Blog

Prošlo je gotovo godinu dana od kada je Ilon Mask preuzeo Twitter i promenio mu ime u X, ali to nije jedina intrigantna stvar koju je poznati milijarder u ovom periodu uradio. Iako je promena imena Twitera dobrano uzburkala javnost, njen fokus se polako okreće ka njegovom najnovijem projektu – AI asistentu pod nazivom Grok. Maskova želja da Twitter pretvori u super aplikaciju nije prevelika tajna, a Grok je veliki korak u tom pravcu. U pitanju je AI model razvijen po uzoru na čuvenu knjigu “Autostoperski vodič kroz galaksiju”, sa ciljem da korisnicima pruži odgovor na gotovo svako pitanje, ali im i predloži pitanja koja bi mogli da mu postave. U svojoj osnovi, Grok je AI četbot koji podseća na ChatGPT i Google Bard. U stanju je da odgovori i generiše kreativne tekstualne formate poput pesama, scenarija i pisama, a dizajniran je i kako bi pružio odgovore na “problematičnija” pitanja koja njegovi rivali vešto izbegavaju. I dok sam naziv AI asistenta mnogima može zazvučati čudno, sudeći po Kembridž rečniku, Grok ima svoje značenje – “razumeti nešto”. A čini se da je to i cilj koji Mask ima, jer želi da Grok upije što je više informacija moguće i ljudima ponudi najsmislenije, a sasvim verovatno, i najzabavnije odgovore u poređenju sa konkurencijom. Kako se Grok razlikuje od drugih AI projekata? Mask je svoj projekat opisao kao “najboljeg AI asistenta po pojedinim aspektima koji je trenutno dostupan”, a prvi utisci ljudi koji su imali priliku da ga koriste su da je AI dizajniran da pruža odgovore sa dozom humora. Takođe, čini se da Grok dosta koristi i sarkazam, koji mu po mnogima daje specifičnu ličnost – što je nešto što je nedostajalo dosadašnjim četbotovima. Grok vs. ChatGPT Jedna od značajnijih prednosti koju Grok ima u poređenju sa besplatnom ChatGPT verzijom jeste pristup informacijama u realnom vremenu, pošto tipičan ChatGPT pokriva informacije koje su bile dostupne do januara 2022. godine. Ovo ujedno znači i da ChatGPT uopšte nije svestan da Grok postoji. Grok vs. Google Bard U ovom slučaju, oba asistenta poseduju pristup informacijama u realnom vremenu. Međutim, Bard se nalazi u maloj prednosti zahvaljujući pristupu ogromnoj bazi podataka i znanja koju Google poseduje. Sa druge strane, i Grok ima svoju prednost, koja bi na kraju mogla da se ispostavi i kao mana, jer ima pristup podacima sa X društvene mreže. Grok – dobre i loše stvari Iako je prilično teško u ovom trenutku duboko uroniti u sve ono što Grok može i nudi, oni koji su imali prilike da ga testiraju izdvojili su neke od kljčnih prednosti i mana. Dobre stvari Konstantan pristup moru informacija u realnom vremenu – kao što smo spomenuli, pristup celokupnom Twitteru mogao bi da učini Grok asistentom koji će promeniti igru. Zahvaljujući ovom pristupu Grok će biti u stanju da procesuira vesti i komentare u vezi sa svim događajima u realnom vremenu. Učeći o aktuelnostima iz više uglova, Grok će biti u prednosti naspram konkurencije. Fun Mode – Ova mogućnost će Groku dozvoliti da smišlja šale, pruža duhovite i tačne odgovore i korisnicima pruža šaljive konverzacije. Ovo bi takođe mogla da bude velika prednost jer su drugi modeli isuviše politički korektni, a njihovi odgovori samiim tim manje organski i spontani. Izvorni pristup internetu – jedna od bitnih razlika naspram konkurencije jeste Grokova mogućnost da pristupi internetu bez plug-ina ili drugog modula. I dok sve mogućnosti njegovog surfovanja internetom nisu u potpunosti razjašnjene, sama ideja je prilično uzbudljiva. Svakako bi bilo lepo zamisliti asistenta koji je u stanju da poveća preciznost podataka prostim upoređivanjem podataka sa