Kada govorimo o omiljenim operativnim sistemima (OS) većine ljudi, velika je verovatnoća da su u pitanju ili Windows ili Linux. Prema dostupnim statističkim podacima, Windows je, na globalnom nivou, ubedljivo najrasprostranjeniji OS za desktop računare, sa udelom od oko 75%,; na drugom mestu je Appleov iOS, sa 15% i na trećem je Linux, sa blizu 3%.
Pošto živimo u vremenu kada je nezamislivo da neko nema mobilni telefon, treba pomenuti da je na tom polju Linux taj koji „diktira tempo“, pre svega zahvaljujući Android OS-u, koji se po statistici koristi na više od 75% uređaja. Android se od svog starta bazira na Linuxovom kernelu, a kernel, bi prostim rečima mogao da se definiše kao „srce“ OS-a. To je deo operativnog sistema koji daje dozvolu za pristup resursima računara (procesoru, memoriji...).
Prednosti i mane oba sistema
Ipak, fokusiraćemo se na desktop računare, pa, da pokušamo da otkrijemo razloge ovolike razlike u korist Windows-a, kao i prednosti i mane oba operativna sistema.
Jednostavnost upotrebe jedna je od ključnih prednosti Windows OS-a. Grafički to sve izgleda jako lepo i bogato, pa se i tehnički slabije pismeni ljudi bez problema snalaze u njemu. Sa druge strane, Linux, uglavnom, koriste napredni korisnici, koji su u stanju da rade sa velikim brojem raznovrsnih komandi. Za prosečnog korisnika, ovo bi zahtevalo dosta utrošenog vremena, kako bi se Linux „savladao“. Sama instalacija Windowsa prilično je jednostavna i uglavnom se svodi na kliktanje na tab „next“, dok je u slučaju Linuxa to znatno komplikovanije. Kada završite instalaciju i poželite da prilagodite OS sebi i svojim potrebama, primetićete da ste sa Windowsom veoma limitirani, dok vam Linuks sa velikim brojem svojih distribucija praktično „pokriva“ sve što zamislite.
Kada je u pitanju pouzdanost i bezbednost, Linux odnosi laganu pobedu, jer ima duboko ukorenjen akcenat na upravljanju procesima, vremenu neprekidnog rada i samoj bezbednosti sistema. Windows je dosta napredovao u ovom segmentu, međutim, nedostaci i dalje postoje, pa je zbog jednostavnosti dizajna bezbednost ugrožena. Windows, u „neku ruku“, plaća i „cenu slave“, jer se hakeru više isplati da stvori virus za Windows, koji koristi tri četvrtine računara, nego za Linux, koji je, inače, „open source“ OS i ima svoju bazu entuzijasta, pa je velika verovatnoća da će neko od njih primetiti „bug“ u sistemu i pre nego što ga instalirate na svoj računar. Privatni korisnici Linuxa navikli su da rešenja svojih problema pronalaze na forumima; s druge strane, korisnici Windowsa imaju mogućnost da kontaktiraju Microsoft support u slučaju nekog većeg problema.
Mnogima brzina rada ključna stavka
Što ste tiče softvera, Windows je tu bez premca. Samim tim što se nalazi na većini desktop računara, na raspolaganju vam je i najveći izbor komercijalnih programa i aplikacija, od kojih veliki deo nije kompatibilan sa Linuxom. Na video-igre ne treba ni trošiti reči. Ipak, sav taj softver, uglavnom, nije besplatan, za razliku od softvera koji se piše za Linux.
Linux je dodatno napravio WINE (akronim Wine Is Not an Emulator) -, „sloj kompatibilnosti“, koji vam omogućava da pokrenete aplikacije pisane za Windows. Ne funkcioniše kao virtuelna mašina ili emulator, već se ponaša kao „prevodilac“ i na taj način eliminiše gubitak brzine i memorije.
Mnogim korisnicima je brzina rada ključna stavka prilikom izbora operativnog sistema. Postoji nekoliko razloga zašto je Linux brži od Windowsa. Jedan od osnovnih je to što kada pokrenete Windows, gomila programa radi u „pozadini“ i oni „jedu“ RAM. Takođe, Linux koristi i bolje organizovan „file system“, u kome se delovi fajla nalaze blizu, a u Windowsu su „razbacani“.
Potpuno različite ciljne grupe
Na kraju, da vidimo kakva je situacija što se tiče cene. Pojedinačna licenca za Windows, uglavnom, košta 99-199 dolara. Poslovnim korisnicima je na raspolaganju više verzija „Windowsa“, počev od Enterprise, pa sve do najskupljeg „Windows server 2022 edition Datacenter“, po ceni od 6.155 dolara. Linux je u svojoj osnovi besplatan, međutim Red Hat je softverska kompanija koja je jedna od prvih uvidela da besplatan softver može biti prodat kao proizvod. Oni nude različite varijante Red Hat Linux distribucije poslovnim korisnicima po ceni od 99-5.000 dolara uz adekvatnu podršku.
Ovo su dva veoma različita operativna sistema, a izbor treba da zavisi isključivo od konkretne potrebe korisnika. Nije možda ni fer porediti ih ovako, jer „gađaju“ potpuno različite ciljne grupe. Ako ste napredniji korisnik i imate vremena i volje da se posvetite Linuxu, to bi sa finansijske strane bio daleko isplativiji izbor. Brzina rada, kompatibilnost sa starijim hardverom i sveukupna bezbednost, jesu stavke koje će mnoge korisnike opredeliti za Linux. Takođe, privatnost je na strani Linuxa, jer za razliku od Windowsa, Linux ne prikuplja podatke korisnika. Besplatan je, možete da ga instalirate i na starijim mašinama, pa nećete morati da menjate ili nadograđujete računar svakih par godina, plus imaćete bezbednost na najvišem nivou. U suprotnom, držite se „dobrog, starog“ Windowsa uz „stidljivu“ nadu da će se u budućnosti Microsoft malo više pozabaviti nedostacima i malo manje biti fokusiran na novac.
6 komentara