27.02.2024. ·
6 min

Nedostatak kadra u srpskom IT-ju: Video igre prave teolozi i pravnici, a filolozi i istoričari programiraju 

HelloWorld
8
Nedostatak kadra u srpskom IT-ju: Video igre prave teolozi i pravnici, a filolozi i istoričari programiraju 

Mada je u gejming industriji taj problem još izraženiji, i celokupno domaće IT tržište “boluje” od nedostatka zaposlenih. Sudeći po oglasima za poslove, u obe ove visokotehnološke sfere nedostaje stručni kadar, pre svega obučen za visoke pozicije, poput seniora programera, menadžera, inženjera…  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u ovoj u industriji radi više od 100.000 zaposlenih. Takođe, prema podacima Vojvođanskog ICT klastera, danas je 20 odsto svih studenata u Srbiji u nekoj oblasti IT, ali  to nije dovoljno za potrebe tržišta čiji je rast oko 10 odsto godišnje.  

Trenutno domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. U njega uplovljavaju najčešće diplomci sa beogradskih fakulteta - FON, ETF i matematičkog, novosadskih - FTN i matematičkog, kragujevačkih - FIN i FTN i niških - elektronskog i mašinskog. Tu su još i RAF, Singidunum i Metropoliten.  

Kako obrazovni sistem ne može da isprati vrtoglave promene u svetu visoke tehnologije, kadar u gejmingu i IT industriji sve češće se uvozi iz drugih i neočekivanih oblasti. Kako nam je nedavno rekla Svetlana Mikić, menadžerka za brend i komunikacije u beogradskom Studiju Playstudios Europe, u njihovoj kompaniji video igre prave i glumci, arhitekte, slikari, kuvari, teolozi. Slično, i IT firme sve češće zapošljavaju programere koji su nekada bili filolozi, hemičari, nastavnici, advokati… 

Prema rečima Milana Šolaje, direkora Vojvođanskog IKT klastera koji već deceniju organizuje prekvalifikacije iz drugih profesija u IT, ovo tržište ima veliki potencijal i rastuću “žeđ” za talentima. 

- Što se tiče radne snage, kako godine prolaze sve je više izražen nedostatak menadžerskih kadrova u IT kompanijama, dakle ljudi koji su specijalizovani za razne oblasti ali sa primenom u IT industriji. Jednostavno, ne postoji mnogo obrazovnih institucija koje školuju takav kadar, niti dovoljan broj takvih studenata (menadžment u IT, marketing u IT, HR u IT i slično) - kaže za Helloworld Šolaja.  

- Kada je reč o prekvalifikacijama, mnogo je važnije sa kakvim se odnosom i navikama dolazi, nego sa kojim prethodnim obrazovanjem. Ako kandidat želi da uči i zna da uči, neće imati problem da savlada znanja i veštine koje će mu biti potrebne na radnom mestu u IT-ju. Kada je reč o developerima, programerima, uvek su dobrodošla znanja i veštine vezani za logiku i matematiku, ali to je samo osnova. Spremnost na stalno učenje i usavršavanje je u ovoj branši neophodno i konstantno. 

Zamenila školsku katedru za IT kompaniju 

Marija Savić, bivši nastavnik engleskog jezika, prevodilac, master filolog-anglista, do pre dve godine radila je u prosveti, a danas je programer. Kao početnik, junior u timu zarađuje više nego posle 15 godina nastavničkog iskustva u školi.  

- Drug mi je poslao link za državnu prekvalifikaciju, prijavila sam se, položila testove, i odabrala kurs za full-stack Javu, nemajući pojma ni šta je Java ni šta me čeka. U početku me nije zanimalo da se bavim programiranjem, a odabrala sam taj kurs samo da bih videla da li je tačna tvrdnja da svako može da nauči programiranje. Verovala sam da nemam sklonosti ka tome, divila sam se ljudima koji imaju mozak za tehničke nauke, ali mi je programiranje kao profesija delovalo previše apstraktno i nerazumljivo. Kasnije sam odslušala kurs za full-steck PHP, tako da imam oko dve godine formalno-neformalnog obrazovanja za IT - navodi Marija za HelloWorld. 

Zabluda da posao i ogromna plata čekaju nove IT-jevce 

Uprkos podatku da tržište vapi za stručnjacima, do prvog Marijinog zaposlenja u IT sektoru, prošli su meseci i čak 147 prijava za posao. 

- Mnogi razmatraju programiranje kao profesiju gde ih odmah čekaju sigurno zaposlenje i visoke plate. A za to nema garancije. Zavisi od vaših sposobnosti, znanja, truda, energije, ali i od uslova na tržištu. Najteži deo prelaska u IT bio je pronaći posao, poslodavca koji će zaposliti početnika bez iskustva. Tražila sam ugovor, platu, regulisan staž i osiguranje. Nisam htela da volontiram, niti praksu. Prijavljivala sam se na sve oglase iz čijih sam opisa zadovoljavala bar deo uslova. Od tih 147 prijava, samo je jedna bila uspešna, i to je firma u kojoj i danas radim - priča naša sagovornica.  

Prema njenim rečima, upornost, istrajnost, i ogromna psihička snaga, suočavanje s odbijanjem neophodni su da bi se istrajalo.  

- Važna je i volja da se uči novo, bez obzira na životno doba. Imam kolegu kom nedostaje nekoliko godina do penzije, a on je odlučio da se prekvalifikuje i oproba u IT-ju i sada radi kao junior sa mnom u timu. Neophodno je pratiti promene i stalno učiti. Trebalo bi da se snalazite na internetu, razlikujete korisne informacije od beskorisnih, da radije sat vremena provedete slušajući neki kurs nego listajući tuđe objave po društvenim mrežama.  Od ranije sam svakako imala sklonosti ka računarima i tehnologiji, znam engleski jezik, komunikacija sa strancima nije mi problem, kao ni pisanje prijava, pisama, mejlova. Čini mi se da prekvalifikacija u IT nije za nekoga ko nema apsolutno nikakvih sklonosti ka radu sa računarima.  