interneta u realnom vremenu. Ako tome dodamo i pristup Twitteru, Grok ne bi samo pružao podatke koji su utrenirani u njega, već bi mogao da ih nadopunjuje i proverava. Multitasking – Grok je navodno sposoban za multitasking, pa bi samim tim korisnici mogli da sa njim vode nekoliko konverzacija. Maskov AI navodno je u stanju i da se razgranava unutar konverzacija, dozvoljavajući korisnicima da zađu dublje u specifičnu temu, a da pritom ne remete glavnu diskusiju uz vizuelni vodič kroz sve te nove grane za lakšu navigaciju kroz teme. Još jedna korisna stvar jeste i mogućnost preuzimanja i modifikovanja odgovora za kasniju upotrebu. Minimalna cenzura – Ilonova vizija je bila jasna – AI koji se ne srami da kaže šta misli. I dok svi veliki AI četbotovi poseduju bezbednosne mehanizme kako ne bi naneli štetu ili širili dezinformacije, ovo ponekada može biti izuzetno oganičavajuće. Zato bi Grok trebalo da ima veću slobodu kako bi ponudio autentičnije konverzacije sa što manje ogranićenja.   Loše stvari Cena inovacije - Potrebno je da budete premijum X korisnik kako biste koristili Grok, a to će vas koštati 16 dolara mesečno. Ako se ne izvede kako treba, integracija sa Twitterom mogla bi da postane noćna mora, pogotovo ako u obzir uzmemo podatak da je Mask značajno smanjio broj moderatora na ovoj platformi. Ukoliko se to ne promeni, podaci kojima bi Grok bio treniran mogli bi da budu veoma kompromitovani. Užurban razvoj i ograničeno treniranje – Grok je i dalje u ranoj beta fazi sa svega 2 meseca treniranja. Poređenja radi, OpenAI proveo je 6 meseci trenirajući ChatGPT- Ne pomaže ni činjenica da Mask i dalje ne otkriva previše detalja u vezi sa hardverom koji se u celoj priči koristi. Parametri – Parametri u ovoj instance predstavljaju količinu informacija koje neki model može da poseduje. Oni efektivno određuju moždani kapacitet koji AI ima. Sa 33 milijarde parametara, Grok bi na prvi pogled mogao da izgleda impresivno. Međutim, on je samo još jedan od mnoštva igrača na tržištu. Zapravo, njegovi parametri bi mogli da zakažu kada su u pitanju delikatne korporativne potrebe i viokokvalitetni odgovori koje trenutno nude ChatGPT, Claude i Bard. Još jedna važna stavka jeste i upravljanje kontekstom – koliko informacija AI može da razume u jednom unosu. Grok ovde nije impresivan jer je u stanju da razume 8.192 tokena. Poređenja radi, ChatGPT može da razume 32.000, a Claude čak 100.000. Izlazak na kraj sa pogrešnim informacijama – U nedostatku rigoroznih mehanizama kontrole i standard, razlikovanje realnosti od izmišljenih stvari može se pokazati kao mamutski izazov. Nedavna istorija nudi nam nekoliko ovakvih primera kao što je Tay, Microsoft-ov četbot koji je vršio interakciju sa Twitterom i za jako kratko vreme počeo da iskazuje govor mržnje. Nedostatak inovacija – U svetu prepunom AI modela, Grokova mogućnost da radi samo sa tekstom čini se kao kao davno prevaziđen kontekst. I dok se od korisnika očekuje da plaćaju za njegove usluge, mnogi od njih će se zapitati da li se to isplati, pogotovo ako u obzir uzmemo podatak da ChatGPT-4 već polako ulazi u sferu govora, sluha i vida.   Baš kao i svaki drugi Maskov poduhvat, Grok je skrenuo pažnju mnogih na sebe. Ipak, pored velikog uzbuđenja, postoji i nemali broj onih koji izražavaju sumnju u njegov uspeh. Osnovne mogućnosti sa kojma dolazi pružaju opciju brze nadogradnje na osnovu povratnih informacija, ali konkurencija koja je već sada daleko ispred mogla bi te inovacije da učini zastarelimm. Da bi Grok uspeo, potrebne su mu revolucionarne funkcije koje neće biti tu samo da nas zapanje, nego i da nam budu od dublje koristi.  

