aplikacija „Fali nam igrač“ već broji oko 3.000 korisnika. Komentari u prodavnicama aplikacija su izuzetno pozitivni, a dostupna je za Android i iOS uređaje. - Očekivao sam da će aplikacija mesečno imati 300 do 400 novih korisnika, međutim iznenadio sam se kada sam video da ih je 10 puta više, i bilo mi je jasno da je zaista bila potrebna – kaže Nikola za HelloWorld.rs - Iako sam ja osmislio „Fali nam igrač“, za projekat mi je bio potreban tim. Pronašao sam dvojicu saradnika, međutim zbog naših drugih profesionalnih obaveza projekat je trajao nekoliko meseci. Ja sam pisao specifikacije, Andrija Gajić je sve to implementirao, a njegov brat Ilija Gajić se pobrinuo za UI/UX dizajn. Korišćenje aplikacije je intuitivno. Korisnici se prvo registruju ili prijave, zatim odaberu sport, vreme i mesto održavanja, kao i svoj nivo veštine od 1 do 5. Kada nekom timu zatreba igrač, jednostavno pretraže i odaberu jednog od registrovanih korisnika. Nikola objašnjava i šta je potrebno da se pokrene jedan ovakav startap. Kaže, investicija nije velika, ali zasad nema nikakve prihode. Prvi korak je registracija firme, za početak je dovoljna preduzetnička, ali za ozbiljnije poslove najbolje je da to bude društvo sa ograničenom odgovornošću (doo). - Od ovoga može da se zaradi, ako se dobro monetizuje. Mora se poznavati tržište. A monetizacija je moguća na više načina - pre svega preko sponzorskih reklama, kao i preko naplaćivanja korišćenja ili pronalaskom investitora i partnera – objašnjava naš sagovornik. – Kod nas je startap kultura još u povoju i investitori nisu spremni da ulažu i rizikuju. Na Zapadu je normalno da neki startap ne uspe, jer se iz grešaka uči i sledeći će biti uspešniji. Postoje startap akceleratori, ali ljudi i dalje više veruju megalomanskim kompanijama, nego startapovima. Ali odziv na našu aplikaciju pokazuju da su ljudi srećni kada se reši neki problem koji ih je mučio. Nikola ističe da nema nameru da razvija verziju aplikacije na engleskom jeziku, jer veruje da već postoji slično rešenje na tako rasprostranjenom jezičkom području. Međutim, to ne znači da neće proširiti tržište. Razmatra mogućnost uvođenja ruskog jezika zbog velikog broja ruskih državljana koji borave u Srbiji. Takođe, planira uvođenje regionalnih jezika poput bosanskog, crnogorskog i makedonskog, a možda i hrvatskog. Nagoveštava da već razmišlja o drugim aplikacijama, ali su one još u fazi ideje, pa nije trenutak da o njima detaljnije priča. A kad se ne bavi svojim startapom, Nikola Garabandić radi kao Senior Tech Lead u jednoj kanadskoj kompaniji, na daljinu, iz Novog Sada. Bavi se razvojem video igara, koje su ga, kaže, interesovale od najranijeg detinjstva. - Računarima sam počeo da se bavim od 7, 8 godine, istraživao kako se “krekuju” igrice, kako računar radi, a programiranjem se bavim od srednjem škole. Završio sam Elektrotehničku školu, gde su nas upoznali sa svetom programiranja, a posle i Softversko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu – navodi Nikola. – Video igre sam prvi put pravio u srednjoj školi. Profesor nam je dao grafičku biblioteku i tad sam napisao prvi kod vezan za igru, a na početku studija sam ozbiljnije počeo time da se bavim. Na trećoj godini sam se i zvanično zaposlio. Sada već imam sedam godina radnog iskustva. Do sada je, kaže, promenio nekoliko kompaniija, jer je, navodi, važno da se menjaju projekti i okruženje, ako čovek želi da uči i napreduje. U IT industriji, objašnjava, nije dobro da se ostaje u zoni komfora, jer se tako stagnira. Ipak, prema njegovom mišljenju, nije dobro ni prečesto menjati. - Čovek treba da ostane na nekom mestu dok ne nauči sve što može, a kada vidi da stagnira, treba da ide dalje. Ali ne treba srljati samo zbog malo veće plate, već gledati na kakav projekat idete, kakve mogućnosti ćete imati u novoj kompaniji. Kad ste mladi, najvažnije je da učite, a kada imate veliko znanje, onda vam je sve lako i možete da se uhvatite u koštac sa velikim izazovima – objašnjava Nikola. – Kada je neko na početku karijere, mislim da je prerano za sopstveni biznis i pokretanje startapa. Bolje je da prvo proba da radi u nekoj kompaniji, da stekne inženjersko znanje, ali i da bolje shvati kako biznis funkcioniše i da nije dovoljno samo imati dobru ideju. Mnogo kockica tu treba da se sklopi. Pa tek sa određenim znanjem i iskustvom može se pokretati startap koji će imati šansu da uspe, i to najbolje paralelno sa redovnim poslom. I to sve treba isprobati ranije, kada je čovek spreman da rizikuje, propadne, ponovo se podigne i nastavi. Već kada dođu deca i porodica, sklonost ka riziku je mnogo manja.