Obuka jeste opcija za sticanje znanja, ali nije zamena za fakultet. Postoji razlog zašto se softversko inženjerstvo na fakultetu izučava četiri godine.  

Sa diplomom istorije uplovio u svet IT 

Istoričar Miloš Subašić, je preko Foruma mladih sa invaliditetom programa UNDP prošao besplatan bootcamp za posao Front end development, gde je učio HTML, CSS, JavaScript i React.js. Zbog nepristupačnosti školskih zgrada osobama sa invaliditetom nije radio kao nastavnik, već sticajem okolnosti bio je duže od decenije zaposlen u kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta i u kojoj je uglavnom posao obavljao  online, od kuće. Kada je tokom pandemije iznenada ostao bez posla, na predlog brata počeo je da uči programiranje. 

- Neočekivano sam se snašаo, jer sam verovao da je programiranje najteža stvar na svetu, ali bilo mi je vrlo zanimljivo, brzo sam učio. Već tokom jedne od obuka, nakon devet meseci u potpuno novom svetu, dobio sam prvi posao. Počeo sam na poziciji Junior Front end developer, na projektu koji se radio u Gatsby-u (to je faktički React...). Sada već dve godine radim za klijenta koji ima svoj custom CMS, Python-a, tako da sam zbog te situacije prekomandovan u QA departman. Svideo mi se proizvod na kome radim, aplikacija koja pomaže ljudima koji imaju problem sa spavanjem. Naš projektni tim kvalitetno radi, a i klijent je sjajan prema nama. Zaradom sam više nego zadovoljan.  Uverio sam se da je u IT mnogo veća cena radnog sata nego u drugim industrijama - ističe Miloš. 

Preko UNDP Programa prekvalifikacije za IT, koji finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za šest godina je realizovano pet ciklusa prekvalifikacija za IT, u okviru kojih je obučeno oko 2.600 ljudi. Svega dva odsto prijavljenih je odustalo, a gotovo polovina je pronašla posao u IT-ju nakon ove škole. Analiza onlajn IT oglasa koju periodično sprovodi UNDP u saradnji sa Infostudom, pokazuje da se pored seniorskih, mediorskih i juniorskih pozicija, sve češće traže i takozvane prateće IT pozicije kao što su QA testeri, biznis analitičari, analitičari podataka, dizajneri.  

Prosečne plate junior sistem administratora je oko 740 evra, za junior projektnog menadžera je oko 850 evra, dok je za poziciju junior mobile developer prosečna plata 980 evra. 

 

 

 

Oceni tekst

4
16 glasova

8 komentara

pera pera 28.02.2024.
10
0

Cini mi se da na ekranu ima 'demo' projekat.  A otvoreni fajl je kompletno zakomentarisan....Da se razumemo, programiranje je zanat, 99% priucenih mogu da odradjuju stvari ali ne i da budu sutra arhitekte.Kao i u fudbalu, svi mozemo da trcimo za loptom, ali vecina nas netalentovanih ce ostati u domacoj ligi i tu 'plivati' a ovi talentovani otici dalje.

МаријаСАВИЋ МаријаСАВИЋ 28.02.2024.
3
2

Тако је, отворен је демо пројекат о аспектно-орјентисаном програмирању; и тачно је, код је закоментарисан. Свака част на запажању!

МаријаСАВИЋ МаријаСАВИЋ 29.02.2024.
3
1

*демо пројекат о аспектно-оријентисаном програмирању

Molim Molim 29.02.2024.
10
0

O cemu vi pricate. Programeri u gamingu odlaze da rade za strance jer u srbiji NEMA posla!

?! ?! 29.02.2024.
10
0

Užasan i nepismen tekst

boma boma 29.02.2024.
5
0

Takoreci neistina. Znam nekoliko ljudi koji mesecima ne mogu da nadju posao. 

Ostoja Ostoja 01.03.2024.
3
0

Nemojte pricati gluposti.Evo, ja sam senior dev sa 7+ godina iskustva, trazim posao vec 2 meseca i jos uvek ga nisam nasao.Tehnicki intervjui: ide se u sitna crevca, tipa u kojim sve scenarijima se finally blok koda NE izvrsava, kako se implementira compiste key u Hibernate-u, objasniti i navesti primer za Builder pattern i sl. Na svakom oglasu za posao je bar 30, pa i po 100+ prijava na LinkedIn-u.

Hmm Hmm 01.03.2024.
5
0

Kakvi pravnici, o čemu bre vi pričate? O prekvalifikaciji? Zašto bi neko žrtvovao sve što je završio da ide u neku drugu struku? Hajde da pričamo o tome da pravnici zapravo nisu u IT sektoru u kadrovskoj službi gde im je i mesto, jer se aktivno vrši diskriminacija po polu i po obrazovanju.1) HR Manager koji su muškarci su retkost obično su u ulogama regrutera 2) Žena i muškaraca koji imaju završen Pravni fakultet skoro i da nema u kadrovskom sektoru.Ali zato je moguće da neko završi FPN (žurnalistiku), Biološki fakultet, Rudarsko-geološki fakultet, bude HR Manager i to u vodećim firmama a čije ne znanje se pokriva angažovanjem advokatskih kancelarija koje rade kadrovski deo posla po paušalu.

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga

Slični poslovi

Povezane kompanije po tagovima