Google se drži plana za koji se misli da će napraviti velike probleme Chrome ekstenzijama sledeće godine. Popularan tip Chrome ekstenzija su ad blockeri, odnosno blokatori reklama, i za njih se smatra da će biti najviše pogođeni. O čemu se zapravo radi? Google je najavio da će ukinuti Manifest V2 u junu 2024. godine i preći na Manifest V3, koji će biti najnovija specifikacija za Chrome ekstenzije. Manifesti V2 i V3 su zapravo pravila koja developeri ekstenzija moraju da ispoštuju ako žele da njihove ekstenzije budu prihvaćene u Chrome Web Store. Manifest V2 je već zastario i Chrome Web Store više ne prihvata Manifest V2 ekstenzije, ali browseri ih i dalje mogu koristiti, za sada. Ovo je deo Google-ove strategije za povećanje prihoda od reklama. Kompanija Alphabet je u 2022. godini prihodovala 280 milijardi dolara, a 224 milijarde je bio prihod od reklama. Ono što je problem jeste da je YouTube doprineo sa samo 29 milijardi odnosno tek 11%, što je mali procenat jer moramo uzeti u obzir da je to druga najpopularnija platforma na internetu. Manje popularni od YouTube-a su Instagram i Facebook, a njihov prihod od reklama je značajno veći. Zanimljivo je da je FBI pre godinu dana preporučio korištenje ad blocker-a kao zaštitu od cyber kriminalaca koji koriste servise za reklamiranje da bi lažno predstavljali legitimna preduzeća i krali informacije od korisnika. Razlika između Manifesta V2 i Manifesta V3. Da bi razvili ekstenziju moramo imati manifest.json fajl. Kada pogledamo manifest.json fajl za uBlock možemo vidjeti da on koristi webRequest i webRequestBlocking API-je. Ovi API-ji omogućavaju ekstenziji da jednostavno presretne zahtev sa interneta i modifikuje ga tako da ne prikazuje reklame. Razlika u Manifestu V3 jeste da umesto ovih API-ja imamo chrome.declarativeNetRequest API koji ima mnogo veća ograničenja kad se radi o dinamičkom filtriranju sadržaja. Šta bi mogao biti epilog ove priče? Vrlo verovatno će se vremenom pojaviti sofisticiraniji ad blocker koji će biti u skladu sa Manifestom V3 ali je sigurno da će onda i Google pokušati da dodatno ograniči mogućnosti ad blocker-a i ekstenzija. Tekst pisali Aleksandar Lukač i Sergej Soldat.