Tokom proteklih 40 godina, hakeri su evoluirali od napada hakerskim crvom tokom 1980-ih do odlično finansiranih organizacija koje se infiltriraju u neke od najprofitabilnijih industrija na svetu. Danas, sajber-kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju svakoj kompaniji čiji je uređaj povezan na internet i nastavlja da uzrokuje značajne ekonomske probleme širom sveta. Savremeni sajber-napad može pratiti svoje korene do napada crvom Moris 1988. godine. Pre nego što je World Wide Web ostavio uticaj, “mali” program lansiran sa računara na Massachusetts Institute of Technology (MIT) se izuzetno brzo širio. Zarazio je 6.000 od oko 60.000 računara povezanih na internet u to vreme. Iako je bilo teško izračunati tačnu štetu koju je prouzrokovao crv Moris, procene je stavljaju negde između 100.000 i miliona dolara. Tokom decenija, sajber-kriminal postao je sve sofisticiraniji, sa pretnjama koje odražavaju geopolitičke tenzije. 1999. godine, tinejdžer je hakovao Ministarstvo odbrane SAD i agenciju NASA i instalirao backdoor na servere kako bi preuzeo softver vredan 1,7 miliona dolara. Ako premotamo do 2021. godine, Colonial Pipeline u Sjedinjenim Američkim Državama bio je izložen ransomware napadu koji je primorao kompaniju da obustavi rad cevovoda i plati 4,4 miliona dolara putem Bitcoina. 2023. godine, grupa CIOp iskoristila je ranjivost nultog dana u softveru za prenos fajlova MOVEit koji je pogodio 2.000 organizacija i procenjenih 62 miliona ljudi. Ekonomska skala sajber-kriminala Sjedinjene Američke Države, sa BDP-om od 25,44 biliona dolara (engl. trilion) krajem 2022. godine, trenutno su najveća svetska ekonomija. Kina je zauzela drugo mesto, sa BDP-om od 17,96 biliona dolara. Međutim, sajber-kriminal se polako penje po ovoj lestvici. 2021. godine, prouzrokovao je globalnu štetu u vrednosti od 6 biliona dolara - približno 2 biliona dolara više nego što iznosi BDP Japana - treća najveća ekonomija na svetu. Prema kompaniji Evolve Security, sajber-kriminal će rasti po stopi od 15% godišnje u narednih pet godina. Procene koje iznosi Statista vide godišnji globalni trošak sajber-kriminala kako raste na skoro 24 biliona dolara do 2027. godine, u poređenju sa 8,4 biliona dolara u 2022. godini. U Nemačkoj, studija Bitkoma ističe da je sajber-kriminal prouzrokovao ukupnu štetu u iznosu od 206 milijardi evra, što predstavlja 5% BDP-a zemlje. Nadalje, 62% kompanija smatraju sajber-napade značajno velikim, pri čemu su phishing, napadi na lozinke, malware infekcije, ransomware i SQL ubacivanje najčešće zabeleženi oblici napada. Novi alati donose povećane sajber-pretnje Kako veštačka inteligencija i mašinsko učenje postaju ključni u sajber-bezbednosnom dijalogu, pejzaž digitalnih pretnji se intenzivira. Usvajanje tehnologija poput Interneta stvari (IoT) i Industrije 4.0 otkriva nove ranjivosti, dok sve veći broj napadača koristi AI da unapredi svoje sposobnosti hakovanja. Nadalje, napadači