Gotovo polovina kompanija koje su u potrazi za talentovanim programerima tvrde da kandidatima nedostaju ključne tehničke veštine kada su u pitanju nisko rangirane pozicije, uprkos tome što poseduju adekvatne diplome. Pored upadljivog nedostatka tehničkih veština, još jedna vrlo bitna stvar koju gotovo četvrtina kandidata ne poseduje - jesu meke veštine. Godišnji izveštaj „Diversity in tech“ otkrio je da 42% kompanija smatra da na tržištu rada ne postoji dovoljno kandidata sa adekvatnim formalnim kvalifikacijama koji bi popunili pozicije u tehnološkoj industriji. Ovi rezultati mogu da objasne i poteškoće sa kojima veliki broj pripadnika takozvane Generacije Z dolazi do zaposlenja. Izveštaj je otkrio i da je 54% Gen Z profesionalaca zaposlenje tražilo 4 do 9 meseci, kao i da je gotovo 65% njih ocenilo da su dobijene pozicije znatno teže u poređenju sa onim šta su očekivali. „Naše istraživanje naglasilo je jasnu vezu koja postoji između univerzitetskog obrazovanja i radnog mesta, a to je razlika u posedovanju ključnih veština koje je potrebno nadomestiti dodatnim treningom. Brojne kompanije veruju da kandidati ne poseduju adekvatne veštine koje bi im pomogle da pravo sa univerziteta napreduju na poslu“, izjavila je Becs Roycorft, potpredsednica kompanije Wiley Edge, koja je izvršila ispitivanje. U prošlosti, studenti tehničkih univerziteta nalazili su se među onima sa najmanje zaposlenja nakon završetka studiranja, a u prilog tome ide i mišljenje brojnih organizacija koje smatraju da u tom trenutku jednostavno ne poseduju potrebne veštine za glatko popunjavanje određene tehničke pozicije. Sa druge strane, kod poslodavaca je prisutna određena doza pristrasnosti koje onemogućava da kandidati sa pravim veštinama dođu do posla jer imaju neadekvatne reference. Razlog za to je veliki broj kompanija koje isključivo regrutuju zaposlene sa elitnih univerziteta i zahtevaju da kandidati poseduju visoku stručnu spremu, čak iako je njihovo znanje a nižem nivou u poređenju sa kandidatima koji ne poseduju diplome elitnih univerziteta. Doduše, postoje i kompanije koje ne pridaju toliko važnosti univerzitetskom obrazovanju, pa je tako 48% njih izjavilo da je dilpoma „ponekada“ potrebna, dok 3% njih nikada ne angažuje kandidate sa diplomom. Uprkos tome što je danas lako doći do tehničkih veština potrebnih za posao u tehonloškoj industriji i bez diplome, određene kompanije i dalje biraju tradicionalne rute zapošljavanja, i to na duže staze može predstavljati određeni problem, pogotovo ako se u ceo miks ubaci i praktično znanje koje bi kandidat trebalo da poseduje. Uprkos tome što „školovani“ kadar ima veće šanse za dobijanje posla, posedovanje diplome ne neutralizuje nedostatak ključnih veština, i samim tim se ova praksa može pokazati izuzetno problematičnom kada je integracija novih radnika u tim i rad sa klijentom u pitanju.

GitHub je upravo najavio da je Copilot Chat sada dostupan svim developerima i tako započeo novu eru AI softverskog razvoja. Copilot Chat do sada je bio dostupan samo poslovnim korisnicima i njegova ključna prednost jeste mogućnost pružanja pomoći developerima u njihovom izabranom jeziku sa ciljem da se izbegnu zamorni repetativni taskovi. Developeri sada mogu da koriste AI asistenta kako bi istraživali nove jezike, tražili i rešavali bagove i dobijali odogovore na pitanja u vezi sa kodiranjem – i to dok su unutar svog IDE softvera. Ovo smanjenje potrebe za promenom konteksta svakako će ubrzati razvoj i dozvoliti developerima da zadrže fokus, a samim tim i produktivnost. Jedna od bitnih stvari koje donosi Copilot Chat jeste pomoć u realnom vremenu. GitHub sada može da nudi predloge, najbolje prakse, savete i rešenja kreirana za specifičan programerski izazov kako bi programeri znatno većom brzinom naučili novi jezik ili unapredili postojeće veštine. Nikako ne treba zanemariti ni bezbednosni aspekt prilikom korišćenja AI alata. Iz tog razloga, Copilot Chat gleda da je unapredi predlažući rešenja za određene probleme. Za sve koji se svakodnevno hvataju u koštac sa debuggingom, GitHub Copilot Chat je u stanju da identifikuje probleme i ponudi predloge, objašnjenja i alternativne pristupe kako bi se celokupan proces dodatno ubrzao. Jedna od najvažnijih stvari koje bi GitHub Copilot Chat mogao da promeni, jeste demokratizacija razvoja softvera. Novi alat osnažuje developere i pruža im lak način da uče i stvaraju u određenom jeziku koji im najviše leži. Bez obzira na lokaciju i senioritet, GitHub Copilot Chat poseduje potencijal da premosti edukativni jaz i dozvoli svima da učestvuju u razvoju softvera. Kako iz GitHuba tvrde, za njih je budućnost mesto gde prirodan jezik postaje univerzalni alat za programiranje, a izlazak Copilot Chata svakako bi mogao da bude veliki korak u ostvarivanju te misije.