proširuju svoje ciljeve kako bi obuhvatili oblake i osetljive podatke smeštene u aplikativnim uslugama SaaS kompanija. Sajber-kriminalci su danas obavijeni gustim oblakom magle, njihova saradnja na poznaje granice i postavljena je jasna hijerarhija uz specijalizovane uloge koje sve čine još komplikovanijim. Sve ovo predstavlja značajan izazov za službe bezbednosti sa zadatkom da ih prate i osuđuju. Sudeći po Global Risk 2020 izveštaju koji objavljuje Svetski ekonomski forum, sajber-organizacije su počele da se udružuju, a verovatnoća da će neko biti uhvaćen i osuđen iznose manje od 0.05% u SAD. Ovi zlonamerni igrači fokusiraju se na specifične industrije i precizno kroje svoje napade. Pritom, zahvaljujući novim zlonamernim tehnologijama, sada čak i hakeri sa ograničenim iskustvom mogu da sprovode uspešne napade, a dark web pruža zaštićeni kanal komunikacije koji pruža potpunu anonimnost pri planiranju ovih napada. Analogni zločini i dalje imaju važnu ulogu Probijanje sajber-bezbednosti i dalje se dešavaju i iz ne-digitalnih ili fizičkih komponenti sistema, i dešava se da vrlo često prođu neprimećeno. Ove ne-digitalne oblasti uključuju neovlašćen pristup sigurnim data centrima ili drugim fizičkim lokacijama gde se čuvaju osetljive informacije. Nezaštićen fizički pristup omogućava zaposlenima ili izvođačima radova da iskoriste osetljive informacije za prevare putem društvenog inženjeringa. Organizacije takođe moraju da brinu o nepravilnom odlaganju osetljivih dokumenata i manipulaciji hardvera koja menja uređaje korišćenjem zlonamernog koda. Pored pojačanja fizičkih analognih sistema, posebna pažnja mora se posvetiti i softverskom lancu snabdevanja. To je i dalje slab spoj koji može imati razorne posledice. Kompanije ne smeju samo održavati svoje sigurnosne protokole, već moraju i pažljivo ispitivati sigurnosne prakse svojih dobavljača treće strane. Štaviše, napadači i dalje koriste deepfake napade društvenog inženjeringa kako bi podstakli ransomware, dobili dozvole i pristupili osetljivim podacima uz relativni uspeh i lakoću phishing kampanja. Ojačavanje odbrana od sajber-kriminala “BDP” sajber-kriminala od 6 biliona dolara učinio ga je trećom najvećom ekonomskom supersilom na svetu. Najgore od svega, niko nije imun na napad, od malih prodavnica do finansijskih divova na Vol Stritu. Od Bugarske do SAD-a, svi smo meta. Kako ove skrivene organizacije postaju organizovanije i sofisticiranije, sajber-bezbednost će morati da se pretvori u neophodnu poslovnu uslugu poput energije ili usluga u oblaku. Kompanijama su trenutno potrebne konstantne mere jačanja fizičkih i digitalnih aspekata uređaja, platformi i sistema. Bez sveobuhvatnog znanja svih uglova napada – uključujući i partnerske sisteme u lancu snabdevanja – dobro edukovana baza zaposlenih i primena sofisticiranih alata za sajber bezbednost, brojne kompanije i dalje će birti žrtve, ali i finansijeri, sajber zločina.

Na pitanje „da li je za rad u tehnološkoj industriji, bolja Evropa ili Amerika“, ne postoji tačan odgovor i sve zavisi od individualnih želja i mogućnosti onoga ko to pitanje postavlja. S obzirom da se radi o dva veoma različita tržišta za rad, svaki od njih nudi neke jedinstvene mogućnosti, ali generalno gledano Evropa se ističe u nekoliko ključnih aspekata, koji utiču na to da se smatra privlačnijom destinacijom za rad u IT sektoru, od Amerike. Posebno ako gledamo iz ugla Evropljana. „Radim da bih živeo“ ili „Živim da bih radio“ Osnovna razlika je svakako kulturološke prirode. Amerikanci mnogo više vezuju svoj identitet za svoje zanimanje i imaju duboko ukorenjen stav o poslu u svojoj radnoj etici. U bilo kakvom razgovoru u Americi, čak i neformalnom, jedno od prvih pitanja koje ćete dobiti je „čime se baviš?“, dok je u Evropi verovatnije da vas pitaju „za koga navijaš?“ . Prema istraživanju koje je objavila „Evropska poslovna revija“, osim što imaju manje plaćenih slobodnih dana, u proseku rade više tokom radne nedelje, u odnosu na svoje evropske kolege. Dodatno, u Americi je uobičajeno da postoji obaveza praćenja mejlova i po isteku radnog vremena, dok je na primer u Francuskoj, od 2016. godine takav zahtev zaposlenom postao ilegalan. Međutim, nije sve tako loše u Americi. Isti članak citira istraživanje koje je otkrilo da je radna kultura u Americi mnogo „prijateljskija“ nego u Evropi, u smislu da su američki zaposleni mnogo topliji i srdačniji jedni prema drugima. To ne znači da je evropska kultura neprijateljska, već da evropski zaposleni nisu tako srdačni kao Amerikanci. Kao rezultat toga, rad u Americi je bolji iz ugla timskog rada, što bi moglo biti još jedno moguće objašnjenje za veću produktivnost u „obećanoj zemlji“. Briga, svrha i rezultat su osobine koje se posebno cene u Americi, dok su u Evropi važniji zadovoljstvo, autoritet, sigurnost i red. Plaćeni odmor Amerika je jedina „razvijena zemlja“ čiji zaposleni nemaju obavezan plaćen odmor. EU, sa druge strane, ima propisan četvoronedeljni plaćeni odmor, u svim zemljama članicama, dok u nekim zemljama poput Francuske i Danske on iznosi i više od pet nedelja. Prema istraživanju „Forbsa“ , čak 31 posto zaposlenih u SAD nemaju pristup plaćenom odmoru, a dalje otkrivaju da prosečan zaposleni dobija samo 11 dana plaćenog odsustva godišnje, plus 7 dana za praznike. Ipak postoje kompanije koje nude i „neograničeni plaćeni odmor“ i njihovo polje delovanja je uglavnom u IT industriji. Za njihove zaposlene, radni učinak je jedina bitna stavka, te na ovaj način pokušavaju da dobiju na popularnosti i da privuku radnu snagu. Ipak, i u ovom slučaju, zaposleni mora da ode kod nadređenog i da zatraži odmor, što ga tera da bude „skromniji“ sa zahtevima kako ne bi ispao lenj ili neodgovoran. Otkazi i sigurnost posla Plata u Evropi nije na onom nivou na kome je u Americi, to je činjenica, ali je i stres od gubitka posla dosta manji. Kada je reč o pravima radnika, u SAD postoji vrlo malo zaštite i praktično možete da dobijete otkaz bez bilo kakvog razloga ili objašnjenja. Takođe, treba napomenuti i da ćete mnogo lakše naći drugi posao. Nasuprot tome, u Evropi je često naglasak na socijalnom blagostanju i pravima zaposlenih. Iako sistem „po volji“ u SAD može odgovarati dinamičnoj i konkurentnoj prirodi njihove ekonomije, evropski pristup odražava dublje kulturno opredeljenje za socijalnu zaštitu i stabilnost. Zdravstvena zaštita Još jedan razlog zašto korporacije imaju „veću moć“ od zaposlenih u Americi je taj što je zdravstvena zaštita vezana za vaše zaposlenje, te samim tim lečenje nezaposlenih čini veoma skupim. Većina evropskih zemalja ima univerzalni sistem zdravstvene zaštite, što osigurava pristup zdravstvenim uslugama bez obzira na finansijski status. Odnos prema startup projektima Investitori u Americi su skloniji