Brojni profesionalci u određenom trenutku u karijeri dobiju ambiciju da se nađu u konferencijskoj sali u ulozi nekog od članova borda direktora. Ovo je veliko dostignuće koje otvara put novim obavezama, ali i odgovornostima. Prelazak sa neke od seniorskih pozicija u samu srž akcije i srce poslovne strategije donosi veliku odgovornost, promene, ali i nagrade. Međutim, za profesionalce u IT industriji, dolazak na čelo stola u konferencijskoj sali nije nešto što će se desiti samo od sebe. Zapravo, pojedina istraživanja ukazuju da dve trećine seniora na CIO poziciji uspe da ostvari ovu ambiciju. Bilo da ste CIO, CTO ili CDO, senior ili na počektu karijere gradite velike planove, važno je da maksimalno iskoristite sve prilike koje se pred vama nađu. Budite spremni na preseljenje U retkim slučajevima se može desiti da na nekoj seniorskoj poziciji uspete da toliko impresionirate da vam se ponudi neka bord pozicija. Vrlo češći scenario jeste pridruživanje drugoj kompaniji unutar koje je CIO pozicija deo borda direktora. U pitanju može biti manje poznata ili velika kompanija, možda određeni startap ili neki drugi digitalni biznis. Ovo takođe znači da ćete morati da se upustite u nepoznato, ali isto važi i za tu kompaniju. Samim tim, moraćete da pokažete svoju vrednost i sposobnost da izlazite na kraj sa svim kompleksnostima strateškog donošenja odluka. Dokažite da ste strateg, a ne samo tehnolog Članovi borda moraju da budu vođe i stratezi, a ne samo lideri individualnih sektora. Morate da pokažete da ste u stanju da razmišljate strateški i da razumete ulogu koju tehnologija ima u poslovanju kompanije i njenim ambicijama. Zato je važno da razumete kompletnu sliku poslovanja, i da ste u stanju da na to putovanje povedete druge kolege kako biste zajedno postigli sve zadate ciljeve. Budite svoji Iako je u mislima mnogih uvrežene stav da ozbiljno napredovanje ne može da se desi bez ozbiljnog ulizivanja i laskanja, održavanje dobrih odnosa i hemija sa članovima borda jeste bitna, ali je podjednako važno i da budete sopstvena ličnost sa stavovima i mišljenjima. Budite spremni na izazov, svoje stavove podržite dokazima i podacima, i fokusirajte se na isporučivanje traženih i potrebnih rezultata. Za vođe je ovo znatno bitnije od osobe koja će im uvek reći da su u pravu. Razvijajte se Veoma je važno da se razvijate i napredujete tokom svoje karijere, da učite i tražite nova iskustva i prilike koje će vam dati dodatnu vrednost. Na ovaj način razvijaćete svoje poslovno razmišljanje, ali i kontakte sa drugim ljudima iz industrije koji vam mogu pomoći. Vremensko ulaganje u dodatne projekte i usavršavanje biće znatno manje od rezultate koje može da donese. Razmislite o svojoj reputaciji Kako vas posmatraju ljudi van vaše kompanije? Na šta će naići ukoliko ukucaju vaše ime u pretraživač? Fokus svakako treba da vam bude na dobrom obavljanju posla, ali usavršavanje reputacije van radnog mesta takođe može biti podjednako bitno. Ako vas ljudi posmatraju kao vođu ili eksperta u određenom polju, to može imati veliku težinu koja će se pozitivno odraziti na vašu buduću karijeru. Pisanje blogova, radova, stručni komentari u medijima, predavanja, konstantno prisustvo na društvenim mrežama – sve ove stvari vam mogu pomoći u razvoju karijere. Postoje brojni faktori koji su zaslužni za uspeh na samom vrhu. Jedan od njih je i sreća – ponekada se jednostavno možete naći na pravom mestu u pravo vreme i prilika će vam se sama ukazati. Drugi je manje uslovljen srećom, i odnosi se na naporan rad i posvećenost – što je ujedno i najsigurniji način da ostvarite odlične rezultate i budete primećeni. Tu je i strpljenje. Možda će trebati vremena ali, ukoliko se posvetite svom cilju, nema sumnje da će rezultati doći. Na samom kraju, možda najvažnija stvar jeste da sami utvrdite šta tačno želite od svoje karijere i uživate na putu ispunjavanja tih ciljeva, po pravilima koja ste sami postavili.  