trošenju novca na različite startape i ne brinu o prošlim neuspesima, dok evropski investitori ulaze u pregovore tražeći razloge da ne sklope dogovore i dogovore sklapaju tek nakon što su sve njihove sumnje odagnate. Dodatno, kreditori u Americi generalno obezbeđuju više gotovine za startape, nego što će učiniti u Evropi. Kao rezultat toga, inovacije i preduzetništvo su mnogo izraženiji u Americi, što omogućava više intelektualne stimulacije pružajući preduzetnicima kapital, resurse i znanje potrebno za postizanje ciljeva. Radnici u SAD imaju lakši put ka dobijanju podrške investitora i nisu ograničeni na rad u velikim kompanijama, što im dalje omogućava i viši nivo inovacija. Tehnološka scena Iako evropske kompanije ne mogu da se takmiče sa gigantima iz „Silicijumske doline“, postepeno postaju priznate i prepoznate zahvaljujući strateškim investicijama i inovativnim pristupima. Trenutno je trend u Evropi da kompanije puno ulažu u AI, kako bi nadogradili svoje proizvode i usluge, a treba naglasiti i da je Evropska unija igrala ključnu ulogu u oblikovanju globalnih tehnoloških standarda. Opšta uredba o zaštiti podataka „GDPR“ je odličan primer. Prioritetizacija zaštite podataka o privatnosti, „GDPR“ je zaštitio prava evropskih građana, te na ovaj način, Evropa ne samo da se takmiči sa Amerikom, već aktivno oblikuje pravac tehnologije širom sveta. Ako na sve gore navedeno, dodamo i to da je dobijanje vize, boravka i radne dozvole za Ameriku ograničeno i prilično komplikovano, a da Evropa nudi superiornu transportnu mrežu i dosta manji gubitak vremena u saobraćaju, pretpostavljamo da je za većinu ljudi, kojima je work-life balans bitan, Evropa ipak pobednik ovog duela i da bi se pre opredelili za rad u Evropi nego u Americi.

Gejming industrija u Srbiji protekle godine doživela je najveći skok zaposlenih do sada. Za godinu dana broj profesionalaca koji učestvuju u stvaranju video igara gotovo je udvostručen. Prema novom izveštaju Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), u domaćem gejmingu ukupan broj zaposlenih dostigao je 4.300! A u toku 2024. godine biće otvoreno oko čak 500 novih radnih mesta! Najrealnije objašnjenje otkud toliki upliv zaposlenih u ovu kreativnu industriju je, kako u Asocijaciji smatraju, dolazak u Srbiju velikog broja gejming kompanija iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Čak 48 odsto ukupnog broja trenutno zaposlenih u ovoj industriji, čine stranci, koji su izmestili svoje firme u našu zemlju. - Neke od vodećih globalnih kompanija, poput Wargaming-a, Playrix-a i Sperasoft-a, sada imaju svoja najveća predstavništva upravo u Srbiji, pa se očekuje da će ovakav upliv znanja i iskustva značajno uticati na domaće tržište video igara. Gejming industrija nijedne druge države do sada nije doživela da skok zaposlenih bude 98% - kaže Mihajlo Jovanović - Džaril, direktor Asocijacije industrije video igara Srbije i dodaje da od 2017. godine do danas domaća gejming industrija beleži kontinuiran rast i razvoj. - To je naročito značajno imajući u vidu da je 2023. godinu obeležila globalna nestabilnost u mnogim industrijama, pa tako i u gejmingu. Srbija je na sreću ostala izuzetak kada je reč o većim gašenjima studija ili projekata - podvlači Džaril za HelloWorld.rs. Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije ističe da je u 2023. godini 15 najuspešnijih gejming kompanija prihodovalo 175 miliona evra, da 57% kompanija razvija originalne proizvode, kao i da su igre proizvedene u Srbiji kupljene ili preuzete više od 100 miliona puta. Povezivanje ruskih gejmera sa domaćom scenom Mihajlo Džaril dodaje za HelloWorld.rs da većina rasta proizilazi iz činjenice da su Srbija i čitava gejming industrija doživele nezapamćen priliv talenata i novih kompanija na tržištu. Kako kaže, međutim, srpski gejmig se suočava sad i sa izazovom integracije ovih novih ljudi i preduzeća sa postojećom zajednicom. Veruje da će iz ovolikog priliva znanja i iskustva proizaći veliki projekti ove godine. Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka SGA, naglašava da je, za razliku od IT sektora gde se beleži prilično sporo povezivanje ruske i domaće zajednice, u gejmingu to mnogo bolje. - Prijatno nas je iznenadilo kada su nas odmah po dolasku u Srbiju kontaktirali. Izazov za ovu godinu biće upravo projekti koji će služiti za ove konekcije. Za sada je veliki problem jezička barijera. Mali broj ruskih IT-jevaca govori engleski. Sa druge strane, nemamo dovoljno programa edukacije ni na engleskom jeziku, a gotovo polovina u gejmingu su stranci, pa ćemo raditi i na tome. To je zapravo najvažniji zadatak za ovu godinu - kaže za Helloworld.rs Obućina. Prema njenim rečima, top tri zemlje iz kojih dolaze stranci zaposleni u srpskoj gejming sceni su Rusija, Belorusija i Hrvatska, naglašavajući da i sve veći broj naših “komšija” prebacuje poslovanje u Srbiju. Više od pola kompanija planira da proširi svoje timove Kako je godišnja analiza Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) saopštila, više od polovine kompanija u ovoj branši planira da u toku 2024. godine proširi svoje timove. Ove godine biće potrebe za 475 novih radnih pozicija. - Top tri oblasti po broju zaposlenih u industriji su programiranje, umetnička zanimanja poput 2D art, 3D art, ilustratora, animatora, kai i kontrola kvaliteta. Najviše nas raduje što u industriji koja se percipira kao muška radi čak 28% žena, a na čelu čak polovine svih timova su takođe žene, što je trend koji opstaje godinama unazad - naglasila je predsednica Upravnog odbora SGA Marija Ilić, a Kristina Obućina dodaje da će osim umetničkih i pre svega liderskih funckija, velika potražnja biti za pozicijama u marketingu, menadžmentu kao i za i “lovcima” na nove korisnike igara. Nažalost, u prvoj polovini godine neće biti potražnje za juniorskim poslovima, iako će trećina kompanija nastaviti da prima mlade na praksu, a petina i na plaćene obuke. U prvom delu godine zapošljavaće se pre svega mediori i seniori, vođe timova. Biće otvorene art lid pozicije, develop lid pozicije i sve ostale koje podrazumevaju visok stepen znanja i iskustva. Velika potreba se javlja za poslovima koji nisu usko vezani za gejming, već za biznis kao takav. Pozicije koje je najteže popuniti, a koje će biti veoma tražene su upravo stručnjaci za marketing koji će uspevati da privuku što više korisnika besplatnih mobilnih igara - ističe Kristina Obućina. Kako naša sagovornica objašnjava, sistem obrazovanja ne prati potrebe tržišta, pa su i dalje veoma aktuelne prekvalifikacije. Jedan od faktora koji usporava otvaranje više programa za studije gejminga su i stroge propozicije za predavače, pa je samim tim mali broj stručnjaka koji bi ispunili uslove da budu profesori na nekim novim katedrama za gejming. Novina u odnosu na 2022. godinu je, kako naša sagovornica kaže, i što su se osim Beograda kao glavni razvojni centri probudili i Novi Sad i Niš. Iz njihovih “kuhinja” je prošle godine izašlo 30 novih igara, a trenutno se razvija još 81 nova. Raste prihod po zaposlenom Podaci sugerišu da je prosečni prihod po zaposlenom porastao za 18% kod gejming kompanija koje su uspele da premaše prag od 40 zaposlenih. U 2023. godini, prihod je porastao za 17 procenata u poređenju sa prethodnom godinom za prvih 15 kompanija. Ipak, ovaj rast se većinom pripisuje internacionalnim kompanijama, posebno dolasku nekoliko novih, koje su premestile značajan broj svojih zaposlenih u Srbiju. Što se izazova tiče, akteri domaćeg gejminga su najčešće isticali nedostatak finansijskih mogućnosti, visoke poreze i složene birokratske procedure. Uprkos ovim preprekama, većina kompanija i studija nastavlja da ostvaruje uspeh kroz direktnu prodaju.