Igre, kao i svaki drugi softver, imaju bagove. Ti bagovi mogu biti razni, od sitnih bagova u korisničkom interfejsu, poznatijih kao UI bagovi, do velikih bagova koji u potpunosti mogu uništiti korisničko iskustvo. Ali, u nekim slučajevima, igrači mogu da umisle da nešto sa igrom nije u redu. Ovde ćemo navesti neke od najpoznatijih placebo efekata i na koji način su domišljati developeri uspeli da “reše” bagove (koji nisu ni postojali). Wolfenstein Enemy Territory U ovoj igri iz 2003. godine, igrači su se žalili da je čuvena Thompson puška bila daleko jača u odnosu na pušku suparničkog tima - MP40. Developeri su ostali u čudu iz razloga što su obe puške delile identične karakteristike (broj metaka, brzina reload-a, fire rate, itd). Jedine dve razlike koje su bile su 3D modeli i zvučni efekti koji su se puštali u trenutku kada se metak ispaljuje. Developeri su primetili da je zvuk Thompson-a bio glasniji od zvuka MP40. To je samim tim dovelo do toga da igrači podsvesno igraju agresivnije sa tom puškom, ostvarujući tako daleko bolji rezultat u odnosu na suparnički tim. I naravno, kada su developeri smanjili jačinu zvuka Thompson-a, za igrače je bag bio rešen. Counter Strike U starijim verzijama Counter Strike-a, igrači su počeli masovno da se žale na to da im je igračko iskustvo daleko lošije jer im se činilo da im je ping bili gori nego ikad ranije. Iako su ih developeri ubeđivali da ništa vezano za mrežnu arhitekturu i način na koji sama srž igre radi nije promenjen, igrači nisu odustajali. Jednom od developera Counter Strike-a pala je radikalna ideja na pamet. Da prikaz samog pinga na leaderboard-u smanji za 50 (Tako da ako ste u stvarnosti imali ping 60, igra bi prikazivala kao da imate 10). Igrači su naravno bili presrećni i oduševljeni, iako se doslovno ništa sem samo tog broja nije promenilo. Don’t Starve U jednom eksperimentu tokom razvoja igre Don’t Starve, igračima je rečeno da će igrati dve verzije jedne mape. Prva mapa će biti “obična”, a druga mapa će biti kontrolisana “adaptivnom veštačkom inteligencijom” koja može promeniti mapu na osnovu nivoa veštine igrača. Međutim, obe verzije igre bile su identično nasumične i doslovno se ništa u te dve mape nije razlikovalo. Kada su igrači mislili da igraju na mapi za koju im je bilo rečeno da je kontrolisana veštačkom inteligencijom, ocenili su je kao zanimljiviju i zabavniju. Placebo efekti u video igrama su fascinantna manifestacija ljudske psihologije i njenog uticaja na percepciju tehnološkog iskustva. Ovi primeri demonstriraju kako naše očekivanje može oblikovati doživljaj igara, čak i kada objektivne promene nisu prisutne. U slučaju igara Wolfenstein Enemy Territory, Counter Strike i Don’t Starve, igrači su reagovali na ono što su mislili da se dešava, a ne na stvarne karakteristike igara. Ovo ukazuje na važnost psiholoških faktora u dizajnu igara, gde čak i najmanje promene u prezentaciji mogu imati snažan uticaj na iskustvo korisnika. U svetlu ovih saznanja, developeri igara mogu da koriste ovakve efekte u svoju korist, prilagođavajući softverska rešenja tako da pojačaju pozitivne aspekte igračkog iskustva, čak i bez značajnih tehničkih izmena.