Tehnologija igra ključnu ulogu u gotovo svakoj industriji, pa su IT stručnjaci u mogućnosti da ostvare uticaj i u drugim industrijama, a takva pozicija im svakako donosi i dobre benefite. Za one koji, možda, tek planiraju da svoju karijeru izgrade u IT sektoru, pokušaćemo da se osvrnemo na neke ključne benefite, na koje bi mogli da računaju. Ipak, treba naglasiti da vredne beneficije mogu značajno varirati u zavisnosti od kompanije, lokacije, nivoa iskustva i specifičnih potreba zaposlenih. U ovom našem malom istraživanju, pomoć smo potražili od Đorđa Jevtića, Konsultanta za poslovnu analizu i projekte u okviru Omnichannel Tribe-a u OTP banci i Ognjena Popovića, regionalnog direktora i software developera u kompaniji Infrakit, koja se bavi proizvodnjom namenskog softvera, koji ima primenu u niskogradnji. Našim sagovornicima fleksibilno radno vreme predstavlja najznačajniju pogodnost. Većina IT kompanija shvata važnost ravnoteže između poslovnog i privatnog života, te omogućavaju rad od kuće, fleksibilno radno vreme ili čak rad na daljinu. To za zaposlene znači da mogu da prilagode svoj radni raspored prema svojim potrebama i obavezama. Takođe, nije redak slučaj da zaposleni mogu da ostanu duže tokom jednog radnog dana, kako bi bili slobodni nekog drugog dana. „Dolazim na posao u periodu od 08-10h i u skladu sa tim, radim do 16-18h (osmočasovno radno vreme). Izuzetno sam zadovoljan radnim vremenom. Ukoliko imam privatne obaveze koje treba da završim pre ili posle posla, imam prostor za dobru organizaciju. Ova pogodnost mi definitivno najviše znači. Vikendom se ne radi a to mi je posebno važno jer imam dvoje male dece. Važeći hibridni model u našoj banci je do 50% radnog vremena za rad od kuće”,  za HelloWorld.rs kaže Đorđe. „Kod nas je radno vreme fleksibilno i nikada sa tim nismo imali problema. Može da se radi i od kuce i iz kancelarije, na prelepoj lokaciji. To je jedan od najvećih benefita i omogućava mi odličan balans između posla i privatnog života. Na raspolaganju imamo bazen, teratanu, privatnu baštu i dovoljno parking mesta. Doduše, u kancelariji u Beogradu nas nema mnogo pa je bilo lakše sve to i ostvariti“, dodaje Ognjen. IT sektor je poznat po konkurentnim platama, koje daleko prevazilaze prosek. To je delimično tako zbog visoke tražnje za kvalifikovanim IT stručnjacima i relativno ograničene ponude na tržištu rada. Plata u IT sektoru obično raste sa napredovanjem karijere i sticanjem dodatnih veština i sertifikata. „Naše plate nisu baš na nivou najvećih kompanija, ali s obzirom na sve, veoma su konkurentne, plus imamo i akcije firme i ciljeve za koje, kada ih ostvarimo, dobijamo bonus“, poručuje Ognjen. Što se Đorđa tiče i on je zadovoljan platom, te napominje, da pored godišnjih bonusa i privatne penzione štednje (gde njegova firma pokriva deo uplate penzionom fondu), ima na raspolaganju i određeni budžet na „House of Benefits“ platformi. Izuzetna mogućnost za profesionalni razvoj Kompanije često nude obuke, seminare i prilike za sticanje novih veština ili sertifikata, što omogućava zaposlenima da napreduju u svojoj karijeri. Osim finansijske podrške za pohađanje kurseva ili konferencija, kompanije mogu ponuditi i interne programe obuke, mentorske programe ili pristup resursima za „online“ učenje kako bi zaposleni mogli stalno da unapređuju svoje veštine i znanje. IT industrija je poznata po svojoj dinamičnosti i inovacijama, pa zaposlenima često nudi priliku da rade na uzbudljivim projektima koji im omogućavaju da razvijaju svoje veštine i stiču dragoceno iskustvo. Ukoliko budete imali sreće da radite u kompaniji koja podržava rad sa najnovijim tehnologijama, može vam biti osiguran pristup licenciranim alatima i softveru, kao i mogućnost da radite na inovativnim projektima koji koriste „cutting-edge“ tehnologije. Velike IT kompanije često imaju timove i kancelarije širom sveta, što omogućava zaposlenima da rade u internacionalnom okruženju i steknu iskustvo rada sa kolegama iz različitih kultura. „Kod nas u banci se velika pažnja posvećuje ulaganju u razvoj zaposlenih, te su interne i eksterne obuke i kursevi veoma česta pojava. Sa te strane sam prezadovoljan, jer imam odličnu priliku za individualni napredak. Samo u prošloj godini sam prošao nekoliko praktičnih obuka koje su vrlo primenjive u svakodonevnom radu i vezane su za neophodnu ekspertizu u okviru mog radnog mesta. Neke od njih su: Prodajna - Business Analysis Training, Project Menagement Akademija, obuka o agilnoj transformaciji tradicionalno organizovanih organizacija itd. Ono što bih u budućnosti voleo da mi banka obezbedi je i nalog na „Udemy“ platformi”, kroz osmeh kaže Đorđe. Ognjen napominje da i oni po potrebi imaju plaćene kurseve i licence, a redovno im se plaća Copilot i ChatGPT i dodaje da što se tiče novca za gorivo i slično, to nemaju u Beogradu, ali su im pokriveni troškovi ako se ide poslovno van zemlje ili na team building. „Obišao sam neke izuzetno lepe i destinacije, zahvaljujući kompaniji u kojoj radim, bez dileme. Pošto su naši vlasnici iz Finske, imao sam priliku i zadovoljstvo da odem i tamo i da se susretnem sa njihovom kulturom i mentalitetom.“ Zdravlje na prvom mestu Benefiti vezani za zdravstveno osiguranje su nešto po čemu je IT sektor postao posebno poznat. Kompanije su svesne da zaposleni, uglavnom, provode dugo vremena u sedećem položaju ispred računara, pa će vam tako, pored osnovnog zdravstvenog osiguranja, vrlo često biti na raspolaganju i stomatološko osiguranje i psihološko savetovalište. Naši sagovornici su zadovoljni sa svojim paketima privatnog zdravstvenog osiguranja, uz nadu da ih neće koristiti često, kao što nisu ni do sad. Kompanije koje promovišu pozitivno radno okruženje mogu ponuditi različite inicijative kao što su timski izleti, tematski događaji, ili interni programi priznanja i nagrada kako bi ojačale timsku atmosferu i motivaciju zaposlenih. Đorđe, koji je zaljubljenik u sport, je veoma zadovoljan što mu poslodavac pokriva troškove učešća na raznim sportskim manifestacijama kao što su „Business run“ ili maraton, a takođe banka organizuje OTP All Star sportski dan za sve zaposlene u banci. To je prilika da se učestvuje u sportskim aktivnostima sa ozbiljnim takmičarskim karakterom, ali i da se neguje timski duh i uživa u druženju. „Naš tim se nije previše menjao, iako je u današanje vreme postala praksa da programeri idu iz jedne u drugu firmu posle godinu-dve, i to je nešto što dodatno doprinosi našem timskom duhu. Družimo se i van radnog vremena i taj timski momenat i zajedništvo je svakako nešto što ima pozitivan uticaj na rezultate koje postižemo“, dodaje Ognjen. Ako na sve ovo dodamo i „porodične“ benefite koji obuhvataju plaćeno porodiljsko odsustvo i očinski dopust, pristup vrtićima ili popust na dečje vrtiće, fleksibilne opcije rada za roditelje, kao i podršku za brigu o starijim članovima porodice, jasno je da sve ove pogodnosti zajedno mogu igrati ključnu ulogu u privlačenju i zadržavanju kvalifikovanih IT profesionalaca na konkurentnom tržištu rada, istovremeno gradeći pozitivnu reputaciju same kompanije.